SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA MK480

OGLAŠAVANJE - NAPREDNI NIVO

TEMA:
OGLAŠAVANJE PUTEM INTERNETA

PROFESOR: STUDENT:

Prof. dr

U Nišu, Jun, 2019. godine

 SADRŽAJ

UVOD.........................................................................................................................................3
1. POJAM OGLAŠAVANJA.................................................................................................4
2. MEDIJI OGLAŠAVANJA.................................................................................................6
3. VRSTE OGLAŠAVANJA..................................................................................................8
4. OSNOVNE METRIKE U OGLAŠAVANJU....................................................................9
5. STRATEGIJA INTERNET OGLAŠAVANJA................................................................11
6. OGLAŠAVANJE NA INTERNETU...............................................................................13
7. OGLAŠAVANJE PUTEM DRUŠTVENIH MREŽA......................................................15
7.1 Prednosti i nedostaci oglašavanja preko društvenih mreža.............................................21
ZAKLJUČAK...........................................................................................................................24
LITERATURA.........................................................................................................................25

2
 UVOD

Razvojem Interneta i informaciono-komunikacionih tehnologija u poslednjih dvadeset

godina došlo je do značajnih promena u svim segmentima društvenog života i načina
poslovanja. Prema poslednjim statističkim pokazateljima, u 2013. godini internetu pristupa
oko 2,7 milijarde ljudi, što je u odnosu na 2005. godinu, kada je pristupalo 1 milijarda ljudi,
skoro tri puta više internet korisnika. Bez sumnje se može konstatirati da je korištenje
Interneta u svetu u stalnom porastu, te da će razvoj novih tehnologija omogućiti kvalitetnije
usluge, a samim tim i nastavak pozitivnog trenda u stepenu korištenosti Interneta u svetu.
Oglašavanje na Internetu postao je veoma važan faktor za uspešno poslovanje.

Oglašavanje na internetu uopšteno predstavlja korišćenje pretraživanja i prezentovanja

na Internetu u cilju sticanja profita. Prezentovanje na internetu predstavlja oglas koji ima bitne
razlike u svim segmentima reklamiranja u odnosu na standardno reklamiranje.

Internet je stvorio virtualno i globalno tržište oslobođeno granica vremena i prostora.

Doprineo je i promeni forme savremenog oglašavanja i marketinga, od tradicionalnog
(masovnog) sa “prosečnim potrošačem” i njemu prilagođenim instrumentima marketinga u
marketing miks, u pravcu individualiziranog, prilagođenog (customized), ciljnog (one to one)
marketinga. Nova forma oglašavanja usmerena je na individualiziranog internet potrošača
putem neposredne interakcije.. Umesto masovnog marketinga na internetu nastaje marketing
mase individua, a oglašavanje se transformiše u izbor informacija.

Najčešće se definiše kao zadovoljenje potreba i zahteva potrošača za informacijama,

proizvodima ili uslugama, uz adekvatnu finansijsku nadoknadu. Pretpostavka uspešne
primene online oglašavanja je znanje o osnovama sistema i procesa oglašavanja. To
podrazumeva znanja iz područja marketing istraživanja, planiranja i razvoja proizvoda,
distribucije i promocije kao aktivnosti marketinga i o instrumentima marketinga. Dakle,
principi i metodi online marketinga potiču od tradicionalnog marketinga a osnovna razlika
rezultira u interaktivnosti. Naime, subjekti na strani potrošnje i ponude realizuju dvosmerno
komuniciranje. Prodavac bilo kada i bilo gde može da stigne do potrošača: na radnom mestu,
kod kuće i sl, kao što i potrošač ima daleko veće mogućnosti za kontaktiranje prodavca.

3
 1. POJAM OGLAŠAVANJA

Oglašavanje je obaveštavanje preko oglasnog sredstva. Zakon navodi primere oglasnih

sredstava, kao što su: letak, prospekt, ambalaža proizvoda, plakat, fotografija, ogledni karton,
pano, transparent, bilbord, rasvetno telo, displej, motorno vozilo, sredstvo poslovne
komunikacije, sredstvo poslovne reprezentacije, ali se odnosi i primenjuje i na druga sredstva
pomoću kojih se oglasna poruka može učiniti dostupnom primaocu. Oglasnu poruku Zakon
definiše kao poruku kojim se preporučuje oglašivač, njegova aktivnost, proizvod, usluga ili
druga preporuka sa ciljem da je primalac (potrošač) kome je upućena prihvati ili koristi.
Oglašivač, u smislu Zakona, može biti svako pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice čije
poslovno ime, ličnost, aktivnost, proizvod ili uslugu preporučuje oglasna poruka.

Prenosilac oglasne poruke, po slovu Zakona je javno glasilo čiju osnovnu ili sporednu
sadržinu čine oglasne poruke. Zakonom su nabrojane neke vrste javnih glasila: novine, radio
program, televizijski program, servis novinskih agencija, internet i druga elektronska izdanja
javnih glasila i druga sredstva informisanja namenjena javnoj distribuciji i neodređenom broju
korisnika.

Širim tumačenjem možemo dati odgovor da je oglašavanje svako obaveštavanje pojedinca

ili javnosti o aktivnostima, proizvodima ili uslugama, ili postojanju samog oglašivača, koje za
cilj ima prihvatanje ili korišćenje od strane primaoca oglasne poruke.1

Oglašavanje kao oblik komunikacijskog procesa treba informirati, dati pojašnjenje,

stvoriti interes, poticati želje, menjati stavove i uticati na ponašanje potrošača. U suštini, ono
ima dve temeljne funkcije:2

 Komunikacijska funkcija–informisanje, zabava, podsećanje, uveravanje te

potvrđivanje i podržavanje ostalih tržišnih aktivnosti.

 Psihološka funkcija-vrednosni pokazatelji koji se na tržištu manifestiraju kao nivo

lojalnosti kupaca, stimulacija na kupovinu, umanjenje privrženosti
konkurentskim proizvodima i slično.
1
Kraljević R., Perkov D. (2014.) : Menadžment tržišnih komunikacija. Zagreb: Libertas str. 79.
2
Kraljević R., Perkov D. (2014.) : Menadžment tržišnih komunikacija. Zagreb: Libertas str. 79.

4
 Oglašavanje se provodi u cilju stimulacije potražnje za proizvodom na način da se
potencijalni potrošači upoznaju s njihovim osobitostima. Oglašavanjem se ostvaruje važno
vezivanje za dodane vrednosti proizvoda izgradnjom pozitivnog imidža te osiguravanjem
psihološkog i emocionalnog zadovoljstva posedovanjem ili korišćenjem proizvoda. Na taj
se način kod kupaca podiže nivo pozitivne percepcije o i kvalitetu proizvoda i pozicionira
proizvod tako da se razlikuje od konkurentskih. Tako shvaćeno oglašavanje omogućuje
stvaranje i održavanje konkurentske prednosti.postaje značajnije kako konkurencija raste.

Mnogo je definicija koje objašnjavaju što je oglašavanjeali svrha oglašavanja može

biti informativna, uvjeravajuća ili komparativna.3

 Informativno oglašavanje intenzivno se koristi pri uvođenju nove kategorije

proizvoda. U tom slučaju cilj je izgraditi osnovnu potražnju. Tako su, recimo,
proizvođači DVD uređaja najprije informisali potrošače o kvalitetu slike i ostalim
pogodnostima novog proizvoda.

 Uveravajuće oglašavanje postaje značajnije kako konkurencija raste. Ovde je cilj

preduzeća izgraditi selektivnu potražnju. Tako, na primer, kad su DVD uređaji
postali tražen i prihvaćen proizvod, Sony je počeo s pokušajima uveravanja
potrošača da njihova marka nudi najbolju kvalitetu za njihov novac.

 Komparativno oglašavanjeje ono u kojem preduzeće direktno ili indirektno upoređuje

svoju marku s još jednom ili više njih.

Cilj oglašavanja je izazvati reakciju kod ciljne publike. Reakcija može biti takva da
potrošač počne kupovati oglašavani proizvod, da potrošač menja mišljenje o proizvodu ili da
potrošač menja svoje životne navike i stavove. Reakcija koju oglašivač očekuje može biti brza
(sniženje, akcijska prodaja) ili odgođena za neko buduće vreme.

Istorijski gledajući, oglašavanje nije novost iako smo u novije doba razvojem medija
više okruženi reklamama nego ikada pre. Masovno oglašavanje „brendova“krenulo je
početkom 20.veka. i tada se uvidela mogućnost uticaja na potražnju.

3
Kotler P., Wong V., Saunders J., Armstrong J. (2006): Osnove marketinga. Zagreb: Mate

5
 2. MEDIJI OGLAŠAVANJA

U današnje vreme izbor medija za oglašavanje je veći nego ikada i svaki od njih ima svoje
oglašivače i svoju publiku. Neki mediji ne bi mogli komercijalno opstati bez oglašivača, jer su
plaćeni oglasi dobar deo njihovih prihoda.Izbor medija bazira se na dometu, učestalosti i
uticaju, zatim odabiru unutar glavnih vrsta medija, odabiru prenosnika medija i vremenskom
tempiranju medija4.

Svaki medijum oglašavanja ima svojih prednosti i nedostataka.Medije (prenosnike,

kanale, posrednike) oglašavanja možemo definisati kao skup nositelja oglašavanja i
publiciteta kojima se u raznim oblicima prenose potrošačima(kupcima) oglašavačke poruke.

 Televizija je medij u koji oglašivači ulažu najviše sredstava. Najbrže se dostiže ciljna
skupina, poruka je kombinacija slike i zvukai pokreta, u kratkom vremenu potrošač je
izložen velikom broju informacija. Televizijska reklama može imati nacionalno i
međunarodno oglašavanje (satelitske i kabelske televizije), jednom snimljena reklama
može se sinhronizovati na nekoliko različitih jezika za različite zemlje. Jedna od
prednosti ovakvog oglašavanja je i mogućnost učestalog ponavljanja.Nedostatak je
visoka cena zakupa, naročito u određenim delovima dana,visoki troškovi proizvodnje i
teško određivanje ciljne skupine. Potrebna su velika materijalna i vremenska ulaganja
u snimanje televizijskih reklama.

 Sponzorstvo umetničkih ili sportskih događaja ima širi (globalni) doseg publike i
vrlo veliku učinkovitost. Na ovaj način velike kompanije koje mogu uložiti velika
sredstva u sponzorstvo, ne samo da oglašavaju svoje proizvode, nego i kreiraju dobru
sliku o sebi, dopiru do ciljne skupine potrošača. Sponzoriranje se može videti u
određenim TV emisijama i serijama kada voditelji ili glumci koriste proizvode
određenog proizvođača .

4
Kotler P., Wong V., Saunders J., Armstrong J. (2006): Osnove marketinga. Zagreb: Mate

6
 Teletekst je medij koji se od servisnih informacija transformisao u medij koji je
jednako dostupan kao i televizija, lakše dosiže ciljnu skupinu, ali uz bitno niže
troškove. Nudi veći opseg informacija o proizvodu.

 Internet je jedan od novijih medija i specifičan je po tome što ima dvosmernu

komunikaciju. Vrlo brzo dopire do potrošača bilo gdje u svetu, niski su troškovi
oglašavanja, lako se dosiže ciljna skupina, proizvod se može prezentovati
multimedijalno. Nedostatak kod npr. e-mail oglašavanja je taj što je potrebno
prikupiti e-mail adrese potrošača, a i tada primatelji mogu biti pretrpani takvim
porukama i brisati ih prije čitanja. Čak i kod pretraživanja potrošača za željenim
proizvodom, prirodni izbor je preskakanje plaćenih/sponzoriranih oglasa. Uz
internetsko oglašavanje došlo je do ekspanzije oglašavanja na društvenim mrežama, na
kojima su najbolje sredstvo za komunikaciju fotografija i video.

 Novine su mediji s relativno niskim troškovima oglašavanja, a velikim dosegom

potencijalnih potrošača. Vreme i novac potrebni za izradu oglasa u štampanim
medijima su znatno manji u odnosu na snimanje TV reklame. Novine mogu sadržavati
veliki broj oglasa koji se mogu čitati više puta. Oglašivač može birati novine prema
njihovoj distribuciji (nacionalne, regionalne) ili prema čitalačkoj publici. Nedostatak
oglašavanja u novinama je kratak vek oglasa (dnevne novine), prenatrpanost oglasima
i niska kvaliteta reprodukcije

 Časopisi imaju mogućnost usmeravanja oglasa na ciljnu skupinu potrošača (časopis za

žene, sportski magazin, stručni časopis...), verodostojnost i prestiž, veću kvalitetu
reprodukcije (sjajni papir, fotografije u boji) i duži vek oglasa od novina. Ima više
usputnih čitaoca, aktualni su i ponavljaju sadržaje sezonski. Nedostatak je što izlaze u
relativno malim nakladama, imaju samo vizualnu poruku i potreban je zakup na duže
vreme.Nedostatak kod oglašavanja u novinama i časopisima je taj da od potrošača
zahteva određeni napor čitanja za razliku od izloženosti reklamama na televiziji ili
radiju. Nizak životni standard utiče na smanjenje tržišta.

7
  Oglašavanje na otvorenom je jedan od najstarijih načina oglašavanja. Tu ubrajamo
plakate, panoe (eng. billboard), prevozna sredstva, autobusna stajališta, taksije i sl.
Ovakvi mediji su pogodni kada se određena kategorija ne sme oglašavati na televiziji
(duvanski i alkoholni proizvodi). Kod ovakvih medija je jako važan položaj, smer
kretanja, vidljivost, dimenzija i frekventnost prolaska. S obzirom na rasprostranjenost,
pogodni su i za nacionalno i za regionalno oglašavanje

3. VRSTE OGLAŠAVANJA

Zavisno od toga šta se oglašava, oglašavanje delimo u tri kategorije: oglašavanje

proizvoda, institucionalno oglašavanje i oglašavanje neke svrhe tj. uticaja na stavove okoline.5

 Oglašavanje proizvoda - oglašavanje proizvoda odnosi se na promosanje konkretne

marke proizvoda, te briga za imidž marke proizvoda. Vezano je uz kratkoročne ciljeva
u želji da se proizvodi isprobavaju što više. Takva vrsta oglašavanja iziskuje značajna
finansijska sredstva i najuspešnije je ukoliko se kombinuja zajedno sa institucijskim
oglašavanjem

 Institucionalno oglašavanje - odnosu na oglašavanje proizvoda usmereno je na

oglašavanje poduzeća gde je primarni interes kreiranje imidža poduzeća. Orijentirano
je dugoročnim ciljevima koji se mogu odnositi na sve buduće proizvode

 Uticaj oglasa na stavove potrošača - kako bi proizvod bio zapažen od strane

potrošača on u njemu mora izazvati i zadržati pažnju. Postoje mnogobrojni činioci koji
stimulišu pažnju kao što su veličina oglasa, dinamika oglasa, neobičan ili nov oglas,
boje oglasa, oglas u izolaciji i dr. Prethodno navedeni činioci predstavljaju fizička i
strukturna obeležja oglasa koja primarno utiču na privlačenje potražnje. Apeli deluju u
funkciji zadržavanjapotražnje te su usmereni na potrošačeve motive i povezivanje s
konkretnim proizvodom.

5
Kesić, T.(2003): Integrirana marketinška komunikacije: oglašavanje, unapređenje prodaje, Internet, odnosi s
javnošću, publicitet,osobna prodaja; Opinio, Zagreb str. 241.

8
 4. OSNOVNE METRIKE U OGLAŠAVANJU

POKRIVENOST (Coverage) jednostavno rečeno predstavlja domet jednog

medija. To je ukupan broj ljudi koji mogu biti izloženi oglasnoj poruci u određenom
vremenskom periodu. Na primer, ako na tržištu ima 7.200.000 ljudi i ako 90% njih
ima najmanje jedan TV aparat u kući, to znači da će TV stanica sa nacionalnom
frekvencijom imati pokrivenost od 6.480.000 ljudi.
DOSEG (Reach) predstavlja broj ljudi do kojih možemo da dopremo sa
svojom oglasnom porukom. To je ukupan broj ljudi koji će najmanje jednom
konzumirati sadržaj sa medija preko kojeg se emituje oglasna poruka u određenom
vremenskom periodu. To nisu ljudi koji će nužno videti poruku, već ljudi koji imaju
mogućnost da vide poruku (Opportunity to See – OTS).
Ovo je potencijalni doseg. Pored njega, postoje i realni i efektivni doseg.
Realni doseg je ukupan broj ljudi koji su zaista videli oglasnu poruku, s tim što se
pojam „videli“ može različito tumačiti. Efektivni doseg je ukupan broj ljudi koji su
poruku videli i kod kojih je poruka proizvela određenu vrstu pozitivne reakcije, bilo da
je u pitanju promena ponašanja ili promena svesti.
Na primer, ako od gore pomenutih 6.480.000 ljudi imamo 7% tinejdžera koji
najmanje 120 minuta nedeljno gledaju pomenutu TV stanicu, potencijalni doseg će biti
453.600 tinejdžera. Ako poruku vidi 43% od ovog broja, to znači da će realni doseg
biti 195.048 tinejdžera, a ako od tog broja 17% njih pokaže određenu vrstu reakcije,
efektivni doseg će biti 33.158 tinejdžera.
Pitanje dosega je diskutabilno. Nekada je bolje da imamo mali doseg koji
dobro targetira ciljno tržište nego veliki doseg koji loše targetira ciljno tržište. Doseg
jeste važan, ali je važno i targetiranje ciljnog tržišta. Zbog toga je najbolja kombinacija
kada imamo dobar doseg koji dobro targetira tržište.

FREKVENCIJA (Frequency) predstavlja broj emitovanja oglasne poruke u

određenom vremenskom periodu. Izračunava se tako što se izvrši kumulativno

9
 sabiranje svih emitovanja. Na primer, ukoliko oglasnu poruku emitujemo dva puta
dnevno u periodu od mesec dana, frekvencija će iznositi 60.

U oglašavanju važi pravilo da frekvencija u znatnoj meri opredeljuje reakcije potrošača. Mali
broj emitovanja obično ne može generisati očekivani broj reakcija, dok veliki broj emitovanja
generiše reakcije, ali i rast troškova. Zato je važno pronaći optimalnu frekvenciju emitovanja.

IZLOŽENOST (Exposure) se definiše kao broj konzumiranja oglasne poruke

u određenom vremenskom periodu. Taj broj može biti potencijalan broj konzumiranja
i realan broj konzumiranja, u zavisnosti od toga da li govorimo o potencijalnom ili
realnom dosegu. U svakom slučaju, izloženost se izračunava tako što se doseg
pomnoži sa frekvencijom.

Na primer, ako je potencijalni doseg 453.600 tinejdžera, a realni doseg 195.048 tinejdžera, uz
frekvenciju od 60 emitovanja mesečno, imaćemo da je potencijalna izloženost 21.216.000, a
realna izloženost 11.702.880 gledanja poruke u periodu od mesec dana.

STOPA KONVERZIJE (Conversion Rate) se definiše kao broj potrošača koji

su preduzeli odgovarajuću aktivnost na koju poziva oglasna poruka (Call to Action).
„Preduzimanje odgovarajuće aktivnosti“ se različito definiše. Nekad je to otvaranje E-
mail poruke, nekad dolazak na Website, nekad dolazak na prezentaciju, a nekad
ostvarena kupovina. Izračunava se tako što se broj potrošača koji preduzimaju akciju
podeli sa ukupnim brojem potrošača koji su videli oglasnu poruku. Na primer, ako od
195.048 tinejdžera koji su videli poruku njih 36.683 poseti naš sajt, stopa konverzije
će iznositi 18,8%.

Stopa konverzije je slična efektivnom dosegu (Effective Reach), s tim što je stopa konverzije
precizno izmereni pokazatelj i po pravilu je niža od efektivnog dosega, jer ne preduzimaju
konkretnu akciju baš svi ljudi na koje je oglasna poruka pozitivno delovala.6

6
https://www.mojafirma.rs/baza-znanja/abeceda-oglasavanja/

10
 5. STRATEGIJA INTERNET OGLAŠAVANJA

Danas, uz prisustvo sve većeg broja medija i pojave Interneta, vodi se neprekidna
borba za klijenta (kupca). Potencijalni klijenti i kupci su dosta dobro obavešteni
i samim tim traže veći nivo kvaliteta proizvoda i usluge. Da bi proizvod ili usluga bio
online konkurentan, neophodno je napraviti kvalitetan korisnički servis i
motivisati korisnike da ga eksplatišu. 4C Internet marketing strategija osmišljena je
2003. g. i predstavlja konceptualni model koji obuhvata i povezuje elemente
direktnih efekata online nastupa sa elementima brendinga na Internetu.

Model 4C se zasniva na četiri stuba Internet marketinga i na analizi osnovnih

pojavnih oblika kvalitetnog nastupa firme na Internetu

Sadržaj (Content) Osnovu kvalitetnog online nastupa (eng.Content is King)

čine kvalitet sadržaja na web sajtu, njegova postavka, organizacija i koncepcija.
Sadržaj mora biti jednostavan i njegove konceptualne postavke omogućuju i direktne i
indirektne (branding) efekte online nastupa. Ključ uspeha je originalni koncept tj.ideja,
gde je dobar sadržaj onaj koji ostvaruje cilj reklamiranja.

Putanja korisnika (Clickstream) Kada se formira nastup na Internetu (web

sajt), posmatranjem svih akcija posetioca prezentacije – od toga odakle je došao, kuda
se kretao po sajtu i kuda je sa njega otišao – omogućuje se unapređenje interakcije sa
potencijalnim korisnikom i dovođenje do cilja onlajn nastupa. Upravo precizna analiza
događaja koji se odnose na onlajn nastup predstavlja najače oružje Interneta kao
poslovnog medijuma.

Komunikacija (Communication) Kada potencijalni korisnik dođe na web sajt,

na osnovu elemenata C1 (sadržaj) i C2 (putanja korisnika), moguće je ostvariti
upravljanje komunikacijom (communication management). Primer ovakvog sistema
upravljanja komunikacijom predstavlja strategija pristupnih stranica sajta (landing
pages), gde korisnik, nakon pronalaženja sajta na nekom pretraživaču i dolaska do
njega, dobija sadržaj koji je prilagođen upravo ključnim rečima koje je tražio (npr.
koncept prodajne stranice). Komunikacija na web sajtu bi trebalo da za cilj ima
interaktivnost sa potencijalnim korisnikom.

11
 Konverzija (Conversion)Kada se prethodna tri elementa 4C ostvare na kvalitetan
način, moguće je veoma precizno izračunati direktne efekte nastupa (konverzija
posetilaca sajta u korisnike). Cilj ovog elementa onlajn marketinške strategije jeste
unapređenje stepena konverzije, korišćenjem različitih interaktivnih i klasičnih metoda
marketinške komunikacije.7

W.I.S.E. model – varijacija 4C internet marketing strategije

Drugi način opisa najvažnijih elemenata internet marketing miksa posebno naglašava
vidljivost na pretraživačima. Ovaj model je razvijen kao popularan podsetnik u radu sa
klijentima:8

1. Web Site Content – kreiranje kvalitetnog sadržaja web stranice,

2. Interactivity – ostvarivanje interaktivnosti sa potencijalnim korisnikom,
3. Search Engines Visibility – strategija ostvarivanja vidljivosti na pretraživanjima,
4. Effectiveness – postizanje kvalitetnih efekata unapređenjem stepena konverzije.

4C i W.I.S.E. modeli predstavljaju pokušaj da se na praktičan način predstave izazovi

savremenih potreba za unapređenjem prodaje korišćenjem Interneta u poslovne svrhe.

7
https://www.link-elearning.com/site/kursevi/lekcija/7952
8
https://www.link-elearning.com/site/kursevi/lekcija/7952

12
 6. OGLAŠAVANJE NA INTERNETU

Pay-Per-Click oglašavanje – Oglasi plaćeni po kliku

Platiti oglašavanje po kliku je izvrsna alternativa za tvrtke koje imaju velika

financijska sredstva i mogu uložiti više novaca u donošenje ciljanog prometa na svoje web
stranice. Pay-Per-Click se smatra ciljanim reklamiranjem, jer korisnici zapravo pretražuju
ključne riječi koje su relevantne zproizvode i usluge koje preduzeće pruža. Ovaj način
oglašavanja može doneti mnogo prometa te povećati online poslovanje vrlo brzo.

Banner oglašavanje

Ovaj oblik online oglašavanja je stariji od samih pretraživača, a koncept je prilično

jednostavan. Jednostavno se postavi banner (obično atraktivna slika i naslov) na relevantne
web stranice. Korisnici koji odluče kliknuti će završiti na web stranici. Problem je u tome što
su ovih dana, većina internetskih stranica, pretrpana bannerima i većina korisnika ih je počela
ignorisati, pa je mali procenat korisnika koji će zapravo kliknuti na vaš oglas.

Poslovni imenici

Poslovni imenici su veliki i popularan oblik ciljanog oglašavanja danas. Sve što
trebate učiniti je da se oglas nađe u odgovarajućim kategorijama i da se istaknu među
konkurencijom.Na primer, za preduzeće koje se bavi proizvodnjom i prodajom ugaonih
garnitura, bitno je da se to preduzeće nalazi u određenoj kategoriji pod nazivom ugaone
garniture , isto važi i za preduzeće koje se bave proizvodnjom kartonskih kutija, građevinom,
keramikom i slično. Svaka delatnost ima svoju kategoriju.

13
Social Media

Facebook oglasi su izvrsni primeri. Prvo, se mora shvatiti da većina ljudi jednostavno
koriste ove društvene mreže za druženje sa svojim prijateljima i zabavu te velika preduzeća
već izražavaju svoje sumnje u učinkovitost marketinških kampanja na društvenim mrežama..
Facebook ima svojih prednosti jer koristi sistem oglašavanja koji je vrlo jednostavan za
implementaciju i nudi širok opseg opcija na Facebook stranicama. Primer od opcija je da
samo korisnici Facebooka koji su u određenom demografskim krugovima koja su izabrana
moći će videti reklame. To pomaže suziti izbor na korisnike koji vide oglašavanje, tako da se
ne troši novac na korisnike koji nisu zainteresirani za ono što vaša web stranice ima u ponudi.
Ovaj vid oglašavanja preko interneta je danas najznačajniji I iz tog razloga u ovom
seminarskom radu ću ga detaljno obraditi.

Email Oglašavanje

Email oglašavanje je slanje oglasa korisnicima putem email-a. Ovaj oblik oglašavanja
je vrlo koristan jer možete obavestiti pretplatnike o određenim promocijama, popustima ili
novostima. Većina email reklama imaju veliku sliku sa vrlo malo teksta, jer korisnici u većini
slučajeva neće gubiti mnogo vremena čitajući email oglase, tako da je važno da email oglas
bude jasan i što kraći.9

9
https://www.webkreativa.hr/2018/07/06/vrste-internet-oglasavanja/

14
 7.OGLAŠAVANJE PUTEM DRUŠTVENIH MREŽA

Društvena mrežaje vrsta internetskog servisa, koji se najčešće javlja u obliku

platforme, prozora ili web-stranice. To je internetski prostor, koji služi za međusobno
povezivanje korisnika. Društvene mreže kao takve, ne postoje dugo, no nisu ni počele sa
Twitterom i Facebook. Ako se vratimo 7 godina prije Facebooka, tačnije u 1997. godinu, tada
možemo govoriti o početku društvenih mreža i spajanju ljudi putem interneta na jedan sasvim
nov i moderan način. Ne uzimajući u obzir neke web stranice koje su imale sličan koncept, ali
nisu zaživele.

Danas u svetu postoji više od 100 društvenih mreža, točnije web stranica koje nude
različite usluge, jedno im je zajedničko –povezuju ljude sličnih interesa širom
sveta.Nezavisno o političkom opredeljenju, boji kože ili veri –na internetu smo svi
jednaki.

Servisi društvenih mreža stalno se poboljšavaju, dajući nove mogućnosti korisnicima.

Pojavljuju se i nove društvene mreže s novim mogućnostima. Ovakve mreže, pored prvobitne
uloge komunikacije, imaju i ulogu marketinga, promovišući druge web-stranice i niz različitih
usluga. Korisnici ne mogu komunicirati sa svim članovima koji se nalaze na mreži, već mogu
isključivo s kontaktima.

Osim standardnog načina, korisnici mogu komunicirati preko video snimka, što
olakšava komunikaciju. Takav tip komunikacije može biti između dva ili više korisnika.
Među najpopularnijim modernim sustavima za komunikaciju na internetu su: Facebook,
Twitter, YouTube, Instagram, Pinterest i dr.Društvene mreže su promenile način na koji se
koristi Internet10

 51% od 25-34godina starosti,najviše koristi društvene mreže na radnom mjestu

 47% korisnika društvenih mreža sudjeluje u humanitarnom radu
 porast korisnika društvenih mreža starijih od 65 godina je porastao za 100% u 2010.
Godini
 od 2012. godine, na Facebooku ima preko 900 milijuna korisnika
 u 4 minute i 26 sekundi na YouTubeu se postavi preko 100 sati video materijala
 YouTube je druga najveća tražilica na svijetu
10
Riha Ž, London School of Public Relations (2014.) Društvene mreže i PR. Zagreb: LSPR

15
  1 od 5 razvoda se dogodio radi Facebooka
 U studiji nazvanoj „Mastering the Art of Social Media“ otkriveno je kako je online
komuniciranje postalo jedan od najvažnijih kanala komuniciranja u politici
 od 2012. Facebook je imao 152,226,000 jedinstvenih PC posjeta i 78,388,000
jedinstvenih posjeta sa mobilne aplikacije.

Slika 1. Facebook stranica sa oglasom11

Facebook - 2004. godine Mark Zuckerberg pokrenuo je Facebook, projekat k.

Stranica je zamišljena kao društvena mreža za studente njegova univerziteta, Harvarda. U
pokretanju finansijski mu je pomogao kolega Eduardo Saverin.Nova društvena mreža odmah
je uspela među kolegama na faksu, pa se proširila i na Stanford i Yale univerzitetima. Treba
znati da se tada, a i još nekoliko godina kasnije, u tu društvenu mrežu moglo upasti samo ako
ste išli na neki od američkih fakulteta. Podrška za studente, ali i srednjoškolce kasnije se širila
na čitave SAD i Veliku Britaniju.Danas je Facebook najveća društvena mreža, ali i odlična
platforma za oglašavanje.12

Brzo i učinkovito deljenje informacija između tako udaljenih korisnika svakako je

najvažnija značajnost ove društvene mreže koja ruši nacionalne i jezične barijere te smanjuje
asimetričnost informacija čime pomaže u uspostavi globalnog slobodnog tržišta. Usled toga,
mnoga su poduzeća prepoznala Facebook kao idealan kanal za oglašavanje svojeg brenda,

11
http://www.intuic.com/blog/index/view/id/3064
12
http://idesh.net/tech-i-web/facebook/

16
proizvoda ili usluge.Broj aktivnih korisnika Facebooka u 2016. godini procenjuje se na oko
1,8 milijardi što čini ogromno tržište za sve oglašavače, a učinkovit sistem ciljanja i praćenja
kampanja omogućio je poduzećima uspešno korišćenje Facebook alata za oglašavanje svojih
proizvoda ili usluga.

Twitter - Internet društvena mreža za „micro-blogging“, nastao je prije jedanaest

godina. Posebnost Twittera njegovo je ograničenje na 140 znakova. Zašto baš 140? Kako je
limit znakova u SMS poruci 160, Twitter je odlučio svesti svoje poruke na 140 –kako bi
ostavio dovoljno prostora za korisničko ime. Zbog njegove sažetosti neki ga zovu i SMS-om
interneta.13

Pomoću Twittera i objavom „tweetova“ mogu se privlačiti ljudi na web stranicu

preduzeća, promovisati novi proizvodi ili poslovni rezultati. Korištenjem „hashtaga“(#) mogu
se promovisati „event“i kampanje, a to sve vodi jačanju „brenda“. Twitter se za oglašavanje
možete koristiti na različite način, a vrlo lako se može priključiti velik broj ljudi.

Slika 2. Twitter stranica sa oglasom14

YouTube - popularna društvena mreža koju su 2005. godine pokrenula trojica

inženjera i ranih zaposlenika servisa PayPal. Na ovoj mrežnoj usluzi korisnici mogu
13
https://www.jasnoiglasno.com/digitalna-kultura-utor-commala-povijest-twittera-6136/
14
https://blog.hootsuite.com/twitter-ads/

17
postavljati, pregledati i ocenjivati video zapise. Jedna je od najpopularnijih stranica za
oglašavanje Jedan od osnivača Jawed Karim možda je i najvažnija karika u priči o razvoju
ovog popularnog video servisa. Za USA Today je 2006. Rekao kako su ga za stvaranje
YouTubea inspirirala dva događaja iz 2004. Karim je u istom razgovoru izjavio i da je prvi
pokušaj -stranica Tune In Hook Up -bila potpuni promašaj. Prvi događaj koji je vodio prema
kreiranju YouTubea je bio vezan za Janet Jackson na Super Bowlu, kada joj je deo kostima
otpao za vreme nastupa, a drugi događaj je bio vezan za tsunami i hrpu amaterskih snimci
koje se nisu lako širile po internetu. Karim je tada kolegama Chadu Hurleyjui Steveu Chenu
predložio stvaranje internet odredišta za razmenu videozapisa.15

Slika 3. Youtube stranica sa oglasom16

Instagram je kreativna aplikacija koja omogućava korisnicima širom sveta da snime

svoje najljepše doživljaje i zatim ih podele s prijateljima. Fotografije i videozapisi brzo
postaju „viralni“, šire se po Instagramu te tako stvaraju posebnu povezanost u virtualnoj
zajednici. Zahvaljujući brzom napretku i povećanju broj korisnika, Instagram je uspeo skupiti
i veliki broj ulagača. Zaista je iz svega i izašlo nešto ogromno jer je Facebook odlučio poslati

15
https://www.tportal.hr/tehno/clanak/znate-li-da-je-youtube-trebao-biti-servis-za-upoznavanje-20140703
16
https://blog.hootsuite.com/twitter-ads/

18
svoju ponudu kako bi preuzeo Instagram. Preuzimanje je započelo u 2012. godine, a
Facebook je za Instagram izdvojio 1 milijardu američkih dolara. Nakon što su izvršene istrage
i zaključeno je od strane raznih tržišnih agencija da se kupnja sme dogoditi, celi proces se
službeno završio iste godine. Krajem 2013. godine Instagram je uveo veliku novost –
oglašavanje za korisnike u SAD-u. Bio je to veliki i značajan korak jer je s jedne strane
privukao mnoge oglašivače na tu društvenu mrežu, a s druge strane pomogao je Instagramu da
zaokruži neku svoju finansijsku konstrukciju. Instagram je društvena mreža koja je u 2016.
doživela najveći broj promena, te veliki rast u broju korisnika.

Slika 4. Instagram stranica sa oglasom17

Marketing na društvenim mrežama je proces u kojem aktivnosti na društvenim

mrežama rezultiraju posetama web stranici ili nekom drugom obliku merenja povrata
investicije. Komuniciranje i „brendiranje“na društvenim mrežama sve se više strateški
promišlja. Preduzeća se prilagođavaju novim trendovima tako da pomno planiraju strategije
na društvenim mrežama. No, s obzirom na gotovo svakodnevne novitete i pojavu novih
društvenih mreža, nije nimalo lako držati korak u ovom području. 18

17
https://later.com/blog/instagram-ad-campaign/
18
https://www.virtualna-tvornica.com/marketing-na-drustvenim-mrezama

19
 Marketing na društvenim mrežama generalno se deli na dva dela:

 Viralni
 Plaćeni

Viralni marketing se smatra posebno važnim delom marketinga na društvenim mrežama.

Ključ dobrog viralnog marketinga je njegova aktivnost, odnosno sposobnost kreiranja
sadržaja koji će biti deljiv. U to ulazi i kvalitetan „copywriting“pa čak i „content“marketing.
Viralne kampanje mogu biti sadržajnog karaktera, na način da se dele putem video/foto
servisa poput Vimea, YouTubea ili Instagrama.19

Plaćeni marketing je standardno oglašavanje na društvenim mrežama poput Facebooka ili

Linkedlna.On se preklapa s viralnim marketingom i u korelaciji s odnosima s javnošću (PR)
čine kombinaciju koja danas mora dopreti do svakog korisnika koji je „online“.

Oglašavanje radi na principu CPC ili CPM modela (Cost per Click, Cost per Mile). Plaća
se ili pregled oglasa ili klik na oglas.Neke društvene mreže omogućavaju korisnicima da
oglašavaju ne samo svoje profilu na društvenim mrežama (Facebook fan page) već izrađuju
posebne popuste, oglašavaju svoje web stranice i direktno obavljaju web prodaju.Marketing
na društvenim mrežama može biti vrlo učinkovit u kriznoj situaciji (sastavni dio odnosa s
javnošću napravljen kako bi štitio organizaciju od neželjenih reputacijskih padova i na kraju
financijskih problema), gdje postoji potreba dase željena poruka pošalje ciljanoj javnosti.U
odnosima s javnošću, ovakav vid marketinga posebno je važan jer se omogućava oglašavanje
sadržaja, a to je iznimno važno kako bi se stvorio odnos između krajnjih korisnika i
kompanija.

Kako postoje preduzeća koje se zapravo ne bave internet marketingom i ne žele imati
svoju web stranicu ili stranicu na nekoj od društvenih mreža to i ne znači da se društvene
mreže već ne bave preduzećem. Onog trena kada proizvodi ili usluge dospeju na tržište to
postaje javna stvar koja, postaje meta kritika i pohvala i završava u bilo kojem obliku na
Internetu.Uz pomoć marketinga na društvenim mrežama stvara se svesnost postojanja usluge
ili proizvoda koja ljude tera da razmišljaju o proizvodu ili usluzi u ulozi kupca. Ako kupac
stvori neko pozitivno razmišljanje o proizvodu ili usluzi, ono će se proširiti među svojim
prijateljima i poznanicima što se naziva „World of Mouth Marketing“ (marketing od usta do
usta)ili „Buzz Marketing“.Nekada su se novi proizvodi ili usluge reklamirali uz pomoć drugih

19
Riha Ž, London School of Public Relations (2014.) Društvene mreže i PR. Zagreb: LSPR

20
medija na primer televizija ili novine, ali na taj način se nije mogla dobiti povratna
informacija. Publika danas voli kada se može javno izraziti i kada je ima ko čuti, što u slučaju
reklamiranja na televiziji nije bilo moguće. Izostankom s društvenih mreža ljudi neće znati
koliko je dobar vaš proizvod ili usluga, a vi nećete znati što vaši kupci pričaju o vama
„online“i nećete moći komunicirati s ciljanom publikom. Osim toga, tradicionalno
oglašavanje, poput televizije je puno skuplje nego oglašavanje na društvenim mrežama i ne
može u trenutku staviti podatke o vašem novom proizvodu ili usluzi. Putem društvenih mreža
mogu se lako saznati šta radi konkurencija.

Zašto je, uopšte, važno da kompanija ili brend poseduju svoju poslovnu stranicu i da se
reklamiraju na društvenim mrežama kao što su: Facebook, Instragram, Twitter, Pinterest,
LinkedIn, Tumblr, Snapchat, Google+ i druge? Odgovora ima nekoliko i veoma su
jednostavni.

Marketing na društvenim mrežama doneće preduzeću:20

 veću vidljivost za kompaniju, brend ili posebnu kampanju

 smislenu promociju sadržaja koji kreirate
 snažnije povezivanje sa ciljnom grupom
 personalizovanu komunikaciju sa kupcima/klijentima
 veći broj pratilaca
 veću posećenost na sajtu ili ciljanim stranicama
 povećanje prodaje proizvoda ili usluga
 više lojalnih kupaca/klijenata

7.1 Prednosti i nedostaci oglašavanja preko društvenih mreža

Prednosti oglašavanja preko društvenih mreža21

Velika besplatna baza kupaca – od dece, odraslih, poslovnih ljudi, umetnika, malih firmi i
velikih korporacija, dobrotvornih organizacija..gotovo da više nema osobe ili poslovnog
subjekta koji nema neku društvenu mrežu i s njom se svakodnevno služi. Za biznis je
poznavanje svojih kupaca od ključne važnosti. Putem društvenih mreža moguće je prikupiti

20
https://www.popwebdesign.net/popart_blog/2018/04/marketing-na-drustvenim-mrezama-sta-gde-i-kako/
21
https://marketingorbis.com/2016/05/20/prednosti-i-nedostaci-drustvenih-mreza/

21
važne podatke o profilu kupaca, njihovim interesima i navikama i iskoristiti te podatke ne
samo u personaliziranju sadržaja nego i poboljšanju poslovanja.

Brzina – jedna od odlika društvenih mreža je brzina – od onog trenutka kad preduzeće ima
nešto novo za podeliti i to učini, cela ciljana grupa će to videti. Informacije nisu nikada
svežije i aktualnije nego na društvenim mrežama.

Novi kupci – društvene mreže pomažu u prikupljanju novih kupaca. S obzirom da pomažu
rangiranju na pretraživačima, firmu koja ima društvene mreže lakše je pronaći na interentu, a
profili na mrežama usmeravaju korisnike na službenu web stranicu (pod pretpostavkom da se
ljudima svidi ono što vide).

Feedback – nema ništa korisnije od povratne informacije, a uz pomoć društvenih mreža

moguće je na lak i brz način saznati što kupci misle o vama i vašoj firmi, proizvodima i
uslugama.

Veza s kupcima – komuniciranje s kupcima na intimnijem nivou od one koju pružaju

tradicionalne komunikacijske metode pomažu u stvaranju veza i izgradnji zajednice.

Naravno, nema prednosti bez nedostataka:

Dugotrajna investicija – kako bi društvene mreže bile efikasne i dovele do najboljih rezultata,
potrebno je angažirati nekoga ko se bavi digitalnim marketingom i ko zna šta radi. Kad je reč
o biznisu, društvene mreže nisu igra i zabava nego ozbiljan alat potreban za uspešno
poslovanje. Od otvaranja službenog profila na društvenim mrežama nema nikakve koristi ako
se informacije ne dele neprestano, ako ne postoji interakcija s kupcima (dakle, ako je
komunikacija isključivo jednosmerna) i ako se ne postavlja zanimljiv i aktualan sadržaj. U
tom slučaju je bolje odustati jer loše i neodržavane društvene mreže mogu samo naštetiti
poslovanju jer će kupci poistovetiti vaš profil s vašom firmom i najmanja stvar može naštetiti
ugledu.

Negativni komentari – čak i ako radite najbolje na svetu uvek postoji mogućnost
nezadovoljnih kupaca i negativnih komenatara. To je činjenica s kojom se treba pomiriti. Neki
preporučuju brisanje takvih komentara ali to nije rešenje jer poslovati treba transparentno, a
suočavanje s kritikama pokazuje zrelost i odgovoran pristup onome što radite. Svaki komentar

22
je dragocjen jer najbolje daje uvid u kvalitet poslovanja pa tako i negativni komentari mogu
poslužiti da se problem ozbiljno shvati i poboljša celokupni pristup poslovanju.

Teško merljivo – teško je izmeriti efikasnost društvenih mreža, to je činjenica. Ako

pošaljete poštom letke i napišete na njima da donosioc letka ima popust od 50%, lako je
izmeriti koliko se pojavilo kupaca s letcima i koliko ste letaka poslali te je li cela investicija
bila isplativa. S društvenim mrežama je to malo drugačije i teže je dati preciznu analizu
učinkovitosti iako se uspeh naravno može pratiti na brojne druge načine, ako i nisu strogo
matematički.

Grafikon 1: Istraživanje sprovedeno u Poljskoj 2012. godine; THE USE OF SOCIAL MEDIA IN

COMMUNICATION AND BRANDING, Ewa Jaska, Agnieszka Warenowska22

11.00
Pozitivan uticaj na imidž brenda
24.00
59.00
Prikupljanje informacija o
potrošačima

Odabir kadrova

62.00 Praćenje trendova na tržištu

35.00
Povećanje prodaje

28.00
Smanjenje troškova

Iz priloženog se može vidjeti da čak 62 ispitanika kažu da bi se preduzeća trebala

angažovati na društvenim mrežama isključivo zbog praćenja trendova na tržištu,a čak 59
ispitanika zbog pozitivnog uticaja na imidž preduzeća. Samo 11 njih je reklo zbog smanjenja
troškova.
22
https://apcz.umk.pl/czasopisma/index.php/EiP/article/view/EiP.2014.004/4104

23
 ZAKLJUČAK

Internet danas predstavlja najmoćniji medijum iako društvene mreže kao samostalni
medij možda nisu najbolje marketinško rešenje, one nude personalizaciju i decentralizaciju,
što tradicionalni mediji ne mogu, a još uvek ima masovnost promocije oglašavanja.

Oglašavanje je važan segment u prodaji proizvoda ili usluga i u ovom radu

zaključujemo da je Internet oglašavanje nova tehnika oglašavanja koja se masovno u svetu
počela primenjivati zbog svojih karakteristika, kao jedan od nezaobilaznih vrsta oglašavanja.

Sama činjenica da će u kratkom vremenskom periodu proizvod ili usluga koja se

reklamira biti viđena od nekoliko hiljada osoba i uz to realizovati porudžbine, daju
maksimalan povrat investicije.

U prošloj deceniji jedan od osnovnih Web slogana je bio : “Ukoliko ne postojiš na

Internetu, ti ne postojiš“, iz toga može proizaći slogan koji bi vredeo u današnje vreme, a
glasio bi: “Ukoliko nisi prepoznatljiv na Internetu, ti ne postojiš“. Svaka vrsta oglašavanja
ima svoje prednosti i mane, te svoju određenu cenu, a o politici preduzeća zavisi koliko želi
uložiti u oglašavanje kako bi se promovisao proizvod ili usluga. Oglašavanje na internetu se
sve češće koristi jer je najjeftiniji i vrlo učinkoviti način oglašavanja.

24
 LITERATURA

1. Kraljević R., Perkov D. (2014.) : Menadžment tržišnih komunikacija. Zagreb: Libertas

2. Kotler P., Wong V., Saunders J., Armstrong J. (2006): Osnove marketinga. Zagreb:
Mate

3. Kesić, T.(2003): Integrirana marketinška komunikacije: oglašavanje, unapređenje

prodaje, Internet, odnosi s javnošću, publicitet,osobna prodaja; Opinio, Zagreb

4. Riha Ž, London School of Public Relations (2014.) Društvene mreže i PR. Zagreb:
LSPR

5. https://www.mojafirma.rs/baza-znanja/abeceda-oglasavanja/ (datum pristupa:

20.6.2019)

6. https://www.link-elearning.com/site/kursevi/lekcija/7952 (datum pristupa: 20.6.2019)

7. https://www.webkreativa.hr/2018/07/06/vrste-internet-oglasavanja/ (datum pristupa:

20.6.2019)

8. http://www.intuic.com/blog/index/view/id/3064 (datum pristupa: 20.6.2019)

9. http://idesh.net/tech-i-web/facebook/ (datum pristupa: 21.6.2019)

10. https://www.jasnoiglasno.com/digitalna-kultura-utor-commala-povijest-twittera-6136/
(datum pristupa: 22.6.2019)

11. https://blog.hootsuite.com/twitter-ads/(datum pristupa: 22.6.2019)

12. https://www.tportal.hr/tehno/clanak/znate-li-da-je-youtube-trebao-biti-servis-za-
upoznavanje-20140703(datum pristupa: 22.6.2019)

13. https://blog.hootsuite.com/twitter-ads/ (datum pristupa: 24.6.2019)

14. https://later.com/blog/instagram-ad-campaign/ (datum pristupa: 24.6.2019)

15. https://www.virtualna-tvornica.com/marketing-na-drustvenim-mrezama (datum

pristupa: 24.6.2019)

16. https://www.popwebdesign.net/popart_blog/2018/04/marketing-na-drustvenim-
mrezama-sta-gde-i-kako/ (datum pristupa: 24.6.2019)

17. https://marketingorbis.com/2016/05/20/prednosti-i-nedostaci-drustvenih-mreza/
(datum pristupa: 24.6.2019)

25
18. https://apcz.umk.pl/czasopisma/index.php/EiP/article/view/EiP.2014.004/4104 (datum
pristupa: 24.6.2019)

26