12/23/2020

Ko su deca sa posebnim potrebama?

• Dete sa posebnim potrebama – svako dete koje se razlikuje od

prosečnog deteta u određenoj društvenoj zajednici.
• Razlikujemo 2 kategorije
Učenici sa posebnim potrebama – Deca sa razvojnim smetnjama
– Darovota deca
• Obe kategorije dece imaju specifične obrazovne potrebe, koje
će omogućiti pun razvoj njihovih potencijala
• Procenat ove dece se kreće između 10 i 15%
van prof. dr Ana Orlić

1 2

Kako pomoći učenicima sa vidnim

Senzorne smetnje – vidne smetnje
smetnjama?

• 2 kategorije • Treba da sede bliže tabli

– Slepi učenici: srednja oštrina vida ispod 5/50 (vide na 5 metara ono što • Treba im dopustiti da se približe ako je potrebno
osobe normalnog vida vide na 50m)
• U učionici ne sme biti prepreka
– Slabovidi učenici: mogu da čitaju normalnu veličinu slova uz pomoć
korektivnih pomagala • Nastavnik ne treba da ode bez najave
• Znaci • Stvari ostavljati na isto mesto da bi učenik mogao da ih
– Suzne i upaljene oči dohvati
– Spoticanje o predmete • Slabovidost ne treba da bude izgovor za slabo postignuće!
– Teško čitanje ili razlikovanje slova
– Trljanje očiju, česte glavobolje
– Zatvaranje jednog oka pri čitanju ili pisanju.

3 4

3 4

Senzorne smetnje – smetnje sluha Kako pomoći učenicima sa smetnjama sluha?

• 2 kategorije • Treba da sede u prednjem delu učionice

– Potpuna gluvoća • Treba govoriti u visini učenikovih očiju
– Nagluvost
• Nastavnica treba da bude licem okrenuta prema odeljenju
• Znaci • Treba vizuelno prikazati gradivo, kad god je to moguće
– Teškoće u praćenju uputstava
(power point i sl.)
– Pažljivo posmatranje tuđih usta
• Treba govoriti kraćim rečenicama i ponoviti, ako je potrebno
– Okretanje jednog uva prema govorniku
– Pojačavanje zvuka na radiu/TV-u • Treba koristiti neverbalne znake komunikacije
– Pritužbe na bolove u uvetu, česte upale uva • Ne treba više učenika da govori istovremeno
– Nepažnja, zapitkivanje tokom nastave

5 6

5 6

1
 12/23/2020

Mentalna zaostalost Kako pomoći mentalno zaostaloj deci u školi?

• Mentalna zaostalost se odnosi na bitno smanjenje mogućnosti

intelektualnog funkcionisanja. Ogleda se u školskom
postignuću, socijalnim veštinama, govornim smetnjama,
motornom razvoju, obavljanju svakodnevnih veština itd.
• Različiti uzroci: hromozomski (Daunov sindrom), hemijska
trovanja u trudnoći, teškoće pri porođaju, povrede, bolesti, i sl.
• 4 kategorije
– Laka mentalna zaostalost (IQ od 55 do 70) – 89%
– Umerena mentalna zaostalost (IQ od 40 do 55)
– Teška mentalna zaostalost (IQ od 20 do 40)
– Najteža mentalna zaostalost (IQ ispod 20)
• Usmeriti se na sticanje osnovnih veština
• Omogućiti učenje na konkretnim primerima
• Izlagati gradivo u manjim delovima i davati kratkva uputstva
za rad
• Česte povratne informacije i provera onoga što su uradili
• Prilagoditi gradivo mogućnostima učenika
• Dati više vremena za savladavanje gradiva
• Ne treba pomagati u stvarima koje mogu da izvedu sami.

7 8

7 8

Govorne smetnje Kako pomoći učenicima koji mucaju?

• Teškoće u artikulaciji glasova • Uputiti dete (uz saradnju sa roditeljima) na saradnju s

– Ispuštanje glasova logopedom!
– Iskrivljavanje glasova • Usmeriti se na sadržaj onoga što učenici govore, a ne na
– Zamena glasova u rečima izgovor
– Dodavanje glasova u rečima
• Ne označavati ih „mucavcima“
• Poremećaji glasa • Davati im više pismenih zadataka
– Previše jak govor
• Deca često mucaju u određenim situacijama; podsticati
– Previše tih govor
situacije u kojima manje mucaju radi jačanja samopouzdanja
– Mucanje

9 10

9 10

Govorne smetnje Teškoće u učenju

• Poremećaji jezičkog razumevanja ili izražavanja - afazije

• Specifične smetnje koje onemogućavaju ipotrebu i
– Teškoće u ovladavanju morfologijom i sintaksom
razumevanju jezika, kao i smetnje u govoru, čitanju, pisanju i
– Nemognućnost jezičke apstrakcije i prepoznavanja značenja reči
računjanju.
– Nerazumevanje tuđeg govora i neverbalne komunikacije
• Oko 5% dece
• Znaci:
– Upotreba nepravilnih gramatičkih oblika (u određenom uzrastu) • Nisu povezane sa intelektualnim teškoćama
– Nepravilan poredak reči u rečenici • Često se veoma teško prepoznaju!
– Teškoće u prepoznavanju višeznačnosti reči
– Zakasnela izgradnja pojmova
– Teškoće u tumačenju figurativnog govora
• Dete treba podsticati da se izražava na način koji njemu
najviše odgovara!
11 12

11 12

2

Teškoće u učenju
• Disleksija – smetnje u čitanju povezane sa neurološkim
činiocima. Pokazatelji:
– Teškoće u povezivanju slova i glasa,
– Zamena sličnih slova u čitanju
– Neizgovaranje slova na kraju reči
– Dodavanje slova
• Disgrafija - smetnje u pisanju. Pokazatelji:
– Nečitak rukopis
– Izostavljenje i zamena slova u reči
– Pisanje reči zajedno
– Pisanje slova „u ogledalu“
• Diskalkulalija – smetnje u savladavanju osnovnih
matematičkih pojmova.
13
Hiperaktivnost i poremećaj pažnje - ADHD
• Nemogućnost duže usredsređenosti na određen sadržaj ili
zadatak (3-5%):
– Dete reaguje na previše draži odjednom
– Nemogućnost selektivne pažnje
– Nemirno i uvek u pokretu
• Preporuke za nastavu:
– Uvežbavanje zadataka u malim koracima
– Uvežbavanje procesa usmeravanja i zadržavanja pažnje
– Neposredna povratna informacija
– Pohvale, kad god je to moguće, kazna loše deluje na ovu decu
15
Teškoće u ponašanju i emocionalne teškoće
• Prema teškoćama u ponašanje, decu možemo svrastati u 4
grupe:
– Deca kod kojih se poremećaj u ponašanju ispoljava kroz
suprostavljanje autoritetu, neprijateljskim osećanjima i
nedostatku osećanja krivice
– Anksiozna i povučena deca – plašljiva, pokorna, zavisma od
drugih, imaju nisko samopoštovanje i sklona pesimizmu
– Socijalno nezrela deca – nezainteresovana i nespremna za
saradnju
– socijalizovano-agresivna deca – imaju teškoće u ponašanju, ali
su prihvaćena od strane vršnjaka, često sklona delikventnom
ponašanju i uzimanju droga, ponekad vođe maloletničkih bandi
17
12/23/2020
Kako pomoći učenicima sa problemima u
učenju?
• Što ranije prepoznati smetnje
• Zadatke podesiti tako da omogućavaju postizanje početnog
uspeha
• Zadavati kraće zadatke
• Davati neposredne povratne informacije
• Često proveravari razumevanje gradiva
• Dati učenicima dovoljno vremena za odgovaranje
13 14
14
Teškoće u ponašanju i emocionalne teškoće
• Učenici sa teškoćama u ponašanja i emocionalnim smetnjama su
oni koji pokazuju:
– Nemogućnost učenja koja se ne može objasniti drugim faktorima
– Nesposobnost uspostavljanja međuljudskih odnosa sa vršnjacima i
nastavnicima
– Ispoljavanje neprikladnog ponašanja ili doživljavanja u normalnim
okolnostima
– Osećanje potištenosti
– Sklonost razvijanju telesnih simptoma koji su povezani sa ličnim i
školskim problemima
• Za identifikovanje je potrebna saradnja sa psihologom
• Često su ovakve teškoće povezane sa porodičnim problemima
• Mogu biti povezane sa traumama – ovo zahteva posebnu pažnju
• Mogu biti povezane sa promenama sredine
15 16
16
Kako pomoći učenicima sa problemima u
ponašanju?
• Uspostaviti jasna pravila ponašanja u odeljenju
• Potkrepljivati poželjna ponašanja
• Obezbediti takvu atmosferu u kojoj ostala deca neće
potkrepljivati neželjena ponašanja
• Uključivati decu sa problemima ponašanja u grupe u kojima
će učiti socijalno poželjna ponašanja: kontrolu emocija,
empatičnost, stavljanje u tuđi položaj
• Upotrebljavati strategije koje smanjuju osećaj manje vrednosti
i bespomoćnosti.
17 18
18
3

Pristupi obrazovanju dece sa teškoćama u razvoju
• Kategorizacija – smeštanje u posebne ustanove
• Inkluzija – uključivanje dece sa razvojnim smetnjama u
redovna odeljenja
19
19
Pristupi obrazovanju dece sa teškoćama u
razvoju: Inkluzija
• Inkluzija – iključivanje dece sa razvojnim smetnjama u
redovnu nastavu
• Zasniva se na 3 koncepcije:
– Normalizacija – osiguravanje što normalnijih uslova za rast i
obrazovanje dece sa posebnim potrebama
– Dezinstitucionalizacija – izdvajanje iz posebnih ustanova
– Integracija – uključivanje u redovne uslove školovanja
• Podrazumeva pravljenje individualnih programa (IOP –
individualni obrazovni plan)
• Mešoviti rezultati – potrebno vreme, dobra priprema (i
stručnih kadrova i društva) i pedagoško umeće
21
21
23
12/23/2020
Pristupi obrazovanju dece sa teškoćama u
razvoju: Kategorizacija – smeštanje u posebne
ustanove
• Prednosti:
– Lakše planiranje nastave i pomoći deci
– Dovodi do zaštitičnog odnosa
– Pomaže boljoj komunikaciji stručnjaka koji se bave određenim
vrstama razvojnih teškoća
– Lakše usmeravanje pažnje šire javnosti na probleme sa kojima se
suočavaju deca sa teškoćama u razvoju.
• Mane:
– Ističu se negativni aspekti funkcionisanja deteta – u prvom planu su
nedostaci
– Postavljanje niskih očekivanja u odnosu na dete
– Dovodi do niskog samopouzdanja deteta
– Deca iz siromašnih socio-kulturnih sredina mogu biti pogrešno
kategorisana
– Dovodi do socijalnog odbacivanja od strane druge dece
– Pozicija deteta se teško menja. 20
20
Daroviti učenici
• U psihologiji postoji mnogo različitih pristupa pojmu
darovitosti
• U početku, pojam darovitosti se izjednačavao sa izuzetno
visokim koeficijentom inteligenije (preko 130)
• Noviji pogled - darovitost se sastoji od:
– Opšte intelektualne sposobnosti
– Specifične sposobnosti (matematičke, jezičke, muzičke...)
– Nekognitivnih faktora (motivacija, osobine ličnosti...)
• 3-5% školske populacije
• Važno je identifikovati darovitu decu, da bi na adekvatan
način zadovoljili njihove obrazovne potrebe
22
22
(Neke) osobine darovite dece
• Pokazuju izuzetne sposobnosti učenja i zadržavanja
• Pokazuju visok nivo traganja za informacijama
• Pokazuju jaku želju za znanjem
• Razumeju složene i apstraktne ideje
• Efikasno koriste znanje i veštine rezonovanja
• Pokazuju interesovanja za vanškolska znanja
• Traže razloge i objašnjenja
• Skloni su perfekcionizmu, samokritični su, postavljaju visoke
zahteve i standarde
• Pokazuju nezavisnost u mišljenju, nekomformisti su...
24
24
4
 12/23/2020

Pristupi obrazovanju darovitih Pristupi obrazovanju darovitih - akceleracija

• Akceleracija - savladavanje obrazovnog programa brže ili u
mlađem uzrastu nego što je predviđeno
• Obogaćivanje programa - produbljivanje, primenua i
elaboracija znanja
25
• Akceleracija je savladavanje obrazovnog programa brže ili u
mlađem uzrastu nego što je predviđeno. Počiva na 3
pretpostavke:
– Daroviti učenici usvajaju znanje brže od svojih vršnjaka
– Brže savladavanje programa zadovoljiće njihove obrazovne potrebe
– Sadržaji obrazovnih programa su odgovarajući, ali nedostupni zbog
uzrasne barijere
• Različiti oblici akceleracije (u svetu):
– Preskakanje razreda
– Akceleracija u predmetu – sluša predmet sa starijom decom
– Sažimanje predmeta
– Vanškolsko obrazovanje – letnje škole i drugi oblici vanškolskih
aktivnosti
• Nema jasnih pokazatelje o dobrim/lošim posledicama 26

25 26

Pristupi obrazovanju darovitih – Poželjne osobine nastavnika za rad sa

obogaćivanje programa darovitim učenicima

• Pristalice ovog pristupa smatraju da nije dovoljno da dete • ima znanja o darovitosti
ubrza napredovanje, već da mu treba pružiti mogućnost za • osposebljen za rad sa darovitima
produbljivanje, primenu i elaboraciju znanja • dobro poznaje oblast
• Omogućava uvažavanje obrazovnih potreba svakog • motiviše učenike i razvija blizak odnos sa njima
darovitog deteta pojedinačno
• radoznao, širokih interesovanja, dobro organizovan, razume
• Obogaćivanje treba da relevantno – u skladu sa neuobičajena ponašanja
interesovanjima deteta
• fleksibilan
• Dobar oblik rada je mentorstvo
• intuitivan
• entuzijasta
• sklon perfekcionizmu....
27 28

27 28

Socijalno isključivanje

• Socijalno isključivanje (marginalizacija) je proces kojim se

Dodatak: Produbljivanje pojma individuama ili grupama uskraćuju prava, mogućnosti i
resursi koji stoje na raspolaganju članovima većinske
inkluzije .... zajednice, a koji su fundamentalni za funkcionisanje u
društvu.
• Socijalno isključivanje se ogleda u smanjenim mogućnostima:
– Školovanja
– Zapošljavanja
– Zdravstvene nege
– Učestvovanja u aktivnostima civilnog društva
– Učestvovanja u različitim aktivnostima karakterističnim za zajednicu
(sportske, umetničke i sl.)
30

29 30

5
 12/23/2020

Kategorije dece koji su u riziku od socijalnog Kategorije dece koji su u riziku od socijalnog
isključivanja isključivanja

• Deca sa razvojnim • Deca iz disfunkcionalnih

smetnjama porodica (alkoholizam,
psihijatrijski problemi,
zavisnici)

• Deca različite rase, • Deca iz nižih socio-

etničkog porekla ili ekonomskih klasa
religiozne orijentacije (siromašna deca)

31 32

31 32

Socijalna inkluzija

• Socijalna inkluzija predstavlja niz afirmativnih akcija koje

imaju za cilj da poboljšaju kapacitete, mogućnosti i
dostojanstvo ljudi koji su u određenom društvu
marginalizovani zbog svog identiteta. ISKJUČIVANJE SEGREGACIJA

33
INTEGRACIJA INKLUZIJA

33 34

Dimenzije socijalne inkluzije Škola i inkluzija

• Socijalna inkluzija se može opisati preko 4 dimenzije: • Učestvovanje u sportskim aktivnostima čini da:

– Prostorna – smanjenje distance između individua različitog
socijalnog i ekonomskog statusa
– Relaciona – razvijanje osećaja zajedništva i pripadanja
– Funkcionalna – jačanje znanja i veština
– Dimenzija moći – jačanje samopouzdanja i osećaja
kompetentnosti
– deca iz različitih socijalnih i ekonomskih uslova budu usmerena
na isti pozitivan cilj (prostorna dimenzija),
– pruža im osećaj pripadnosti (relaciona dimenzija),
– pruža mogućnost za razvoj znanja i veština (funkcionalna
dimenzija) i
– jača samopouzdanje i osećaj kompetentnosti (dimenzija moći).

35 36

35 36

6
 12/23/2020

Kako pomoći deci da se uključe u školu?

Learning knows no bounds!
• Unapred se detaljno upoznati sa prirodom detetovih smetnji,
ali i sa njegovim jakim stranama
• Pripremiti učenike u odeljenju na dolazak takvog učenika
• Pedvideti moguće reakcije učenika u odeljenju
• Podržati učenika, uveriti ga da može da se uključi u nastavu i
da postigne napredak

38

37 38