1 MMPI – profili

1.1 Profil Hs – D – Hy (ili Hs – D); dijagnoza: hipohondrijaza, psihosomatska reakcija

Ovaj profil karakterište tzv. „silazni neurotski trend“, tj. povišenje na tri neurotske skale sa najčešćim
redosledom: Hs – D – Hy (što ne isključuje mogućnost drugačijeg raspodera). Kod ove ličnosti
domiraju simptomi ANS, preokupiranost bolešću sa hipohondrijskim fiksacijama, nizak prag
frustracione tolerancije, pri čemu u stresnim situacijama znatno češće reaguju psihosomatskom
reakcijom, dok su simptomi depresivnosti ili anksioznosti daleko ređi. Dominantan mehanizam
odbrane je potiskivanje. Introvertni su i nesigurni u interpersonalnim relacijama.

Jedan broj autora saopštava podatak saopštava podatak o profilima sa samostalnim povišenjem na
Hs skali koji se sreće kod tipičnih hipohondara. Međutim, frekfencija ovakvih pacijenata je relativno
mala, a još manje takve osobe bivaju upućene na psihološko testiranje.

Kod ovih pacijenata postoji predispozicija za poremećaj ANS-a. Za ove osobe je karakteristično
prenaglašavanje viscelarne ekspresije afekta, kao posledicu dugotrajnog potiskivanja. Diferencijacija
u odnosu na konverzaciju sastoji se u obuhvatanju uglavnom onih organa koji su pod kontrolom ANS
(a ne volje).

1.2 Profil D – Hs – Hy – Pt; dijagnoza: polimorfna neuroza

Ovo je profil sa povišenjima na „neurotskim“ skalama, uz naglasak na Pt skali (za razliku od prošlog
profila). Dominantni su depresivni simptomi (pesimističnost, nisko samopouzdanje, negativno viđenje
budućnosti...) uz naglašeno prisustvo simptoma ANS. Osobe ovog tipa su frustraciono netolerantne, a
u stresnim situacijama sklone su pasivizaciji i bežanju u bolest. Neefikasni su i neproduktivni, često sa
dugotrajnim bolovanjima. Neprestano su zabrinuti za nekoga ili nešto, što je praćeno velikom
napetošću. Naglašeno su anksioznosti i skoro potpuno nesposobni da se relaksiraju i oslobode
anksioznosti. Izrazita je i naglašena bespomoćnosti, neodlučnost i tedencija za prijemčivošću poput
zavisnog deteta zaštićujućem roditelju.

Specifičnija dijagnoza zavisiće od dominantnih simptoma i odnosa između najizraženijih skala. Razlika
u odnosu na predhodni profil je što ovi pacijenti pokazuju znatno više anksioznosti, tenzije, zavisnosti
i neprilagođenosti. Može se reći da oni kombinuju psihosomatske komponente predhodnog tipa, sa
anksioznošću.

Najčešće su to subjekti čije su majke u neprekidnom opsesivnom strahu za sudbinu svog deteta.
Tipična deskripcija ovih ispitanika koja se sreće u okviru opisa psihičkog statusa ili anamnezi bolesti je
sledeća: „u svemu vide teškoće i preuveličavaju probleme, kao da sami sebi žele da dokažu kako su
nesposobni“.

1.3 Profil Hy – Hs – L; dijagnoza: konverzivna neuroza (histerija)

Profil je prepoznatljiv po tzv. „konverzivnom V“, odnosno povišenju na Hy i Hs skali (sniženo D). Pored
toga, postoji karakteristično povišenje L skale.

Ekstrovertirane i socijabilne ličnosti, ali izrazito egocentrične. Pasivno – zavisna struktura ličnosti sa
odlikama emocionalne nestabilnosti i infantilizma. Potiskivanje i negacija su dominantni mehanizmi
odbrane. U pitanju je konverzivna simptomatologija (za razliku od profila Hs – D – Hy, fokus
simptoma je u glavi, CNS –u, te perifernim organima). Anksioznost, ali ne kao osnovni simptom. Ove
osobe su visoko komformirane ličnosti.

APA opisuje konverzivnu reakciju na sledeći način: „Umesto da bude ispoljena na svesnom planu (ili
pomeren i generalizovan kao kod fobija), impuls koji uzrokuje anksioznost se „konvertuje“ u
funkcionalni simptom organa ili dela tela, najčešće onog koji je pod voljnom kontrolom. Simptomi
služe redukciji anksioznosti i najčešće simbolizuju podsvesni konflikt. Ove reakcije više ili manje
obavezno, dovode do sekundarne dobiti za pacijenta“.

Pripadnici ovog tipa, kao pacijenti se najčešće pojavljuju sa nizom somatskih tegoba: među kojima su
najčešće: glavobolje, slabosti u nogama, nesvestice, itd.

1.4 Profil D – Pt; dijagnoza: depresija

Bimodalni profil sa izrazitim (oštrim) „šiljcima“ na skalada D i Pt i veoma sniženom Ma skalom.

Depresivne karakteristike su posebno naglašene. Sa druge strane, anksioznost je upadljiva i
manifestuje se na različite načine (može i u somatskoj formi). Osobe ovog tipa imaju karakteristike
analnog tipa (pedantni, perfekcionisti su, kompluzivni). Odlika ovog profila je i poremećaj hormičkih
(vitalnih) funkcija: libida, apetita i sna.
Jedan broj autora pokušava da, u okviru ovog profila, otkrije pravila za distinkciju neurotske od
psihotične depresije. Po njima, odnos između D i Pt skale, tj. visina ove druge – koja u ovom slučaju
ne predstavlja samo dimenzije anksioznosti, već i voljno – vitalnih (energetskih) potencijala – daje
mogućnost za diferencijalnu dijagnostiku: što je više Pt, veća je sigurnost da nisu u pitanju reaktivni
depresivni fenomeni. Međutim, međusobno preplitanje kategorija „neurotsko – psihotično“ i
„endogeno – reaktivno“, ne dozvoljavaju nam slobodu u diferencijalno – dijagnostičkom smislu.

Pored tipičnih depresivnih simptoma, ovi pacijenti bivaju često hospitalizovani i zbog tegoba
somatske prirode, koja su posledica anksioznosti: dijareja, poremećaj apetita, glavobolja, intezivna
nesanica. Ovaj profil se sreće među psihijatrijskim pacijentima.

1.5 Profil D – (-Pd); dijagnoza: psihosomatska reakcija

Pored „šiljka“ na D skali, postoji izrazio sniženje na Pd skali (uz očekivano nisko Ma). Ovo su visoko
socijalizovane, konvencionalne ličnosti, ali i često submisivne i autoritarne. Karateristike analnog tipa
su ovde veoma izražene: pedanterija, perfekcionizam, programiranost akcija i vrednoća. Posao koga
se prihvate obavljaju izuzetno sa velikom energijom i upornošću, ali su gotovo po pravilu
nezadovoljni ishodom i skloni samokritičnosti. Nezadovoljstvo sobom i stalna napetost u trci za
uspehom vode ih u hronicifiranu disforiju. Ove osobe i najmanji neuspeh može da provocira
depresivnu reakciju. Tipične su „menadžerske bolesti“, kao što su KVB ili dijabetes.

Nizak Pd skor ukazuje da su ove osobe pouzdane, uporne, ljubazne, društvene, poverljive, dobre
prirode, idealisti, iskreni, stidljivi, smerni – dakle, sve same pozitivne osobine ličnosti. To su očito
osobe koje izazivaju simpatije kod okoline. Sa druge strane, depresivna dimenzija ovog tipa govori da
su ovi subjekti znatno manje zadovoljni sobom od njihove sredine.

1.6 Profil D – Pd – Pt; dijagnoza: depresivna psihopatija (alkoholizam)

„Trorogi profil“ sa naglašenim D, Pd i PT skalama. Redosled može biti i drugačiji. U pitanju je

anksiozna, pasivno agresivna ličnost. To je profil koji se najčešće sreće kod hroničnih alkoholičara.
Dominira osećaj inferiornosti, osećaj krivice i hronično depresivno raspoloženje. Visoka agresivna
šarža: skloni su agresivnih ispada po principu „acting – out“ –a, a posebno u alkoholisanom stanju.
Visoka je stopa i suicidalnog rizika. Treba naglasiti da su osobe obog tipa uglavnom socijalizovane i
neagresivne u trenznom stanju. Prate ih i osećaji krivice, osećaj inferiornosti, ali i izrazita napetost i
anksioznost. Moguće i „acting out“ reakcije kada se kumulirana agresija „ispaljuje“ na naizgled
beznačajan povod, koji, međutim za pacijente ima simboličko značenje. Njihova agresivnost se
takođe ispoljava i u pasivnoj formi: kao opstrukcionizam, tvrdoglavost, oponencija („kontriranje“),
zabušavanje itd.

Ukoliko nisu hospitalizovani zbog alkoholizma, bivaju primljeni zbog anksioznih ili depresivnih
simptoma. Subjekti ovoga tipa spadaju u grupu visokog suicidalnog rizika.

Ovaj profil je na prvi pogled paradoksan, jer je kombinovan iz dve dimenzije koje se međusobono
skoro po pravilu isključuju – depresivnost i psihopatija. Međutim, za alkohologe to nije ništa
neobično, jer u njemu oni sa lakoćom prepoznaju tip ličnosti iza koga se regrutuje veliki broj
alkoholičara (a, kao „depresivnu psihopatiju“, pominje ga još Kurt Schneider u svojoj klasifikaciji
psihopatija).

Drugi razlozi za javljanje „šiljka“ na Pd i D skali može da bude možda shizofreni proces. Naime,
depresivnost se u psihijatrijskoj populaciji često javlja kao sekundarni fenomen, pa je tako i u slučaju
početnih shizofrenih procesa koji se još nisu formirali u produktivnoj formi (i samim tim se i ne
iskazuju na MMPI), gde je depresivnost jedini prepoznatljivi fenomen. U tim slučajevima, Pd skala
(kao indikator hostilnosti i asocijalnih tedencija), sugerira nam da tu nešto nije u redu, odnosno da je
depresivnost drugog reda.

1.7 Profil Pd – (Ma); dijagnoza: psihopatija

Usamljeni šiljak na Pd skali. Postoji mogućnost da se javi i visoko Ma. U pitanju su emocionalno
nestabilne, nezrele i impulsivne ličnosti. Egocentrična i neodgovorna, sa veoma slabo, usvojenim
moralnim normama. Postoji izrazito odbacivanje svakog autoriteta, zbog čega neprestano upadaju u
profesionalne i interpersonalne konflikte koji su praćeni agresivnim ispadima. Loša kontrola
agresivnosti je posebno karakteristična za osobe ovog tipa. Seksualno su neusklađeni i skloni
pervezivnim radnjama. Postoji i sklonosti ka zloupotrebi alkohola.

Treba imati na umu da se šiljak na Pd skali nalazi u „normalnoj“ populaciji, kao posledica negiranja
patologije druge vrste, što takođe proizvodi na Ma skali (usled negativne korelacije sa D skalom). Kao
diferencijalno – dijagnostički indikator da se zaista radi o psihopatiji, može da se posmatra položaj
čitavog profila u odnosu na T – skor.

Povišenost na Ma skali može se tretirati kao merilo hostilnosti i stepena razdražljivosti i impulsivnosti
ispitane osobe ovog tipa. Što više Ma, smatraju oni, to su izraženije: iritabilnost, neobuzadnost i
socijalna agresivnost. Slična tedencija uočava se i u odnosu na stepen prisustva bračnih i
profesionalnih konflikata.

1.8 Profil Pd – Hy; dijagnoza: histeriodna psihopatija

Povišenje Pd i Hy skale. Osobe ovog tipa su egocentrične, posesivne, emocionalne nestabilne i

nezrele. Izrazito su senzitivne na odbacivanje i tada mogu reagovati nekontrolisanom agresijom.
Neprestano su u trci za pažnjom i za potvrđivanjem. Skloni su pražnjenje agresije kroz pokušaj suicida
koji istovremeno ima funkciju ostvarivača njihovih posesivnih pretenzija ili reuspostavljanja narušene
komunikacije. Kod ovog tipa se često javljaju senzitivnosti na odbacivanje i somatske tegobe
(glavobolja, nesvestica i problemi sa očima). Posebna osetiljivost na odbacivanje, nesposobnost
tolerisanja frustacije koje proizlaze iz neostvarenih nezrelih i egocentričnih zahteva za pažnjom i
potvrđivanjem, može se povezati sa iskustvom iz ranog detinjstva. Naime, ogroman broj pripadnika
ovog tipa daje podatke o odbacujućem roditelju, uglavnom ocu. Većina očeva se prikazuje kao
brutalno sadistička, otvoreno odbacujuća, sklona alkoholu i napuštanju porodice.

Egocentrični i posesivni zahtevi, praćeni perzistentnim strahom od gubitka objekta, dovode do

grčevite borbe u kojoj ne biraju sredstvo. Parasuicidalno ponašanje je klasičan obrazac reakcija na
odbacivanje, koje ima manipulativnu funkciju u odnosu na osnovni narcistički cilj.

1.9 Profil Pa – D; dijagnoza: depresivno – paranoidni sindrom

Bimodalni profil sa šiljcima na Pa i D skali. Hipersenzitivne ličnosti sa čestim interpersonalnim

problemima i sklonošću za odbacivanjem bliskih osoba. To su najčešće senzitivno – depresivne
strukture sa naglašenom latentnom agresivnošću koja se povremeno ispoljava. Skloni su paranoidnim
interpretacijama, u stresnim situacijama reaguju depresivno. Dominantan mehanizam odbrane je
projekcija, a on se koristi u prevazilaženju snažnog osećanja inferiornosti ili insuficijencije (kao
posledica visokih aspiracija), na taj način što se u cilju reuspostavljanja samopoštovanja, krivica
prenosi na drugog.

Radi se o paranoidnoj ličnosti, odnosno o nepsihotičnoj paranoidnoj reakciji kod osoba sa

hipersenzitivno – depresivnom strukturom ličnosti. Važan diferencijalno – dijagnostički detalj je
nenaglašenost skale Sc, odnosno nepostajanje derealizacionih fenomena.
1.10 Profil Pa; dijagnoza: paranodina reakcija

Usamljeni šiljak na Pa skali, uz naglasak na neurotskim skalama (najčešće Hs i Hy) i nenaglašenu Sc

skalu. Ponovo je reč o hipersenzitivnoj ličnosti, sa izrazitim teškoćama u interpersonalnoj
komunikaciji. Uvredljiva, frustraciono netolernanta i sa čestim agresivnim ispoljavanjem,
nekooperativne i rigidne ličnosti. Za razliku od predhodnog tipa (Pa – D), gde srećemo depresivne
reakcije, više su infantilni egocentrični i posesivni, pa ponekad i skloni konverzivnim reakcijama.
Tičične neurotkse reakcije su konverzivnog ili hipohondrijskog tipa.

1.11 Profil Pa – Sc; dijagnoza: paranoidna shizofrenija

Tzv. „shizofreno V“, odnosno povišenja na Pa i Sc skali. Opis osobina ličnosti ovog tipa, svodi se na
nabrajanje karakteristika paranoidno – shizofrene psihoze: sumanute ideje, bizarno i konfuzno
mišljenje, halucinacije. Potiskivanje afekta, introverzija, neefikasnost i nepragmatičnosti. Agresivni
ispadi, uglavnom povezani sa idejama proganjanja. Izrazito loša koncetracija i karakteristike autističke
logike. Ovaj tip se u potpunosti poklapa sa dijagnostičkim kriterijumima paranodine shizofrenije.

Karakteristično shizofreno „V“ može se javiti u samom početku shizofrenog procesa, ali se dosta
češće javlja kod pacijenta kod kojih je shizofrenija već uzela maha. To uzrokuje otežani pristup test
materijalu i, konsekvetno tome, opšte povišenje profila (najčešće D skale), uz visoko F.

1.12 Profil Sc – D – Pd; dijagnoza: shizofrenija (hronicifirani neizdiferencirani oblici).

„ Trorogi profil“ sa naglašenim Sc, D i Pd skalama. Moguće je i povišenje F skale. Izrazito napete,
razdražljive osobe, sa hostilnim tedencijama. Neprevidljive, impulsivnie i nekonformirane. Socijalna
neprilagođenost i izolacija su upadljivi. Ispoljavaju preokupacije morbidnim sadržajem, disocijativno
mišljenje, ponekad i paranoidne tedencije. Seksualna problematika se pokazuje kao najčešći
dominantni problem. Moguće su halucinacije. Ovaj profil može se ispoljiti i sa malim šiljkom na Sc
skali, a ona može biti čak gotovo nenaglašena. To pre svega, zavisi od stadijuma razvoja shizofrenog
procesa, ali može biti i od diferencijalnog – dijagnostičkog značaja. Naime, pored toga što naglasak na
Pd skali predstavlja značajni indikator koji nas usmerava da razmišljamo o psihozi a ne o depresivnoj
strukturi, naglasak na Pd skali sa manje izraženim šiljkom Sc skale (uz obavezno nisko Pa) može da
sugerira i na nepsihotične oblike ponašanja koji se sreću kategoriji shizoidne psihopatije. Podaci iz
istorije slučajeva ovih pacijenta govore o kontinuiranim teškoćama u socijalizaciji i seksualnom
razvoju. Većina ih ostaje neoženjena (neudata), a u braku ispoljavaju tešku neprilagođenost.
Agresivni ispadi, čija je meta bračni partner, gotovo da su pravilo, a najčešće su vezani sa
paranoidnim obradama.

1.13 Profil D – Sc – Pt; dijagnoza: shizofrenija

Ovaj profil predstavlja kombinaciju „tipičnog“ depresivnog (D – Pt) profila sa visokim Sc. Dominiraju
depresivni simptomi, ali se ispod njih naziru morbidni sadržaji, teškoće u kontroli afekta, što ukazuje
da je depresivnost samo maska, odnosno posledica uvida u uznemiravajuća unutrašnja zbivanja.
Uočljiva je otežana koncetracija i intelektualna neefikasnost. Emocionalna praznina, gubitak intresa
za životna zadovoljstva, ambivalnecija. Prisutni su somatski simptomi anksioznosti koji su često osnov
hospitalizacije.

Visina Sc skale takođe se zavisiti od stepena razvoja psihotičnog procesa, ali i od postojanja
produktivnih simptoma. Tako ovaj profil uključuje i one odlike shizofrenih reakcija koje psihijatri
nazivaju „incipijentnim“ ili „pre – psihotičnim“, ali i one neproduktivne forme, gde se, osim
depresivnosti, opšte neefikasnosti i nepragmatičnosti, ne mogu uočiti drugi simptomi psihotičnog
reda (u tim slučajevima Sc skala je sasvim nenaglašena, a dešava se da je sasvim neizražena).

Opis pacijenta koji daju ovakvav profil, veoma je sličan opsi „pseudoneurotske“ shizofrenije.
Diferencijalno – dijagnostički znakovi „nevidljivih“ simptoma shizofrenog procesa mogu biti
povlačenje od realnosti i ambivalencija (bolje rečeno „polivalencija“, budući da je pristup realnost
kontaminiram istovremenoim dejstvom nekoliko nekordinisanih impulsa), afekti su odgovarajući, ali
smanjene modulacije, fleksibilnosti i izražajnosti, poremećaji mišljenja se retko registruju.
Ambivalnecija koja se sa interpersonalnih relacija široko generalizuje na sve oblasti života, postepeno
dovode do sve većeg povlačenja od realitata, i slikovito rečeno, „gašenja ličnosti“ u smislu njegove
produktivnosti. Ambivalencija/polivalencija zapravo je polimorfna anksioznosto koje pacijenti ovog
tipa praktično ne mogu da se oslobode.

Većina autora se slaže da pacijenti regrutovani iza ovog profila, u trenutku testiranja nisu ispunjavali
kriterijume za postavljanje dijagnoze shizofrenije, ali su kasnije hospitalizovani kao eventualno
shizofreni.
1.14 Profil Sc – (Hy, Hs)

U okviru ovog profila, opisaćemo dva srodna tipa sa veoma sličnim karakteristikama.

1.14.1 Profil Sc – Hs; dijagnoza: cenestopatska shizofrenija

Bimodalni profil sa naglašenim Sc i Hs skalama. Domiraju simptomatske tegobe (odnosno jedna

tegoba), sa fikascijama koje mogu dostići nivo sumanutosti i poprimiti forme bizarnosti. U drugom
planu, uočljiva je anksioznost, kompluzivne komponente i afektivni ton. Potiskivanje i regresija su
naglašeni. Primećuju se i emocionalna praznina, bezvoljnost i pad intresa sa spoljni svet.

1.14.2 Profil Sc – Hy; dijagnoza: incipijentna shizofrenija

Šiljak na Hy skali, uz povišenje Sc skale. Izrazite regresivne karakteristike, emocionalna nestabilnost i

socijalna introverzija, kompluzivnost, naglašena anksioznost koja ima tedenciju za somatizacijom, te
depresivni afektivni ton. Moguće su religiozne sumanutosti i strah od homoseksualizma.

Kao što se vidi profil Sc – (Hy, Hs) se sreće u dve pojavne forme:

1. Prva forma je tzv. „cenestopatska“ forma shizofrenije, gde se nepodnošljiva anksioznost

redukuje mehanizmom somatizacije, a somatski simptom, se na manifestnom planu,
pojavljuje kao jedini. Međutim, za razliku od neurotskih oblika somatizacije ovde se lako
uočavaju bizarne karakteristike u elaboraciji somatske tegobe.
2. U drugom slučaju radi se o kvazi – histeričnom profilu. Pojava šiljka na Hy skali (sa
povećanjem Sc skale) koja nije praćena konverzivnom simptomatologijom, što sugerira na
snažni regresivni proces.

Generalno gledano profil Sc – (Hs, Hy), reflektuje prvi stadijum shizofrenog procesa u kome počinje
da se gubi test sa realitetom i pojavljuju se prvi shizofreni simptomi, u ovom trenuktu pacijent se još
uvek bori sa svojom bolešću.
1.14.3 Profil Sc – Ma; dijagnoza: shizo – manična psihoza/katatona forma shizofrenije

Šiljci na Sc i Ma skali, niska D skala. Moguće je povišenje na F skali. Euforična i hiperaktivna ličnosti sa
logorejom, sa čestim rasturom po tipu „salate od reči“. Visoka aspiracija i precenjenih ideja o sebi.
Sklona panici i iznenadnim izlivima agresije. Naglašeni vitalni dinamizi i seksualna energija.

Povišenje na Ma skali može da ima višestruko značenje: izrazita eksitacija kao uvod u katatoniju,
psihotičnu reakciju na terenu ciklotimne ličnosti itd.

APA opisuje katatone forme shizofrenije na sledeći način: „ove rekacije karakteriše upadljiva
motorika koja ima odlike ekcesivne motorne aktivnosti i uznemirenosti ili oblike generalne inhibicije
(stupor, mutizam i negativizam). U krajnjem stadijumu ovakve reakcije, pacijent može regredirati na
stanje vegetiranja“.

Za razliku od nepsihotične manije, ovaj tip ne izaziva smeh i osećaj simpatije kod okoline. Osim toga,
uočljivo su napeti, a često i sasvim uspaničeni. Logoroičnost lako prelazi u salatu od reči, a često se
sreću i sumanutosti i halucinacije. Mišljenje je primitivno i dezorganizovano. Ovaj tip nema dobru
prognozu.

1.15 Profil Ma

Usamljeni šiljak na Ma skali i niska D skala. Hiperaktivna, ekstrovertna, socijabilna ličnost. Ubrzanih
asocijacija i euforičnog raspoloženja, često „vodi glavnu reč“ u društvu, svojom veselošću i sklonošću
ka humoru i izaziva simpatije kod okoline. Sklona precenjivanju sopstevnih sposobnosti i
preduzimanju mnogobrojnih projekata i simultanih aktivnosti. Uočljiva je hipervigilnost pažnje,
naglašena seksalna aktivnost i naglašen unutrašnji nemir. Za razliku od psihotične manije ovde nisu
prisutni dezorganizovani misaoni tokovi, disocijacija, halucinacije i sumanute ideje veličine.

Povišena Ma skala može se javiti i kod disimulativnih profila i „normalnih“ profila – kao odraz
negiranja psihopatologije i prikazivanja sebe kao zdrave, energične, samopouzdane i poduzetne
osobe.