IZA EKSPERTIZE: KONCEPCIJE

DAROVITOSTI KAO SJAJNOG IZVOĐENJA

Subotnik, R.E. & Jarvin, L. (2005). Beyond expertize:

Conceptions of giftedness as great performance, in R.J.
Sternberg & J.E. Davidson (Eds.): Conceptions of giftedness
(343-357). New York: Cambridge Unversity Press.
• https://www.youtube.com/watch?v=Iz2IxHC7
2XM
 Teorijski koncept darovitosti
u domenu muzike (Subotnik & Jarvin, 2005)
Tri premise:
• sposobnosti su forma razvijanja ekspertize
• iza nivoa ekspertize postoji područje elitnog
talenta, ili ono što se naziva naučna
produktivnost ili umetnost (scholarly
productivity or artistry)
• ključni faktori ličnosti, sposobnosti i veština
postaju rastuće ili opadajuće bitni
 Sposobnosti
• imaju interaktivne genetske i sredinske
komponente,
• moguće menjati i fleksibilno razvijati
• neophodne, ali nedovoljne za nastajanje
ekspertize ili naučne produktivnosti ili
umetnosti (SP/A)
 Faze transformacije sposobnosti u
kompetencije, ekspertizu i u nekim slučajevima
naučnu produktivnost ili umetnost
1. darovitost je u svojim početnim fazama definisana
kao efikasni, ali i sveobuhvatni razvoj sposobnosti u
kompetencije u određenom domenu
2. darovitost postaje vezana za napredna/rana
(precocious) dostignuća u ekspertizi
3. darovitost u odrasloj dobi kao naučna produktivnost
ili umetnost, koja daje jedinstveni doprinos
određenom polju ili domenu
Proces balansira izmedju analitičkih, kreativnih i
praktičnih veština
 Kako se sposobnosti razvijaju tako da
dovode do vrhunskog izvođenja?
• Osnove vrhunskog talenta se mogu naći u
osobinama, kompetencijama i ekspertizi
pojedinca
• mogućnosti da se uči od strane vrhunskih
nastavnika
• koji uvodi nizove dovoljno zahtevnih iskustava
koji se mogu vežbati i savladati
 Ekspertiza
Proizilazi iz korišćenja sposobnosti osobe da
stekne, sačuva, i koristi barem dve vrste
znanja:
• eksplicitno ili jasno znanje oblasti, i
• implicitno ili ''znanje koje se podrazumeva''
(tacit knowledge) u određenom polju
Definišu domen (domain) kao bazu znanja, a
polje (field) kao socijalnu organizaciju te baze
znanja.
• Eksplicitno znanje - znanje o činjenicama,
formulama, principima i glavnim idejama u
domenu izučavanja
• Implicitno ili ''znanje koje se podrazumeva'' -
neformalno stečeno znanje koje je potrebno
za uspeh u tom polju
 Model razvoja sposobnosti u kompetencije,
ekspertizu, do naučne produktivnosti ili
umetnosti
Na osnovu intervjua sa (80):
• studentima na različitim stupnjevima njihovog
muzičkog obrazovanja na tri vrhunska američka
konzervatorijuma
• Nastavnicima muzike koji predaju na ovim
konzervatorijumima, od kojih su većina i sami
izvođači
• sa ''onima koji nadgledaju'' (gatekeepers)
odnosno onima koji imaju uticaj na šanse
muzičara da izvode muziku i zarađuju za život –
kritičari, umetnički direktori, agenti
 Mogućnost za socijalizaciju u polju i

Kompetenc
Mogućnosti obučavanja
Sposobnost Mogućnost obučavanja sa
umrežavanje vođeno glavnim

Ekspertiza
sa naglaskom na izloženost i naglaskom na pomeranje iza
nastavnikom, agentima i ''onima koji
vođenjem napredovanja tehničke spremnosti

SP/A
nadgledaju''
Posredovanje različitih uticaja: Posredovanje različitih uticaja:

ije
Posredovanje različitih uticaja:
i

Uči brzo, analizira obrasce i strukture

Tehnička spremnost Tehnička spremnost

Roditeljska podrška ili pritisak Roditeljska podrška
„Teachability“ (početak
„Teachability“
diferencijacije)
Kvalitet iskustva u odnosu student- Kvalitet iskustva u odnosu
nastavnik student- nastavnik
Spoljne nagrade: Spoljne nagrade:
Spoljne nagrade:
priznanje, mogućnost javnog priznanje, mogućnost javnog nastupa i
priznanje
nastupa i finansijska nezavisnost finansijska nezavisnost

Istrajnost i u dobrim i lošim fazama Istrajnost i u dobrim i lošim fazama Istrajnost i u dobrim i lošim fazama

Unutrašnja motivacija Unutrašnja motivacija Unutrašnja motivacija

Muzikalnost Muzikalnost Muzikalnost
Poznavanje svojih jakih i slabih
Posedovanje snage kao kapitala
strana
Samoprezentovanje posredstvom
Samoprezentovanje
odgovarajućeg agenta
Upoznavanje sa pravilima igre Ovladavanje igrom
Socijalne veštine: kolegijalnost i
Socijalne veštine: kolegijalnost
angažovanje pokrovitelja
Ponovno uspostavljanje
Zračenje samopouzdanjem
samopouzdanja
Preuzimanje rizika
Harizma
 Od sposobnosti ka kompetencijama

Efikasnosti ovakvog podučavanja je posredovana

sledećim činiocima:
• Koliko brzo studenti mogu da uče,
• Tehničkih veština koje dete može da ostvari,
• Roditeljske podrške ili pritiska,
• Detetove „teachability“ (i.e., spremnosti i
otvorenosti da bude učeno),
• Kvaliteta studentovog – profesorovog iskustva,
• Prisutnost spoljnih nagrada kao što su pohvale i
priznanja, kao i istrajnost kroz dobre i loše
periode napretka.
 Od kompetencije do ekspertize
• posle izvesnog praga tehničke spretnosti,
(relativne) tehničke greške mogu biti
zanimlljive.
• Gatekeeper - bolje je izvesti nešto tehnički
nesavršeno nego ''pritisnuti play prekidač'‘
• profesori - očekuju od svojih najboljih
studenata da „zagrizu“ i da insistiraju na
izgradnji njihovog sopstvenog stila, glasa ili
poruke.
 Spoljašnji podsticaj
• Priznanje, i dalje
+ dva druga faktora postaju bitna:
• finansijska nezavisnost i prilika za izvodjenje
• zrelijim godinama i sa većim osećajem odgovornosti,
studenti znaju da moraju da podrže sami sebe.
• pronalaženje „svirki“ , poslovi koji nisu u vezi sa profesijom.
• Takođe, prilike za izvođenje tokom studiranja ograničene su
od strane institucija, odnosno njihovom odgovornošću za
ravnomerno prikazivanje svih studenata.
• Takmičenja, kako interna, tako i spoljašnja tako dobijaju sve
veći značaj.
• Uzbuđenje zbog izvođenja na tako visokom nivou postaje
centralni, ekspresivni odušak muzičarevog života.
 Nove posredujuće varijable uključuju:

• Poznavanje svojih dobrih strana i slabosti

• Samo-promocija/prezentacija
• Poznavanje „pravila igre“
• Socijalne veštine
• Ponovno uspostavljanje samopouzdanja
Gatekeepers:
•samo-promocija neophodna za uspešnost izvođača
i
•znanje o tome kada i kako promovisati sebe ima
udeo u uspešnosti u obezbeđivanju posla
•većina studenata imali su predstavu o samo-
prezentaciji, ali im je ta ideja bila odbojna
•nevoljno, mladi muzičari uče od svojih profesora i
vršnjaka da postoje “ igre koje bi trebalo igrati”
•Na primer: posedovanje CV-a, fotografije, agenta,
pokrovitelja.
 Od ekspertize do naučne
produktivnosti ili umetnosti
• mogućnosti rada sa vodećim nastavnicima, agentima
i ostalim profesionalcima koji prate napredovanje,
koji usađuju tacit/prećutno znanje i uvode u
poslovne veze (''umrežavaju'') svoje štićenike
• Prelaz kod gudača i pijanista često se odvija za vreme
studiranja.
• Pevači čije školovanje počinje u ranom zrelom dobu
dolaze u ovu fazu razvoja tek nakon završenog
konzervatorijuma
• Oni koji nisu zvezde opredeljuju se za druge aspekte
muzičkog života
 Posredujuće varijable
u ovom tranzicionom periodu
• dostupnost spoljašnjih podsticaja,
• istrajnost u dobrim i lošim vremenima, unutrašnja
motivacija,
• muzikalnost,
• kapitalizaciju snage, objediniti prednosti, znati mane
• promociju pomoću agenta,
• ovladavanje igrom,
• socijalne veštine i
• zračenje samopouzdanjem
 Istrajnost i unutrašnja motivacija

• istrajnost i otpornost (resilience) ostaju

suštinski važni,
• jer izuzetan uspeh i i priznanje mogu izazvati
ljubomoru i neosnovani ili ekcesivni kriticizam
 Još...

• Objediniti snage sagledavajući prednosti i

mane
• Podrška agenta u sticanju novih prlika za
izvođenje, kao i u obezbeđivanju materijalne
sigurnosti - posao finansijskih savetnika i
životnih trenera
• daju sigurnost u tome da umetnici ovladavaju
igrom, što u ovom stadijumu postaje
neizostavan deo karijere umetnika
Gatekeeper-i:
• naglašavaju činjenicu da je muzički svet toliko
kompetitivan da se ponašanje ’’diva’’ sve
manje toleriše,
• a da talenat ne može da neutrališe nedostatak
ovih nemuzičkih varijabli koje smo spomenuli
• Socijalne veštine ostaju bitne za uspeh u
muzičkoj karijeri
• Samopouzdanje, bilo da je prividno ili stvarno,
mora biti prikazano publici
Dodatne karakteristike u ovoj fazi su:
• preuzimanje rizika i
• harizma:
 koncentrisana oko umetnika - privlače ljude sebi,
jer je njihovo postojanje veće od života
 oko muzike - proizilazi iz snage njihove
interpretacije
 Kako se ova koncepcija darovitosti poredi sa
drugim koncepcijama darovitosti?

• Blumova trofazna teorija razvoja – uklapa se,

mada Blumov model umanjuje ulogu ličnosti
ili socijalne interakcije u dostizanju naučne
produktivnosti i umetnosti (SP/A).
• Takodje, model je baziran i na retrospektivi /
uticajima značajnih drugih, više nego na
trenutnim činjenicama, i umanjuje ulogu
sposobnosti kao izvora izrazitog talenta.
 Tanenbaum

• Sposobnost je bazirana na opštem (g) faktoru

koji se kasnije kanališe u određeni talenat
• Povoljne sredinske okolnosti osoba koristi tako
što je na pravom mestu u pravo vreme
• Subotnik i Jarvin su na ‘’liniji’’ Tanenbauma, a
menjaju deo koji se odnosi na specifične
sposobnosti koje omogućavaju vrhunsko
izvođenje ili idejno stvaralaštvo, jer to opšta
inteligencije ne omogućava
 Ganjeov model
diferencirane darovitosti i talenta
• intrapersonalne varijable kao što su motivacija i
ličnost,
• uslovi okruženja (okolina, ljudi, aktivnosti i dogadjaji),
• razvojni procesi (učenje, trening, vežba) i
• faktor sreće
• Autorke tragaju za eminencijom ili za SP/A kao
ishodom, dok se Gagneov model fokusira na
transformaciju darovitosti ili sposobnosti u ekspertizu
visokog nivoa.
 Identifikacija darovitosti

• Standardizovani testovi – kritika – dobro za

trijažu, ali ne daje priliku specifičnim
sposobnostima
• škole i porodice (’Petrijeve posude’) za
identifikaciju talenata,
• sposobnosti se mogu oceniti najefekasnije od
strane umetnika-naučnika (projekat Eliota
Felda – audicija, odabir, 1 god instruktaže, 20-
25 posvećenih ostalo)
Kako bi trebalo podučavati darovite pojedince
u školi i drugde?

• Tokom procesa instrukcije/podučavanja,

nastavnik ili mentor takodje računa na ključne
faktore ličnosti koji će vođenjem (guidance)
izazvati najveći potencijal za uspeh u životu,
bilo u, ili van učionice.
• visoko kvalitetna nastava
• iskusni nastavnici