ОСНОВНИ ДИДАКТИЧКИ

ПОЈМОВИ
Након што проучите ово поглавље, моћи ћете да:
Дефинишете и анализирате основне дидактичке

појмове;
Одредите садржај појмова знање и способности;

Разликујете карактеристике ученика у зависности

од степена развоја одређене способности.

Дидактика је педагошка дисциплина
која проучава суштинске проблеме
васпитања и образовања путем наставе
и учења.
 Васпитаност
самопреваспитање

Васпитање
Васпитач

Преваспитање

Самоваспитање
Васпитаник
 Васпитање је систематски организован процес развијања
позитивних особина личности. Суштинске карактеристике:
вредносна оријентација и интенционалност.
 Васпитаност представља квантитет (у ком обиму нека
личност задовољава критеријуме васпитности одређеног
степена) и квалитет (степен) оствареног васпитања.
 Васпитач је појединац који се професионално или
непрофесионално бави васпитањем.
 Васпитаник је појединац кога други васпитавају.
 Самоваспитање је посебан вид васпитања који се остварује
сопственим напором и без изразитијег учешћа васпитача.
 Преваспитање је посебна врста васпитања која се
примењује код људи са испољеним социјално
неприхватљивим понашањем.
 Самопреваспитање је посебан вид преваспитања који се
остварује сопственим напором без изразитијег учешћа
васпитача.
 ОБРАЗОВАЊЕ

ОБРАЗОВАНОСТ САМООБРАЗОВАЊЕ
 Образовање је процес стицања и развијања
знања, способности и навика. Према
начину организовања може бити формално,
неформално и информално. Према основној
намени може бити опште и стручно.
 Образованост представља квантитет и
квалитет оствареног образовања.
 Самообразовање је посебан вид
образовања који се остварује сопственим
напором и без непосредне сталне помоћи
других.
 НАСТАВА
НАСТАВНИ
РАД
НАСТАВНИК

УЧЕНИК НАСТАВНИ
ПРОЦЕС
 Настава је организован, институционални васпитно-
образовни рад.
 Наставни рад је систем делатности који се примењују у
настави.
 Наставни процес је мултидимензионални систем
дидактичких поступака и комуникација којим се остварују
циљ и задаци наставе.
 Наставник је стручњак који се директно бави наставним
радом.
 Ученик је полазник одређене врсте школе.
 Поучавање је непосредна наставникова педагошка помоћ
ученицима у процесу стицања и развијања знања,
способности и навика.
 Учење је релативно трајна и прогресивна промена личности
и понашања појединца, настала деловањем његовог
искуства.
 ОБРАЗОВАЊЕ

ЗНАЊЕ СПОСОБНОСТИ

ПРОСТОРНО-
ЧИЊЕНИЦЕ ЈЕЗИЧКА
ВИЗУЕЛНА

ГЕНЕРАЛИЗАЦИЈЕ ЛОГИЧКО-
МУЗИЧКА
МАТЕМАТИЧКА

ТЕЛЕСНО- ИНТЕР-
КИНЕСТЕТИЧКА ПЕРСОНАЛНА

ИНТРА-
ПЕРСОНАЛНА
 Знање представља скуп чињеница и генерализација
о објективној стварности које је човек усвојио и
трајно задржао у својој свести.
 Чињенице су појединости о објективној стварности
које човек упознаје перцептивним путем.
 Генерализације чине појмови, правила,
принципи, закони, дефиниције, закључци,
докази, категорије, аксиоми, постулати, норме,
хипотезе, теорије, симболи, алгоритми, формуле
итд.
 Способност је квалитет личности која је тако
формирана да успешно обавља неку делатност.
 Просторно-визуелна способност омогућава
успешно примање, манипулисање и стварање
нових визуелних порука као и сналажење и
стварање фигура и објеката у простору.
Карактеристике овог типа ученика: склоност
геометрији и књигама са илустрацијама,
фотографисању и видео снимању, компјутерским
игрицама, осетљивост на боје.
 Језичка способност омогућава примање,
манипулисање и стварање језичких порука ради
комуникације и/или стварања нових уметничких,
документарних и истраживачких продуката,
исказаних језичком формом. Карактеристике овог
типа ученика су: воли да чита књиге, лакше учи
слушајући аудио него визуелне записе, успешно
решава укрштене речи, анаграме, лозинке, лако
учи стране језике, друштвене наукеи историју.
 Логичко-математичка способност омогућава успешно
разумевање, манипулисање и стварање нових логичких правила,
успешну употребу броја и квантификације у узрочно-последичном
систему појава. Карактеристике овог типа ученика су: рачуна без
тешкоћа напамет, математика и природне науке су му омиљени
предмети, воли да решава загонетке, воли да експериментише,
верује у рационална објашњења.
 Музичка способност омогућава успешно разликовање,
манипулисање и стварање нових аудитивних музичких порука.
 Телесно-кинестетичка способност односи се на успешно
разумевање, извођење и стварање нових телесних покрета и
композиција у простору. Карактеристике овог типа ученика су:
ангажованост у бар једној физичкој активности или спорту, ретко
седи мирно, воли да ради рукама, ужива у брзини, гестикулира и
невербално комуницира телом.
 Интерперсонална способност односи се на
успешну комуникацију међу људима.
Карактеристике овог типа ученика су: воли групне
спортове, дружење и игре, решава свој проблем са
другима, лидер је групе.
 Интраперсонална способност односи се на
разумевање себе самог и успешно препознавање
сопствених осећања и склоности. Карактеристике
овог типа ученика су: имају свој хоби, прихватају
животне изазове, реално сагледавају себе и своје
моћи, баве се индивидуалним активностима,
независних су схватања.
 Одређене способности развијају се путем
одређених активности.
Активности које развијају памћење изложених
чињеница или генерализација (ученик – слушање;
наставник – предавање).
Активности које развијају разумевање система
појмова (ученик – разумевање, повезивање;
наставник – аналитичка дискусија са ученицима,
објашњавање)
Активности које развијају креативне способности
(ученик – решавање проблема, истраживачки рад,
тимски рад; наставник – организација наведених
активности)