 Relativno jasna, formalna pravila domena

 Već do 15. godine mogu završiti osnovne studije

matematike, a da najizuzetnija deca –
matematičari postaju doktori nauka do 20.
godine života
 Norbert Viner (’’otac kibernetike’’) završio je
srednju školu u 11. godini, diplomirao
matematiku u 14., i doktorirao u 18. godini
 Vilijam Džejms Sajdis primljen je na studije
matematike u eksperimentalni program na
Harvardu u 11. godini (gde je već bio Viner)
pošto su ga odbili kada je imao 9 godina.
Diplomirao je u 16. godini, ali posle godinu dana
poslediplomskih studija prestaje u potpunosti da
se bavi matematikom.
Norbert Viner Vilijam Džejms Sajdis
 Rani pokazatelji već i kod dece mlađe od dve godine. Na tom uzrastu
primećuje se:
 fasciniranost brojevima, datumima, kalendarom
 prepoznavanje i lako zapamćivanje brojeva
 recitovanje niza brojeva
 pokušaj beleženja ili slaganja elemenata (štapića, kockica)
 kod izuzetnih dvogodišnjaka javljaju se i prve matematičke operacije,
npr. sabiranje napamet, a tokom treće i četvrte oni uspevaju da
oduzimaju, dele, množe, procenjuju i rešavaju matematičke
probleme.
 Uživanje u bilo kakvim aktivnostima vezanim za numeričke podatke
 Samostalno otkrivanje matematičkih pravilnosti, iako ne uspevaju da
objasne kako do njih dolaze
 Satima sede ’’zaronjeni’’ u matematičke probleme
 Izuzetno matematičko pamćenje
 Velika upornost pri rešavanju zadataka
 Brže učenje
 Više vremena posvećuju pitanjima ’’kako’’ i ’’zašto’’ u matematičkim
problemima nego prostim računskim procedurama.
 Uprkos brojnim istraživanjima i jasnim
manifestacijama matematička darovitost (kao i opšti
pojam darovitosti) ne može se jednoznačno odrediti.
 Raznovrsnost shvatanja matematičkih oblasti koje
zahtevaju različite matematičke veštine, obezbeđuje
i raznovrsnost opažanja talenta u ovom domenu.
 Polazno izjednačavanje visokog IQ-a i matematičkog
talenta, transformisano je u procenu talenta kroz
visinu postignuća na testu iz matematike.
 Govori se i o pojednincu koji obećava u matematici
(mathematically promising)
 Postoje i uverenja o mogućnostima za napredovanje i
snalaženje u oblasti matematike.
U nameri da otkriju ključne aspekte
matematičke sposobnosti različiti autori
fokusiraju pažnju na različite kognitivne
stukture i prilaze problemu sa različitih
pozicija:
 nabrajaju osobine matematičara
 sistematizuju kognitivne procese tokom
rešavanja problema
 ustanovljavaju ključne metakognitivne
strategije koje pojedinac koristi dok
’’nadgleda’’ proces sopstvenog
matematičkog rezonovanja.
 Ukazuje na postojanje tri međuzavisne komponente koje čine
karakterističan složaj ’’matematičkog uma’’: prijem, obrada i
pamćenje matematičkih informacija
 Razmatrajući proces obrade matematičkih operacija Krutecki
govori o tri različita načina mišljenja:
 analitički (visoke logičko-matematičke sposobnosti i slabiji spacijalni
faktor sposobnosti)
 geometrijski (spacijalni faktor dominantan) i
 harmonični matematički um (ujednačeno razvijeni matematičko-logički
i spacijalni kapaciteti).
 Krutecki smatra, da indikatori matematičkog dara, kao što su
brzina mentalnih operacija, sposobnost računanja, pamćenja
simbola, brojeva i formula, spacijalni faktor i sposobnost
vizualizacije apstraktnih matematičkih relacija često nisu
suštinski nužni za ispoljavanje sposobnosti u ovom domenu.
 Postojanje savanata koji osim sposobnosti brzog računanja
nemaju kapacitete za složenije matematičke aktivnosti, samo su
još jedan prilog tezi da je suština dara u specifičnoj vrsti
matematičkog rezonovanja.
 Sržni aspekt matematičkog mišljenja je sistemsko
organizovanje uvida o rešenju problema kompleksne
strukture
 Ispitujući nadalje kompleksno mišljenje, imenuje 6
matematičkih aktivnosti koje smatra središnjim tokom
ovog proces sistematizacije:
 organizacija materijala,
 prepoznavanje obrazaca i pravila,
 promena načina predstavljanja problema i primena obrazaca i
pravila na novu problemsku situaciju,
 razumevanje i operisanje vrlo kompleksnim strukturama,
 reverzibilnost i pretvaranje u suprotne operacije
 pronalaženje i kreiranje novih problema koji su povezani sa
zadatim
 Kisveterovo matematičko rezonovanje ukazuje na
poimanje matematičkih sposobnosti u svetlu meta-
kognitivnih strategija i divergentnog mišljenja pojedinca
koje se kod darovitih odlikuju velikom brzinom i
adekvatnošću.
 Kreiranje iscrpnog spiska indikatora
matematičkih sposobnosti
 On navodi sledeće karakteristike i tipična
ponašanja koja mogu olakšati otkrivanje
matematičkog talenta:
 intenzivna radoznalost i svest o numeričkim podacima
 neobična brzina učenja, razumevanja i primene
matematičkih ideja
 visoka sposobnost za apstraktno mišljenje i uviđanje
matematičkih obrazaca i relacija
 fleksibilnost u mišljenju i kreativan prstup
matematičkim problemima
 neuobičajena sposobnost transfera naučenog na novo
Postoje nedvosmislena slaganja da se matematički
dar pre svega ispoljava kroz:
 kvalitativno drugačiji način način rezonovanja –
fleksibilno, apstraktno mišljenje i kreativan
pristup problemima;
 izuzetnu brzinu učenja i
 vrlo jaku motivisanost.
 Mozak matematički darovitih razlikuje se od prosečno
matematički sposobnih
 Jedan od najutemeljenijih nalaza je da je matematički
daroviti mozak kvalitativno drugačije organizovan u
odnosu na ’’običan’’
 Atipičnost moždane organizacije se odražava pre svega u:
 anatomski razvijenijoj desnoj hemisferi
 izraženijoj električnoj aktivnosti desne hemisfere
 brzoj, pojačanoj razmeni informacija i koordinaciji među
hemisferama
 Matematički daroviti imaju nekoliko puta veću moždanu
aktivnost od prosečne dece, a sama lokalizacija zona je
potpuno drugačija. Takođe je, u obe hemisfere, izražena
aktivnost relejnih zona oko corpus callosum-a koje se
obično dovode u vezu sa deduktvnim mišljenjem i
razvojem viših kognitivnih funkcija (O’Boyle, 2008)
 Ispitujući karakteristike dece sa 0.5% najviših
postignuća na testu iz matematike, Benbou je
utvrdila da su ona u značajnoj većoj meri dečaci,
levoruki, kratkovidi, imaju učestalije alergije,
migrene i ostale imunološke probleme nego deca
prosečnih kapaciteta za matematiku
 Benbou ovaj skup fizioloških korelata, zajedno sa
izraženijim razvitkom desne hemisfere smatra
nuspojavom prenatalne izloženosti većim količinama
testosterona i biološkom matricom predispozicija za
izuzetno matematičko postignuće
 S obzirom na to da su muški fetusi izloženi ne samo
delovanju testosterona koji produkuje majka, već i
onom koji i sami proizvode, iz ovog modela se lako
izvlači zaključak da su dečaci genetski predodređeniji
za ovaj ’’sindrom’’, tako da i za superiornost u
matematičkim aktivnostima u odnosu na devojčice.
 Ove kontraverzne teze nisu utemeljene čvrstim
empirijskim dokazima ni posle višedecenijskih
ispitivanja
 Ipak, istraživanja strukture i funkcija mozga sugerišu
neke potencijalne biološke mehanizme koji se nalaze
u osnovi uočenih polnih razlika u matematičkom
postignuću
 U proseku žene imaju viši procenat moždane mase, a
muškarci veću zapreminu ’’umrežene’’ bele moždane
mase, zahvaljujući kojoj, sudeći prema najnovijim
istraživanjima, muškarci imaju bolji spacijalni faktor
sposobnosti.
 Takođe, veze u okviru pojedine hemisfere su mnogo
brojnije kod muškaraca, dok je za ženski mozak
karakteristična bolja interhemisferna povezanost. S
druge strane, žene imaju bolji protok krvi u mozgu i
simetričnije koriste glukozu u obe moždane hemsfere
(Halpern i sar., 2007).
 Film ‘Dobri Vil Hanting’
Rana sistematska ispitivanja

 individualnih razlika u zamišljanju (imagery)

 memoriji
 i rešavanju problema

Magnus Carlsen
 https://www.youtube.com/watch?
v=PZFS0kewLRQ
Adriaan de Groot
 holandski šahista internacionalnog
majstorskog nivoa i psiholog,
tokom 1940 – 60-ih
 Simon i Čejs, 1973
 Fernand Gobet, posle 2000
 Šahovski majstori i početnici
 kratka izloženost određenog zadatka (2 – 15
sekundi)
 ispitanici su trebali da smisle sledeći potez
 Ili da na novoj tabli reprodukuju viđeno
Od percepcije do odluke
 ‘faza orijentacije’
 ‘eksploracije’
 ‘faza pronalaženja rešenja’
 ‘faza potvrđivanja’
 šahovski majstori mogu izuzetno brzo da
opaze ključna svojstva pozicije
 imaju odličnu kratkoročnu memoriju, da
mogu da memorišu pozicije u svega nekoliko
sekundi perfektno
 Ali, izgleda da su ograničenja kratkoročne
memorije kod eksperata iste kao i kod
drugih, kada je raspored figura slučajan
 superiorno izvođenje u čijoj osnovi je
sposobnost da opaze strukturu u pozicijama i
da ih kodiraju u grupe (chunks)
 Kada su pozicije uzete iz poznate igre,
majstori su skoro potpuno reprodukovali
kratkoročno izložen zadatak (93%)
 Vizuelna memorija i vizuelna percepcija
važno doprinose
 Sposobnost rešavanja problema od najveće
važnosti.
 Memorija je posebno važna zato što nema
‘novih’ poteza u šahu i stoga se koriste
potezi iz ličnog iskustva ili iskustva drugih
ugrađeni u memoriju.
 Značaj dugoročne memorije
 Kada se radi o 20 figura na tabli ili i više, a
ekspert ima u kratkoročnoj memoriji samo
mesta za oko 5 grupa, onda svaka grupa mora
da sadrži 4 -5 figura organizovanih u
jednostavnu strukturu odnosa
 Figure unutar jednostavne grupe su povezane
odnosima uzajamne odbrane, sličnosti,
napada sa malih daljina, zajedničke boje i
oblika.
 Moguće je da kod eksperata postoji
apstraktna, hijerarhijska veza odnosa.
De Groot
 šahovski majstori pamte pozicije kao ‘velike,
većinom dinamične ‘komplekse’’
 uključuju i prazna mesta/kvadrate, zato što
prazna mesta imaju važnu ulogu u
reknstrukciji tačne pozicije
Čejs i Sajmon
 prepoznavanju sklopova koji su uskladišteni u
dugoročnu memoriju.
 uskladišteni sklopovi pozicija u svojoj
dugoročnoj memoriji od 10.000 pa čak i do
300.000
 bilateralna aktivacija mozga tokom igranja
šaha (frontalni, bočni i potiljačni deo mozga)
 dok su neki delovi bili aktivirani u levoj
hemisferi unilateralno.
 Leva hemisfera pokazivala je veću aktivnost
od desne.
 povezanost između bilo koje vrste
intelektualne sposobnosti I šahovskih veština
iznenađujuće retka
 Alfred Bine je pokazao da znanje i verbalne,
pre nego vizuo-spacijalne sposobnosti leže u
osnovi ekspertnosti.
 U studiji koja uključuje ispitivanje različitih
vidova inteligencije, vežbanje i iskustvo,
pokazano je da vežbanje ima najveći uticaj
na šahovske veštine, dok inteligencija
minimalno.
 Čak je pokazano da je u poduzorku od 23
dece elitnog uspeha, inteligencija nije bila
povezana sa uspehom, već je postojala
tendencija negativne povezanosti.
 šah kao mentalni trening,
 doprinosi razviju ličnosti i inteligenciji
igrača,
 razlike prema polu i drugo

Neobični podaci (Fernand Gobet, posle 2000)

 bolji igrali su počeli ranije da igraju,
 eksperti rođeni na severnoj hemisferi češće
rođeni krajem zime i početkom proleća
 Čini se da su šahisti su češće levoruki, mada
ta povezanost nije statistički potvrđena.
 Joshua Waitzkin
 Paramount Pictures' 1993 movie
 Searching for Bobby Fischer,
directed by Steven Zaillian and
produced by William Horberg.
The script for this film was based on a 1988
book by Joshua's father, Fred
Waitzkin: Searching for Bobby Fischer: The
Father of a Prodigy Observes the World of
Chess.