Vrste problema u školi

Fizički invaliditet
Senzorne smetnje (smetnje vida i sluha)
Govorne smetnje
Smetnje u intelektualnom razvoju
Specifične teškoće u učenju
Poremećaji pažnje i hiperaktivnost
Emocionalne teškoće i poremećaj ponašanja
Problemi sa vladanjem
Ispitna anksioznost
 Govorne smetnje

 Govorne smetnje (razumevanje govora, teškoće u

artikulisanju glasova: iskrivljavanje glasova, zamena
glasova i dodavanje glasova u rečima);

 Sem govornih smetnji kod dece se mogu javiti i poremećaji

jezičkog izražavanja ili razumevanja (afazija) – teškoća u
savladavanju sintakse, nemogućnost prepoznavanja
značenja reči; nerazumevanje tuđeg govora i neverbalnog
izražavanja)
 Kako pomoći učenicima sa problemima?

1. Za mucanje: zadavati im više pismenih zadataka, prozivati učenike pre

odgovaranja, usmeriti se na sadržaj onoga što govore, ne na izgovor;
2. Za intelektualne probleme: češće omogućavanje učenja na konkretnim
primerima, gradivo izlagati u manjim delovima, povratne informacije
treba da budu česte
3. Ne proglašavati decu nesposobnom i ne pridavati im pogrdna imena, ali
i ne dopustiti da im to služi kao izgovor za izbegavanje školskih
aktivnosti
4. Potrebno je dati više vremena za savladavanje zadataka
5. Nije potrebno pomagati im u stvarima koje mogu sami.
6. Dete sa problemima uputiti kod stručnjaka, npr. kada muca uputiti kod
logopeda, sa problemima u ponašanju kod psihologa i sl.
 Teškoće u učenju
 Odnose se na specifične smetnje u psihičkim procesima
koje onemogućavaju razumevanje i upotrebu jezika;
 U pozadini teškoća u učenju nalaze se specifične razvojne
smetnje koje valja na vreme uočiti.
Razvojne teškoće
Smetnje pažnje/ smetnje u mišljenju i pamćenju/
teškoće u govoru/ perceptivne i motorne smetnje

Teškoće u učenju
u čitanju (disleksija) / u pisanju (disgrafija) /
izražavanju (afazija) / u računanju (diskalkulija)
 Kako prepoznati poremećaj u učenju

Dezorganizovan govor i zastajkivanje, otežano čitanje

Teškoće u pisanju: nerazumljiv tekst
Nemogućnost ili otežano izvođenje prostih mat. operacija
Pretpostavlja se da je uzrok disfunkcija nervnog sistema,
tako da mogu da se uoče u detinjstvu, ali i kasnije tokom
adolescencije pa i odraslog života
Većina učenika sa ovim poremećajem ima problem u
čitanju: teškoća u povezivanju zvuka sa slovima i rečima
 Kako pomoći učenicima sa teškoćama u
učenju?

1. Što pre prepoznati vrstu smetnje koja dovodi do teškoća;

2. Zadatke treba prilagoditi za postizanje početnog uspeha;
3. Davati kraće zadatke i odmah povratnu informaciju;
4. Često proveravati razumevanje gradiva;
5. Dovoljno vremena za odgovaranje jer učenici često imaju
teškoća sa obradom infomacija i pretraživanjem pamćenja.
 Hiperaktivnost i poremećaj pažnje
 Nemogućnost dužeg fokusiranja na određeni sadržaj ili aktivnost;
ADHD: Attention deficit/ hyperactivity disorder
 Danas se koristi isuviše često, označava različite stvari i suviše olako
se daje kao etiketa, počinje u detinjstvu, ali se nastavlja i dalje...
 Ne mogu da sede na svojim mestima, vrpoljenje, ustajanje, šetanje
po učionici, mnogo i brzo pričaju, ne mogu da se zaustave,
impulsivnost...
 Deca nisu samo nemirna i pojačano fizički aktivna: ne mogu da se
usredsrede na bilo koji zadatak, ne mogu da upravljaju svojim
ponašanjem i to se javlja kod svih nastavnika i u svim situacijama,
neuredna, neorganizovana
 Oprez: mnogi tinejdžeri prolaze kroz fazu neurednosti,
neorganizovanosti, neposlušnosti... To NIJE ADHD. Mora postojati
podatak o doslednom takvom ponašanju
 EMOCIONALNE i TEŠKOĆE u PONAŠANJU U
ŠKOLI

O problemima u ponašanju govorimo kada se

ponašanje razlikuje od onoga što je tipično u tom
uzrastu, ali pre svega kada značajno ometa razvoj
deteta kao i razvoj drugih
To odstupanje mora biti više od privremenog
odgovora na stresne događaje - mora biti dosledno u
vremenu i u različitim situacijama
 Grupe teškoća u ponašanju:

1. Suprotstavljanje autoritetu - neprijateljska osećanja,

nedostatak osećanja krivice;
2. Anksiozna i povučena deca, plašljiva, osetljiva, zavisna od
drugih, stidljiva, sklona neraspoloženju i tremi, niskog
samopoštovanja, preosetljiva, lako zaplaču, pesimizam.
3. Socijalno nezrela deca: nezainteresovana, nespremna na
saradnju, ne prati uvek razvoj sposobnosti;
4. Agresivna deca sa teškoćama u ponašanju, neprihvaćena ili
prihvaćena od vršnjaka, sklona delinkventnom ponašanju,
uzimanju droga. Usled emotivnih problema, učenja po modelu, ili
zato što je to “in” u njihovom okruženju. Upoznati stručne
osobe sa problemom.
5. Korišćenje psihoaktivnih supstanci
Kako pomoći učenicima sa teškoćama u
ponašanju?

1. Uspostaviti pravila ponašanja i ophođenja u razredu i školi;

npr. “tehnika potpisivanja ugovora”
2. Pažljivo birati nagrade za poželjna ponašanja;
3. Ostvariti saradnju sa ostalom decom, da oni svojim
odobravanjem ne podstiču nepoželjno ponašanje;
4. Uključiti učenike u socijalne grupe u kojima se uče socijalne i
kognitivne veštine kao što su: kontrola izražavanja emocija,
empatičnost, suzdržavanje od impulsivnog ponašanja,
sagledavanje okoline i tuđeg ponašanja;
5. Upotrebljavati strategije u školskim aktivnostima koje
smanjuju osećanje manje vrednosti, naučenu
bespomoćnost i pojačavaju pozitivnu sliku o sebi.
 Ispitna anksioznost
Situacije ispitivanja u školskom životu učenika izdvajaju se
po svojoj neprijatnosti, neizvesnosti (strah od neuspeha)
Ispitna anksioznost se odnosi na skup fizioloških i
emocionalnih reakcija na pritisak ili stres koji nastaju zbog
brige oko predstojećih ispita često se odlikuje napetošću
mišića, glavoboljom, bolom u stomaku, pospanošću ili
nesanicom, znojenjem, ubrzanim radom srca i disanjem,
povišenim pritiskom, nervozom, besom, panikom,
bespomoćnošću i gubitkom pamćenja.
 Malo zabrinutosti može biti dobro za učenike, jer održava
budnost i usredsređenost, ali preterana briga je vrlo štetna i
ometa učenike u učenju i odgovaranju budući da dovodi do
mentalnih blokada i drugih problema
 Dve grupe faktora

kognitivni procesi - veliki broj ometajućih misli (šta

da kažem roditeljima, opet ću dobiti keca, nikad neću
ovo položiti) koje otežavaju rešavanje problema i
prisećanja
povišena pobuđenost autonomnog nervnog
sistema (negativne fiziološke reakcije)
Dok učimo neki materijal informacije idu iz radne u
dugoročnu memoriju, kad odgovaramo idu u obrnutom
smeru. Područje RM je povezano sa centrom za emocije
tako da kod straha aktiviranjem ovih centara blokira
RM
 Kako pomoći učenicima

Izbegavati vremenski pritisak ako nije nužan za

veštinu koju ispitujete
Kod komentarisanja rezultata naglasiti šta je urađeno
dobro/loše, a ne ocenu učenika
Test je prilika da se vidi koliko su napredovali, ne
kakve su njihove sposobnosti i ličnost
Koristiti predispitivanja kako bi se učenici navikli na
mogući neuspeh
Podučiti učenike nekim veštinama ovladavanja
stresom kod odgovaranja (duboko disanje, mišićna
relaksacija i sl)
 Faze stresnog odgovora *nema u knjizi

Otpor/pokušaj rešavanja problema

Zamor

Alarm/Uzbuna

Hronično

Stresor Homeostaza
Uspeh,
rešenje
 Oblici reagovanja na frustraciju
Odlaganje potreba -
frustraciona tolerancija
sposobnost da se odupre
sprečavanju, odlaganju
zadovoljenja potreba bez
negativnih reakcija
Povećano ulaganje napora u
rešavanje problema
Promena pristupa
Zamena cilja drugim, ali
prihvatljivim ciljem
Funkcionalni načini reagovanja
na frustraciju
Agresija - manifestna
(fizička i verbalna) i
latentna (agresivni
impuls),
Povlačenje i strah -
nesigurni u sebe, regresija,
Anksioznost - osećanje
uznemirenosti i napetosti
koje se javlja kao posledica
opasnosti koja tek treba da
nastupi.
Izbegavanje situacija
Nefunkcionalni načini
reagovanja na frustraciju
 GREŠKE U OPAŽANJU OSOBA

• greška halo efekta – dejstvo opšteg utiska o osobi na

opažanje pojedinih osobina, negativna prva impresija → neg.
ocenjene osobine
• lične teorije – zasniva se na verovanju posmatrača da se
određene osobine uvek javljaju zajedno
• prema sebi – ocenjujemo ljudi prema svojim osobinama
• stereotipnost – kada svim pripadnicima nekog zanimanja,
etničke grupe, položaja, pripisujemo iste osobine (npr. etničke
stereotipije)
• funkcionalna analogija ili metaforička generalizacija–
povezuju se fizičke sa psihičkim osobinama
 Grupe karakternih osobina *nema u knjizi

Osobine koje regulišu ponašanja u odnosu prema:

 Sebi (realizam, kritičnost, samouverenost,
samopouzdanje, egocentričnost...)
 Drugima (druželjubivost, saradljivost, otvorenost,
nepoverljivost, sebičnost, altruizam...)
 Radu (marljivost, disciplina, pedantnost,
odgovornost, ambicija, organizovanost...)
 Opšte – prema svim tipovima situacijama
(hrabrost, poštenje, moral, iskrenost...)