Internet Marketing Skripta PDF

Internet marketing
Gordana Radi
INTERNET MARKETING
(skripta)
Banja Luka, april 2009
1
1. UVOD U MARKETING ...................................................................................... 4
1.1. Preduzee i trite .................................................................................... 5
1.2. Marketing i trino poslovanje .................................................................. 7
1.3. Trendovi u marketingu ........................................................................... 10
1.4. Marketing informacioni sistemi .............................................................. 13
1.5. Marketing miks...................................................................................... 16
1.5.1. Direktan marketing ................................................................................ 20
1.6. Planiranje marketinga............................................................................. 21
2. INTERNET ....................................................................................................... 24
2.1. TCP/IP protokol..................................................................................... 25
2.2. E-mail ................................................................................................... 29
2.3. ta je World Wide Web .......................................................................... 31
3. INTERNET MARKETING ................................................................................ 36
3.1. Elektronski marketing ............................................................................ 44
3.2. Principi Web poslovanja ......................................................................... 46
3.3. Modeli web marketinga .......................................................................... 48
3.4. On-line marketing .................................................................................. 51
3.5 Ciljevi prisustva na Internetu .................................................................. 52
3.6. Koncept Internet prisustva ...................................................................... 53
3.7. Modeli nastupa na Internetu.................................................................... 55
3.8. Tehnike on-line marketinga .................................................................... 56
3.9. E-mail marketing ................................................................................... 58
3.10. e-mail Newsletter kao deo Internet marketinga......................................... 62
3.11. Blog marketing ...................................................................................... 65
3.12. Praenje poseenosti Web stranicama...................................................... 68
3.13. WAP pristupni protokol za beine ureaje - Wirelles Access Protocol .... 72
4. SKRAENICE .................................................................................................. 84
5. POJMOVI ......................................................................................................... 86
6. LITERATURA .................................................................................................. 88
7. STUDIJE SLUAJA ......................................................................................... 89
PITANJA: ................................................................................................................... 103
GR_Internet marketing 2/104

Bez obzira na tehnologiju i propise,
u poslu opstaje samo onaj ko stvara
oduevljene kupce!

1. UVOD U MARKETING
Usled uticaja tehnolokog razvoja na potroae sve su izraenije potrebe za
homogenizacijom njihovih potreba na globalnom nivou.
Potroai postaju vlasnici komunikacionih sistema baziranih na visokoj tehnologiji to
im omoguava da precizno formuliu svoje zahteve prema proizvoaima. Jednostavno, dolazi
do fragmentacije trita koja preduzee usmerava ka trinim zahtevima. Poznavanje trinih
zahteva, pribavljanje svih potrebnih informacija o stanju na tritu, trinim kretanjima i
trendovima, od presudnog je znaaja za opstanak preduzea.
Sve aktivnosti preduzea zbog toga moraju biti trino orjentisane, aktivnosti koje su
direktno usmerene ka tritu i razvoju preduzea. U uslovima savremenog poslovanja i
upravljanja preduzeem zbog trine orjentacije izdvajaju se poslovne aktivnosti od stratekog
znaaja, a to su marketing, kvalitet i istraivanje i razvoj. Razvoj i uspenost preduzea
direktno su zavisne od meusobne zavisnosti i sinergijskih efekata ove tri poslovne aktivnosti.

1.1. Preduzee i trite
Preduzee posmatramo kao kompleksan, dinamian i otvoren sistem, koji je sa jedne
strane sastavljen od odreenog broja podsistema, a sa druge strane predstavlja podsistem
nekog drugog sistema vieg nivoa.
Ono je direktno upueno na svoje okruenje sa kojim neprestano vri razmenu
materije, energije i informacija.
Savremeno poslovno okruenje je dinamino. Optereeno je estim promenama koje
su posebno izraene na nivou tehnolokih inovacija. Brzi razvoj nauke i tehnologije uticao je
na poveanje znaaja visokotehnolokih dostignua a sa tim i na poveanje konkurencije na
globalnom nivou. Tehnoloki razvoj je na potroae delovalo tako da su postali obrazovaniji i
zahtevniji a ukusi im se homogenizuju na globalnom nivou.
Sa druge strane potroai postaju vlasnici medija, svojih komunikacionih sistema,
baziranih na visokoj tehnologiji tako da mogu veoma precizno da definiu sve svoje zahteve
ka proizvoaima. Drugim reima, dolazi do fragmentacije trita to utie na potrebu
angaovanja veih napora preduzea usmerenih ka opsluivanju trita.
U takvim uslovima poznavanje trita, pribavljanje svih potrbnih informacija o stanju
na triti, trendovima i kretanjima, je od presudnog znaaja za preduzee.
Svoje poslovne resurse preduzee nalazi na tritu pronalazei njihovu optimalnu

kombinaciju opredeljenu trinim zahtevima, pre svega zahtevima i eljama svojih potroaa.
Svoje proizvode i usluge, nastale po osnovu poslovnih resursa, plasira na trite koje ocenjuje
vrednost ponuenih proizvoda i usluga.

Jednostavno reeno, uspenost preduzea bazira se na poznavanju zahteva trita i
podeavanju svojih operativnih mogunosti potrebama i zahtevima trita, uoavanjem ansi i
opasnosti nastalih kao rezultat aktivnostima na tritu.
Preduzee mora da vri neprestano snimanje trita sa ciljem da obezbedi kontinualan
tok trinih podataka kao ulaz svojoj analizi trinih kretanja, ponude i potranje, na osnovu
koje preduzee nastoji da odredi faktore koji utiu na potranju pojedinih proizvoda i usluga.
Potrebno je predvideti potranju na tritu, potrebno je potranju sinhronizovati neprestanim
pribavljanjem potrebnih poslovnih resursa.
Sve aktivnosti preduzea maksimalno moraju biti trino orjentisane, posebno one
aktivnosti koje su direktno vezane za trite, za rast i razvoj preduzea.
Strategijski triumvirat
U savremenim uslovima poslovanja i upravljanja preduzeem posebno se izdvajaju
poslovne funkcije koje zbog svoje trine orjentacije imaju strateku vanost, a poznate su kao
strategijski triumvirat:
- marketing,
- kvalitet i
- istraivanje i razvoj.
Razvoj preduzea direktno je vezana interakcijom ove tri poslovne funkcije, njihovim
sinergijskim efektom.
Mora se posvetiti posebna panja ovim funkcijama zbog kontinualnih promena koje se
deavaju u okruenju a manifestuju se kroz:
- sve otrije zahteve trita,
- ogranienost resursa,
- brze tehnoloke promene,
- nestabilne konkurentne prednosti i
- potroae i okruenje koji su i merilo kvaliteta poslovanja preduzea.

1.2. Marketing i trino poslovanje
Funkcija marketinga je integriui faktor strategijskog triumvirata poslovnih funkcija
zbog svojih osnovnih karakteristika. Ova funkcija je direktno vezana za istraivanje trita
koje odreuje uslove poslovanja i privreivanja. Na osnovu analize trita formiraju se
informacije koje su polazna osnova za definisanje relevantnih strategijskih varijanti u
poslovanju preduzea.
Marketing funkcija je poslovna funkcija koja obuhvata zahteve trita i zahteve
potroaa.
U saradnji sa funkcijom istraivanja i razvoja marketing funkcija utie na plasiranje
novih reenja na trite kao odgovor na postavljene zahteve.
Marketing preduzea mora da uoi svoje anse na tritu i da ih pretoi u proizvod koji
bi kupci prihvatili.
Marketing kao poslovna funkcija, koja obuhvata sve aktivnosti koje su vezane za
odreivanje, pretpostavljanje i zadovoljenje potranje uz ostvarivanje poslovnih ciljeva
preduzea, utie na prilagoavanje poslovne aktivnosti preduzea na potrebe trita.
Osnovna strateka orijentacija marketinga je da privue i zadri lojalnu grupu
potroaa kroz jedinstvenu kombinaciju faktora ponude preduzea : proizvod, cena,
distribucija, promocija - 4P (Product, Price, Place, Promotion).
Zadatak marketinga je da tradicionalne konflikte izmeu poslovnih funkcija pomiri i
da ih usmeri ka zajednikom poslovnom cilju, a to je ostvarivanje dugorone stabilne trine
pozicije preduzea uz kontinualni rast i unapreivanje. Drugim reima, marketing je poslovna
funkcija koja vri vertikalnu i horizontalnu sinhronizaciju poslovnih aktivnosti.
Marketing kao funkcija postaje sve znaajnija zbog promena koje se deavaju u
okruenju, zbog formiranja drutva znanja u kojem znanje i informacija postaju osnovni
strateki resursi.
Znai, u savremenoj privredi nije mogue ostvariti poslovne uspehe bez posedovanja
informacija i poveanja produktivnosti znanja.
Funkcija marketinga stvara uslove da se u strukturu organizacije ugradi upravljanje
promenama. To konkretno znai da sutinu upravljanja marketingom ine informacije i
njihova obrada.
Osnovnu karakteristiku samog procesa upravljanja marketingom ini upravljanje u
kojem informacija predstavlja sutina odluivanja, a odluka ne moe biti bolja od informacije
na kojoj se ona bazira.
Marketing se definie na razliite naine. Marketing nije isto to i prodaja jer on
poinje mnogo pre nego preduzee napravi proizvod. On se u sutini odnosi na analizu potreba
potroaa u funkciji njihovog zadovoljenja uz ostvarivanje pozitivnih finansijskih efekata.
Osnovni aspekti posmatranja marketinga su:
- marketing kao poslovna koncepcija,
- marketing kao poslovna funkcija,
- marketing kao ekonomski proces i
- marketing kao nauna disciplina.

Marketing kao poslovna koncepcija predstavlja nain poslovnog razmiljanja koji je
usmeren na zadovoljenje potroaa uz ostvarivanje poslovnih ciljeva preduzea. Znamo da u
marketingu potroa predstavlja prvu i poslednju kariku u lancu. Marketinki uspeh se
ostvaruje kvalitetom usluga, niim cenama, prilagoenim proizvodima, neprekidnim
usavravanjem i inoviranjem proizvoda i prevazilaenjem zahteva kupaca.
U drugoj polovini dvadesetog veka, sa zaokruivanjem procesa ekonomske
globalizacije, marketing se koncepcijski menja, dobija novi oblik koji potencira zadovoljenje
svih zainteresovanih strana (interesnih grupa) koje se nalaze u okuruenju preduzea. Ova faza
u razvoju marketinga definie se kao drutveni marketing. S druge strane marketing se od
masovnog kree ka fokusiranom ili ciljnom marketingu to podrazumeva da se svako trite
sastoji od grupa kupaca sa razliitim potrebama i eljama.
Marketing kao poslovna funkcija obuhvata sve aktivnosti koje su usmerene na:
- identifikovanje,
- anticipiranje i
- zadovoljenje trita uz ostvarivanje ciljeva preduzea.
Marketing kao funkcija operie sa etiri instrumenta marketinga:
- proizvodom,
- cenom,
- distribucijom i
- promocijom.
Ova etiri osnovna instrumenta marketinga formiraju marketing miks - 4P, odnosno
oni predstavljaju ponudu preduzea i deo su marketing plana usmerenog ka potroau ili
ciljano trite.
Marketing kao ekonomski proces povezuje proizvodnju i potronju ime doprinosi
poveanju efikasnosti izvoenja procesa razmene, a treba da omogui da potencijalni kontakt
proizvoaa i potroaa na tritu postane sastavni deo kupoprodaje.
Ovaj marketing je vezan za razmenu roba i informacija u drutvu. Ova razmena je
dvosmerna. Jednostavan marketing sistem prikazan je na sledeoj slici.
Jednostavno reeno, marketing doprinosi proirenju i opsluivanju trita. Proizvodnja

se usmerava na zadovoljenje trinih zahteva, na stvarne potrebe potroaa. Marketing
stimulie preduzee da uvodi tehnoloke inovacije i time utie na poboljanje opteg
standarda.
Marketing kao nauna disciplina predstavlja multidisciplinarnu oblast koja pored
poznavanja optih ekonomskih rezultata zahteva i poznavanje socijologije, psihologije,

mikroekonomije, matematike i statistike. Usmeren je na otkrivanje i izuavanje zakonitosti u
marketingu kao ekonomskom procesu, poslovnoj funkciji i poslovnoj koncepciji.

1.3. Trendovi u marketingu
Razvijene tehnologije su osnova i pokreta novog drutvenog poretka, informacionog
drutva uporedo sa umreavanje savremenog sveta. Osnovna karakteristika postindustrijskog,
informacionog drutva ogleda se u injenici da u njemu znanje i informacije postaju kljuni
motivatori predstojeeg drutvenog razvoja.
Principi jednostavnog i lakog pristupa IKT omoguavaju razvoj i unapreenje
informacionog drutva. Ove tehnologije zahtevaju i reorganizaciju ekonomske, u smislu
fleksibilnosti, decentralizovane i uzajamne saradnje.
Najvanije osobine informacionog drutva su moderne IKT koje omoguavaju brzo
procesuiranje informacija, umnoavanja mesta proizvodnje informacija i znanja, umreavanje
tehnologija i informacija, drugim reima umreavanje globalnog znanja.
Od procesa umreavanja globalnog znanja oekuje se mnogo.
Tehniko poreklo informacionog drutva i njegova srodnost sa izrazom informatika
redukuje njegov sadraj na tehnoloki aspekt. Meutim, informaciono drutvo podrazumeva
mnogo vie od same tehnike, odnosno tehnoloke modernizacije, to je svet znanja i
informacija, svet u stalnoj promeni. Informatizacija se odnosi na razvijanje informacionih
sistema i predstavlja zavisnost svih aspekata privrede od ureaja za procesiranje podataka i
informacija za prelazak u informaciono drutvo.
Svet sve vie postaje globalno, jedinstveno trite. Sve je vie organizacija koje svoje
napredovanje i irenje mogu jedino da nau u globalnim razmerama.
Usled razvoja sistema komunikacija, transporta i tokova novca pojedini delovi
svetskog trita postaju sve dostupniji a stepen meuzavisnosti pojedinih trita je sve
izraeniji. Nacionalna trita u savremenim uslovima globalnog poslovanja ne mogu biti
izolovana od uticaja konkurencije spolja.
Postoji nekoliko faktora koji su prouzrokovali globalizaciji trita kao to su:
- porast slinosti izmeu trita,
- smanjivanje carinskih barijera i
- strategijska uloga tehnologije.
Zahvaljujui razvoju infrastrukture na globalnom nivou, broj proizvoda i usluga koji su
dostupni svuda u svetu naglo se poveao. Sam proces globalizacije trita uslovljen je
razvojem meunarodne trgovine te smanjivanjem ili otklanjanjem carinskih barijera. Tako se
dolazi do homogenizacije tehnikih standarda, standarda kavaliteta poslovanja, potreba
potroaa i drugo.
Globalizacija trita rezultuje pojavom globalnih firmi i globalnih industrija. A prema
Kotleru globalna industrija je ona u kojoj strateka pozicija konkurenata na datom
geografskom ili nacionalnom tritu zavisi od pozicija firmi u drugim zemljama u svetu.
Globalno preduzee je ono preduzee koje posluje u vie od jedne zemlje koristei
prednosti u oblasti istraivako-razvojene aktivnosti, marketinga, proizvodnje i finansijama,
koje nisu dostupne domaim konkurentima. Organizacija ovakvog preduzea je centralizovana
sa koncentracijom donoenja odluka na globalnom nivou. Sama globalizacija trita utie na
promenu uloge drave u ukljuivanju u svetske ekonomske tokove.

Jasno je da ni jedno preduzee ne moe biti indeferentno prema promenama koje se
deavaju u njegovom okruenju. Preduzee mora da prati te promene kao i da ih predivia i
koristi njihove prednosti ukoliko eli uspeno da posluje.
Za kljune razvojne trendove u marketingu smatraju se :
- rast neprofitnog marketinga,
- globalizacija,
- promena svetske ekonomije i
- zahtevi za znaajnu drutvenu odgovornost marketinga.
U poslednjih dvadesetak godina poslovanje u meunarodnim okvirima se drastino
promenilo. Smanjile su se geografske i kulturne barijere zbog tehnolokog napretka koji je
doveo do informacionog drutva.
Savremeno drutvo postavlja sve izraenije zahteve pred preduzea da preuzmu svu
moralnu i pravnu odgovornost za sve svoje aktivnosti, posebno za zatitu interesa potroaa i
zatitu okoline. Preduzea su prinuena da se u potpunosti orjentiu na potroae i globalno
trite u svim svojim oblastima delovanja.
Aktivnost Tradicionalno shvatanje Informatiko shvatanje

Potroai, odnosi, interakcije,
Strateki fokus Konkurencija, razmena
mree
Merljive Proizvodi i usluge i rezultati
Procesi i njihovi rezultati
performanse poslovanja
Elementi koji se Informacije, potvrivanje
Proizvodi/usluge korist
razumeju obeanja
Vremenski okvir Kratkoroni Dugoroni
Zasnovana na ljudima, usmerena Bazirano na informacijama,
Struktura
na specijaliste, funkcionalna mreama, usmerena na procese
Istraivanje
Rukovoenje projektima Kontinualno osmatranje
trita
Segmenti, merenje linih Pojedinci, marketing zasnovan na
Ciljno trite
karakteristika bazama podataka i interakciji
Instrumenti 4P Informacione alijanse i sistemi
Propaganda Masovna, direktno obraanje Interaktivna
Distribucija Prodajni kanali Ukidanje posrednitva
Servisiranje
Reaktivno Reaktivno i proaktivno
potroaa
Sastavni je do konstantnog
Zadovoljstvo i Posmatra se mera uspenosti
procesa izgradnje meusobnih
lojalnost izlaza
odnosa
Novi marketing trendovi definiu novi model trinog delovanja oznaen kao
relationship marketing koji se zasniva na:

- upravljanju bazama podataka,
- interaktivnoj trinoj komunikaciji i
- mrenom marketingu.
Savremeno poslovanje sve vie zahteva poslovne aktivnosti koje su u korelaciji sa
javnim interesom. Prema Kotleru marketing koji je u korelaciji sa javnim interesom obuhvata
sledee principe:
- sloboda potroaa i proizvoaa,
- smanjenje potencijalnih teta,
- izlazak u susret osnovnim potrebama,
- ekonomska efikasnost,
- inovativnost,
- edukacija i informisanje potroaa i
- zatita potroaa.
Zadovoljstvo kupaca je jedna od kljunih pokazatelja postizanja konkurentne prednosti
preduzea u savremenom poslovanju. Zadovoljstvo kupca proizvoda i korisnika usluga
preduzea predstavlja miljenje kupca/korisnika o stepenu ispunjenosti njegovih zahteva.
Stoga, svi poslovni procesi se trebaju fokusirati na poveanje vrednosti za kupca/korisnika.
Unapreenje zadovoljstva kupaca daje dugorone rezultate kroz poveanje
zadovoljstva zaposlenih. Zadovoljstvo kupca i zadovoljstvo korisnika su meuzavisni.
Na sledeoj slici prikazan je odnos kvaliteta i zadovoljstva korisnika u organizaciji i
ostvarivanje poslovnog rezultata.
( izvor: www.cfigroup.com/customer_body)

1.4. Marketing informacioni sistemi
Upravljanje je kontinualni proces reavanja problema sa kojim se preduzee susree u
svom svakodnevnom obavljanju poslovnih aktivnosti. Upravljati znai donositi odluke
znaajne za funkcionisanje i razvoj preduzea.
Snabdevanje upravljakih struktura informacijama mogue je samo kroz izgraeni
sistem informisanja. Informacioni sistem ima osnovni zadatak da proizvodi informacije za
odluivanje, odnosno brzo i efikasno snabdevanje informacijama.
Marketing odluke se uglavnom baziraju na formalizovanim informacijama. Sam proces
odluivanja moe se posmatrati kroz vie faza:
- definisanje problema,
- prikupljanje informacija,
- definisanje moguih alternativnih reenja,
- ocena alternative i
- biranje najpovoljnije alternative.
Naravno, posle svake odluke sledi akcija i kontrola ostvarenih rezultata.
ta su marketing informacioni sistemi (MIS)?
Marketing informacioni sistem predstavlja sistematski i planski skup ljudi, opreme,
metoda i postupaka iji je zadatak prikupljanje, selekcija, obrada podataka, te prezentacija,
upotreba i uvanje informacija koje e se koristiti u poslovnom odluivanju. Prema Kotleru
to je kontinualno povezana struktura ljudi, tehnike i tehnolokih postupaka sa ciljem da se
proizvedu upravljaki orjentisane informacije. Kako preduzee kao dinamian sistem
razmenjuje sa okruenjem materiju, energiju i informacije moemo onda uoiti sledee tokove
informacija:
- tok informacija iz okruenja ka preduzeu,
- tok informacija unutar preduzea i
- tok informacija iz preduzea ka okruenju.
Marketing informacioni sistem se sastoji iz podsistema kao to su:
- interni sistem izvetavanja,
- eksterni sistem obavetavanja,
- istraivanje marketinga i
- analitiki marketing.
Istraivanje marketinga predstavlja sistemsko prikupljanje i obradu podataka te
prezentovanje informacija za donoenje marketing odluka. Istraivanje marketinga sastoji se
od sledeih komponenti:
- istraivanje trinih mogunosti i
- istraivanje proizvoda, cena, distibucije i promocije (4P funkcija).
Analitiki marketing predstavlja skup metoda, tehnika, postupaka i tehnoloke
infrastrukture ija je svrha da omogui proces obrade podataka, analize informacija i njihovo
skalditenje.

Posebnu panju preduzee treba da posveti analizi trita, analizi potranje i
istraivanju ponaanja kupaca.
Danani marketing sve ee postaje bitka zasnovana vie na posedovanju informacija
nego na raspoloovosti drugih resursa. Konkurenti mogu da kopiraju opremu, proizvode i
procedure, ali ne mogu kopirati informacioni i intelektualni kapital. To znai da informacije
koje jedna kompanija poseduje mogu biti njena glavna prednost u odnosu na njenu
konkurenciju.
ta je trite?
U svom originalnom znaenju trite predstavlja mesto gde se susreu kupci i prodavci
da bi razmenili robu i usluge.
U savremenoj ekonomiji trite predstavlja oblik razmene proizvoda i usluga
posredstvom novca, gde se uspostavlja odnos izmeu ponude i potranje, mesto gde se formira
cena.
Sa stanovita kompanije, preduzea, trite je skup svih tekuih i potencijalnih kupaca
proizvoda i usluga.
Uopteno reeno, trite predtsvlja sveukupne odnose ponude i potranje.
Svako trite ima svoje dimenzije:
- Ljude kao kupce.
- Platena sposobnost kupaca.
- Spremnost kupaca da kupuju.
- Prodavci.
- Proizvod i usluge.
- Prostor na kome se obavlja razmena.
- Vreme u toku kojeg se odvija razmena na tritu.
Trite se najee posmatra kao sveobuhvatni odnos izmeu pojedinih subjekata u
procesu razmene.
Proizvoai se na tritu takmie da pridobiju deo trita i time odrede svoju trinu
poziciju. Znai, dolazimo do segmentacije trita koja predstavlja podelu trita na manje
grupe potroaa. Segmentacija trita se bazira na pretpostavci da su potroai razliiti u
svojim zahtevima a te razlike se manifestuju potranjom proizvoda na tritu.
ta je potranja?
Potranja predsavlja potrebe kupaca za konkretnom robom.
Marketing treba da koncentrie sve napore na zadovoljavanje potreba kupaca. Kupac je
prva i zadnja karika u lancu marketing aktivnosti. Svako preduzee, treba da utvrdi potrebe,
elje i zahteve interesnih grupa na tritu i da ostvari njihovo zadovoljenje, po mogunosti
efikasnije i efektivnije od konkurencije.

Prema definiciji amerikog Udruenja za marketing, ponaanje potraaa se definie
kao dinamika interakcija, razmiljanja, ponaanja i dogaanja u okruenju pomou kojih
pojedinci upravljaju aspektima razmene tokom svog ivota.
Sutina izuavanja ponaanja potroaa jeste da se ustanovi ta potroa kupuje, zato
kupuje i koliko esto kupuje. (potroaka kartica).

1.5. Marketing miks
Marketing miks predstavlja plansku operacijalizaciju koncepta marketinga. On je
odgovarajua kombinacija proizvoda, cene, distribucije i promocije, kojom preduzee deluje
na svog kupca na tritu. Zasniva se na informacijama o potrebama potroaa i zahtevima
ciljnog trita.
Iako veliki broj delatnosti ulazi u sastav marketing miksa, naunici su doli do
klasifikacije koja e omoguiti lake sagledavanje potreba trita. Profesor Derom Makarti
ranih ezdesetih godina predloio je marketing miks koji se sastoji od 4P gde svako P
obuhvata po nekoliko delatnosti, proizvod (Product), cene (Price), distribucije (Place) i
promocija (Promotion).
Marketing miks model moe se koristiti kao alat koji pomae implementiranje
marketing strategije. Menaderi koriste marketing strategiju u naporu da generiu optimalan
odgovor ciljanog trita meavinom 4 (ili 5 ili7 ) varijabli na optimalan nain. Veoma je vano
shvatiti da su principi marketing miksa kontrolisane varijable. Frekfenca promena varijabli
zavisi od potreba ciljnih grupa i drugih promena u marketing okruenju.
Proizvod (Product). Ranije se razmiljalo ako je proizvod dobar onda e on sam sebe
prodavati. Meutim, danas na visoko konkurentnom tritu nema loeg proizvoda. Postoje i
zakoni koji tite kupca i omoguavaju mu da vrate proizvod koji je deklarisan kao lo. Stoga
se postavlja pitanje da li je preduzee kreiralo proizvod koji kupci ele.
Marketing miks MM - 4P
Cena (Price). Postavljati pitanje koliko bi kupac mogao da plati na proizvod. Kakvu
emo strategiju odabrati za odreivanje cena? Ne smemo dozvoliti da se to samo dogodi.
Uostalom takmienje sa cenom stara je koliko i oveanstvo, kupac je uvek osetljiv na
smanjenje cena i specijalne ponude. Cena ima i iracionalnu osobinu: ako je neto skupo mora
biti i dobro. Stalno takmienje sa cenom za kompanije i nije ba senzibilan pristup.
Distribucija (Place). Proizvod raspoloiv na svakom mestu, u pravo vreme i u pravim
koliinama. Revolucionarne promene u poslovanju dogodile su se sa distribucijom proizvoda.
Pogotovu sa irenjem Interneta i mobilne telefonije.
Promocija (Promostion). Kako izabrati ciljnu grupu za prezentovanje svojih
proizvoda? Promocija ukljuuje sva raspoloiva sredstva u marketingu kao to su reklama,
promotivna prodaja i odnos sa javnou. Ovaj P je postao najvaniji u marketing miksu (MM).

Funkcija MM-a je da razvije paket koji ne zadovoljava samo kupce na tritu ve
istovremeno maksimizira performanse preduzea. Postojali su mnogi pokuaji da se doda jo
jedno P (People ili Personnel) kao i 7P miks za usluno osjentisane organizacije.
U sledeoj tabeli prikazane su karakteristike pojedinih instrumenata u marketing
miksu.
Product Pojedinani proizvodi, Obuhvata alate, funkcionalnost,

(proizvod) proizvodne linije ili usluge. osobine, uputstva, usluge, instalaciju,
pakovanje, garanciju, podrku i nazive
marki.
Price Definisanje cena koje su Fleksibilnost cena,
(cena) prihvatljive za kupca i nivelisanje, promotivne cene, popusti,
maksimalno profitabilne za geografski uslovi,...
firmu.
Place Dopremanje robe do Distributivni sistemi, kanali,
(distribucija) potroaa posrednici, skladita, transport,...
Promotion Komunikacija sa Lina i masovna prodaja, promocija

potroeima prodaje, prodajno osoblje,
(promocija)
oglaavanje, izbor medija, priprema
tekstova,...
Koncept instrumenta marketing miksa omoguava marketing strunjacima da imaju

precizne smernice za planiranje marketing aktivnosti na nivou preduzea.
Jedna od glavnih primedbi koje se odnose na 4P marketing miks jeste da se on odnosi
samo na prodavce, sagledava marketing sa aspekta prodavca, dok se aspekt kupca zanemaruje.
Kupac i prodavac nemaju identino posmatranje ponude na tritu. Stoga se svaki instrument
marketing miksa moe posmatrati i sa aspekta kupca to je prikazano u sledeoj tabeli:
4P 4C
Product Vrednost za kupca (Customer value)
(proizvod)
Price Troak (Cost to customer)
(cena)
Place Pogodnost za klijenta (Convinience)
(distribucija)
Promotion Komunikacija izmeu prodavca i kupca
(promocija) (Communication)
Kupci nisu zainteresovani samo za cenu proizvoda ve i za ukupne trokove

pribavljanja proizvoda, za njegovo korienje i odlaganje. Oni ele da dobiju proizvod to je
mogue povoljnije. Kupci takoe ele i dvosmernu komunikaciju. Marketing strunjaci treba
prvo da uoblie 4C koncept, odnosno da razmiljaju o marketing instrumentima sa stanovita
kupaca, da bi na osnovu toga mogli da formuliu koncept 4P.

Sa aspekta Internet marketinga uloga promocije kao instrument marketinga je
znaajan. Uslovi privreivanja u globalnim razmerama utiu na sve znaajnije okretanje ka
integrisanom marketing komuniciranju.
Integrisana komunikaciona paradigma uslovljena je porastom znaaja interaktivnog
komuniciranja kao posledice uticaja tehnolokog progresa. Danas potroa, kupac, prema
kome preduzee usmerava svoju komunikaciju, nije samo potroa informacija u tom
komunikacionom procesu, ve postaje i aktivni komunikator. Ljudi koji se bave trinom
komunikacijom u preduzeu moraju biti sve obrazovaniji u oblasti informacionih tehnologija
kako bi se to vie pribliili potrebama i zahtevima svojih kupaca.
Integrisana komunikacija stvara mogunost za formiranje totalne marketing
komunikacione strategije usmerene ka reavanju potreba kaupaca.
Marketing komuniciranje moe se podeliti u dve grupe. Prvu grupu ine one aktivnosti
kod kojih se kupac nalazi u neposrednoj vezi sa proizvodom, bilo preko proizvoaa bilo
preko posrednika. Ove aktivnosti su: lina prodaja, sajmovi, izlobe, prezentacije, odnosno
unapreenje prodaje. Drugu grupu komunikacionih aktivnosti ine one aktivnosti koje
prezentuju informacije velikom broju kupaca.
Sve komunikativne aktivnosti moraju biti koordinirane da bi se ispunila svrha trinog
komuniciranja. Neophodno je uiniti sve da kupci budu svesni o postojanju proizvoda/usluga,
ili da imaju pozitivan stav prema proizvodu to bi uticalo na prodaju.
Preduzee koje posluje na meunarodnom tritu, kroz programiranje marketing
miksa mora da ostvari najpovoljniji odnos izmeu eksternih ansi i internih mogunosti.
Preduzee treba da ostvari kombinaciju marketing miksa tako da uz ograniene mogunosti i
resurse to optimalnije zadovolje zahteve inostranih potroaa i kupaca.
Kako faktori meunarodnog okruenja deluju na pojedine instrumente marketing
miksa vidimo u sledeoj tabeli.
Instrumenti marketing miksa
Faktori
Proizvod Cena Distribucija Promocije
Razliiti nivoi Razliiti nivoi Razliita struktura Raspoloivost
Ekonomski
dohotka dohotka maloprodaje medija
Ukus i navike Ugovaranje Razlike u jeziku i
Kulturni Navika kupovanja
potroaa cena stavovima
Priroda
Trokovi i cene Monopol nad Budet i poruke
Konkurentski postojee
konkurencije kanalima prodaje konkurencije
proizvodnje
Restrikcija
Regulisanje Restrikcija
Regulativni Kontrola cena propagande i
proizvodnje distribucije
medija
Planiranje i programiranje marketing miksa za meunarodno trite treba da da

odgovore na pitanja:
- Koji asortiman treba ponuditi inostranom tritu?
- Koje su cene i koji su uslovi prodaje?
- Koji su kanali prodaje za distribuciju proizvoda?

- Koji su oblici promotivnih aktivnosti za stimulisanje prodaje?
Preduzee mora da se opredeli do koje mere da prilagoava instrumente marketing
miksa odreenom inostranom tritu, znai treba da bira izmeu:standardizovanog marketing
miksa i prilagoenog marketing miksa.
Marketing program se moe posmatrati sa dva spekta: oekivanje kupaca i klime
kupovine.
Klima kupovine
Ista Razliita
Univerzalni Raspoloivost
Ista
Oekivanje marketing medija
kupaca Razlike u jeziku i
Razliita Navika kupovanja
stavovima

1.5.1. Direktan marketing
Diraktni marketing predstavlja direktnu komunikaciju sa ciljnim segmentima
marketinga. On se odvija kroz razliite medije, stupa u interakciju sa kupcem radi dobijanja
njegovih direktnih odgovora. Prema nekim tumaenjima direktni marketing je deo
promotivnog miksa.
Usmereni maketing, marketing jedan na prema jedan, kreira novu generaciju
specijalizovanih i visoko usmerenih komunikacionih napora, direktnog komuniciranja.
Novinski oglasi predstavljaju interaktivnu propagandu u nekom obliku jer oglasi obino
sadre i broj telefona, adresu i kupon. Nove tehnologije omoguavaju efikasno komuniciranje
sa kupcima i potroaima.
Glavni oblici direktnog marketinga su:
- direktna pota,
- telemarketing,
- TV marketing i
- On-line kupovina.
Direktno obraanje kupcima putem pote i kataloke prodaje je aktivnost slanja
pisanih ponuda, oglasa, uzoraka, prospekata i kataloga prema unapred pripremljenim mailing
listama.
Telemarketing predstavlja direktno komuniciranje sa potroaima putem telefona.
Amerika iskustva pokazuju da su se upotrebom telemarketinga trokovi prodaje na terenu
smanjile za 50% a prodaja se poveala i do 30%.
TV marketing je aktivnost prezentovanja proizvoda putem televizije sa detaljnim
opisom proizvoda uz mogunost narudbe putem telefona.
On-line kupovina predstavlja aktivnost povezivanja kupca i prodavca kroz interaktivan
raunarski servis. Servisi se koriste za prezentovanja elektronskih kataloga proizvoda i usluga.
On-line kupovina je interesantna sa aspekta Intenet marketinga. Sa stanovita preduzea
Internet predstavlja snano orue koje omoguava: razmenu informacija, proirenje trita,
unapreenje imida preduzea, analizu trita, inoviranje znanja preduzea u smislu
istraivanja i razvoja, itd.
Multimedijalna baza na Internetu, www, u sebi sadri tekstove, slike, animacije,
zvune i video zapise. Upotrebom ovog Internet servisa preduzeu omoguava da svoju
ponudu predstavi svetskom tritu, da putem svetske informativne mree precizno dosegne do
ciljnog trita.

1.6. Planiranje marketinga
Planiranje podrazumeva donoenje poslovnih odluka uzimajui u obzir dogaaje koji
se trebaju dogoditi u budunosti. Planiranje predstavlja kontinualan proces, predstavlja
preduzimanje akcija unapred na osnovu analize sadanjeg stanja i ocene moguih deavanja.
Sutina procesa planiranja jeste donoenje odluka, izbor razliitih varijanti poslovnih
odluka na osnovu kojih treba preduzeti akcije. Osnovne planske odluke kojima se planiranje
bavi su: ciljevi, politike, strategije, programi i planovi.
Racionalno planiranje marketinga je sagledavanje pozicije kupca na tritu.
Marketing plan obuhvata sve instrumente marketing miksa. Proces planiranja
marketinga po Kotleru se odvija kroz sledee faze:
- dijagnoza, gde se kompanija trenutno nalazi,
- prognoza, predvianje,
- ciljevi, gde treba ii,
- strategija, najbolji nain stizanja do cilja,
- taktika, koje akcije preduzeti i
- kontrola, analiza ostvarenog.
Generalni cilj marketinga je zadovoljavanje potreba kupaca uz ostvarenje dobiti.
Potrebno je izvriti optimizaciju ponaanja kompanije u odnosu na svoje mogunosti i
stanja u okruenju sa ciljem pribliavanja idealnoj poziciji kompanije u kojoj se pretnje
pretvaraju u anse. U ovom sluaju koristi se SWOT matrica. Dakle, da bi se efikasno
definisali zahtevi za projektovanje marketing funkcija potrebno je sagledati sve interne
(prednosti i slabosti) i eksterne (anse i opasnosti) faktore koji utiu na poziciju kompanije na
tritu.
Prema Piteru Drakeru, svrha svake poslovne organizacije jeste da stvara kupca. Stoga
svaka poslovna organizacija ima dve osnovne funkcije, marketing i inoviranje. Osnovni
zadatak organizovanja marketing aktivnosti jeste pronalaenje optimalnog odnosa izmeu
poslovnih procesa koji treba da se obave i ljudi koji treba da te poslove obave.
Marketing funkcija moe se organizovati:
- po funkcijama, kada se mali broj proizvoda prodaje na malom broju trita
(istraivanje trita, planiranje proizvoda, promocija).
- po proizvodima, za preduzea sa velikim asortimanom proizvoda,
organizovanje posebnog marketing sektora za svaku samostalnu proizvodnu
jedinicu
- po tritima kad preduzea usmerava svoje proizvode ka posebnim tritima
koja kupuju odreeni proizvod u velikim koliinama i
- po kupcima, koji su razliiti u pogledu zahteva, motiva i naina korienja
proizvoda.
Za marketing planiranje veu se tri osnovna pitanja:

1. koje vrste marketing planova treba izraditi?

2. ta treba da sadri marketing plan?
3. kako oceniti da li je marketing plan dobar, da li ga treba modifikovati?
Plan marketinga odreuje pravac delovanja preduzea na tritu.
Elementi marketing plana su: ciljno trite, proizvod i usluge, strategija cena, plan
prodaje, plan promocije.
Ciljno trite treba da da demografske karakteristike (pol, zanimanje, mesto
boravka,prihod), veliinu trita u odnosu na ukupnu prodaju, prisutnost konkurencije na tom
tritu,...
Proizvod i usluge, treba da da odgovore na pitanja:
- Po emu je proizvod jedinstven na tritu?
- Kakve karakteristike treba da ima proizvod?
- Kakvu korist imaju kupci kupovinom vaeg proizvoda?
Element strategija cena, treba da da odgovore na pitanja:
- Koja je cena i kako se dolo do nje?
- Kakav je odnos cene proizvoda u odnosu na sline konkurentne proizvode?
- Da li se nude popusti?
- Kakva je realizacija konkretne investicije?
Plan prodaje i distribucije treba da da odgovore na pitanja:
- Kako e proizvod biti distribuiran?
- Kako kupci mogu da plate proizvod?
- Da li se nude popusti?
- Kakav je stav preduzea u pogledu garancije, servisa, reklamacije,...?
Plan promocije treba da da sadri:
- Opis propagandnog delovanja (direktna pota, Internet, radio, TV, novine,
bilbordovi,..)
- Aktivnosti vezane za odnos sa javnou (PR)
- Vrste promotivnog materijala (katalozi, broure, spotovi Internet, baneri,...)
- Priikaz promotivnih aktivnosti (izlobe i sajmovi, nagradne igre, lina prodaja,
telemarketing,...)
Matina organizacija sve vie postaje osnova savremenog poslovanja, ima inovativnu
strukturu a prednost joj je dualna struktura. Ova struktura je izuzetno znaajna jer se izgrauje
na osnovu informacija o angaovanju pojedinaca u organizaciji.
Dualna struktura sastoji se iz:
- otvorene, nehijerarhijske, inovativne i
- zatvorene, hijerarhijske, operativne strukture.
Inovativna struktura treba da obezbedi uslove za razvoj ideja, a operativna da efikasno
sprovede realizaciju ideja.

Novi uslovi privreivanja zahtevaju sinergiju znanja, vetina i stavova zaposlenih. Iz
ovoga proizilazi da uspehu vodi samo timski rad.

2. INTERNET
Poznato je da je Internet velika raunarska mrea. Preko usluga koje se nude na njemu,
ve sada se moe pronai vie informacija od onoga to bi jedan ovek mogao proitati za
ivota. Pritom treba paziti kako ne bi poistovetili Internet servise (kao to su Web, News, e-
mail,...) sa samim Internetom. Internet servise moemo posmatrati kao jednu veliku, pomalo
konfuznu, bazu podataka koja se stalno dopunjava novim informacijama dok je Internet
hardwareska mrea koja omoguava pristup tim podacima. Internet definiemo kao mreu
svih mrea. To doslovno znai da je to najvea mrea na svetu koja povezuje milione
personalnih raunara, lokalne (LAN) i rairene (WAN) mree u zajedniku mreu. Raunari i
pojedine mree u Internet su povezani na razliite naine. Tako razlikujemo vie vrsta veza
kojima se slui Internet.
S jedne strane prosean korisnik se u veem delu sveta spaja na Internet preko
modema. S druge strane postoje veze kojima se povezuju raunari koje zovemo serveri,
hostovi ili vorovi. To su veinom izuzetno snani raunari sposobni za obradu ogromnih
koliina podataka, i upravo preko njih se pojedinci spajaju na Internet. Serveri su najee
umreeni satelitskim i radio vezama te optikim i telefonskim kablovima. Ti raunari su
povezani specijalnim raunarima koje nazivamo routerima. Routeri proveravaju gde idu
podaci koji se kreu preko Interneta i odluuju kojim e ih putem poslati.
Internet je decentralizovana mrea to znai da nema centralno mesto iz kojeg se njom
upravlja, pa stoga ne postoji ni nain da se, na primer, nepodobni serveri iskljue iz ove
mree. Internet je paketski orjentisana mrea (packet oriented network) to znai da svi
podaci putuju kroz ovu mreu podeljeni u pakete. Svaki od tih paketa sadri podatke o tome
odakle je krenuo i koje mu je odredite. Upravo zbog toga nije vano kojim smerom ovi paketi
prolaze sve dok su na svom odreditu pravilno sastavljeni. Za njihovo pravilno putovanje
Internetom i sastavljanje na odreditu brine se TCP/IP protokol.
Ukoliko na primer trebamo poslati hitnu poruku iz Europe u Japan, pa i u sluaju da je
cela Internet mrea u SAD-u iskljuena, a da je Europska veza s Japanom privremeno
prekinuta, naa poruka e gotovo sigurno stii do cilja preko nekog od satelita ili preko neke
sekundarne mree (npr. podmorskim kablom u Afriku, radio vezom u Indiju, a iz Indije
satelitom u Japan).
Upravo zbog decentralizovanosti nije vano kojim putem naa poruka putuje
Internetom ona e na kraju nai svoj put do cilja, a TCP/IP protokol (Transport Control
Protocol/Internet Protocol) e se pobrinuti da stigne u istom obliku u kojem je poslana.
Internet nije nekakav ogromni kabl na koji se prikljuuju sva raunari ve se jedna mrea ili
raunar prikljuuje na drugu, a TCP/IP protokol omoguava da ta prikljuena mrea ili raunar
dalje komuniciraju sa svim raunarima koji su prikljueni na Internet. Ovo je jedan od vanijih
razloga relativne stabilnosti Interneta.

2.1. TCP/IP protokol
U ranim sedamdesetim godinama postojalo je mnotvo razliitih kompjuterskih
platformi i mnotvo meusobno neusklaenih standarda. Na poetku Internet je najavljivao
mogunosti meusobnog povezivanja raznih raunaskih platformi. Ta pravila povezivanja su
Internet standardi ili Internet protokoli, a oni predstavljaju svojevrsni jezik Interneta koji
odreuje na koji nain su raunari spojeni na Internet i na koji nain meusobno komuniciraju.
TCP/IP (Transmision Control Protocol/Internet protocol) protokol je svojevrsni jezik
Interneta koji odreuje na koji se nain raunari spajaju na Internet (svakom daje njegovu
adresu - IP broj) te na koji nain meusobno komuniciraju. TCP/IP protokol nije jedan ve je
to itav niz protokola. TCP/IP protokol je protokol nieg nivoa a to znai da, ako elite da
koristite bilo koju usluga Interneta, raunari trebaju biti povezana ovim protokolom. A
protokoli koji su vieg novoa i kompleksniji od TCP/IP protokola (npr. FTP, HTTP, TELNET,
SMTP) koriste TCP/IP kako bi funkcionisali.
Po osnovnoj podeli TCP/IP protokol delimo na Transmision Control Protocol i
Internet Protokol.
TCP protokol mnogo je napredniji naslednik NCP (Network Control Protocol)
protokola, protokola koji se sedamdesetih godina koristio na Internetu (Arpanetu). Upravo iz
TCP protokola izdvojen je IP protokol. TCP protokol se brine za korektnost podataka koji se
prenose preko Interneta. Internet (Arpanet) je preao sa NCP na TCP protokol 1983. godine.
Inae, ovaj prelaz napravljen je relativno bezbolno za same korisnike Interneta emu uzroke
treba traiti u viegodinjim pripremama te relativno malom broju raunara koji su u to vreme
bili prikljueni na Internet.
Najvanija uloga IP protokol je dodela IP broja (IP adrese) svakom raunaru u
trenutku kada se prikljuuje na Internet. Zbog toga je IP protokol osnovni protokol Interneta,
jer je za funkcionisanje svih drugih protokola (ak i TCP-a) potrebno da raunar dobije svoj IP
broj. IP broj je jedinstven te ne mogu postojati dva raunara sa istim IP brojem istovremeno na
Internetu. IP broj je 32-bitan te se sastoji od 4 grupe od etiri binarna broja (osam cifara - nula
ili jedinica). Svakom raunaru na Internetu dodeljena je jedinstvena IP adresa predstavljena sa
etiri niza brojeva od 0 do 255 razdvojenih takama. Kako je binarno predstavljen broj teak
za pamenje svaka od etiri grupe prevodi se u 4 dekadna broja odvojena takom.
Na primer, IP adresa www.microsoft.com je: 207.46.250.119. Korisnicima Interneta je
teko da zapamte niz od 12 brojeva, ovakve adrese bile su teke za pamenje pa je 1983.
godine uveden DNS (Domain Name Server) sistem. DNS konvertuje IP adresu u ime domena.
DNS serveri odravaju bazu podataka koja sadri IP adrese mapirane na njihov odgovarajui
domen. DNS omoguava da umesto komplikovanog broja upiemo ime servera u tekstualnom
obliku, takozvani FQDN1, koji je ponekad referisan na apsolutno ime domena koje specificira
njegovu lokaciju u hijerarhiji DNS-a, a DNS prevodi tekst u brojni oblik i alje zahtev ka
udaljenom serveru. Na primer, ureaj sa lokalnim host imenom myhost i roditelj domenom
example.com, daje kvalifikovano ime domena myhost.example.com. Znai FQDN jedinstveno
identifikuje ureaj, iako moda ima vie ureaja u svetu sa imenom myhost ali samo jedan
moe imati ime myhost.example.com.
Neke aplikacije, kao to su Web pretraivai, kada ne mogu da nau eljeni domen
pokuavaju da kvalifikuju ime domena kao deo URL -a (Uniform Resource Locator).
DNS ima hijerarhijsku strukturu.
1
Fully Qualified Domain Name (FQDN)

- Root domena,
- Top-level domeni,
- Second level domeni i
- Third-level domeni Host.
Na sledeoj slici prikazani su novoi DNS hijerarhije.
Raspoloivi domeni su:
S obzirom da je TCP/IP protokol uao u upotrebu poetkom osamdesetih nije se mogao

predvideti porast broja korisnika Interneta. Upravo zato danas i postoji problem sa IP
brojevima kojih pomalo nestaje zbog specifinog sistema rezervacije IP brojeva za mree A, B
i C klase.
Razvoj Interneta kao globalne mree pre svega je zavisio od razvoja sredstava
komuniciranja. Pronalaenje telegrafa, telefona, radija i raunara bila je podloga za pojavu
Interneta. Stoga i nije udo da se Internet pojavio upravo u drugoj polovini 20. veka, u
vremenu velike zategnutosti izmeu istoka i zapada. Upravo ta stalna ratna opasnost

motivisala protivnike da tee da budu ispred protivnika a to je svetu donelo tehnoloke
inovacije i brojne proizvode kojih moda ne bi ni bilo bez Hladnog rata. Tako neki istoriari
smatraju da je i Internet jedna od nuspojava Hladnog rata. U poetku je zamiljen tako da
omogui visok uinak u komunikaciji izmeu istraivakih centara, univerziteta i vladinih
agencija SAD-a. Vrlo brzo je prerastao u internacionalnu mreu dostupnu svima.
Problemi Interneta
Da li e i u kojem obliku Internet opstati u velikoj meri zavisi od reavanju nekih
bitnih problema kako Weba tako i samog Interneta. Prosenom korisniku Interneta najvei su
problemi obino vezani uz brzinu koja se smanjuje, standarde koji se stalno menjaju i
cenzuru koju neki krugovi nameu.
Bez obzira kako mi gledali na to www je industrija u razvoju. Industrija koja ve sada,
u svojim zaecima, meri prihod u milijardama dolara. Upravo se zato u trgovini i vidi reenje
za niz problema samog Interneta. Logika je jednostavna, ako Internet postane slobodna
trgovinska zona, o emu se veina svetskih nacija naelno sloilo, to e uneti sve finansijski
poticaj koji e osigurati Webu budunost.
Broj korisnika Interneta u svetu (IEEE - Institute of Electrical and Electronics
Engineers) prikazan je na sledeem grafikonu.

Statistika upotrebe Interneta u svetu 2006. godine prikazana je u sledeoj tabeli:
% %
Populacija Upotreba Rast upotrebe
Svetski regioni svetske upotrebe
( 2006.) Interneta 2000-2005
populacije u svetu
Afrika 915,210,928 14.1 % 23,649,000 2.3 % 423.9 %
Azija 3,667,774,066 56.4 % 364,270,713 35.6 % 218.7 %
Evropa 807,289,020 12.4 % 291,600,898 28.5 % 177.5 %
Srednji Istok 190,084,161 2.9 % 18,203,500 1.8 % 454.2 %
Severna Amerika 331,473,276 5.1 % 227,303,680 22.2 % 110.3 %
Latinska Amerika 553,908,632 8.5 % 79,962,809 7.8 % 342.5 %
Okeanija i Australija 33,956,977 0.5 % 17,872,707 1.7 % 134.6 %
TOTAL ZA SVET 6,499,697,060 100.0 % 1,022,863,307 100.0 % 183.4 %

2.2. E-mail
Elektronska pota, e-mail servis Interneta, prenosi se preko Interneta uz pomo SMTP
(Simple Mail Transfer Protocol), odnosno POP3 (Post Office protocol - 3) protokola. Ovaj
servis jedan je od najpopularnijih servisa od samih poetaka Interneta, i to zbog njegove
vanosti u komunikaciji na svim nivoima. Koriste ga svi, deca, zaljubljenici u raunare,
naunici i poslovni ljudi kojima je ovaj servis neophodan kao sredstvo jeftine komunikacije u
svakodnevnom poslovanju. Ljudi koji jedva da znaju da koriste raunar imaju e-mail adresu
kao sastavni deo savremenog naina ivota. Ono to doprinosi popularnosti ovog servisa jeste
sigurnost da e poslana pota sigurno stii na odredite, odnosno ne postoji mogunost da se
ovakva pota zagubi.
Standardi
Najvea opasnost za budunost Interneta jeste bitka za razliite standarde jer stotine
firmi ele progurati svoj standard i time stei prednost na tritu. Ovo upravo i izaziva strah od
fragmentacije Interneta. Setimo se nekih veih bitaka, browserski rat izmeu Netscapea i
Microsofta, borba za standard modema od 56 Kb/s, bitka za standardizaciju Jave, i tako dalje.
Za ove probleme nadlean je W3C2 koji je upravo zbog ovakvih problema i osnovan.
Sigurnost
Jedan od najveih problema Interneta svakako je sigurnost. Kako je Internet
decentralizovan prilino je stabilan pa je opasnost od ruenja sistema vrlo mala. Ipak, najvei
problem je sigurnost mrea preduzea i raznih vladinih organizacija, uglavnom u SAD-u, u
koje relativno esto provaljuju hakeri to spada u domen finansijskog kriminala. Poveanje
ove sigurnosti je veoma vano zbog finansijskog opstanaka WWW-a, jer bez visokog stepena
sigurnosti finansijskih transakcija i svih drugih oblika komuniciranja preko Interneta nee se
obezbediti sredstva za siguran i udoban dugoroan opstanak. Sigurnost na Internetu postala je
aktuelna sa pojavom WWW-a te irenjem Internet populacije.
Za sigurnost na Internetu brine se CERT (Computer Emergency Response Team) koji
registruje i pokuava suzbiti provale u sisteme.
Definicije SPAM-a
Kod e-mail reklamiranja moemo krenuti od dve, manje ili vie poznate, injenice.
Prva, ovaj vid reklame predstavlja direktan marketing, obzirom da se upuuje na tano
odreenu adresu koju prima pojedinac. Druga injenica je da sloboda koju omoguava Net i
takozvana privatnost e-mail adrese dovode do pojave, u Internet argonu poznate kao SPAM-
a3, neeljena poruka.
Generalno, SPAM predstavlja svaku e-mail poruku koju korisnik dobije, a koja nema
direktne ili indirektne veze sa njim. Pod direktnim vezama se podrazumevaju osobe i
preduzea, ili servisi, sa kojima korisnik komunicira. Pod indirektnim vezama se
podrazumevaju osobe i preduzea, ili servisi, koje se pozivaju na direktne veze, sluaj gde
direktne veze mogu potvrditi da su prosledile e-mail adresu drugoj osobi, preduzeu ili
servisu. Jednostavnije reeno, svaka posta koja nema razloga da se pojavi u mail box-u
2
World Wide Web Consortium (W3C) razvija interoperativne tehnologije (specifikacije, vodie, software i alate)
koji Webu daju punu snagu. W3C je forum za informacije, komunukaciju i kolektivno razumevanje.
3
SPAM - na engleskom: junk email, unsolicited email, bulk messages, ili u prevodu: djubre, sum, nezeljena
poruka.

korisnika predstavlja SPAM. SPAM poruke mogu biti neprijatne, nezeljene i neautorizovane.
Kod neautorizovanih poruka posiljalac se predstavlja kao neko drugi

2.3. ta je World Wide Web
Informatika je jedna od najnepredvidivjih delatnosti. Niko na poetku nije mogao
predvideti blistavu budunost Interneta, a danas moemo samo nagaati u kojem e se smeru
Internet kretati. Budunost Interneta e sigurno zavisiti od budunosti Weba. Veze na
Internetu se svakodnevno poboljavaju, a WWW sve ee ulazi i u nae domove. Zbog toga
je vaan porast finansijske iskoristivosti Interneta to je i osnovni preduslov za daljnja
ulaganja u samu infrastrukturu Interneta bez koje je Web bezvredan. Njegove mogunosti su
gotovo nesagledive. Moete kupiti knjigu, auto ili raunar preko Interneta. Moete studirati,
gledati filmove, sluati radio i televizijske stanice koje rade samo preko Interneta, moete
pomou robota uzgajati vrtove, pregledavati VRML (Virtual Reality Modeling Language)4
slike nekretnine koje elite kupiti, igrati igre sa tridesetak ljudi istovremeno, izmjenjivati sve
vrste informacija. Jednom reju, mogunosti Weba su neograniene. A ta nam tek budunost
donosi?
Svakako napreda tehnologije, razvoj Weba, danas stvaraju novi sloj dece i mladih ljudi
koji upotrebljavaju drugaiji jezik od ostatka stanovnitva. To su ljudi kojima je Web, Net,
WWW, Internet drugi dom, a njegovi slangovi drugi jezik. Nije vano gde oni ive, sve dok su
prikljueni na Internet i dok surfaju po Webu oni znaju da su u centruu sveta.
WWW je servis koji je svojim revolucionarnim pristupom promenio nain upotrebe
Interneta. Otac WWW-a je Tim Barners Lee5, naunik CERN-a6 (Evropske organizacije za
nuklearna istraivanja ili Organisation Europenne pour la Recherche Nuclaire), koji je stvorio
ovu grupu protokola u svrhu poboljavanja razmene informacija izmeu naunih institucija.
Web je samo jedan od brojnih servisa Interneta. Ono zbog ega je postao najkoriteniji
standard ove najrairenije svetske mree jesu njegove mogunosti istovremenog prikazivanja
teksta, slike, audio i video dokumenata.
Moe se rei da je World Wide Web grafiki hipertekstualni nain korienja Interneta
koji koristi HTTP protokol za prenoenje WWW stranica i drugih podataka preko Interneta, na
primer sa servera do raunara korisnika.
Do pojave WWW-a Internet je za prosenog korisnika bio relativno teak za upotrebu.
Iako je posedovao mnogo korisnih funkcija kao mto je slanja elektronskih poruka (e-mail) ili
novinskih grupa (usenet) programi koji su to omoguavali bili su presloeni za obinog
korisnika pa su Internet uglavnom koristili naunici za razmenu iskustava kao i zaljubljenici u
raunare. ak i kada se pojavio WWW, 1991. godine, nije bilo pretraivaa (browser) koji bi
iskoristio sve njegove prednosti. Tek sa pojavom prvih grafikih pretraivaa koji su mogli
prikazivati sliku i tekst zajedno poela je era WWW-a. Web je tako 1995. godine postao
najupotrebljavaniji servis Interneta te najvaniji razlog njegove dananje ekspanzije.
Potrebno je bilo ispuniti je niz preduslova da bi nastao WWW. Neki standardni
elementi na kojima se Web bazira imaju dugogodinju razvojni put. U osnovi postoje dve
linije koje treba slediti da bi shvatiio kako je Web nastao.
Prva od njih je razvoj Hiperteksta (Hypertext) to jest HTML-a, a druga je razvoj
Internet protokola koji su omoguili Internet, a time i WWW. Tri su elementa koja ine
4
Virtual Reality Modeling Language - jezik za opisivanje virtualnih svetova predstavljenih na Webu. Namera
kreatora je da VRML bude standardni jezik za opisivanje interaktivnih simulacija na Webu (wiki)
5
Tim Beerners Lee - Englez, diplomirao na Oxfordu 1980. 1990. godine napisao HTTP i pretraiva za WWW
po konceptu W3C
6
CERN Organisation Europenne pour la Recherche Nuclaire

osnovu Weba. Ti elementi su bila novost kada je 1990. Tim Barners Lee osmislio Web. To su
HTML jezik, HTTP protokol i URL.
HTTP (Hypertext Transfer Protocol) protokol odreuje nain na koji se informacije
pozivaju ili alju preko WWW-a.
HTTP je komunikacioni protokol koji se koristi za prenos HTML dokumenata preko
Interneta. Drugim reima, to je protokol na kojem se bazira WWW. Dok HTML jezik
omoguava istovremeno prikazivanje teksta i slike, HTTP protokol se brine kako e te slike i
tekst preneti preko Interneta. Za isporuku eljene informacije do klijenta, HTTP sledi
jednostavan postupak u etiri koraka:
1. Klijent uspostavlja vezu sa serverom
2. Klijent alje serveru zahtev za odreenim dokumentom
3. Server vraa odgovor klijentu
4. Server ili klijent prekida vezu
HTTP protokol ne pamti informacije iz prethodnih veza da bi odziv sistema bio
bri.Veza izmeu klijenta i servera prekida se odmah nakon izvrenja zahteva klijenta. Due
ekamo dokument koji sadri slike, jer se za svaku od njih veza mora ponovo uspostaviti.
Noviji pretraivai omoguuju otvaranje vie veza istovremeno i paralelnu obradu podataka.
Nedostatak je u smanjenoj brzini a on se reava novim tehnolokim pristupima kao to je na
primer ISDN ili ADSL.
S obzirom da je osnova Weba, HTTP je najkoriteniji protokol dananjice i to od 1995.
kada je po obimu prometa pretekao FTP protokol.
HTML (Hypertext Markup Language) jezik nije pravi raunarski jezik ve odreuje
nain prikazivanja (kombinovanja) teksta, slike, audio i video delova u dokumentima koji su
dostupni preko WWW-a. HTML nije pravi programski jezik, ve je zamiljen kao standardni
sistem namenjen opisivanju sadraja i strukture WWW stranica. On definie kako e se slika,
ili bilo koji drugi objekt, postaviti na Web stranici u odnosu na tekst. HTML je, ustvari,
pojednostavljen SGML (Standard Generalized Markup Language). HTML je napisan u ASCII
formatu to mu je velika prednost s obzirom na to da ovaj format mogu itati gotovo sve
platforme raunara.
Hipertekst bismo mogli jednostavno definisati kao bilo koji deo teksta koji nas
dodirom mia po tom delu teksta dovodi do neke druge stranice. Hipertekst je danas u osnovi
svakog modernog operativnog sistema.
Re hipertekst prvi upotrebljava Ted Nelson 1965. godine. Andy van Dam sa
saradnicima jo 1967. godine izgrauje Hypertext Editing System, a Ted Nelson 1981. godine
zapoinje projekt Xanadu. Xanadu je trebala biti centralizovana baza podataka, povezana
hipertekstulanim vezama koja bi sadravala sve informacije koje su ikad objavljene, a ije bi
se korienje plaalo. Iako ova ideja nikad nije ostvarena bila je velika inspiracija Timu
Barnersu Leeu.
Dokument napisan u HTML jeziku obino se naziva HTML ili Web stranica. Ovakve
stranice izrauju se kada se bilo kakav dokument (tekstovi, slike, glazba, filmovi) ele objaviti
na Webu. Ipak, hipertekst svoju pravu promociju doivljava tek sa pojavom World Wide
Weba. Tim B. L. upotrebljava hipertekst kao osnovu WWW-a nazivajui svoju verziju
hiperteksta HTML jezikom.
Kako HTML ne bi nikad postojao bez hiperteksta mogli bismo rei da je istorija
hiperteksta zapravo istorija HTML-a. Jo 1945. prvi put se javlja ideja koja sadri neka naela

hiperteksta. Te je godine Vannevar Bush, naunini sradnik predsednika SAD-a Roosavelta
predloio Memex - konceptualni ureaj koji bi imao mogunost pohranjivanja velikih koliina
podataka u kojima bi korisnici imali mogunost stvaranja informacionih tragova (link-ova)
koji bi meusobno povezivali dokumente ili podatke. Ta ideja o link-ovima moe se uporediti
sa dananjim hipertekstom.
Treba napomenuti da je W3C prihvatio XML (Extended Markup Language) jezik koji
bi trebao biti naslednik HTML jezika. XML jezik nastao je kao jedan od retkih zajednikih
projekata Netscape i Microsoft kompanija.
URL (Uniform Resource Locator) odreuje nain pristupa nekoj stranici na WWW-u,
a upotrebljava se u svim WWW pretraivaima. Kao i HTML jezik URL ideja pripada Timu
Barnersu Leeu.
URL je sistem adresiranja koji se koristi u WWW pretraivaima. Pomou URL-a
moe se pozvati svaki dostupan dokument ne samo na Webu ve uopte na Internetu. URL
adresa je vrlo jednostavna. Ona se sastoji od imena protokola koji se eli koristit, imena
servera kojem se eli pristupiti te od tanog mesta, direktorijuma, na serveru na kojem se
nalazi dokument kojem elite pristupiti.
S obzirom da se moe odabrati protokol koji elimo, to znai da se preko Web
pretraivaa moe pristupiti i FTP, GOPHER ili NEWS, a ne samo Web serverima. Kako je
Web ipak najei protokol dananjice, za njega su i napisani pretraivai. Uobiajen URL
prefiks koji se koristi svakako je http.
U pretraiva se URL upisuje u sledeem obliku:
http://www.xyz.net/neki_direktorijum/dokument.html.
gde je:
http protokol koji se koristi,
www.xyz.net ime servera koji se poziva,
neki_direktorijum bilo koji direktorijum na ovom serveru,
dokument.html bilo koji dokument koji elimo pozvati.
URL-ove moemo podeliti na potpune, nepotpune i na relativne. Primjer potpunog
URL-a naveden je gore, a relativni URL-ovi su oni koje u browser unosite bez prefiksa
http://. Pri tome browser pretpostavlja da elite koristiti upravo HTTP protokol. Relativni
URL-ovi su ustvari nepotpuni URL-ovi koje koriste osobe koje izrauju stranice za Web.
Pritom oni ne moraju navoditi punu stazu do dokumenta koji se eli pozvati ve se koriste
relativnim odnosom izmeu stranice u kojoj se nalazi sama veza u odnosu prema dokumentu
koji se eli pozvati.
Mogunost da se pomou WWW browsera pristupa FTP, GOPHER, NNTP7 i drugim
serverima jo je jedna od mogunosti koja izdvaja Web od ostalih servisa na Internetu te ga
time istie kao logino sredstvo za ujedinjenje svih mogunosti Interneta.
Kao i HTTP i HTML, i URL je izumio Tim Barners Lee.
Browseri - Pretraivai
Web stranice pisane su u HTML jeziku. Za ovaj nain korienja Interneta korisnik
mora koristiti WWW pretraiva.
7
NNTP (Network News Transfer Protocol) je dominantan protokol koji upravlja porukama poslanih na Usenet newsgroup

Pretraivai su posebni programi koji korisniku Interneta omoguavaju pregledavanje
stranica pisanih u HTML jeziku, na primer Internet Explorer. Od samog pretraivaa zavisi
kvalitet i funkcionalnost stranica pisanih u HTML jeziku. tavie porast broja korisnika
WWW-a, ali i Interneta, poeo se znaajno poveavati tek sa pojavom browsera koji su mogli
kombinovati tekst i sliku, a kasnije i zvuk, video itd...
Razlozi nastanka WWW-a
Bitne razlike po kojima se Web razlikuje od ostalih naina korienja Interneta je to to
omoguava hipertekstualne veze izmeu dokumenata, te to omoguuavae kombinovano
prikazivanje teksta, slika, zvuka i videa.
Naravno s WWW-om se javlja i pretnja stvaranja stanovnitva drugog reda, onih koji
ne znaju, nemaju mogunosti ili ne ele nauiti koristiti Web i Internet. Oni sada moda jo i
nisu, ali u budunosti e svakako biti, u podreenom poloaju u odnosu na one koji znaju
koristiti Web. Taj problem e svakako trebati reiti tako da svi, pre ili kasnije, dobiju jednaku
ansu.
Istorijski prikaz Weba
Kako se Internet sve vie irio javljala se krajem osamdesetih godina potreba za boljim
nainima povezivanja naunih institucija. Tako je Tim Barners Lee 1989. godine predloio
stvaranje mrenog Hypertekst sistema unutar CERN-a. Nevezano za njegov rad Robert
Cailliau predlae hypertekstualni projekat za rukovanje dokumentima unutar tog istog
laboratorija.
Ova dva naunika 1990. godine prezentuju zajedniki predlog upravi laboratorije, i
odluuju da ga nazvu World Wide Web. Novina je da do tada samo tekstualnog Interneta
WWW bi trebao da sadri, sliku, zvuk i video. Poinje otvaranje Web servera. Prvi server u
SAD-u je SLAC (Stanford Linear Accelerator Center) iz Kalifornije koji nudi velike baze
podataka koje sadre dokumente vezane uz Fiziku, a povezane Hypertekst vezama. Ve
krajem 1992. godine u svetu je bilo 50 WWW servera.
CERN 1993. objavljuje software za WWW server koji sadri osnovne metode zatite
kao to je autorizacije pristupa. Krajem godine ve ima WWW 250 servera u svetu.
Marc Andressen i Jim Clark 1994. godine osnivaju Mosaic Communications
Corporation koja kasnije menja ime u Netscape. U septembru 1994. godine Tim Barners Lee i
LCS, laboratorija za raunarske nauke Masausetsovog tehnolokog instituta, MIT8, osnivaju
W3C, Web konzorcijum. W3C danas ine tri matine institucije: MIT-ova Laboratorija za
raunjarske nauke, INRIA9 iz Francuske i Univerzitet Keio iz Japana kao i preko 200
kompanija i akademskih organizacija. lanovi W3C-a ne mogu biti pojedinci ve samo
kompanije koje plaaju godinju lanarinu u ovoj instituciji, a koje su vezane uz razvoj Web
protokola.
Krajem 1994. godine u svetu ve ima 2500 servera.
U 1995. godini objavljen je i prvi Java pretraiva ime je i predstavljen JAVA10 jezik.
Programi pisani u ovom jeziku navodno imaju sposobnost izvoenja na svim platformama
raunara i time drastino menjaju znaenje WWW-a omoguavajui mu da teorijski u
budunosti postane univerzalni operativni sistem.
8
MIT - je privatni istraivaki univerzitet u amerikom gradu Cambridge, drava Massachusetts.
9
INRIA - Institut National de Recherche en Informatique et en Automatique (National Institute for Research in
Computer Science and Automation) - svetski lider u informacionim i komunikacionim naukama i tehnologiji
10
JAVA je programski jezik, koji je razvila kompanija Sun Microsystems poetkom devedesetih godina.

Ve je reeno da je WWW nastao u jednoj evropskoj laboratoriji, u CERN-u. Prvi
WWW programi pojavili su se jo 1991. godine, ali kao servis intenzivnije se koristili tek kad
se WWW ptikljuio na Internet 1995. godine. Kada su uoene prednosti i mogunosti WWW
poela je i njegova ekspanzija.
Rezime razvoja
1969. pojavila se vojna mrea ARPANET
1970. u razvoj mrea ukljuuju se univerziteti
1974. definisan TCP/IP protokol
1982. prvi put se pojavio termin Internet
1989. gasi se ARPANET
1989. Stvoren HTTP
1990. pojava web protokola
1991. poetak komercijalizacije raunarske mree
1991 Tim Berners-Lee u CERN-u predstavlja World Wide Web
1992. Postavljen tada jubilarni 25. web server
1993. Prvi grafiki browser Mosaic, The Tech, prve online novine u izdanju studenata
MIT-a
1994. CERN objavljuje da e Web biti besplatan, pojava Yahooa, prve banner
reklame
1995. Tada jubilarnih 20 hiljada sajtova, poetak dot-com booma, pojava Amazona i
eBay, Netscape i Internet Explorer kreu u rat, pojava Jave
1996. 350 hiljada stranica, pojava Hotmaila, prvog besplatnog webmaila, ICQ - prvi
instant messenger
1997. Investicioni eldorado u elektronskom poslovanju, prvo pominjanje pojma
weblog, kasnije blog
1998. Google, Open Diary, prvi blog community
1999. Napster, Blogger, Boo.com
2000. 20 miliona sajtova, dot-com krah
2001. Wikipedia, zatvaranje Napstera
2002. Mozilla 1.0, FBI stavlja poternice na Web
2003. iTunes, My Space
2004. Google izlazi na berzu, bloggeri pozvani na press konferenciju, Gmail, Google
Earth, Mozilla Firefox
2005. otvoreno 17 miliona novih stranica, YouTube
2006. Web2.0, u augustu je on-line 92 615 362 web stranica

3. INTERNET MARKETING
U savremenom poslovanju tehnologija predstavlja vodeu snagu za razvoj novih
mogunosti. Posebno je znaajna briznina promena u informacionim tehnologijama (IT).
Danas razvoj IT-a poprima dimenzije sveobuhvatne eksplozije tako da se moe govoriti o
informatikoj revoluciji koja je definitivno preoblikovala svetsku privredu i nain poslovanja.
U poslednje dve decenije naglo je dolo do razvoja obrade informacija koja obuhvata,
pored medija masovnog komuniciranja, i sve druge oblasti bazirane na raunarima. Obrada
informacija je usled napretka tehnologije i nauke, izuzetno brzo rasla i danas predstavlja
preovlaujui oblik ljudske aktivnosti. Informacije se u savremenom svetu proizvode i
distribuiraju izuzetno velikom brzinom.
Osnovne dimenzije meunarodnog komuniciranja su se promenile. Prostorna
dimenzija se proirila do krajnjih granica a vremenska dimenzija se svela na mogui
minimum, sve uz minimalni utroak energije.
Sve ovo je dovelo do toga da su informacije postale transnacionalizovane. Za
informacije ne postoje nacionalne granice.
Primena informacionih tehnologija u poslovanju pomerili su naine privreivanja
novim horizontima, transformisala je proces proizvodnje i upravljanja u preduzeima.
ta obuhvataju informacione tehnologije?
One obuhvataju:
- sredstva i metode za obradu i komunikaciju podataka,
- uslune i transakcione servise,
- automatizaciju poslovanja,
- raunarski integrisane sisteme,
- vetaku inteligenciju.
Nova potronja zahteva brzinu i blizinu, odnosno proizvodnju za konkretnog
potroaa. Umreeni raunar postaje komunikacioni knal koji preduzeu obezbeuje dnevne
informacije o poslovanju, a kupac prestaje da bude samo krajnji korisnik ve postaje subjekt
koji ima svoje zahteve.
IT su omoguile da preduzea sve vie imaju saznanja o svojim kupcima a kupci su
postali izuzetno informisani o proizvoaima, proizvodima i posrednicima, i veoma osetljivi i
zahtevni na cenu proizvoda i njihovu isporuku.
Brzo se poveavao broj kanala prodaje koji su vezane za konkretan prostor i konkretnu
lokaciju. Naglo se poveala prodaja u virtuelnim prodavnicama, odnosno prodaja putem
Interneta. U tim uslovima trgovac ne poseduje robu ve on postaje posrednik u snabdevanju
informacijama koje e kupac izabrati i upotrebiti. Meutim i kompanije koriste IT da poveaju
svoja saznanja o potencijalnim kupcima i potroaima tako to kreiraju mone baze sa svim
relemantnim podacima o njima. Kompanije uz interaktivno komuniciranje mogu precizno da
dou do potroaa i time da, sa jedne strane, smanje broj posrednika u distributivnom lancu na
meunarodnom tritu a sa druge strane da ostvare bolju povezanost sa tritem te kreiranjaju
vei stepen lojalnosti potroaa.
Za uee na meunarodnim sajmovima, predstavljanje svojih proizvoda i pribavljanje
i analizu podataka u vezi sajamskog nastupa, preduzee koristi Internet prezentacije sajmova.
Veina prezentacija meunarodnih sajmova ima linkove ka drugim znaajnim sajmovima u

regionu i svetu to preduzeu olakava komunikaciju sa organizatorima i drugim uslunim
organizacijama vezanih za sajamski nastup. Ove sajamske prezentacije na Internetu imaju
kompletne informacije u vezi same organizacije sajma i prateih aktivnosti. Izlagaima je
omogueno da, pored dobijanja relevantnih informacija, izvre i prijavu svog uea na sajmu
kao i da izvre prenos sredstava za zakup sajamskog prostora.
Sve se vie pojavljuju i virtuelni sajmovi koji predstavljaju nain prezentacije
ponude razliitih firmi na jednom mestu uz mogunost obavljanja trgovinskih transakcija, jer
je omoguena interaktivna komunikacija. Na ovaj nain moe se vriti kataloka prodaja.
IT su kreirale nove mogunosti za promotivno delovanje kroz unapreenje prodaje.
Informacione tehnologije u funkciji komunikacije sve znaajnije utiu na proces
globalizacije. Omoguile su otvaranje trita a eksponencijalan rast korienja Interneta sve
vie uslovljava da preduzea ne mogu vie da opstanu u izolaciji nacionalne ekonomije
nezavisno od globalnih trinih tokova.
Internet i marketing su u neraskidivoj i vrstoj vezi. Njihov meusobni odnos je sloen
i kompleksan jer se u oba ova pristupa nalazi isti faktor, a to je ovek. U sluaju Interneta to je
umreeni pojedinac kao faktor komunikacije po sopstvenoj elji, a u sluaju marketinga
konkretni pojedinac kao potroa sa sopstvenim karakteristikama, mogunostima i navikama.
Ova dimenzija je nit koja ih povezuje jer je u oba sluaja re o stvaranju interaktivnog odnosa.
Sutina marketing koncepta jeste omoguavanje izbora proizvoda i usluga u skladu sa
potrebama, zahtevima i mogunostima konkretnih potroaa odravanjem stalne veze putem
marketing aktivnosti firme, poevi od istraivanja i razvoja adekvatnog proizvoda i kanala
distribucije do propagandnih i promotivnih kampanja. Internet omoguava direktnu,
interaktivnu vezu korisenjem tehnolokih prednosti raunarrske mree. Digitalna era stvorila
je samo tehnoloke uslove, a Internat je kao medij otvorio prostor za praktino marketing
delovanje interaktivnog tipa. Interaktivno delovanje je usmereno na potroae ne kao na
grupu slinih pojedinaca ve na potroaa kao pojedinca. Internet se pokazao kao mono
sredstvo koje moe da poslui marketing orijentisanim preduzeima kako u razvijanju novih
programa i efektivnijem opsluivanja potroaa tako i efikasnijem ostvarivanju sopstvenih
ekonomskih i marketing ciljeva.
Znaajan aspekt marketinga, industrijski marketing, pod uticajem i korienjem
mogunosti Interneta, usmerio se u pravcu poveavanju znaaja takozvanih virtualnih
industrijskih parkova u obliku Web stranica koji povezuju kupce i prodavce u on-line
zajednice.
Korenje mogunosti Intreneta u razvijanju koncepta marketinga, Internet
Marketinga, nije nita drugo nego prihvatanje specifinosti koje donosi on-line pristup za
razliku od takozvanog off-line ili tradicionalnog pristupa. Zato pod pojmom Internet
marketinga podrazumevamo on-line marketing koji se odnosi na sprovoenje marketing ideja
korienjem javne meunarodne raunarske Internet mree.
Sutinske karakterstike marketing koncepta ili kljuni principi marketinga i u ovom
sluaju ostaju isti:
- stvaranje vrednosti za potroae,
- postizanje konkurentske ili posebne prednosti i
- usmeravanje i fokusiranje ciljeva, resursa i napora preduzea na stratekoj
osnovi.

Novi kvalitativni faktor koji prvenstveno unosi Internet umreavanje u marketing
kontekst jeste ve pominjana interaktivnost, direktan odnosno neposredan kontakt potroaa i
marketing orijentisane organizacije u isto vreme.
Bri protok informacija kroz komunikacioni kanal dovodi do ukidanja plutanja
informacija, odnosno dolazi do pribliavanja poiljaoca i primaoca informacija. Savremeno
komuniciranje vodi ka nastanku globalnog sela jer doprinosi brzini prenoenja novih znanja,
inovacija, unapreenju obrazovanja, smanjenju i prevazilaenju kulturnih barijera. Potroai u
razliitim delovima sveta vrlo brzo stiu saznanja o kretanjima na meunarodnom tritu.
Sistem masovnog komuniciranja u meunarodnim okvirima utie na ujednaavanje elja i
ukusa potroaa, kao i novonastalih navika u korienju proizvoda te globalizaciji novih
proizvoda koji odgovaraju tim navikama.
Informisanje i komuniciranje se menja u interakciju kulture putem novih do-it-
yourself-media i time uobliavaju meunarodni marketing. To znai da su poroai
istovremeno i poiljaoci i primaoci poruka u procesu trinog komuniciranja, mogu se
sveobuhvatno informisati koristei dostignua elektronske komunikacione infrastrukture tako
da mogu da odaberu za njih bitne poruke.
Interaktivno komuniciranje.
Najvei pomak u savremenom poslovanju nesumnjivo su potakle informacione
tehnologije efikasnim pozicioniranjem ciljne grupe potroaa. Komuniciranje se posredstvom
Interneta odvija kroz tri oblika:
- jedan poiljalac jedan primalac poruke,
- jedan poiljalac mnotvo primalaca i
- mnotvo poiljalaca i mnotvo primalaca poruke.
U sledeoj tabeli prikazan je model Internet komunikacije.
Komunikacioni metod sredstvo Tip komunikacije
Jedan ka jedan e-mail, razgovor Individualna
Gopher protokol,
Jedan ka mnotvu Distribuirana
www, mailing liste
Mnotvo ka mnotvu IRC, usenet news kolaborativna
Iz prikazanog modela proizilazi da se preko Interneta, dakle posredstvom samo jednog

medija, a u zavisnosti od upotrebe pojedinih servisa, moe ostvariti i personalna i masovna
komunikacija na globalnom nivou, to ovaj medij ini jedinstvenim a korisnik nije vie samo
potroa ve postaje komunikator.
Najpopularniji servis Interneta za obavljanje poslovne komunikacije je www. Ovaj
servis kompanije najee koriste za pruanje poslovnih informacija, on omoguava da
preduzee:
- svoju ponudu predstavi na globalnom tritu,
- precizno doe do ciljnog trita,
- definie grupe potroaa i odredi profil potroaa,
- izradi odnos izmeu potroaa i robne marke,

- efikasno pozicionira robnu marku na tritu,
- realizuje interisantne promotivne kampanje,
- kontinualno aurira poslovne informacije.
Internet marketing je zakoraio u treu fazu razvoja.
Prva faza trajala je do 1995. godine a obuhvatala je jednostavne prezentacione ponude
a osnovni cilj ovog promotivnog delovanja bio je plasiranje informacija o preduzeu.
Druga faza jeste komuniciranje u funkciji prikupljanja to vie informacija o kupcima
i potroaima.
Nastupa trea faza koja se zasniva na kibernetskim kampanjama (cyber campaign)
koje predstavljaju vrhunac interaktivnog komuniciranja iji je cilj delovanje unapred,
usmereno privlaenje potroaa u funkciji ostvarivanja marketing ciljeva.
Internet definitivno predstavlja revolucionarni pomak u globalnom procesu
komuniciranja, a u oblasti trinog komuniciranja stvorio je uslove da se tehnoloka brzina
procesa komuniciranja izjednai sa stvarnim komuniciranjem, to danas utie na pomeranje
znaaja pojedinih oblika trinog komuniciranja i uloge u meunarodnom marketing
programu.
Prema Kotleru, brzi razvoj IT i direktnog marketinga imali su najznaajniji uticaj na
oblikovanje nove forme marketing komuniciranja oznaenog kao integrisano marketing
komuniciranje.
Ovaj model podrazumeva integrisanje i koordinaciju mnogih komunikacionih kanala u
funkciji plasiranja jasne i konzistentne poruke o preduzeu, njegovim proizvodima i uslugama.
Uspeno poslovanje preduzea u 21. veku zavisie od odnosa preduzea prema
rastuim potrebama za znanjem i primenom najnovijih tehnolokih dostignua u upravljanju
preduzeem, kao i od sposobnosti preduzea da na najbri, najrazumljivij i najefikasniji nain
prenesu informacije do ciljne grupe kupaca i potroaa.
Internet i marketing se danas nalaze u neraskidivoj i vrstoj vezi, njihov meusobni
odnos je sloen i kompleksan jer se u oba ova pristupa nalazi isti faktor, a to je ovek. U
sluaju Interneta to je umreeni pojedinac kao faktor komunikacije po sopstvenoj elji, a u
sluaju marketinga konkretni pojedinac kao potroa sa sopstvenim karakteristikama,
mogunostima i navikama. Ova dimenzija je spona koja ih povezuje jer je u oba sluaja re o
stvaranju interaktivnog odnosa. Internet omoguava direktnu, interaktivnu vezu korisenjem
tehnoloskih prednosti kompjuterske mree dok je bit marketing koncepta omoguavanje
izbora proizvoda i usluga u skladu sa potrebama, zahtevima i mogunostima konkretnih
potroaa odravanjem stalne meusobne veze putem marketing aktivnosti firme, od
istraivanja i razvoja adekvatnog proizvoda i kanala distribucije pa do propagandnih i
promotivnih kampanja.
Nova digitalna era stvorila je tehnoloke uslove a Internat kao medij otvorio je prostor
za praktino marketing delovanje interaktivnog tipa koje usmereno na potroaa kao
pojedinca. Tako se u tom smislu Internet pokazao kao veoma mono sredstvo koje moe da
poslui marketing orijentisanim komanijama, kako u razvijanju novih programa i efektivnijem
opsluivanja potroaa tako i efikasnijem ostvarivanju sopstvenih ekonomskih i marketing
ciljeva. Ekspanzija Interneta je evidentna.
Korenje mogunosti Intreneta u razvijanju koncepta marketinga, sa popularnim
nazivom Internet Marketing, predstavlja prihvatanje specificnosti koje donosi on-line pristup
za razliku od tradicionalnog, takozvanog off-line, pristupa. Stoga pod pojmom Internet

marketinga podrazumevamo on-line marketing koji se odnosi na sprovoenje marketing ideja i
planova korienjem javne meunarodne kompjuterske Internet mree.
Sutinski, kljuni principi marketinga i u ovom sluaju Internet marketinga su isti:
- stvaranje vrednosti za potroae,
- postizanje konkurentske ili posebne prednosti i
- usmeravanje i fokusiranje ciljeva, resursa i napora preduzea na stratekoj
osnovi.
Specifinost koju prvenstveno unosi Internet umreavanje u marketing kontekst jeste
ve pomenuta interaktivnost, direktan, odnosno neposredan, kontakt potroaa i marketing
orijentisane organizacije u isto vreme. Fenomen Intreneta, sa stanovita njegove primene u
okvirima marketing koncepta svake organizacije, posmatramo kao revoluciju u
komunikacionom poslovnom kontekstu.
Korienje Interneta za potrebe marketing nastupa podrazumeva uee itave palete
tehnolokih pitanja. Meutim, najvea greka je dozvoliti da tehnologija definie marketing
strategiju organizacije. Znai, integrisanje Interneta u organizaciju zahteva izuzetno paljiv
pristup, strateko postavljanje koncepta primene Interneta i planiranje.
Internet marketing je samo savremeni oblik prakse direktnog marketinga koji se
postavlja, planira i odvija u on-line okruenju. Znamo da direktni marketing kao model off-
line marketing prakse ima veoma dugu i bogatu istoriju, poev od line prodaje (, prodaje
putem pote i kataloke prodaje pa do telemarketinga, TV prodaje ili prodaje putem
specijajnih maina/aparata. Ovi tradicionalni modeli direktnog marketinga su uglavnom
usmereni na takozvani transakcioni marketing koncept te po tome imaju samo deo
karakteristika koje odlikuju praksu on-line marketinga u okviru Internet marketinga. Stoga,
Internet marketing zbog svoje interaktivnosti u realnom vremenu, prevazilazi ogranienja
transakcionog marketing modela i bazira se na savremenijem modelu relacionog marketinga
(CRM-Continuing Relationship Marketing) koji je i karakteristika savremenog trita.
Osnova svake uspene marketing strategije je uspeno marketing planiranje. To je
sluaj i kod Internet marketinga kao modela on-line marketinga svake organizacije koja eli da
se ukljui u savremene trine i tehnoloke tokove.
Tri su osnovna elementa marketing plana kao osnova izgraivanja Internet marketing
strategije:
- web marketing elementi
- elementi ostalih Internet marketing aplikacija (non-web Internet marketing)
- on-line/off-line marketing sinergija (non-Internet marketing)
Web kao multimedijalni deo prisustva na mrei koji se moe videti pomou
pretraivakih programa (browser), predstavlja komponentu realizacije on-line marketing
napora i ne moe se poistoveivati sa Internetom odnosno Internet marketingom. Drugim
reima, Web marketing elementi omoguavaju samo deo aktivnosti u zavisnosti od teita
Internet marketing strategije. Vrlo su znaajani za promociju Web stranice i njihova efikasna
upotreba podrazumeva niz sutinskih aktivnosti kao to su registracije, monitoring pozicije
kod pretraivakih maina, uspostavljanje recipronih veza, analize poseta (log file analysis)
itd.
I ostali elementi Internet marketinga imaju znaajnu ulogu jer korienje Interneta
podrazumeva, ne samo promocione aktivnosti ili on-line prodaju, ve izgraivanje on-line

veza i pogodnosti za posetioce ili one kojima je namenjeno Internet angaovanje. Sutina je u
izgraivanju sopstvene on-line mree oko adrese za ta se koristi niz aplikacija, poevi od
korienja e-mail programa za elektronsku potu i e-mailing lista, do formiranja ili okupljanja
raznih intresnih grupa (newsgroups, listserv groups), pravljenja svojih elektronskih izdanja
(newsletters) itd.
Sledei element ili aspekt izgraivanja Internet marketing strategije je ostvarivanje
pune sinhronizacije i integracije on-line i off-line marketing aktivnosti to se esto previa.
Koncepcijski, integrisano delovanje jedino daje ukupne pozitivne rezultate sto znai da
uspostavljanje balansa ili optimalnog odnosa ima znaajno mesto bez obzira to se teite
moe pomerati sa jednog na drugi oblik marketing prisustva. Pod ovim se podrazumevaju i
neki, na prvi pogled, zanemarljivi elementi kao to su isticanje i upoznavanje interne i eksterne
javnosti sa URL, e-mail adresama itd.
Svakako da definisanje Internet marketing strategije zavisi od ciljeva koji se ele
postii u on-line marketingom, pri emu se podrazumeva sinhronizovanost sa off-line
marketing aktivnostima. To je u direktnoj vezi sa vrstom programa ili proizvoda odnosno
usluga, profilom Web sajtova, stranica, na koje je usmerena ciljna grupa potroaa odnosno
klijenata ali i od pretpostavljenog oekivanja oglaivaa u pogledu sadraja on-line prisustva
kojeg imaju itd.
Internet marketing strategije se razikuju, zavise od toga koja se organizacija pojavljuje
na mrei. Marketing aspekt definisanja, sprovoenja i oblikovanja programa i trinih
strategija u on-line okruenju je obavezna tema za svaku ozbiljno trino orijentisanu
organizaciju pa samim tim i Internet marketing sve vie dobija na znaaju.
Marketinka aktivnost na Internetu moe se posmatrati kao premetanje proizvoda ili
usluga od proizvoaa do potroaa, korienjem Interneta kao sredstva promocije, prodaje, ili
kanala distribucije.
4C Internet marketing model
Ovaj model Internet marketing strategije osmiljen je 2003. g. od strane dipl. ing.
Dragana Varagia, vlasnika Internet marketing agencije P2 Internet iz Novog Sada i mr. Ivana
urjanovia, vlasnika Internet marketing agencije iPowerStrategy iz Vankuvera, jeste
konceptualni model koji obuhvata i povezuje elemente direktnih efekata on-line nastupa sa
elementima brendinga na Internetu.
Model se zasniva na etiri stuba Internet marketinga koji su bazirani na analizi
osnovnih oblika kvalitetnog pojavljivanja preduzea na Internetu.
Sadraj (Content)
Kvalitet sadraja na Web sajtu, njegova postavka, koncepcija i organizacija,
predstavljaju osnovu kvalitetnog on-line nastupa. Jedinstvenost sadraja i njegovog koncepta

omoguuju i direktne i indirektne efekte on-line nastupa. Da biste uspeli potrebno je imati
originalni koncept, gde je sadraj onaj koji ostvaruje cilj.
Putanja korisnika (Clickstream)
Kada se formira nastup na Internetu potrebno je sagledati sve akcije posetioca
prezentacije, poevi od toga odakle je doao, kako se kretao po sajtu i gde je sa njega otiao,
to omoguava unapreenje interakcije sa potencijalnim korisnikom i dovoenje do cilja on-
line nastupa. Upravo precizna analiza dogaaja koji se odnose na on-line nastup predstavlja
najjae oruje Interneta kao poslovnog medijuma.
Komunikacija (Communication)
Kada potencijalni korisnik doe na Web sajt, na osnovu prvog i drugog stuba, sadraj i
putanja korisnika, mogue je uspostaviti trei stub, upravljanje komunikacijom. Primer
ovakvog sistema upravljanja komunikacijom predstavlja strategija pristupnih stranica sajta,
landing pages, gde korisnik, nakon pronalaenja sajta na nekom pretraivau i dolaska do
njega, dobija sadraj koji je prilagoen upravo kljunim reima po kojima je i traio
informacije. Komunikacija na Web sajtu trebalo bi za cilj da ima interaktivnost sa
potencijalnim korisnikom.
Konverzija (Conversion)
Kada se prethodna tri elementa 4C Internet marketing miksa ostvare na kvalitetan
nain, mogue je veoma precizno izraunati direktne efekte nastupa, kada posetioci sajta
postanu kupci ili korisnici. Cilj ovog elementa on-line marketinge strategije jeste unapreenje
stepena konverzije, korienjem razliitih interaktivnih i klasinih metoda marketing
komunikacije.
W.I.S.E. model varijacija 4C Internet marketing strategije
WISE model je na drugi nain opsao elemente Internet marketing miksa koji naglaava
vidljivost pretraivaa a predstavlja podsetnik za rad sa kupcima, klijentima.
Web Site Content Kreiranje kvalitetnog sadraja web sajta.
Interactivity Ostvarivanje interaktivnosti sa potencijalnim korisnikom.
Search Engines Visibility Strategija ostvarivanja vidljivosti na pretraivanjima.
Effectiveness Postizanje kvalitetnih efekata unapreenjem stepena konverzije.
4C i WISE modeli Intertnet marketing miksa predstavljaju pokuaj da se na praktian
nain predstave izazovi savremenih potreba za unapreenjem prodaje korienjem Interneta u
poslovne svrhe.

4S Internet marketing miks
Ova metoda je razvijena kao alat za obuku 1996/97 godine ali se pokazalo da ona moe
biti pogodna za dizajniranje Web stranica, ocenjivanje ili poboljavanje postojeih Web
stranica. Instrumenti ovog Internet marketing miksa su: Scope, Site, Synergy i System.
Scope Definie glavne strateke odluke koje podravaju prisustvo na

(obim) Internetu. Ovaj instrument Internet marketing miksa, predmet je
kontinualnog analiziranja i ocenjivanja. Odluke o obimu
prisustva ukljuuju trite i konkurenciju, profil kupaca, efekte
on-line operacija na postojee interne procese i identifikaciju
strateke uloge prisustva preduzea na Internetu.
Site Identifikuje operativne aspekte on-line prisustva preduzea koji
(poloaj) se reflektuju na karakter, pozicioniranje i ciljno trite.
Korporativne Web stranice, najvanija veza izmeu preduzea i
kupaca, moraju biti tako dizajnirane da olakaju kontakt sa
ciljnim grupama. Stranica mora da izrazi takvo virtuelno
iskustvo koje ohrabruje kupce na interakciju a isto tako i da
zadri kupca.
Synergy Definisana podruja u kojima su bitne integracija samog
(sinergija) preduzea i njegovog prisustva na Internetu. Preduzea koja su
on-line sigurno poveavaju svoj uticaj na tritu tako to
potenciraju sinergiju postojeih komercijalnih i organizacionih
procesa, i to potpuno koriste svoju komercijalnu mreu.
System Sistem obezbeuje emu tehnikih faktora koji na Web stranici
(sistem) podravaju sigurnost, bezbednost, efektne trokove i akcije
pogodne za kupca.

3.1. Elektronski marketing
Moemo rei da je on-line marketing direktni marketing, da je sve na Internetu na neki
nain marketing. Direktni marketing je u Internetu pronaao veoma efikasno sredtvo za
realizaciju svojih ciljeva.
Web je omoguio znatno smanjenje trokova marketinga. Stvorene su nove
mogunosti za istraivanje trita, novi modeli elektronskog marketinga i modeli za
poboljanje podrke odluivanju kupaca. Na Internetu postoje i sasvim konkretne mogunosti
za oglaavanje i promociju. Web prezentacije preduzea pruaju detaljne podatke o
proizvodima i uslugama koje preduzee nudi, nainu kupovine proizvoda, uputstvima za
korienje proizvoda i reenjima kako reiti neki problem vezan za kupljeni proizvod.
Prednost je u tome to kupac sve ovo uradi u svojoj kui. Veina Web marketing prezentacija
predstavljaju marketing alate preduzea, jer se na tim Web stranice najee nalaze
informacije o preduzeima i njihovim proizvodima.
Svi oni koji sagledavaju mogunosti Interneta, pokuavaju da proire ulogu i efikasnost
Web stranica tako to na njih stavljaju interaktivnu podrku za korisnike koji mogu postavljati
pitanja i na njih dobiti odgovor, koji mogu preuzeti softver za kupljeni hardver i naravno
mogu kupiti proizvode uz korienje kreditne kartice.
Stranice za on-line kupovinu slue u svrhu marketinga jer zainteresovani mogu nai
potrebne informacije na osnovu kojih se mogu odluiti za kupovinu ponuenih proizvoda.
Prednosti Internet marketinga koriste korisnici raunara a posebno korisnici Interneta.
koji najee imaju natproseno obrazovanje i natprosene prihode. Ovakav marketing je
posebno pogodan za nuenje raunarske opreme, drugih visokih tehnologija i inovativnih
proizvoda i usluga jedinstvenih osobina. Za Internet marketing pogodni su proizvodi i usluge
koje nisu ni preskupe niti previe jeftine, naroito su pogodni proizvodi ija se cena brzo
menja.
U poreenju sa tradicionalnim marketing aktivnostima prodaja proizvoda i usluga
preko Interneta ima najvie karakteristike direktnog marketinga. Najvanije karakteristike
direktnog marketinga su:
- informacije potrebne za odluku o kupovini distribuira direktno do potencijalnih
kupaca,
- lina komunikacija,
- prodaja na udaljenim mestima i
- efekti direktnog marketinga su merljivi.
Oigledno je da sve ove karakteristike definiu i prodaju preko Interneta koji
omoguava direktan kontakt prodavca i kupca.
Zahvaljujui mogunosti tehnologija na kojoj je Internet zasnovan otvorene su nove
mogunosti prodaje. Multimedija, hipertekst i dvokanalni komunikacioni tok na Web-u
dozvoljavaju da svaki kupac dobije upravo one informacije koje su mu potrebne za donoenje
odluke o kupovini proizvoda i usluga.
Uz relativno male trokove Internet je veoma efikasno orue direktnog marketinga.
Meutim, mogunosti Interneta kao komunikacionog kanala ograniene su, najveim delom,
specifinim karakteristikama proizvoda koji se prodaje.

Internet danas nudi nove komunikacione puteve sa tritem pa se esto on oznaava
kao Internet marketing ili on-line marketing.
On-line marketing predstavlja skup svih aktivnosti koje za cilj imaju prodaju
proizvoda i usluga ciljnim potroaima upotrebom Interneta i on-line servisa, koristei on-line
alate i usluge na nain koji je konzistentan sa sveobuhvatnim marketing planom preduzea.
Internet tehnologija omoguava multimedijalnu hipertekstualnu prezentaciju informacija i
interaktivnih komunikacija. Multimedija nudi mogunost prezentovanja informacija u obliku
teksta, slike, zvuka i videa, dok hipertekst korisnicima onoguava brzo i jednostavno
pronalaenje potrebnih informacija. Interaktivni dvosmerni komunikacioni proces je
najznaajnija razlika i najvea prednost Interneta sa aspekta upotrebe marketinga. Interaktivna
broura dozvoljava kupcu da izabere informacije koje eli i to onda kada eli. Na ovaj nain
mogue je svakom pojedinom kupcu kreirati i distribuirati informacije koje on eli.
Za razliku od masovnog marketinga koji kreira jednu poruku za celo trite, on-line
marketing se obraa svakom kupcu ponaosob to stvara efikasnu komunikaciju pre i posle
kupovine. Ovako se izgrauje dugoroan i prijateljski odnos sa svakim pojedinim kupcem.
On-line marketing naziva se i jedan-na-jedan marketing.
Dostupnost Internet servisa kupcima omoguava da sami biraju vreme pristupa web
stranicama to je veoma vano. Velika je verovatnoa da e kupac tada lake prihvatiti
ponuene informacije.
Na Webu uvek ima novih informacija jer se stranice mogu osveiti kada god za to ima
potrebe. Ovo je velika prednost u odnosu na tradicionalne marketing alate i medije koje treba
pripremiti a njihova objava je uslovljena vremenom (oglasi u novinama, TV spotovi, katalozi i
sl.).
Danas se Web stranice ee rade po sistemu jedan-prema-mnogima, uvek se moe
popuniti neki ponueni upitniki ili se moe poslati e-mail poruka.
Tri bitne odrednice nove ere marketinga su:
- raznovrsnost, pre svega informacija,
- svet realnog vremena, plaanje, brzi protok informacija sa kraja na kraj sveta i
- povezanost.
Komunikacijske mogunosti Interneta su jedna od najvanijih osobina i funkcija.
Komunikacija sa korisnicima je veoma bitna jer stvara novu sliku o firmi. Korisnik koji dobije
odgovor na svoj e-mail stie utisak, pored informacija u odgovoru koji je dobio, da se neko
interesuje i brine o njegovim problemima. Ovo je put izgradnje lojalnosti kupaca, stvaranja
dobrog ugleda firme i osiguranja novih poseta stranici.

3.2. Principi Web poslovanja
Posetioci Web prezentacija trae korisne informacije koje mogu dati odgovore na
njihova pitanja i mogu ispuniti njihove specifine potrebe. Posetioci esto oekuju i neki
poklon, neku vrednu informaciju besplatno ili pak da se besplatno zabave. To su razlozi zbog
kojih e ee poseivati neko Web mesto. Ovakve Web prezentacije imaju veu ansu da
budu odabrane u tematske kataloge ili da budu dobro ocenjene u diskusionim grupama.
Vani marketinki aspekti izgradnje Web stranice su:
- Kreiranju Web stranice mora prethoditi analiza interesa posetilaca, jer
zadovoljenje tih interesa predstavlja uspenost Web stranice.
- Web stranica je zamenila skupe call centre.
- Web stranica moe da prui personalizovane usluge, korinik moe specificirati
svoj profil, svoje specifine interese za informacijama.
- Vano je motivisati posetioce da ponovo dou na stranicu.
- Obezbediti povezanost sa komplementarnim institucijama radi efikasnog
zavretka posla.
- Obezbediti adrese preduzea iz iste delatnosti.
- Komunikacija treba bute takva da obezbedi da korisnik to krae eka na
odgovor.
- U prezentaciju treba ukljuiti i poslovne rezultate preduzea, referentne liste i
slino.
Vebomanija je pojam koji je dao Evan I. Schwarc za sledee principe poslovanja na
Webu:
- Nije toliko vaan broj posetilaca koliko je vano njihovo iskustvo.
- Efekte poslovanja na Webu treba da prate strunjaci za marketing.
- Posetioci moraju biti nagraeni za ostavljanje svojih linih podataka.
- Potroai kupuju on-line samo one proizvode o kojima imaju dovoljno
informacija.
- Samoposluga je najvii nivo konfora za potroaa.
- Valuta bazirana na vrednosti omoguava kreiranje vlastitog monetarnog
sistema.
- I najmanji posao se moe ukljuiti u globalno Web trite.
- Web se stalno mora prilagoavati tritu.
Svakodnevni rast elektronskog poslovanja u svetskim razmerama opravdava
investiranje u marketing aktivnosti na Internetu. Broj korisnika Interneta kontinualno se
poveava, u upotrebi su tehnologije koje omoguavaju sigurne transakcije na Internetu a na
tritu postoji mnotvo alata za dizajniranje Web stranica.
Na osnovu ega posetilac Web prezentacije stie utisak o preduzeu?
Prvo, na osnovu dizajna Web stranice. Ne postoji oprobano i sigurno reenje koje e
Web prezentaciji dati pravi izgled jer on zavisi od prirode posla kojim se ta kompanija bavi i

od proizvoda i usluga koje kompanija eli da ponudi na njoj. Ipak postoje osnovna pravila
koje pomau u efikasnom dizajniranju Web prezentacije.
Osnovna pravila dizajniranja Web prezentacije su:
- Posetilac Web prodavnice ne sme suvie dugo da eka na njen prenos i
uitavanje, potrebno je da HTML kod bude kratak i jednostavan, grafiki
elementi (baneri, dugmii i slino) moraju biti optimizovani i prilagoeni za
korienje na Webu.
- Dizajn prezentacije mora biti to univerzalniji jer se nainom izrade
prezentacije odreuju: pretraivai (browser-i) sa kojima se moe pretraivati
stranica, potrebna ekranska rezolucija, broj vidljivih boja i sl. Bitno je
prilagoditi prezentaciju prosenom korisniku Interneta.
- Bitno je posetiocu stranice omoguiti laku i jednostavnu navigaciju, tako da,
bez obzira gde se trenutno nalazi u okviru prezentacije, moe, uz jasno
prkazane smerove kretanja, odatle da poseti bilo koji njen deo (katalog
proizvoda, nain naruivanja i sl.).
- Posetiocu prezentacije treba omoguiti lak i jednostavan nain dolaska do
potrebnih informacija o preduzeu, delatnosti, proizvodima i uslugama koje se
nude, uslovima i nainu naruivanja i plaanja, o garanciji i mogunostima za
zamenu kupljenih proizvoda i slino.
- Postaviti FAQ (Frequently Ask Questions) listu kaja e sadravati odgovore na
postavljena pitanja.
- Potrebno je globalno informisanje o cenama i transportnim trokovima za
isporuku van zemlje kompanije poto je prezentacija dostupna irom sveta.
- Zainteresovanim kupcima omoguiti naruivanje proizvoda na nain koji njima
najvie odgovara (e-mail, Web formular, shopping card, faks, telefon).
Cilj stratekog povezivanja putem banera je stvaranje infrastrukture koja e dovesti
zainteresovane posetioce za proizvode i usluge kompanije.
Opta pravila za izradu banera su:
- jednostavnost,
- poziv na akciju,
- saoptenje o sajtu ka kome baner vodi,
- upotreba efektivnih rei kao to su rei tipa: free, helo, special offer,...
Jedna od najeih greaka u korienju banera je statinost, jednom postavljen baner
stoji danima pa i mesecima bez nekih promena. Baneri moraju da rotiraju kroz sajtove koji su
esto poseivani. Prednost razmene banera, u zavisnosti od kategorije u koju baner spada, i
ovakvog naina reklamiranja, je ta to baner rotira kroz mree sajtova odreenih kategorija, a
moe da se pojavljuje i u tano odreene dane ili doba dana.

3.3. Modeli web marketinga
Web marketing je zasnovan na Web stranicama preduzea na koje je potrebno staviti
sve relevantne informacije o preduzeu.
Internet sadri veliki broj izvora koji mogu znaajno pomoi kod istraivanja trita, u
praenju novosti iz svog delokruga rada, u traenju novih poslovnih mogunosti, upoznavanju
sa aktivnostima konkurencije i traenju novih poslovnih partnera.
Najvaniji Internet servisi u ovu svrhu su:
- Web diskusione grupe,
- distribucione liste,
- pretraivai i
- tematski katalozi.
Popularni modeli Web marketinga su:
- Elektronski oglasnik koji prua informacije o proizvodima i uslugama koje
preduzee nudi. Posetioci imaju mogunost kontakta sa predstavnicima
preduzea i naruivanje tampanih kataloga.
- Elektronska broura predstavlja proireni oblik elektronskog oglasnika sa
detaljnim informacijama o proizvodima i uslugama. Korisnici imaju mogunost
da razmenjuju podatke meusobno ili sa predstavnicima preduzea ili da dobiju
kupone sa popustom za neke proizvode ili usluge.
- Elektronski katalog omoguuje povezivanje informacija o proizvodima i
uslugama sa naruivanjem. Katalog moe biti povezan sa bazom podataka
skladita tako da potencijalni kupac odmah vidi da li ima eljenog proizvoda na
stanju, da li taj proizvod moe odmah dobiti. Informacije u katalogu su aurne.
Katalog se moe pretraivati i po kljunim reima. Takoe se mogu koristiti i
softverski agenti11 koji posetiocima automatski elektronskom potom alju
obavetenja o novim proizvodima iz domena njihovog interesovanja.
- Izvrnuti elektronski katalog je oblik kataloga u kojem se informacije o
proizvodima i uslugama ne nude direktno, ve se posetiocima nude zanimljivi
sadraji u vezi sa poizvodima ili uslugama tog preduzea. Tako na primer,
proizvoa CD-ova moe nuditi informacije o nekim instrumentima i
kompozitorima i uz to ponuditi i mogunost kupovine svojih proizvoda, CD-
ova.
Internet promocija, Internet marketing, ili kako imati finansijske ili druge koristi od
promotivnih aktivnosti putem Interneta, osnovno je pitanje koje zaokuplja sve one koji imaju
Web prezentacije ili planiraju svoje prisustvo na Internetu.
One prezentacije koje imaju za cilj posredno ili neposredno ostvarivanje profita ili
neke druge koristi, imaju mogunost da uz pravilnu Internet promociju, u zavisnosti od
tematike koju obrauje, ostvare poseenost od nekoliko stotina hiljada poseta meseno.
Procenat posetilaca Web stranice koji kupe proizvod ili uslugu bez obzira na cenu je, prema
statistikama, veoma mali. Vrednost ovog procenata iskljuivo zavisi od kvaliteta Web
prezentacije.
11
Agenti su programi koji obavljaju neki posao za svojeg vlasnika.

Kvalitet prezentacije zavisi od:
- tehnike izvedbe prezentacije, sa aspekta brzine i kvaliteta pristupa
informacijama,
- sadraja prezentacije sa aspekta rasporeda po stranicama prezentacije, kao i sa
aspekta dinaminog ili statinog sadraja prezentacije,
- lakoe navigacije po stranicama, ...
Samo pravljenje prezentacije i njeno postavljanje na neki server kojem se moe
pristupiti preko Web servisa Interneta, ne znai automatski i ostvarivanje poseenosti toj
prezentaciji.
Pored toga to Web stranice imaju marketinku funkciju na Internetu postoje konkretne
mogunosti za oglaavanje i promociju. Jedan od najznaajnijih naina promocije su banner12
oglasi na Web stranici.
3.3.1. Baneri
Baner ili Ad (advertising) su engleske rei i oznaavaju sliku koja predstavlja reklamu
nekog proizvoda ili neke usluge na nekoj Web stranici.
Baner oznaava oglas na jako poseenim Web stranicama u formi posebno
dizajniranog oznaenog prostora na njoj. To su male sliice koje se pojavljuju u razliitim
veliinama i najee zauzimaju prostor u malom delu ekrana na poetku ili kraju stranice.
Baneri su najee animirani baneri sa samo jednom marketing porukom, sloganom. Oni su
najrasprostranjeniji vid oglaavanja na Internetu.
Cilj stratekog povezivanja putem banera je stvaranje infrastrukture koja e dovesti
zainteresovane posetioce za proizvode i usluge kompanije.
Opta pravila za izradu banera su:
- jednostavnost,
- poziv na akciju,
- saoptenje o sajtu ka kome baner vodi,
- upotreba efektivnih rei kao to su rei tipa: free, helo, special offer,...
Jedna od najeih greaka u korienju banera je statinost, jednom postavljen baner
stoji danima pa i mesecima bez nekih promena. Baneri moraju da rotiraju kroz sajtove koji su
esto poseivani. Prednost razmene banera, u zavisnosti od kategorije u koju baner spada, i
ovakvog naina reklamiranja, je ta to baner rotira kroz mree sajtova odreenih kategorija, a
moe da se pojavljuje i u tano odreene dane ili doba dana.
Web stranice ne bi trebalo da sadre elemente klasine propagande, kao to su
ubeivanja, apeli i slino. Prezentacija mora da bude pre svega informaciono orjentisana.
Baneri su najee samo link na stranicu odreenog preduzea.
U ostale marketing tehnike ubrajaju se
- korienje e-mail-a u direktnom marketingu,
- oglasni Web spotovi,
12
Banner - zastavica ili transparent

- sponzorstva i tako dalje.
Internet nudi nove potencijale za povezivanje kupaca i prodavaca, dozvoljava vlasniku
informacija da se kree od konvencijalnog oblika oglaavanja do jedan-na-jedan marketinga.
Web servisi mogu da prate ponaanje miliona kupaca. Informacije prikupljene od strane
snanih Web servera nisu ograniene trenutnim korisnikovim ponaanjem. Na primer Hotmail
nudi besplatne e-mail servis kupcima koji popune upitnik os svojm interesovanjima. Na taj
nain Hotmail formira oglas koji moe biti dostavljen na korisnikovu e-mail adresu. Ovaj
jedan-na-jedan marketing donosi korist i jednoj i drugoj strani u ovoj transakciji, oglaava
dobije ciljano trite a korisnik usmerava svoju panju samo na oglase koji ga mogu
interesovati.

3.4. On-line marketing
Putem on-line marketing kanala kupac moe da doe u kontakt sa prodavcem preko
raunara i mrea.
Postoje dva tipa on-line kanala:
- komercijalni on-line servis informacija kojem imaju pristup oni koji se pretplate
i
- Internet, globalna mrea koja omoguava neposrednu decentralizovanu
globalnu komunikaciju.
Popularnost on-line marketinga zasniva se na nekoliko prednosti za kupca:
- ugodnost, proizvod se moe naruiti tokom 24 sata dnevno,
- informativnost, mogu se nai uporedne informacije o proizvodima, uslugama,
preduzeima.
- manje neugodnosti, nema potrebe za direktno suoavanje sa bilo kim.
- prodavci se brzo mogu prilagoditi trinim uslovima, stvaraju odnose sa kupcima i
imaju pristup velikom auditorijumu.
Interaktivni marketing omoguava prilagoavanje na reagovanje i potrebe pojedinca.
Interaktivnost u komuniciranju zanai sposobnost da se adresira pojedinac i sposobnost da se
dobije reagovanje tog pojedinca.
Zbog svega ovoga sve je vea orjentacija ka Internetu. U poreenju sa drugim
medijima Web omoguava veu mogunost igre u prostoru igre za sve uesnike. Veina
poslovnih transakcija moe se obaviti modemom. Moete danima ploviti, surfovati,
Internetom a da ne vidite ni hiljaditi deo njegovog sadraja, a i ono to vidite brzo se menja.
Prezentacije se menjaju i pojavljuju se novi servisi i proizvodi.
Za razliku od klasinih medija, (TV, novine) Internet prua nove mogunosti koje
proizilaze iz specifinosti raunara i raunarskih mrea. Informacije su dostupne u obiku
teksta, audio i vizuelnom obliku. Ipak, gro informacija se prenose pisanim putem zbog
zaostajanja tehnologije za realnim potrebama. Audio-vizuelni sadraji se uglavnom koriste
kao dopuna pisanom tekstu i kao faktor atraktivnosti predstavljanja na Internetu.
Cena prezentovanja je relativno niska u odnosu na veliinu prezentacije i masovnog
auditorijuma, a pri tome treba imati u vidu da auditorijum nije ogranien na lokalno trite
novina ili na stanovnitvo koje moe da gleda neki TV kanal. Auditorijum Interneta je celi
svet.
Internet je dinamiki medij i omoguava stalno auriranje informacija koje se nalaze
na prezentaciji kao i interakciju i komunikaciju sa publikom. Posmatra ima mogunost da
aktivno prati prezentaciju, da zahteva i da efikasno dolazi do zahtevanih informacija.
Komunikacija putem Interneta je masovna, brza i jeftina.
Internet se vrtoglavo razvijao od tekstualnog do multimedijalnog medija za prenos
informacija, a zahvaljujui svojim ekonomskim potencijalima i u medij za elektronsko
poslovanje. Kvalitet prisustva preduzea na Internetu iskljuivo zavisi od znanja i sposobnosti
zaposlenih u preduzeu ili od angaovanih pojedinaca ili grupe.
Mnogi smatraju da e marketing u 21. veku biti on-line marketing.

3.5 Ciljevi prisustva na Internetu
Najvaniji ciljevi prisustva na Internetu su:
- Poboljanje komunikacije ili odnosa sa kupcima,
- Dolaenje do novih klijenata,
- Smanjenje trokova poslovanja i
- Poveanje profita.
Ovi ciljevi se mogu ostvariti direktno ili indirektno, u zavisnosti od usvojene ideje o
Internet prisustvu. Internet prisustvo preduzea predstavlja i jedan od naina oglaavanja to
opet moe biti definisan kao cilj.
Osnovni razlozi oglaavanja na Internetu u zavisnosti od jasno definisanih ciljeva
Internet prisustva su pridobijanje klijenata, direktna prodaja (B2C), poslovanje s firmama
(B2B), podrka klijentima (Customer Support) i edukacija.
Ukoliko je cilj Internet prisustva pridobijanje potencijalnih klijenata, onda se modeli
prisustva i oglaavanja znaajno razlikuju u odnosu na sluaj u kome je cilj prodaje proizvoda
ili usluga on-line.
Razvoj on-line kupovine tek se oekuje u naoj zemlji.
Ovaj sistem prodaje putem Interneta moe biti i najisplativiji. Sistem on-line promocije
u poslovanju izmeu firmi, znaajno se razlikuju od ostalih sistema oglaavanja.
Veina velikih firmi prvo se odluuju na podrku klijentima jer je taj korak
najsigurniji.
Bez obzira da li je u pitanju edukacija stalnih ili potencijalnih klijenata, ili edukacija
uopte, ovaj segment korienja Interneta u naim uslovima tek treba da se razvije.

3.6. Koncept Internet prisustva
Koncept Internet prisustva mora sadravati strogo definisan scenario za sve njegove
faze razvoja, od primene ideje o Internet prisustvu pa do naina poboljanja njegovih efekata.
Jednostavno, nastup na Internetu planira se do detalja. Koja je ideja vodilja u formiranju
koncepta prisustva na Internetu? Svi poslovni procesi unutar preduzea treba da budu u
meusobnoj pozitivnoj interakciji, da jedni druge podravaju. To se moe postii na sledei
nain:
- Napraviti spisak svih trenutnih i planiranih poslova kojima se preduzee bavi,
- Proveriti koliko ovi poslovi doprinose poloaju preduzea,
- Odabrati ideje o on-line prisustvu preduzea a koje se uklapaju u poslovnu
politiku i
- Prikupiti podatke na osnovu odabranih ideja za razradu koncepta prisustva
preduzea na Internetu.
Znai, kompletnoj on-line kampanji predhodi odreivanje koncepta takvog nastupa.
Treba iskoristiti raspoloiva iskustva te na osnovu njih planirati kako nastupiti na Internetu.
Potrebno je odrediti kombinaciju razliitih marketinkih strategija iji e rezultati biti
viestruko vei u odnosu na njihovu cenu. Veina firmi nastupa na Internetu sa nedovrenim
konceptom. Realne pozitivne rezultate moe doneti samo detaljna razrada koncepta prisustva
preduzea na Internetu sa validnim podacima i predvianjima. Potrebno je fokusirati se na
izabrane ideje. Primena razliitih ideja i njihova razrada moe dovesti do razvodnjavanja
kampanje. Veoma je vano shvatiti da se osmiljavanje koncepta prisustva preduzea na
Internetu bazira na prepoznavanju potreba korisnika.
Jasno definisanje prednosti preduzea u odnosu na konkurenciju i samo prilagoavanje
tih prednosti on-line okruenju jedan je od osnovnih preduslova za oblikovanje kvalitetnog
koncepta Internet prisustva. Da bi Internet prisustvo dalo finansijske efekte potrebno je
ponuditi neto to ima vrednost za budue on-line kupce, klijente. Ta vrednost je u uskoj vezi
sa konkurentnim prednostima preduzea.
Dosta preduzea na Internetu ne razmiljaju o vrednosti onoga to nude kupcima i, to
je i logino, izostaju oekivani finansijski efekti. Bez prednosti u odnosu na konkurenciju mali
su izgledi da e on-line posao doneti oekivane rezultate. Stoga je vano da se obavezno
ustanove online prednosti preduzea u odnosu na konkurenciju.
Posle odluke koje prednosti preduzea koristiti za nastup na Internetu, treba odrediti
strategiju odravanja tih prednosti. Dobre ideje na Internetu lako se kopiraju pa je u vezi sa
tim potrebno imadi ideju na koje sve naine, kojim elementima odravati prednost nad
konkurencijom.
Potrebno je napraviti listu osnovnih prednosti u odnosu na konkurenciju. Treba i
odrediti na koji nain e upotreba ovih prednosti definisati on-line nastup i izabrati one
prednosti koje najpreciznije dovode do samog cilja Internet prisustva. Kada se proue podaci o
tome ko i sa kakvim interesom pristupa Internetu, treba odrediti ciljnu grupu ili ciljne grupe
potencijalnih kupaca. to je preciznije mogue utvrditi ko si ti ciljni korisnici, kupci, prema
geografskoj rasprostranjenosti, uzrastu, polu, finansijskim sposobnostima, navikama,
obrazovanju, interesovanjima.
Postavlja se pitanje koje su informacije potrebne potencijalnim kupcima. S obzirom da
je na Internetu mogue pruati mnotvo informacija, najvanije je:

- Pruiti najnunije informacije koje su u vezi sa proizvodom ili uslugom, ako se
potencijalni kupci samo ele informisati o poslovanju preduzea;
- Pruati i dodatne informacije potencijalnim kupcima koji se spremaju za
kupovinu;
- Pruati sve vrste informacija koje su potrebne da bi se potencijalni kupci
odluili za kupovinu, ako za to postoji spremnost.
U zavisnosti od navedenih elemenata koji e na kraju i initi prisustvo na Internetu,
potrebno je odrediti koji e se Internet servisi koristiti, na koji nain i u koje vreme.

3.7. Modeli nastupa na Internetu
Nije svejedno kako e se preduzee pojaviti i predstaviti na Internetu. Kompleksnost i
niz specifinosti koje karakteriu ovaj medij uslovili su da se poslovni i marketing nastup na
Internetu razmatra sistematski. Menaderi su brzo shvatili da bez dobro osmiljenog biznis
plana izlazak preduzea na Internet ne samo da nee doneti dobit ve moe da prouzrokuje i
direktnu tetu.
U zavisnosti od marketing ciljeva mogu se identifikovati sledee vrste stranica:
- Transakcioni sajt, tipini sajt koji se bavi elektronskom trgovinom, na veliko
imalo
- Web sajt koji izgrauje odnose sa kupcima. Za neproizvodne organizacije koje
su orjentisane na pruenje usluga transakcioni sajtovi nisu pogodni. Ovi sajtovi
e se sve vie razvijati na taj nain to e produbljivati svoj sadraj i to e
davati olakice kod postavljanja pitanja i davanja odgovora.
- Sajtovi za podrku brendu imaju za cilj da razvojem on-line prisustva podre
postojei off-line brend. Oni imaju malu upotrebnu vrednost sa aspekta
korisnika, posetioca pogotovo kad su u pitanju proizvodi iroke potronje.
- Portali su sajtovi koji isporuuju informacije, npr. yahoo.
Mnoga preduzea slede prirodni razvoj Web sajtova sa ciljem podrke svojih
marketing aktivnosti. Moemo definisati est nivoa razvoja sajta.
Nivo 0
Preduzee nema Web sajt.
Nivo 1
Preduzee stavlja svoje ime na sajt koji ima listu predizea, npr Yellow pages, ali jo
uvek nema svoj sajt
Nivo 2
Jednostavan sajt sa osnovnim informacijama o preduzeu i njegovim proizvodima. Na
ovaj sajt preduzee je stavilo svoj promotivni materijal.
Nivo 3
Na ovom nivou je jednostavan interaktivni sajt gde korisnici mogu da pretrauju i da
postavljaju pitanja zbog dobijanja dodatnih informacija o proizvodu ili usluzi za koje su
zainteresovani.
Nivo 4
Interaktivni sajt koji podrava transakcije sa korisnicima. Ponuene funkcije variraju
od preduzea do preduzea. Ako proizvod moe direktno da se prodaje onda je tu prisutna
elektronska trgovina.
Nivo 5
Potpuno interaktivni sajt koji omoguava relacioni marketingi 1:1 sa korisnikom i koji
olakava primenu znaajnog broja marketing funkcija.
Prvi model za definisanje poslovnih nastupa na Internetu pojavio se 1994. godine. Od
tada svi razvijeni modeli su uglavnom bazirani na stratekom pristupu Internet marketing.

3.8. Tehnike on-line marketinga
Tehnike Internet marketinga se dele na tehnike on-line promocije u sklopu svog sajta i
na tehnike on-line promocije van sopstvenog sajta.
On-line promocije na sopstvenom sajtu sadre:
- Koristan i auran sadraj,
- Optimalan sadraj prema zahtevima pretraiva,
- Deo koji daje odgovore ta ima novo na sajtu?,
- Poziv na akciju kao to je kliknite ovde za prikaz formulara narudbenice,
- On-line dogaaji kao to su video konferencije, seminari uivo i slino.
- Saveti posetiocima sajta,
- Blog, chat, FAQ,
- Besplatne web karte, estitke, promotivne karte, uzorci, nagrade,
- Mogunost obavetavanja prijatelja (tell a frend sekcija),
- Besplatni izvetaji,
- Razni interaktivni sadrajina sajtu kao to su pretraivai,
- eme lojalnosti (Customer loyalty scheme) kao to su kuponi,
- Virtuelne ture, tip of the day,
- Kalendar dogaaja, isporuke,
- Dilerski programi,
- Objavljivanje lanaka i e-knjiga,
- Nagradne igre,...
Tehnike on-line promocije van sopstvenog sajta (off site promotion) su:
- Prijavljivanja svog sajta na pretraivake direktorijume i pretraivae,
- Korienje kljunih rei za reklamu, pretraivanje (Keyword Advertising,
Contextual Advertising, Search eEngine Marketing),
- Sponzorstva (banner Ads)
- Vesti putem e-maila (e-newsletter),
- Izgradnja linkova,
- Potpis u e-mailu,
- Pisanje lanaka za druge on-line asopise i korina saoptenja za medije,
- Uee na diskusionim listama (e-mail, Web,..),
- Kreiranje dilerskih programa (Affilate Programs - Affilate Marketing),
- Marketing na osnovu referenciranja (Endorsement Marketing),
- lanci iz drugog zavisnog izvora (blurbs),
- Uee u industrijskim izvetajima,

- Uee u kreiranju Web ringova,
- Sprovoenje istraivanja,
- Promocija besplatne on-line onuke, promocija sopstvenij e-knjiga,
- Multimedijalne elektronske broure,
- Prijavljivanje za razmenu bannera, prijavljivanje na Internet oglase i na FFA
(Free For All) stranice,
- Pop-up prozori,....
Do skora je e-mail marketing predstavljao najefikasniju tehniku Internet marketinga a
sada je to Search Engine Marketing.
Oglaavanja, reklamiranje, na pretraivaima je poznato po razliitim nazivima kao to
je na primer sponzorisana pretraga. Google, Yahoo i Microsoft nude najpovoljnije programe
za reklamiranje. Jedni naplauju samo kada posetilac klikne na njihovu reklamu CPC (Cost
Per Click) a drugi pak naplauju svaki prikaz reklame CPI (Cost Per Impression)
Reklame se mogu prikazati u razliitim formama, u obliku teksta, slike, video pa i u
formi audio reklame. Pretraivai uglavnom nude dvojako oglaavanje:
- Na stranicama pretraivaa za traene kljune rei i
- Na stranicama partnerskih sajtova u zavisnosti od sadraja koji sa na njima
nalazi.
Mnogi pretraivai imaju partnerske sajtove sa odreenim sadrajem pa za odreenu
naknadu iznajmljuju svoj reklamni prostror u okviru kojeg se prikazuju reklame vezane za
sadraj tog drugog sajta.
Ove dve metode oglaavanja veoma su efikasne zbog toga to nude oglaivaima
dostizanje specifinih pretraivaa sa specifinim interesovanjima.

3.9. E-mail marketing
Sa promotivnog aspekta e-mail servisi predstavljaju jeftinu mogunost kvalitetnog
direktnog marketinga. E-mail se moe posmatrati kao proaktivna Internet marketing tehnika
jer oglaivai praktino trae potroae. Oglaavanje putem Web sajta predstavlja pasivni
pristup oglaavanjima, u kojem oglaivai ekaju na potroae.
Jedna od vanih prednosti oglaavanja putem e-maila jeste to mnogo vei broj
korisnika raunara koriste e-mail nego to ima pristup Web sajtu. Bit uspene proaktivne
strategije je u tome to mora biti potpuno bazirana na elji potroaa da prima informacije od
oglaivaa.
E-mail marketing se pojavio 2004. godine. Ni jedan marketing menader ne moe
ignorisati vrednost i znaaj elektronske pote u sveobuhvatnom marketing programu.
Kraj godine je savren trenutak kada se trebaju analizirati napori e-mail marketinga i
na osnovu dobijenih pokazatelja preduzeti odgovarajue aktivnosti da bi program podigli na
vii nivo.
Osvrtanje na ostvarene rezultate bi trebalo da ukljui:
- analizu kljunih metrikih sistema izvoenja programa,
- pregled povratnih informacija, anketa i analitike web stranice,
- uporeivanje unutranjih i relevantnih spoljanjih standarda i
- pregled kreativnosti sadraja stranice.
Na osnovu analize isplanirate razvojni plan za sledeu godinu u koji trebate ukljuiti
sve pozitivne rezultate analize i dodati korigovane i nove aktivnosti
Pitanje je i koji metriki sistem treba analizirati. U zavisnosti od postavljenih ciljeva
metriki sistem sadri:
- procenat otvaranja stranice,
- procenat cliskova,
- odnos otvaranja i click-ova,
- stopa isporuka e-mail poruka (poslata elektronska pota - baunser),
- stopu odjava sa liste elektronske pote,
- stopu referala (pota poslata prijatelju),
- procenat neeljene pote,
- akcija na Web stranici,
- procenat posebnih click-ova na odreenim linkovima,...
Potrebno je odrediti CSF (Critical Success Factors) faktor pored procenata otvaranja i
click-ova.
Ako dobijate povratnu potu, to znai da ste motivisali posetioce da vam odgovore na
e-mail, potrebno je sve te poruke analizirati i traiti pozitivne i negativne komentare. Da biste
animirali posetioca stranice da poalje e-mail poruku potrebno je da sprovedete neku anketu.
Ako ste proveli anketu potrebno je obratiti panju na podatke koji e biti osnova za planiranje
budueg rada.

Moe se dogoditi, pre ili kasnije, da napravite greku tako to ete, na primer, poslati
hiperlink na pogrenu adresu, ili pogrene informacije o ceni proizvoda, pa postavljate pitanje
ta uiniti. Potrebno je poslati e-mail ispravku uz izvinjenje to je pre mogue. Morate obratiti
panju na stil i formu izvinjenja.
Kako umanjiti ili eliminisati budue greke?
Postoje tri naina da to uradite.
- Novi ljudi, van e-mail marketing tima, lake e uoiti greku.
- Uverite se da ste pravilno istestirali e-mail marketing prezentaciju.
- Formirajte kontrolne liste koje marketing menaderi mogu da menjaju i da ih
koriste tokom procesa stvaranja marketing kampanje, kao i formalno odobrenje
mogu da smanje greke.
Meutim, korektivni e-mail skree panju na greku koju primaoci poruke nisu moda
ni primetili, ali i je i rizik da se nekoliko prijavljenih korisnika odjavi. Ipak stvaranje
korektivnih e-mailova je neto to retko morate da aljete, ali oni oito imaju smisla za Vau
firmu.
Kako marketing program podii na vii nivo?
Poboljati izgled elektronske pote koji e pomoi posetiocu da preduzme neku akciju.
Ugraditi vie elemenata personalizacije, na primer obraanje primaocu njegovim
vlastitim imenom. Meutim prava personalizacija predstavlja isporuku e-mailova koji su
pravljeni po odreenom profilu i sklonostima svakog primaoca.
Potrebno je uloiti vie energije za testiranje bar jedne varijable u svakoj akciji slanja
e-maila.
Demografske podatke koje imate e-mail porukom aljite odgovarajue informacije koje
su interesantne za ovu demografsku ciljnu grupu.
Dinamino sklapanje poruke je marketing tehnologija e-maila koja moe spojiti sve
aktivnosti i automatizovati peronalizaciju i proizvodnju vaeg e-maila.
Ovakavim nainom pravljenja poruke stvarate ablon i kombinujete blokove sadraja.
Kao i u stvarnom svetu, lo marketing ima dalekosene negativne posledice u
poslovanju. Kad je e-mail servis u pitanju, neeljene poruke nazivaju se SPAM, koji je ei
od ostalih vidova neeljene komunikacije. To je svaka e-mail poruka koju korisnik dobija a
koja nema direktne ili pak indirektne veze sa njim. Zlatno pravilo za spreavanja spamova i
albi je ne opredeliti se za kupce, opredeliti se za kupovinu.
Permission Marketing, Opt-in i Opt-out servisi
Kvalitetna poslovna komunikacija e-mail Internet servisom predpostavlja prethodno
dobijenu dozvolu. Korisnik se dobrovoljno prijavljuje da prima odreene sadraje. Ovakav
sistem komunikacije naziva se marketing na osnovu date dozvole (Permission Marketing), a
ovakav naina slanja e-mail poruka doveo je do posebne kategorizacije prijavljivanja i
odjavljivanja korisnika koje se nazivaju opt-in i opt-out servisi.
Opt-in servis omoguava korisniku da dobija poslovne e-mail poruke samo ako se
dobrovoljno prijavio prema svojim interesovanjima. Procedure pristanka korisnika za prijem
komercijalnih e-mailova su:
- jednostruki Opt-in, Single Opt-in

- dvostruki Opt-in, Double Opt-in
Jednostruki Opt-in, Single Opt-in, je pristup e-mail marketingu u kojem korisnik
eksplicitno mora da poalje prijavu za ukljuenje u e-mail kampanju. Korisnik, posetilac
popuni Web formular, ili se na neki drugi nain prijavi, ime se prijavio da dobija e-mail
poruke.
Kada je korisnik, posle prijave, i potvrdio da eli da prima e-mail poslovne poruke
onda imamo Double Opt-in servis. Ovaj servis je jedini ispravan nain prijavljivanja
korisnika jer je iskljuena mogunost da neka osoba prijavi e-mail adresu koja nije u njenom
vlasnitvu. Korisnik ima slobodu da se odjavi sa ove liste kada to eli.
Optimiziranje e-mail procesa za prijavljivanje jedan je od znaajnijih delova e-mail
marketing programa. Potrebno je obratiti panju na sledee pojedinisti: dovoenje posetilaca
na stranicu, promotivni tekst i zgled stranice za prijavljivanje, obrazcu za prijvljivanje i o
drugim stranicama za prijavljivanje.
Treba dati odgovor na pitanje kako usmeriti nekog ko prvi put poseuje vau stranicu
da poseti stranicu za prijavljivanje. Izgled ove stranice i promotivni tekst na njoj trebalo bi da
budu slini onom na prvoj strani sajta. Poenta Opt-in obrazca je da se dobije pravi balans
informacija koje trebate da poaljete, personalizujete, podelite i optimizirate e-mail program
za svakog posetioca.
Opt-out servis omoguava automatsko naputanje primanja Opt-in poruka.
Pravilan marketing na osnovu dozvole obavlja se iskljuivo korienjem Double
Optin-in i Opt-out servisa.
Marketing na osnovu date dozvole obavlja se iskljuivo preko e-mail lista. Ove liste
predstavljaju oblik komunikacije koji poiljaocu omoguava da istu poruku poalje na skoro
neogranien broj korisnikih e-mail adresa. U ovom sluaju korisnici se sami prijavljuju za
primanje e-mail poslovnih poruka. Jedna od prednosti ovakvog komuniciranja u marketinke
svrhe je i informacija da sve osobe prijavljeni na mail liste one koje su zainteresovanje za
primanje ponuenih poruka.
Ovakva e-mail cirkularna pota deli se na:
- Promotivnu, komercijalnu,
- Informativnu, komercijalnu i nekomercijalnu,
- Diskusionu, komercijalnu i nekomercijalnu.
Kod promotivnog tipa alju se besplatne informacije koje se bave tematikom koja se
odnosi na proizvode i usluge. Kvalitenom informacijom oglaava die svoj kredibilitet u
oblasti kojim se bavi. Najbolje je objavljivati vesti i objanjenja koja se odnose na proizvode
ili usluge ime e-mailing lista postaje informativna.
Informativna mailing lista je najpopularniji tip e-mail liste na Intenetu, jer Internet
populacija uglavnom trai novosti iz oblasti koje je zanimaju. Broj osoba koje se prijavljuju na
mailing liste ovog tipa direktno je zavisan od informacija koje se alju u ovim porukama, Na
primer, samo slanje podataka o proizvodima firme i popustima ima manju vrednost za veinu
korisnika u odnosu na slanje dodatnih podataka koji ne moraju biti u direktnoj vezi sa
proizvodima.
Diskusione mailing liste omoguavaju raznim osobama, slinih interesovanja, da
brzim i jednostavnim razmenom poruka dobiju informacije o onome to ih interesuje, odnosno
da stupe u kontakt sa nekim ko deli slina interesovanja. Diskusione liste karakterie

dvosmerna komunikacija, dvosmerni tok informacija. Osoba koja je prijavljena na listu moe
da dobija poruke kao i da alje poruke i odgovore na one poruke koje dobija preko ove liste.
Na dobro poseenim diskusionim grupama moe se uspeno promovisati pojedinac,
preduzee, proizvod ili usluga.
esto se koriste i automatske, prethodno generisane - autoresponderi, poruke koje se
alju korisniku na osnovu njegovog zahteva. Na ovaj nain vlasnici sajta tede vreme a
korisnik gotovo trnutno dobija odgovor na postavljeno pitanje. Autoresponderi se mogu
koristiti za irok spektar usluga kao to su slanje napisanih lanaka, aktuelnog e-asopisa,
ponuda, uputstava za upotrebu proizvoda ili usluga, korisne Web adrese, pravljenje on-line
kurseva, slanje estih pitanja i odgovora, i tako dalje.
Prednosti e-mail marketinga
Prisutnost 24 sata dnevno.
Sadraj poruke je osmiljen da privue panju.
e-mail poruke donose dodatni saobraaj postojeem Web stranici.
Ciljno trite, mogunost prilagoavanja pojedincu, personalizacija.
Mogunost evaluacije efekata.
Brz povratak uloenih finansijskih sredstava.
Kreira prodaju i generalno smanjuje trokove.
Poboljava servis prema korisnicima i poboljava odnose sa korisnicima.
Osigurava prepoznatljivost firme (branding).
Nedostaci e-mail marketinga
Sve vei broj e-mail poruka dovodi do gubljenja poruka u mnotvu beznaajnih e-
mailova.
Problemi u upravljanju velikim brojem poruka, kako za primaoca tako i za
organizaciju.
Suvie kvalitetnih sadraja putem e-mail servisa, velika konkurencija.
Stroija politika privatnosti e-mail poruka.

3.10. e-mail Newsletter kao deo Internet marketinga
e-mail Newsletter je esto sinonim za mailing listu. To je elektronska publikacija koja
se alje e-mailom na adrese ljudi koji su zatraili primanje Newsletter-a, pretplatili se na
njega. Moe sadravati bilo kakve informacije ali su to najee vesti sa Web stranice
kompanije ili neki drugi odabrani linkovi.
Newsletter je prilino nametljiv oblik komunikacije to mu, u odreenim sluajevima,
daje prednost. Na primer, ukoliko u prezentaciji koristite grafiku koja istie vizuelne elemente.
Ukoliko svoj Newsletter aljete e-mailom moe se pojaviti problem zatrpavanja Inbox-
a potencijalnih kupaca, postoji rizik da Newsletter ni ne doe do eljenog odredita.
Morate voditi rauna da informacije koje aljete budu ekskluzivne jer se moe desiti da
je primalac ve negde proitao informaciju koju ste mu poslali, ime Neswletter gubi svoj
prvobitni smisao.
Zato slati Newslettere?
Zato to je to vrlo isplativ marketing alat koja kompanije, preduzea, koriste da bi
redovno odravale kontakt sa postojeim i buduim kupcima. Redovan kontakt za posledicu
ima dve vane stvari za svako preduzee:
- Unapreenje prodaje, npr. ako u Newsletteru aljete informacije o popustima,
akcijama i novim proizvodima i
- Jaanje trinog imena, primaoci e se prvo setiti Vas kada doe vreme da kupe
proizvod koji Vi nudite.
Sa svakim poslanim Newsletter-om Va odnos sa kupcima se poboljava, a samim tim
i poveava ansa da Vaa poruka ubedi primaoca u kvalitet vaeg proizvoda.
Zato oglaavati Newsletter-om?
Oglasi u e-mail publikacijama su jedna od najkvalitetnijih mogunosti oglaavanja na
Internetu iz sledeih razloga:
- e-mail je najpopularnija Internet aplikacija, popularnija i od Web prezentacija,
- nekoliko puta je vei odziv na oglase u Newsletteru u poreenju sa Web banerima,
- oglas se alje ciljanim primaocima,
- oglase mogu videti i oni koji ne poseuju Web prezentacije.
Dobro osmiljeni Newsletter i oglaavanje u njemu treba da ima sledee karakteristike:
oglas je u naprednom HTML formatu to omoguava da ga istaknete slikom, bojom,
raznovrsnim fontovima; bogati su sadrajem zbog kojeg ih pretplatnik i ita; nlaze se na
istaknutom mestu i ustvari taj oglas je jedini oglas u celom Newsletter-u. Kako su se
pretplatnici dobrovoljno upisali u e-mail listu oglas se nee tretirati kao Spam.
Prednost Newsletter-a pred ostalim metodama komunikacije ogleda se u niskim
cenama slanja, niske cene izrade Newsletter-a jer najjednostavniju poruku moe da sastavi
svaki radnik u marketing sektoru. Zainteresovane osobe same se mogu upisivati u Newsletter
tako ukoliko na Webu postavite kratak obrazac za upis ime se Vaa baza korisnika pravi
sama od sebe. Obavetenje koje se nalazi u Newsletter-u stie na e-mail svim pretplatnicima
istog dana jer se poruka alje im se napie. Duina poruke, od jedne ili vie strana, ne utie na
cenu stanja.

Kako prepoznati i napraviti dobar interni Newsletter?
Newsletter je vrlo nametljiv oblik komunikacije koji kompanije koriste za redovno
odravanja kontakta sa postojeim i buduim kupcima. Meutim, Newsletter je i veoma
zastupljeno sredstvo u internoj komunikaciji zaposlenih unutar jedne kampanje. Svaki interni
kampanjski list ima priliku da postane sadrajan, interesantan i informativan.
Predugi lanci koje niko ne ita, neumereno hvaljenje, duge biografije i pravilnici o
radu mogu biti dosadno tivo koje zaposleni najee ne itaju.
Ukoliko je paljivo i pametno kreiran, Newsletter moe biti najmoniji komunikator za
svako preduzee, moe da poslui kao komunikacioni kanal kojim e stei dodatni kredibilitet.
Pre nego ponete da kreirate Newsletter potrebno je da definiete kome je on
namenjen. Newsletter je odlian nain da promoviete korporativne vrednosti, ciljeve, logo,
boje i identitet, ali i da pruite zvanine informacije, obavestite i edukujete vei broj
zaposlenih. Veoma je vano i definisatu ciljnu grupu, itaoce, kao i ciljeve koje elite postii
kada je interna komunikacija u pitanju. Radnik za mainom i menader nemaju isto
interesovanje za itanje sadraja u kompanijskom izdanju.
Multinacionalne kompanije sa znaajnim brojem menadera za komunikacije prave
posebne biltene za menadere koji se bave kompleksnijim upravljakim temama a za radnike
u proizvodnji kreiraju izdanja sa sadrajem koji e njih zanimati. Neke kompanije svoja
izdanja alju i buduim saradnicima, kao i bivim radnicima i penzionerima. Bitno je da
postoji obostrana zainteresovanost, komunikatora i zaposlenih, da Newsletter bude jedan
dobar opteprihvaeni komunikacioni kanal koji e imati svoju svrhu.
Newsletter ima informativnost (news) i neposrednost i bliskost pisma (letter).
Kako esto komunicirati?
Dinamika pojavljivanja ovakvog biltena zavisi od finasijske mogunosti kompanije
kao i njenoj tenji da bilten bude aktuelan. Uspene kompanije izdaju globalne dnevne biltene
koji se distribuiraju putem Intraneta i svoje zaposlene obavetavaju o onome ta se deava u
svim delovima kompanije irom sveta.
Kakav sadraj treba da ima B2B Newsletter?
Za veinu B2B kompanija e-mail Newsletter je izuzetno efektivan nain za graenje
odnosa sa klijentim i moguim klijentima. Da bi ostvarili to vie postavljenih ciljeva
potrebno je da ovi Newsletter-i sadre vredne informacije da klijenti ne bi prestali da ih itaju.
Veina pretplatnika na B2B Newsletter zainteresovana je za najbolje naine rada,
trendove, vesti i stanovita. Cilj Vaeg Newsletter-a je da pobolja odnos koji se zasniva na
sadraju kome se veruje. On pokretee klijente da otvore Vau Web stranicu i da preduzme
eljene akcije.
Da biste osigurali kvalitetan sadraj Newsletter-a trebate voditi rauna o nekoliko
stvari.
Koja su on-line oekivanja?
Efikasna strategija sadraja poinje sa Opt-in procesom, sa oekivanjima pretplatnika
treba da se upravlja na poetku.
Tabela sadraja treba da, ukoliko imate vie od dva lanka, itaocima da uvid o emu
se radi u lancima koji trebaju biti kratki i intrigantni.

Dodatne informacije i promocije koje nisu u fokusu sadraja Newsletter-a smestite u
sidebarbox-ove i kolone. To su informacije o novoj kompaniji ili proizvodu, vesti, dogaaji,
linkovi prema brourama itd. Na ovaj nain italac vrlo lako dolazi do potrebnih informacija
koje su odvojene od sutine Newsletter-a.
U Newsletter-e koji su vezani za neku kompaniju moete staviti i neki trag
individualnosti. Urednik Newsletter-a moe da ukljui i humor i lini utisak sa panjom da
nekoga ne povredi.
Iskustvo pokazuje da B2B itaoci vole savete i trikove, zainteresovani su za praktine
ideje i najbolje naine kako da neto urade. Opcija brzi saveti i fokusiranje nekih lanaka na
primenljive savete mogu dati dobre efekte.
Vae klijente i mogue klijente zanima pozicija kompanije u konkurentnom okruenju
pa je preporuljivo istai statistike podatke i rezultate anketa u Vaem Newsletter-u koji
postaje zanimljivo tivo.
FAQ (Frequently Asked Questions) tabele, ili pitajte strunjaka, je sadraj posveen
odgovaranju na postavljena pitanja ime se poveava interesovanje italaca i gradi ekspertiza
u odreenim oblastima.
Dok obuavate itaoce svojim savetima i najboljim praksama, ubacite i suptilne ali
sigurne reference na svoju kompaniju, proizvod ili uslugu, to moe doprineti postizanju
postavljenih ciljeva.
itaoci su uvek zainteresovani za studije sluaja koje pruaju praktine primere uspeha
nekih kompanija i strategija.
Pratei Click statistike i log Web stranice moete uticati na sadraj Newsletter-a,
odnosno na osnovu tih informacija menjate fokus lanka.
Veoma je korisno periodino provesti istraivanje italaca. Na primer, godinja
istraivanja otkrivaju promene u potrebama i interesovanjima italaca. Mogu se sprovesti
istraivanja vezana za neku odreenu temu.
Newsletter-i konkurencije mogu biti izvori ideja za budue lanke.
Naslov Newsletter-a veite za najinteresantniji lanak u njemu. Naslov se treba isticati
u inbox-u pretplatnika.
Posle svakog lanka stavite povratni link kako bi itaoci lako mogli da poalju
povratnu informaciju i eventualne sugestije za druge lanke.
Preporuljivo je da u svoj Newsletter ubacite i lanke Vaih klijenata, partnera i
eksperata iz oblasti Vaeg rada. Ovim poboljavate svoju poziciju jer e itaoci shvatiti da su
interesi kompanie vei od same zarade.
Newsletter moe biti napisan i u Word dokumentu, ali da bi olakali taj posao i
poveali njegovu efektivnost koristimo softvere za kreiranje i slanje Newsletter-a. Ovi
programi, kao na primer Newsletter Ease, u sebi sadre ve gotove obrasce po kojima se piu
Newsletter-i.

3.11. Blog marketing
Blog, skraenica od Web log odnosno Web dnevnik, je vrsta Web stranice odnosno on-
line dnevnika. Prednost nad Web stranicom Blog ima u posjednostavljenom dodavanju
promena, novih sadraja kojima se promptno prate svi noviteti u preduzeu, prodajnom
asortimanu te interaktivnoj komunikaciji sa korisnicima. Blog jednostavno funkcionie ali
njegov znaaj zbog toga nije unanjen. Upisuju se samo dnevna dogaanja to Blog svrstava u
jaka marketing sredstvo.
I on-line i off-line poslovanje moe koristiti Blogove za prezentaciju svojih proizvoda
ili usluga iroj publici i time poveali svoj promet, plasman i prodaju. Pored svih svojih
kvaliteta Blog je i dostupan svima, skoro je uvek besplatan, jednostavan za korienje i lako
ga je promovisati sredstvima razvijenim za njegove potrebe. Blog poseduje sposobnost
uspenog premoivanja jaza izmeu preduzea i kupca, moe pomoi boljem rangiranju sajta
na pretraivau, moe poveati promet na sajtu i moe poveati prodaju.
Moe se konstatovati da je Blog veoma snano rue u on-line marketing strategiji.
Koji su razlozi da preduzee ima svoj Blog?
Blog:
- Usmerava promet ka glavnimstranicama preduzea,
- Obezbeuje veu prodaju proizvoda ili plasman svojih usluga,
- Omoguava ostvarivanje dodatnog prihoda oglaavanjem i
- Pomae preduzeu da se priblii ciljnom auditorijumu i bolje razume potrebe
korisnika.
Samo dizajniranje Web stranice, kao najei nain ostvarivanja on-line nastupa, se
posmatra kroz tri samostalna procesa kreiranja:
- informacione arhitekture, Information Architecture, ili strukituralizacija
sadraja Web stranice,
- upotrebljivog sistema interakcije sa korisnicima, Usability, i
- Web dizajna okrenutog ka potrebama korisnika, Usercentered Design.
Meutim, sutina procesa dekompozicije Web dizajna se moe predstaviti kao
kreiranje:
- strukture Web sajta,
- upotrebljivih naina interakcije sa korisnicima a sve u kontekstu zadatih ciljeva
preduzea,
- vizuelnog identiteta Web stranice u kontekstu ve navedenih zahteva,
poslovnih, tehnikih ili komunikacionih,
i kao:
- rasporeivanje sadraja na stranici vodei rauna o samim ciljevima kvalitetnog
nastupa preduzea i
- korienje standardizovanih tehnolokih reenja vizuelnog prikaza Web
stranice.

Pre same odluke o dizajniranju Web stranice potrebno je prethodno odrediti ciljeve
stranice i naina sprovoenja poslovne strategije preduzea na Internetu. Kada se odrede
poetni parametri za kreiranje on-line nastupa potrebno je osmisliti konkretne sadraje a nakon
toga i obezbediti njihovo kreiranje.
Tek kada se zavre svi ovi procesi poinje se sa dizajnom Web stranice kako bi dobili
realno kvalitetan nastup na Internetu.
Informaciona arhitektura
Statistike poseenosti svakog pojedinanog sajta pokazuju da je veoma bitno kako
osmisliti vrstu i raspored sadraja prikazanog na pojedinim stranicama. U zavisnosti od
vanosti sadraja, njegove veliine i poloaja na stranici zavise, i efekti eljene akcije
korisnika, Desired Action, Most Wanted Response. U idealnom sluaju, vanost sadraja
odreuju nadleni za kreiranje kreiranje strategije, sam sadraj kreiraju strunjaci za ovu
oblast a njegovu veliinu koja i ostvaruje cilj sadraja, odreuju strunjaci za prodaju. Kada se
sve ovo odredi onda strnjaci za informacionu arhitekturu na osnovu prethodnih istraivanja o
potrebi nastupa na Internetu i sopstvenog znanja, rasporeuju sadraje po hijerahiji stranica
kao i na samim stranicama. U isto vreme ovaj tip strunjaka esto daje predloge funkcionalnih
reenja i rasporeda interaktivnih delova Web stranica.
Kao razultat kvalitetne primene informacionih tehnologija dobijamo stranice sa
preglednim sadajima i lakog pristupa tim sdrajima, bez obzira gde se u hijararhiji stranice
oni nalaze.
Termin taksonomija, koji se esto koristi za informacioni arhitekturu, u osnovi
oznaava klasifikaciju sadraja.
Sistem interakcije sa korisnicima
Postoje odreeni ustaljeni sistemi sprovoenja interakcije sa korisnikom koje treba
koristiti i na sopstvenoj Web stranici.
Jakob Nielsen13 je definisao pet osnosvnih karakteristika koje bi trebalo da ima Web
stranica s aspekta njegove upotrebljivosti:
- intuitivna navigacija, mogunost lakog uenja,
- efikasnost upotrebe bilo kojeg elementa Web stranice,
- mogunost lakog pamenja elemenata Web stranice,
- mali broj malih greaka na stranici i
- subjektivno zadovoljstvo korisnika.
Pitanja na koja bi osobe, koje rade na implementiranju elemenata upotrebljivog Web
dizajna, trebalo da odgovore su:
1. Da li korisnici jednostavno mogu da koriste stranicu?
2. Da li je poptrebna neka obuka korisnika da bi odradili neku akciju na stranici,
ili koliko je vremena potrebno da korisnici proitaju ponueno uputstvo za
korienje neih mogunosti nastranici (akcije su bolje kreirane ukoliko za njih
nisu potrebna upitstva)?
13
Jakob Nielsen, Danac esto naziva kralj upotrebljivosti. Tvorac pravila ponaanja na WWW: We don't believe
that you can succeed on the WWW just by putting some cool stuff out there

3. Da li sajt ima link za pomo kako bi korisnik eventualno dobio neka
pojanjenja za akciju koju eli da obavi?
4. Koliko greaka naprave korisnici, i kakve su te greke, kada su u interakciji sa
Web stranicom? Da li korisnici magu da prevaziu takve greke uz pomo
sistema poruka o grekama? Da li se prati sistem kreiranja greaka korisnika s
aspekta ispravljanja sistema i samim tim ree dolazilo do greaka?
5. Da li se na Web stranici nalaze sistemi podrke za osobe sa posebnim
potrebama?
Izbor adekvatnih tehnologija izrade Web stranica je poseban segment kod kreiranja
upotrebljivog Web sajta. Ove tehnologije omoguuju optimalne rezultate korienja Web
stranice u kombinaciji sa njegovim prepoznavanjem na pretraivaima.
Dizajn orjentisan ka potrebama korisnika
U zadnje vreme sve vie osoba i kompanija, koje se bave dizajniranjem Web stranica,
usvojili su filozofiju dizajna koja je utemeljena na korisnikovim potrebama, eljama,
oekivanjima i ogranienjima. Web dizajn okrenut potrebama korisnka u osnovi je proces
kreiranja vizuelnih elemenata stranice i samog vizuelnog identiteta Web sajta u kojem je svaka
faza ovog procesa karakterisana proverom adekvatnih potreba korisnika.
Da bi se ostvario Web dizajn koji je u kontekstu stvarnih potreba korisnika koriste se
dva osnovna pristupa:
- perticipativni, udrueni - zajedniki, dizajn i
- dizajn na osnovu testiranja.
Zajedniki sistem dizajna ima za osnovu ukljuivanje samih korisnika u proces
dizajna. Sistem se ostvaruje tako da se konkretnim ciljnim grupama korisnika, kojima je
namenjena stranica, daje mogunost da daju svoje miljenje o sastavnim delovima procesa
dizajniranja stranice. Kvalitetno odabrana ciljna grupa korisnika na ovaj nain daje direktan
odgovor na pitanje o potrebama, kako aktulenih korisnika tako i buduih, korisnika Web
stranice. U praksi se ee dizajniraju stranice i postave na Internet pa se tek tada za miljenje
i predloge pitaju korisnici.
Dizajn na osnovu testiranja u proces dizajniranja ne ukljuuje direktno korisnike, ali se
pre same odluke o pojedinanim delovima stranice testiraju reenja u sklopu postojee
stranice. Ovakav tip dizajna okrenutog ka potrebama korisnika, moe se ostvariti samo ako
ve postoji Web reenje i ako u okviru tog reenja postoji mogunost dograivanja pojedinih
vizuelnih elemenata iji bi se efekti implementacije pratili na osnovu statistikih analiza o
upotrebi tih reenja. Ovaj sistem provera esto se koristi u sluaju kreiranja nove informacione
strukture i interaktivnih elemenata Web stranice.

3.12. Praenje poseenosti Web stranicama
Statistika poseenosti Web prezentacije predstavlja oblast kojoj se u elektronskom
poslovanju posveuje znaajna panja. Saznanje o tome ko, zato i koliko uspeno peseuje
prezentaciju oglaavaa, predstavlja dobru osnovu u daljnjim marketing i poslovnim
analizama. Dobijeni statistiki podaci mogu se koristiti za dalji razvoj prezentacije i samog
nastupa na tritu.
Najvea korist koja je prozala iz poslovne primene Interneta i njegovih
multimedijalnih servisa poznatog kao WWW jeste potpuno okretanje potrebama korisnika..
Merenje i analiza poseenosti prezentaciji znaajno utiu na poboljanje dvosmerne
komunikacije izmeu vlasnika prezentacije i posetioca prezentacije. Statistika poseenosti je
veoma vitan element i u analizi kvaliteta Web prezentacije.
Postoji nekoliko naina merenja poseenosti Web prezentaciji, a izbor metode zavisi
od potreba za takvim informacijama i same ozbiljnosti upravljanja prezentacijom.
Najjednostavniji nain merenja poseenosti je postavljanje brojaa koji se poveava za
1 kada posetilac uita kompletnu prezentaciju. Oni oglaivai koji ele vie informacija o
poseenosti prezentaciji postavljaju na nju log-fajlove u kojima se belee i podaci o adresi
posetioca, IP adresi, pravac kojim se kree kroz prezentaciju i slino. Sve informacije koje
nude log-fajlovi, koje se efikasno prikupljaju i analiziraju, mogu znaajno doprineti
ocenjivanju kvaliteta i samog uinka prezentacije. Efikasno praenje pristupa prezentaciji
omoguuje instalirani odgovarajui programi namenjeni praenju pristupa.
U svetu postoji veliki broj programa koji, pored voenja statistike prisustva Web
stranici, istovremeno automatski obrauju prikupljene informacije i predstavljaju ih u obliku
jasnih i preglednih tabela i grafikona.
U procesu merenja i analize poseenosti Web stranici postoje dva pristupa:
- serverski zasnovano merenje i
- korisniki zasnovano merenje.
Serverski orjentisani pristupi
Tehnologija na kojoj je baziran Internet omoguava precizno evidentiranje broja
korisnika koji pristupaju prezentaciji kao i prikupljanje drugih relevantnih informacija vezanih
za pristupanje korisnika. Kod svakog pristupa prezentaciji Web server, raunar na kojem se
prezentacija nalazu, pravi log-fajl u koji zapisuje podatke o pristupu.
Jedan od problema koji se javlja kod log-fajla jeste keiranje, cashing, koji nastaje
kada se prezentacija, ili neki njen deo uva na nekom drugom serveru, na putu izmeu
korisnika i stvarnog srevera Web prezentacije. Taj drugi server moe biti disk samog korisnika
na kome su sauvane stranice kojima je korisnik poslednji put pristupio ili moe da bude disk
na proxy14 serveru. Veliki broj korisnika moe pristupati prezentaciji na proksi serveru ali se u
tom sluaju ne registruju u log datotekama. I komercijalni servisi uvaju na svojim serverima
veliki broj prezentacija kako bi svojim korisnicima omoguili bri pristup.
14
Proxy server je raunar koji stoji izmeu klijenta i glavnog servra kao posrednik. Specifino, proxy serveri
najee se koriste za opsluivanje web stranica, tj. korienje Interneta.

U svim ovim situacijama moe se desiti da se pristupi prezentaciji a da se to ne
registruje u log datoteci, da nema informaciju o tome. Ovo predstavlja problem kod merenja
pristupa prezentaciji za koji ipak jo uvek ne postoje kvalitetna reenja.
Jedan od mogunosti koje se uvode u postupak analize pristupa prezentaciji su
kolaii, cookies, koji predstavljaju informaciju koju Web server belei na raunar posetioca
na osnovu kojeg ga kod sledeeg pristupa prepoznaje. Uz pomo kolaia prate se i belee
aktivnosti svakog posetioca pojedinano na osnovu ega se mogu dobiti znaajne informacije
o korisnicima koji esto pristupaju prezentaciji.
Postoji vie programskih reenja za statistiku analizu prezentacija na osnovu log
datoteka koji prikazuju opti pregled aktivnosti na prezentaciji. Podaci u tabelama i
grafikonima pokazuju dinamiku upotrebe prezentacije. Na primer, program Webalizer
proizvodi detaljne izvetaje u HTML formatu koji se, uz pomo standardnih pretraivaa,
mogu pregledati.
Web-analizeri, programi za analizu pristupa, svojim korisnicima pruaju sledee
podatke:
- Broj pristupa, broj svih zahteva za otvaranje neke datoteke koji se alje na
server na kome se nalaze prezentacija. U ovaj broj su ukljuene i HTML
stranice, slike audio i drugi zapisi.
- Broj datoteka, fajlova, predstavlja broj broj pristupa, zahteva, koji su rezultirali
slanju nekakvih rezultata, odgovora, posetiocu. U ovaj broj su ukljuene HTML
i audio zapisi islike ali ne i stranice koje nisu pronaene (greka 404 - not
found) ili stranice koje su keirane na serveru ili raunaru posetioca. Moe se
zakljuiti da se moe dobiti okvirni broj posetilaca koji su vie puta posetili
stranicu, kao razliku broja pristupa i broja datoteka. to je razlika vea to je
vie posetilaca gleda stranicu vie od jednog puta.
- Broj stranica predstavlja broj HTML dokumenata koji su otvoreni prilikom
posete Web prezentaciji. Ovde mogu biti ukljueni i dokumenti .php, .htm, .pl
ili cgi ali se ne broje slike ili audio datoteke.
- Broj poseta Web prezentaciji sa razliitih raunara, IP adresa. Svako ko prvi
put poseti prezentaciju ili joj pristupa nakon odreenog, definisanog perioda
vremena, najee je to 30 minuta, predstavlja dodatnu posetu prezentaciji.
Ovaj broj odnosi se samo na otvaranje HTML stranice.
- Broj koliine podataka predstavlja broj o protoku koliine podataka koja je
razmenjena sa sa raunarom posetioca a na osnovu podataka koji su pronaeni
u log datotekama.
- Broj raunara je broj spoljanjih raunara sa kojih je napravljen pristup
prezentaciji. Prepoznaju IP adrese raunara sa kojih se pristupa ali on ne
predstavlja broj pojedinanih korisnika jer jedan korisnik moe pristupiti sa
vie raunara a isto tako jedan raunar moe koristiti vie korisnika. Da bi
pristupili istoj prezentaciji.
- Najposeenije stranice. Ovi podaci identifikuju najpopularnije stranice na
prezentaciji i frekvenciju njihove poseenosti. Dati su i podaci o prosenom
vremenu koje posetilac provede na svakoj od stranica, a ovi podaci ne ukljuuju
pristupe grafikim, audio i video sadrajima. Dat je takoe i procenta pristupa
stranici u odnosu na pristupe ostalom HTML sadraju.

- Najmanje poseene stranice. Ova grupa podataka predstavlja najmanje
poseene stranice na prezentaciji, i to samo uspeno uitane HTML stranice ali
ne i grafiku.
- Najee ulazne stranice. Ova grupa podataka identifikuje prve stranice koje su
viene kad posetilac ue na prezentaciju a to je najee naslovna strana.
Meutim to moe biti i neka druga stranica ako se direktno adresira na nju ili se
pristupi upotrebom linka. Procenat najeih ulaznih stranica pokazuje ukupan
broj sesija zapoetih ispravnim tipom dokumenta, a ako sesija zapone drugim
tipom sadraja, zvuk ili slika, taj sadraj i sesija se ne ubrajaju u ulazne.
- Najee izlazne stranice. Ovi podaci predstavljaju najee stranice sa kojih su
posetioci napustili prezentaciju. Procenat se odnosi na ukupan broj sesija koje
su zapoele standardnim tipom dokumenta, a ne uraunavaju se sesije zapoete
nestandardnim tipom podataka kao to su zvuk i grafika.
- Pristup jednoj stranici. Grupa podataka identifikuje stranice prezentacije
kojima su posetioci pristupili direktno ili su izali bez pregleda bilo koje druge
stranice.
- Najee putanje kroz prezentaciju. Podaci identifikuju putanje koje posetioci
najee slede kada su na prezentaciji. Putanja poinje ulazno stranicom i
prikazuje sledeih est pregledanih stranica.
- Najee koriene forme i skriptovi. Najee izvravane forme i skriptovi koji
se izvravaju na prezentaciji.
- Nivo prezentacije po danima u nedelji. Aktivnosti na prezentaciji po danima u
nedelji za definisani period izvetavanja. Ova tabela prikazuje broj pristupa po
danima i njihov odnos prema ukupnom broju pristupa u nedelji.
- Nivo aktivnosti po satima u danu. Najaktivniji i najmanje aktivan sat u danu za
period izvetavanja i nivo aktivnosti u svakom satu.
- Nivo aktivnosti po mesecima u godini. Prikazan je nivo aktivnosti za svaki
mesec u prethodnih 12 meseci.
- Tehnike statistike i analize. Tabela predstavlja tehniki presek pouzdanosti
prezentacije, broj uspenih i neuspenih poseta prezentaciji izraen u
procentima.
- Greke posetilaca. Predstavlja grupu greaka koje posetioci prave kod pristupa
prezentaciji. U tabeli su prikazane sve uoene greke sortirane po broju
pojavljivanja.
- Najfrekventniji direktorijumi. U tabeli su predstavljeni podaci o pristupu
direktorijumima na prezentaciji u opadajuem redosledu prema broju poseta.
- Najee dolazne prezentacije. U tabeli su prikazana imena domena ili
numerike IP adrese sa linkovima prema prezentaciji.
- Najee dolazne URL adrese. U tabeli su prikazane potpune adrese koje sadre
linkove prema prezentaciji, a podaci se odnose na posetioce koji su direktno
ukucali URL prezentacije.
- Najei pretraivai. Tabela sadri podatke o pretraivaima koje su posetioci
koristili da dou naprezentaciju.

- Najee kljune rei koriene za pretraivanje. U tabeli su identifikovane rei
koje najvie posetilaca dovode na prezentaciju, a druga tabela ima podatke o
pretraivaima po kljunim reima.
- Najee korieni pretraivai. Tabela sa najpopularnijim pretraivaima koje
posetioci prezentacije koriste.
- Najee koriene platforme. Tabela sadri operativne sisteme koje korist
posetioci prezentacije.
- Domen korisnika i podaci o zemlji iz koje posetilac pristupa. Ovo su podaci
koje treba analizirati sa rezervom jer postoji veliki broj domena koji ne nose
oznaku zemlje izn kojih dolaze, nego su pod optim domenima .com .edu .org i
slino. Meutim oznaka zemlje ne znai da se posetilac i nalazi u toj zemlji.
Ovi podaci ipak mogu da se koriste uz neku dodatnu obradu i analizu.
Korisniki orjentisani pristupi
Osnovna razlika izmeu korisnikog i serverskog pristupa je u merenju pojedinanih
poseta prezentaciji. Kod korisniki orejntisanog pristupa se dobija taan i jasan podatak o
broju jedinstvenih poseta a kod serverski orjentisanog pristupa koriste se grube aproksimacije
zasnovane na kolaiima, IP adresama ili na registracijama korisnika.
Korisniki orjentisani pristupi jasno razlikuju posete robota od posete obinog
posetioca, obinog posetioca od viestrukog posetioca. Ovaj pristup razlikuje i jedinstvenu
posetu stranici.
Znaajna prednost korisniki orjentisanog pristupa je i da se jednom impresijom smatra
poseta jednoj stranici bez obzira koliko datoteka, fajlova, ona sadri. U ovom pristupu
terminologija je univerzalna i standardizovana.
Serverski orjentisan pristup je zastupljeniji iako je loiji za merenje poseenosti u
odnosu na korisniki orjentisan pristup.
Korisniki orjentisan pristup je manje zastupljen ali svojim prednostima i reenjem
nedostataka serverski orjentisanog pristupa postaje popularniji i sve se vie koristi. Meutim
na naim prostorima mali broj oglaivaa zahteva tane podatke o poseenosti to je dovelo do
toga da se koriste razliiti servisi za istraivnje poseenosti. Najpopularni servis kod nas
serverski orijentisan pristup ali je izraen i trend rasta popularnosti korisniki orjentisanih
pristupa.

3.13. WAP pristupni protokol za beine ureaje - Wirelles Access
Protocol
Motorola, Nokia i Ericsson su se sredinom 1997. godine udruili u pokuaju da
definiu standard za pristup Internet sadrajima korienjem sredstava za mobilnu
komunikaciju i kao rezultat toga nastao je WAP (Wireless Application Protocol). Pored
osnivaa - navedena tri najvea proizvoaa mobilnih telefona i najvea imena u:
- industriji raunara - IBM,INTEL, Compaq, Hewlett Packard...
- industriji softvera - Microsoft, Sun, Oracle, Sybase, Novell...
- telekomunikacione kompanije - AT&T, Deutsche Telekom, Japan Telecom, Telecom
Italia...
- najznaajnije kreditne kartice - Master Card International, Visa International
- VeriSign Inc. i RSA Security
Cilj ovog foruma je bio da definie standarde i da ih uskladi sa postojeim Internet

tehnologijama. Definisanjem standarda od strane foruma WAP je postao de facto svetski
standard za komunikaciju beinim ureajima.
Danas je WAP forum ukljuen u otvoreno mobilni udruenje OMA (Open Mobile
Alliance ) i ne postoji vie kao nezavisna organizacija.
WAP Standard
Danas postoji veliki broj meusobno usklaenih protokola preko kojih se obavlja
komunikacija u raunarskim mreama. Postavlja se pitanje zato nije bilo mogue povezati
mobilne ureaje pomou postojeih protokola. Odgovor je jednostavan - zato to mobilni
ureaj nije raunar.
Neke od razlika izmeu mobilnih ureaja i standardnih raunara:
- Veliina - mobilni ureaji su manjih dimenzija i lako su prenosivi;
- Procesor - drugaije je arhitekture i nije ni priblino moan kao kod raunara;
- Memorija i disk - mnogi od mobilnih ureaja nemaju sopstevnu memoriju. Ove
komponente se mogu dokupiti kao dodatne ali su prilino skupe;
- Baterija - napajaju se baterijama i ne mogu dugo vriti obrade podataka kao to je to
sluaj sa raunarom koji ima nezavisno napajanje;
- Ekran - ogranien je veliinom i rezolucijom, a neki od njih ne mogu prikazivati boje;
- Ulaz - mobilni ureaji nemaju tastaturu ili ako je imaju ona je ograniene veliine. U
takvim uslovima vei unos podataka je otean.
Pored gore navedenog i beine mree se razlikuju od ianih mrea. Razlike postoje u
irini opsega, pouzdanosti koja zavisi od toga da li je korisnik u dometu, nainu pristupa.
Takoe, mnoge zemlje imaju vie razliitih mrea koje opet imaju razliite tehnike
mogunosti to opet oteava povezivanje.
WAP je okruenje za razvoj aplikacija i skup komunikacionih protokola, namenjen
mobilnim beinim ureajima koji pristupaju Internetu. Definisan je u skladu sa ostalim Web
standardima.
Za opis Web sadraja u WAP tehnologiji korisiti se markerski jezik WML (Wireless
Markup Language) i WMLScript. Po svojoj strukturi i osobinama WML je slian HTML i

XML jezicima i zasniva se na XML standardu koji omoguava razvoj aplikacija za mobilnu
mreu. WML i WMLScript ne zahtevaju tastaturu i mia kao sredstvo za unos podataka.
WTP protokol (Wireless Transaction Protocol) je deo WAP standarda, omoguava
pouzdanu usluge za prenos podataka kao i tradicionalni TCP protokol. Za razliku od TCP,
WTP eliminie nepotrebne informacije i smanjuje koliinu podataka koja se prenosi kroz
beinu mreu.
WSP protokol (Wireless Session Protocol) je deo WAP usluga i definisan je tako da
omoguava zaustavljanje i nastavljanje sesije bez ponovne poetne inicijalizacije. Time je
omogueno privremeno zaustavljanje sesije u vremenu bez komunikacije, ime se tede
resursi mree i mobilnog telefona.
Struktura WAP-a
WAP standard predvia postojanje malog micro-browsera (mikro pretraivaa
Interneta) u mobilnom telefonu ili drugom mobilnom ureaju preko koga se upuuju zahtevi
za Internet sadrajem. Zahtev se preko provajdera sa mobilnog ureaja putem WAP-a alje
WAP gateway serveru - kojeg mobilni ureaj ga tretira kao proxy server a on taj zahtev
prosleuje dalje regularnom HTTP Internet serveru. HTTP server vraa zahtevani sadraj
WAP gateway serveru, ili kao WML ili kao klasian HTML kod. Ukoliko se radi o HTML
kodu WAP gateway server ga konvertuje u WML i nakon toga ga alje WAP klijentu.
WAP server preuzima na sebe i ulogu DNS servera (Domain Name Server) te tako
tedi ograniene resurse mobilnog telefona.
Pored prevoenja zahteva iz WAP protokola u Web protokol (HTTP i TCP/IP) i
obratno, WAP server se koristi i kao enkoder Web sadraja. (Sadraj se izmeu mobilnog
ureaja i WAP gateway servera prenosi u kompaktnom binarnom formatu zbog smanjenja
koliine podataka koja se prenosi kroz beinu mreu. Pre prenosa ka mobilnom ureaju WAP
server vri enkodiranje sadraja, dobijenog sa Web servera, u kompaktni enkodirani binarni
format. Zahtev primljen sa mobilnog ureaja koji je u binarnom formatu prenosi u format
zasnovanom na tekstu, koji prosleuje Web serveru.)
Wireless Aplication Environment - aplikacioni protokol za beino
okruenje
WAE (Wirelles Application Environment) poseduje odreeni broj servisa koji
upravljaju sadrajem, raunima, korisnicima i vre kompajliranje i enkodovanje sadraja.
Arhitektura WAE podrazumeva postojanje korisnikih agenata (user agents) koji interpretiraju
sadraj dobijen sa traene URL adrese. Korisniki agenti moraju da upravljaju sa dve vrste
dobijenih sadraja: mikropretraiva prikazuje dobijeni WML kod na ispravan nain, a
virtuelna maina interpretira WML skript. WML skript unutar sebe ukljuuje i odreeni broj
standardnih biblioteka pomou kojih se mogu izvriti neke od standardnih funkcija. Ove
biblioteke su u native bajt kodu i prevode se u specifinoj virtuelnoj maini pre samog
izvravanja, tako da ne zahtevaju postojanje nekog odreenog agenta u samom mobilnom
ureaju.
WAE obezbeuje podrku za odreeni broj standardnih tipova sadraja kao to su
vCard i VCalendar za komunikaciju aplikacija sa imenikom i kalendarom, kao i WBMP

(Wireless BMP15) koji predstavlja beini bit mapirani format za prikazivanje slika,
optimizovan za mobilne reunarske ureaje.
WBMP slika se identifikuje korienjem TypeField value koja opisuje enkodiranu
informaciju (na primer organizacija pikseli i palete, kompresija i animacija) i odreuje
karakteristiku slike prema WAP dokumentaciji.
TypeField value je predstavljen sa Image Type Identifaer-om. Nulti tip WBMP-a,
ustanovljen 2003. godine, ima sledee karakteristike:
- nema kompresije,
- jedan bit za boju (0- crna i !-bela) i
- monohromatski je.
Markerski jezik koji se koristi se naziva beinim markerskim jezikom WML
(Wireless Markup Language) i dizajniran je u skladu sa ogranienjima koje prua prenos
podataka kroz beinu mreu, kao i ogranienjima koje ima sam mobilni ureaj. HTML je
preteno orijentisan prema vizuelnim aspektima prikazivanja dokumenata, odnosno prema to
bogatijem i kvalitetnijem vizuelnom dizajnu i efikasnom korisnikom interfejsu. Dizajn strane
i interakcija sa korisnikom, preko elemenata kao to su komandna dugmeta ili frameseta, su
primenljivi na klasinim pretraivaima, ali ne i za mikropretraivae koji rade u mobilnim
ureajima i u beinom okruenju.
WML je izveden iz XML-a i sadri elemente koji su podesniji za prikazivanje
elemenata stranice na mobilnim ureajima. Na primer, WML definie element (opciju) za
prikazivanje u mikropretraivau koji predstavlja ekvivalent (button) elementu HTML-a.
Skript jezik WMLScript je izveden iz ECMAScript jezika i odrava kompatibilnost sa
postojeim HTTP 1.1. standardom.
Wireless Session Protocol - protokol sesije
WSP (Wirelless Session Protocol) je binarni protokol koji zajedno sa WTP upravlja
sesijom izmeu ureaja i servera. Ovaj protokol uspostavlja sesiju na zahtev klijenta i odrava
je sve dotle dok je klijent eksplicitno ne prekine. Takoe, ukljuuje i mogunost
suspendovanja i obnavljanje sesije to predstavlja vanu osobinu WAP-a. Naime, u beinom
okruenju deava se da signal oslabi ili da se prekine zbog kretanja i izlaska iz zone dometa ili
zbog slabih prijemnih karakteristika samog mobilnog ureaja, i tada dolazi do prekida veze.
Prilikom prekida veze WSP uva status sesije i nakon ponovnog uspostavljanja veze, sesija
otpoinje tamo gde je prekinuta.
Mogunosti mobilnih ureaja dosta variraju tako da server ne moe da tretira sve
ureaje na isti nain. Zato prilikom uspostavljanja sesije WSP ispituje mogunosti i servera i
ureaja i na osnovu toga uspostavlja odgovarajui tip veze.
WSP podrava connection-oriented i connectionless sesije. Connection-oriented sesije
se povezuju preko WTP protokola, a connectionless koriste WDP (WAP Datagram Protocol)
koji definie protok informacija od prijemnika ka poiljaocu i lii na UDP (User Datagram
Protocol) direktno.
(UDP je jedan od jezgrenih lanova IPS-a (Internet Protocol Suite), kompleta mrenih
protokola koji se koriste za Internet. Sa UDP-om raunarske aplikacije alju poruke, u ovom
15
BMP je format datoteke koje se nekada nazivaju i bitmap ili DIB file format (device-independent bitmap),
format datoteke u koje se smetaju digitalne bitmap slike, naroito na Microsoft Windows i OS/2 operativnim
sistemima.

sluaju nas referenciraju na druge hostove na IP mrei bez zahtevanja prethodne komunikacije
sa ciljem uspostavljanja specijalnih prenosnih kanala ili puteva podataka. UDP se ponekad
naziva i Universal Datagram Protocol16).
WTP - Wireless Transaction Protocol - transportni protokol
Ovaj protokol se nalazi na transportnom sloju i poseduje mnoge od mogunosti koje
poseduju protokoli na ovom sloju. On obezbedjuje pouzdan komunikacioni kanal za prenos
poruka zasnovan na principu zahtev/odgovor i pri tome odrava stanje komunikacije.
Odgovoran je i za kvalitet prenosa, pa se na ovom sloju vri i kontrola podataka, ponovna
transmisija izgubljenih ili oteenih poruka, spajanje poruka itd. Poseduje funkciju za
generisanje prekida kada je komunikacija sa serverom prekinuta da bi signalizirao aplikaciji da
rezultati procesa koji se izvrava vie nisu dostupni.
Da bi odgovorio specifinim zahtevima aplikacija koje se izvravaju definisane su tri
klase transporta:
- Klasa 0 je slina UDP (User Datagram Protocol) protokolu koji se koristi kod
ianih veza i ova klasa ne garantuje pouzdan prenos poruka, odnosno ne vri
kontrolu prenosa. Takoe, ne odrava status veze i ne podrava funkciju prekida
koja signalizira kada je dolo do prekida komunikacije sa serverom.
- Klasa 1 definie pouzdan prenos vrei njegovu kontrolu i odrava status
komunikacije, podrava ponovnu transmisiju poruka, ali ne alje rezultate
transmisije. Funkcija prekida je podrana.
- Klasa 2 je takoe sa kontrolisanim prenosom i odrava status, ali i vraa rezultate
za svaku poslatu poruku. Ova klasa podrava i hold on poruku koja pokazuje da
je server zauzet procesiranjem zahteva.
Wireless Transport Layer Security - bezbedni transportni protokol
Beini ekvivalent TLS (Transport Layer Security) i SSL (Secure Socets Layer) je
WTLS (Wireless Transport Layer Security) a predstavlja protokol koji koristei kriptografiju
omoguava bezbedni prenos poruka ukljuujui autorizaciju i integritet podataka. Ovaj
protokol poseduje konzistentan interfejs za beini prenos a moe da se koristi i za prenos
kriptovanih podataka preko protokola bez kontrole prenosa kao to je WDP - Wireless
Datagram Protocol.
Transport Layer - sloj veze
Pretpostavljeni transportni sloj je UDP preko IP. Ipak, mnogi mobilni ureaji
dananjice ne podravaju IP protokol tako da se uvodi dodatni protokol koji omoguava
prenos paketa kroz mree sa komutacijom poruka - ovaj protokol se naziva WDP - Wireless
Datagram Protocol. To je protokol bez kontrole slanja koji ne odrava status veze. On se
dopunjava podrkom za rastavljanje poruka na segmente i kasnijim njihovim spajanjem i za
numeraciju portova. Zato to WDP prenosi poruke na nepouzdan nain, bez kontrole prenosa,
zajedno sa njim se koristi i WCMP (Wireless Control Message Protokol) protokol koji vri
kontrolu i signalizira greke u prenosu.
Ispod gore navedenih protokola se nalaze mobilne mree kao to su GSM, SMS
CDPD, CDMA, PDC, PHS, IS-136, DECT, ReFLEX.
16
UDP - protokol je dizajniran od strane David P. Reed 1980. godine

Beini markerski jezik - Wireless Markup Language (WML)
WML je opti markerski jezik pomou koga se vri prikazivanje Internet sadraja na
mobilnim ureajima. Optimizovan je za ograniene mogunosti mobilnih ureaja i beinog
prenosa podataka. WML dokument je XML tip dokumenta, ima i elemente HTML-a, ali je
sintaksa stroija.
WML je baziran na metafori pil (deck) i karta (card), gde je dokument analogan pilu,
a karte predstavljaju individualne ekrane, odnosno jedinice za prikazivanje dokumenta. Jedan
deck moe sadrati vie karata, i kada klijent pristupi WML stranici, sve karte se skidaju sa
WAP servera na mobilni ureaj. Dalja navigacija izmeu kartica se obavlja u samom ureaju
bez ponovnog pristupa serveru.
Navigacija izmeu karata unutar pila je mogua, kao i navigacija izmeu pilova.
Navigacija se vri kroz URL koji preuzima referencu na prvu kartu u pilu, dok se dalja
navigacija izmeu karata u pilu vri referenciranjem pomou elementa za navigaciju.
Interakcija sa korisnikom se obavlja generisanjem predefinisanih dogaaja, kao
odgovor na korisnikove akcije. Na primeru navigacije, WML podrava i forward i backward
navigaciju kroz okidanje odgovarajueg dogaaja.
Beini markerski skript jezik - WMLScript
Korienjem WMLScript jezika, mobilnoj strani se moe dati odreeni nivo
inteligencije i operacionih mogunosti. Funkcije WMLScript se obino koriste kao odgovor na
dogaaje koje je izazvao korisnik. WMLScript-om se moe izvriti validacija unetih podataka
u formu, mogu se obaviti i neke obrade u samom ureaju, i time znatno smanjiti koliina
podataka koja se prenosi kroz mreu, ka i od servera.
WMLScript je za WML ono to je JavaScript za HTML; WMLScript je skript jezik
koji je, kao i JavaScript, baziran na ECMAScript jeziku. Sadri sve uobiajene programske
konstrukcije kao ostali skript jezici (petlje, uslovna grananja, itd.). Radi efikasnosti, on se na
serveru prevodi u bajt kod, koji se potom izvrava u virtuelnoj maini u samom mobilnom
ureaju.
Pomou WMLScripta se mogu pisati korisnike programske funkcije. Mogu se
pozivati standardne funkcije dostupne unutar biblioteke standardnih funkcija - standard
WMLScript libraries, za manipulaciju stringovima, brojevima, upravljanje URL-om. Postoji i
kriptografska biblioteka koja sadri funkcije za manipulaciju sa zatienim sadrajima.

Projektovanje mobilne web aplikacije
Projektovanje informacionog sistema kome e se pristupati putem mobilnih ureaja je
u osnovi isto kao i projektovanje svakog drugog informacionog sistema. Na osnovu zahteva
korisnika vri se projektovanje sluajeva korienja sistema i tok podataka kroz sluajeve
korienja. Meutim, prilikom same implementacije uzimaju se u obzir ogranienja mobilnih
ureaja, u pogledu resursa i mogunosti, i predvia se vie scenarija u zavisnosti od
mogunosti klijenta koji pristupa aplikaciji.
Na primer, informacioni sistem virtuelne prodavnice za prodaju mobilnih ureaja prati
stanje proizvoda, stanje narudbenica, isporuke i plaanja. Proizvodi se prate po koliini, ceni,
popustima u ceni, stanju na zalihama i proizvoaima.
Praenje kupovine kree formiranjem kupovne karte koja prati ta kupac stavlja u
korpu prilikom posete virtuelnoj prodavnici, kada odlui da narui pa se na osnovu kartice
formira narudbenica. Nakon formiranja narudbenice prati se stanje isporuke kupcu i
plaanja proizvoda. Znai, sistem mora da zadovolji sloene zahteve.
Dva osnovna problema koja se kod projektovanja informacionog sistema kojem se
pristupa mobilnim ureajem javljaju su: ogranieni resursi mobilnih ureaja i ogranienja u
pogledu on-line plaanja i sigurnih prenosa osetljivih podataka.
Zbog ogranienja u pogledu resursa mobilnih ureaja, front office aplikacija je
projektovana prema mogunostima mobilnih ureaja, dok su sloeniji zahtevi koje postavlja
back office, u smislu unosa velikih koliina podataka o proizvodima, narudbincama i
isporuci, kao i upload slika i drugih fajlova sa velikom koliinom podataka projektovan kao
klasina web apliakcija.
Potrebno je omoguiti kupcu da putem svog mobilnog ureaja pogleda ponudu
proizvoda koje nudi prodavac, prema kategorijama i proizvoaima. Zatim kupac treba da
pogleda karakteristike proizvoda za koji je zainteresovan i ukoliko on ispunjava njegove elje,
treba mu omoguiti da taj proizvod stavi u virtuelnu korpu. Kupac bi dalje mogao da vri
razgledanje proizvoda i njihovih karakteristka ili da se odlui za kupovinu odabranog
proizvoda. Prilikom kupovine treba omoguiti kupcu da odabere nain plaanja, on-line putem
kartice ili off-line putem slanja uplatnice. Isporuka proizvoda bi se vrila nakon plaanja
potom ili bi kupac mogao lino da preuzme proizvod u nekoj od prodavnica kompanije.
Kompanija putem web aplikacije prati narudbe i plaanje kupca.
Opti scenario korienja sistema bi bio sledei:
- Kupac dobija listu kategorija proizvoda koje nudi kompanija
- Odabira kategoriju i nakon zahteva dobija listu proizvoaa proizvoda za odabranu
kategoriju.
- Kupac odabira proizvoaa i dobija listu proizvoda koji postoje na zalihama za
odabranog proizvoaa.
- Kupac gleda karakteristke proizvoda, cene i eventualne popuste u ceni za neke
proizvode.
- Kupac stavlja proizvod u korpu.
- Kupac kupuje proizvod dajui svoje podatke za formiranje narudbenice.
- Firma prima podatke o naruenim proizvodima od strane kupca i nain plaanja.
- Firma formira narudbenicu koju alje kupcu potom ili faksom.
- Nakon izvrene uplate menja status narudbenice u sistemu i vri isporuku kupcu.

Sluajevi upotrebe sistema
Sluajevi upotrebe i akteri definiu obim sistema koji se kreira. Sluajevi korienja
ukljuuju sve to postoji unutar sistema. Akteri ukljuuju sve to predstavlja spoljanost
sistema.
Akteri su neko ili neto to uestvuje u izgradnji sistema. Oni su iznad sistemskog
domena i ne modeliraju se. Predstavljaju se figuricama oveka. Mogu biti fizika linost
korisnik ili drugi sistem koji e vriti komunikaciju sa posmatranim.
Sluajevi upotrebe su visok nivo funkcionalnosti koje sistem prua. Drugim reima
sluaj upotrebe pokazuje kako neko moe da koristi sistem.
Na osnovu zahteva definisani su sledei uesnici: kupac i firma.
Kupac je korisnik sistema zbog koga sistem i postoji. Njegova uloga je da pregleda
proizvode ponuene na mobilnoj web stranici od strane firme, gleda karakteristike proizvoda i
izvri kupovinu.
Administrator predstavlja administrativno lice u firmi koje prati stanje sistema.
Koristei administrativne alatke prati stanje zaliha proizvoda, prati narudbenice, prodaju i
isporuku. Takoe prati i kupce, odnosno ukoliko je neki kupac stalni njemu se u skladu sa
politikom odnosa prema kupcima mogu dati diskontne cene za neke proizvode.
Nakon primljene narudbe od strane kupca, posetioca virtuelne prodavnice,
administrator vri validaciju podataka. Ukoliko su podaci nepotpuni kontaktira kupca na
osnovu datih podataka prilikom kupovine. Nakon toga alje narudbenicu kupcu. Zatim prati
stanje plaanja i nakon obavljene uplate poroizvod se dostavlja kupcu putem pote ili line
dostave.
Sluajevima korienja se definie zahtevana funkcionalnost sa aspekta korisnika
sistema i pri tome se ne ulazi u detalje realizacije. Kompletno ponaanje sistema opisano je
sluajevima korienja. Sluaj korienja definie niz akcija koje sistem izvrava na zahtev
spoljanjeg korisnika u cilju ostvarivanja odreene funkcionalnosti sistema i rezultat vraa
spoljanjem korisniku.
Ukoliko vie funkcija koriste delove iste funkcionalnosti onda se taj odnos opisuje
stereotipom include i on ukazuje da je u funkcionalnost posmatrane funkcije ukljuena i
funkcionalnost koju obezbeuje druga funkcija sistema. Proirenom vezom extend se
omoguava da jedan sluaj proiri svoju funkcionalnost korienjem funkcionalnosti koju
prua drugi sluaj upotrebe.
Pregled kategorija proizvoda
Sluaj korienja omoguava posetiocu prodavnice da pogleda koje se vrste proizvoda
nude po kategorijama. U konkretnom sluaju to mogu biti mobilni telefoni, pratea oprema,
memorijske kartice, mrena oprema itd.
Posetioc pristupa uvodnoj strani i odabira opciju koja mu omoguava pregled
kategorija proizvoda. Sistem mu predstavlja listu kategorija proizvoda koji postoje u
prodavnici.
Pregled karakteristika proizvoda
Sluaj korienja omoguava posetiocu prodavnice da pogleda koje se vrste proizvoda
nude po proizvoaima i pregled karakteristika i cene konkretnog proizvoda.
Primarni tok akcija:

- Kupac dobija listu proizvoaa za odabranu kategoriju proizvoda koji postoje u
prodavnici
- Kupac bira eljenog proizvoaa
- Kupac dobija listu proizvoda za odabranog proizvoaa
- Kupac odabira proizvod i upoznaje sa njime preko opisa, i vidi cenu proizvoda
- Alternativni tok1: Kupac odustaje od kupovine odabranog proizvoda
- Alternativni tok2: Kupac smeta proizvod u korpu
- Kupac eli da se detaljno upozna sa proizvodom i trai stranu sa detaljnim
karakteristikama
- Alternativni tok1: Kupac odustaje od kupovine
- Alternativni tok2: Kupac smeta proizvod u korpu
Gde su alternativni tokovi A1 i A2 odreeni koraci u putanji kretanja kroz stranicu.

A1: Kupac odustaje od kupovine odabranog proizvoda
- Kupac se vraa na stranu sa spiskom proizvoda i odabira drugi proizvod
A2: Kupac smeta proizvod u korpu
- Kupac dobija stranu sa korpom na kojoj moe da smesti eljenu koliinu
odabranog proizvoda u korpu.
Pregled i manipulacija sadrajem korpe
Sluaj korienja omoguava posetiocu prodavnice da smesti proizvod u korpu,
odreujui koliinu koju eli da kupi, da pregleda sadraj korpe, da proizvod izbaci iz korpe ili
da promeni koliinu.
Primarni tok akcija je:
- Kupac iz kataloga odabira proizvod i eli daga smesti u korpu
- Kupac na stranici sa detaljima korpe odreuju koliinu, za odabrani proizvod, koji
eli da smesti u korpu
- A1: Kupac odustaje od smetanja proizvoda u korpu
- Kupac vidi sadraj korpe sa izraunatom cenom proizvoda plus porez
- A2: Kupac eli da smanji koliinu ili izbaci proizvod iz korpe
Gde su alternativni tokovi A1 i A2 odreeni koraci u putanji kretanja kroz stranicu.
A1: Kupac odustaje od smetanja proizvoda u korpu
- Kupac odustaje i vraa na stranu kataloga sa koje je odluio da proizvod smesti u
korpu
A2: Kupac eli da smanji koliinu ili izbaci proizvod iz korpe
- Kupac se vraa na stranu sa detaljima korpe i smanjuje koliinu ili izbacuje
proizvod iz korpe
- Vraa se u katalog na stranu sa koje je odluio da proizvod smesti u korpu
Kupovina proizvoda
Sluaj korienja omoguava posetiocu prodavnice da proizvode koje je smestio u
korpu kupi popunjavanjem obrasca sa podacima neophodnim za plaanje i isporuku proizvoda
kupcu

Primarni tok akcija je:
- Kupac gleda sadraj korpe i odluuje da kupu proizvode u korpi
- Dobija obrazac u koji treba da unose podatke neophodne za kupovinu: naziv,
adresu, telefon, faks, email, nainplaanja, nain isporuke
- A1: Kupac odustaje od kupovine
- Kupac pre slanja podataka ima mogunost jo jednom da proveri sadraj korpe
Alternativni tok procesa kupovine:
A1: Kupac odustaje od kupovine
- Kupac odustaje i vraa na stranu kataloga sa koje je odluio da proizvod smesti u
korpu
Praenje stanja proizvoda
Sluaj korienja omoguava Administratoru da upravlja stanjem proizvoda u pogledu:
- stanja zaliha,
- pripadnost proizvoda proizvoau,
- pripadnost kategoriji (telefon, oprema, memorijska kartica...),
- detaljnim karakteristikama proizvoda (opis ekrana, kamere, nain povezivanja...),
- cenom proizvoda,
- popustima na koliinu ili rasprodaja.
Primarni tok:
- Administrator upravlja koliinom zaliha proizvoda unosei nove koliine
- Administrator unosi nove proizvode
- Administrator unosi nove kategorije proizvoda
- Administrator unosi nove proizvoae
- Administrator povezuju kategoriju sa konkretnim proizvodom
- Administrator povezuje proizvoaa sa proizvodom
Praenje isporuke
Sluaj korienja omoguava Administratoru da upravlja isporukom narucenog
proizvoda. Nakon izvrsene uplate proizvod se isporucuje kupcu na nain koji je on odabrao
prilikom kupovine. Administrator prati isporuku menjajuci status narudbenice
Primarni tok:
- Administrator prati uplate na raun prodavnice
- Nakon izvrene uplate menja status narudbenice
- Proizvod se isporuuje kupcu na nain koji je odabrao prilikom naruivanja
- Nakon isporuke menja se status narudbenice
Praenje kupaca
Sluaj korienja omoguava Administratoru da upravlja kupcima registrovanim u
sistemu. Moe da prati kupce, broj kupovina i time da se stalnim kupcima daju pogodnosti
prilikom plaanja. Takoe kupce koji imaju neredovna plaanja, odustajanja od kupovine
moe da prati i da prodavnica takvim kupcima ne daje nikakva olakanja

Primarni tok:
- Administrator pregleda kupce i njihove narudbenice
- Administrator izbacuje iz sistema kupce koji imaju nedovrene narudbenice
- Kupcima koji obavljaju este ili vee kupovine se nude pogodnosti prilikom
narudbina
Primer Razvoj aplikacije korienjem ASP.NET 2.0 serverske

tehnologije
ASP.NET je Microsoft-ov alat za razvoj dinamikih Web stranica, Web aplikacija i
Web servisa. Prva verzija ASP-NET-a je objavljena januara 2002. godine. Ovaj .NET okvir je
naslednik Microsoft-ovog Active server Pages (ASP) tehnologije a izgraen je CLR
(Common Language Runtime) jezikom i dozvoljava programerima da koriste bilo koji .NET
jezik za pisanje ASP.NET koda.
Microsoft ASP.NET Mobile Controls (u ranijim verzijama okruenje je poznato kao
Microsoft Mobile Internet Toolkit) proiruje ASP.NET serversku tehnologiju mogunou
izrade Web aplikacija namenjenih mobilnim ureajima.
ASP.NET tehnologija izrade mobilnih Web aplikacija

ASP.NET Mobile Designer
ASP.NET Mobile designer proiruje Microsoft Visual Studio .NET i omoguava
jednostavnu izradu Web aplikacija za mobilne ureaje. Dodavanje mobilnih kontrola se vri
na jednostavan nain, a nain njihovog prikazivanja kontrolie se od strane ASP.NET, u
zavisnosti od mogunosti ureaja koji ih poziva. Dizajner dozvoljava vizuelno kreiranja
mobilnih Web formi, jednostavnim prevlaenjem kontrola iz kutije sa kotrolama, a u vreme
izvravanja ASP.NET generie odgovarajui markerski kod koji odgovara ciljnom ureaju.
Obzirom da ASP.NET automatski prilagoava prikazivanje mobilnih kontrola na
ciljnom ureaju, prilikom izrade aplikacije ne mora se voditi rauna o prikazu ve se kontrole
rasporeuju u eljenom logikom rasporedu prema ranijim iskustvima sa klasinim Web
aplikacijama. Ne mogu se runo zadavati veliine kontrola ve ASP.NET upravlja izgledom
prilikom generisanja koda za prikazivanje. Dizajner daje apstraktni prikaz strane ne dajui
emulaciju prikaza na nekom konkretnom ureaju. Strana se prilikom prikazivanja prilagoava
ciljnom ureaju, tako da njen izgled u dizajn modu u veini sluajeva ne odgovara izgledu na
ureaju, jer mogue je da neke od kontrola ili njihovih svojstava ciljni ureaj ne podrava.
Ipak, i pored ovog prilagoavanja zadrava se logiki raspored kontrola na strani.
Kao to je prethodno reeno Mobile Designer omoguava tri pogleda na mobilnu
stranu: dizajn, HTML i kod editor pogled.
Dizajn pogled je ono to mnogi nazivaju dizajnerom stranice. On omoguava
interaktivni prikaz stranice, podravajui tehniku prevlaenja mobilnih kontrola na stranicu iz
kutije sa kontrolama i njihovog slobodnog rasporeivanja. Zbog toga to ne emulira prikaz
stranice na nekom konkretnom ureaju, ve samo prikazuje logiki raspored kontrola, ovaj
dizajner nije u grupi WYSIWY17 dizajnera.
17
WYSIWYG editor (Word procesor) What you See Is What You Get

Prilikom prevlaenja kontrola iz Toolboxa na stranicu moraju se potovati pravila o
meusobnom sadravanju kontrola. Form i Panel mobilne kontrole mogu sadratvai veinu
ostalih kontrola, dok za neke druge se mora voditi rauna o tome da li je kontrola kontejner
koji moe sadrati eljenu kontrolu.
Mobilne Web stranice
Izrada ASP.NET mobilnih stranica ne se razlikuje mnogo od izrade tradicionalnih Web
stranica. Prilikom izrade stranice, ASP.NET izlae klasu System.Web.Mobile posveenu
iskljuivo Web razvoju. Iz ove klase se izvodi klasa MobilePage koja predstavlja osnovnu
klasu iz koje se instanciraju mobilne strane koje se kontroliu kroz System.Web.UI imenovani
prostor klasa. Takoe, ASP.NET poseduje jedinstvenu arhitekturu kojom se adaptira izlazni
markerski kod prema mogunostim ureaja koji poziva stranicu. U svaku ASP.NET stranu
ugraditi posebna kontrola kojom se ispituju mogunosti klijenta i na osnovu mogunosti mu se
isporuuje odgovarajui sadraj.
Mobilne Web aplikacije slede standardni razvoj aplikacije voene dogaajima tako da
stranice mogu odgovarati na dogaaje kao to je korisniki clisk i tako dalje.
Mobilne kontrole su osnovni gradivni blokovi mobilne aplikacije. Mobilna Form
kontrola prilikom prikazivanja produkuje WML Card tag u microbrowseru. SDK18 za mobilne
ureaje podrava tri kontrole koje su kontejneri za ostale kontrole, a to su: MobilePage, Form i
Panel.
MobilePage je primarni kontejner koji sadrava ostale kontejnere i kontrole. Jedna
mobilna stranica moe imati jednu ili vie Form kontrola.
Form kontrola moe biti bez Panel kontrole ili moe sadrati jednu ili vie njih.
Panel kontrola se koristi za grupisanje ostalih kontrola.
Stranienje
ASP.NET kontrole imaju ugraeni mehanizam pomou koga se automatski vri
razdvajanje obimnog sadraja u manje grupe koje se prikazuju u odvojenim stranicama. Ovaj
mehanizam se naziva stranienje Pagination.
Po standardu stranienje forme nije automatski ukljueno. Za aktiviranje ove
mogunosti potrebno je postaviti Paginate svojstvo na true. Kontrola koja se nalazi na formi
moe imati ukljueno svoje interno stranienje, pri emu se njen sadraj u okviru forme deli
na grupe podataka koje se prikazuju na odvojenim ekranima. Da bi interno stranienje imalo
efekta potrebno je da bude aktivirano stranienje na formi.
Interno stranienje je primenjivo kod List ili ObjectList objekta gde se veliki broj
stavki moe prikazati u vie odvojenih stranica. Ovo je posebno pogodno kada se radi o e-
commerce aplikacijama kod kojih se prikazuju velike liste podataka. Na ovaj nain lista
stranii svoj sopstveni sadraj dozvoljavajui formi da razdvoji sadraj na vie stranica.
Kontrole koje podravaju interno stranienje takoe poseduju i svojstvo korisniki
definisanog stranienja. Korienjem ovoga, programer runo kontrolie ukupan broj stavki i
broj stavki koje e biti prikazane po stranici prikaza.
18
SDK je tipini skup raunarskih alata koje programer koristi da bi napravio raunarski program za odreeni
softverski paket, softversku okosnicu, hardver platformu, raunarski sistem, raunarsku igru, operativni
sistem ili slino.

Mobilni emulatori
Emulatori su aplikacije koje se izvravaju na dekstop raunaru i simuliraju rad
mobilnog ureaja. Omoguuju testiranje mobilne aplikacije u fazi razvoja na samom raunaru,
bez potrebe za konkretnim ureajem, odnosno beinom konekcijom i WAP serverom.
Prikazuju sadraj stranica na nain na koji bi one bile prikazane na ekranu mobilnog ureaja.
Na primer, Microsoft Mobile Explorer 3.0 Emulator je alatka koja predstavlja pomo
programerima prilikom razvijanja Web sajtova i aplikacija za WML i/ili HTML mobilne
ureaje. Emulator se isporuuje u dve verzije, jedna radi kao standalone, aplikacija, a druga je
integrisana u Visual Studio.

4. SKRAENICE
ARPANET Advanced Research Projects Agency Network

ASP - Active server Pages
CLR Common Language Runtime

CRM Customer Relationship Management
CSF - Critical Success Factors
CVM Customer Value Management
DIB - Device-Independent Bitmap

DNS Domain Name Server
FAQ - Frequently Asked Questions

FQDN - Fully Qualified Domain Name
HTML - Hypertext Markup Language

HTTP - Hypertext Transfer Protocol
IEEE - Institute of Electrical and Electronics Engineers

IPS - Internet Protocol Suite
LAN Local Area Network, mrea u kojoj su povezani raunari i drugi ureaji relativno
blizu
LCS - Laboratory for Computer Science
MAN Metropoliten Area Network, mrea povezanih raunara i drugih ureaja u istom
gradu.
MIT - Massachusettsovog Tehnolokog Instituta
NCP - Network Control Protocol

NFS Network File System
OMA - Open Mobile Alliance

PDNs Public Data Networks
POP3 - Post Office protocol - 3 protokola
PSPDNs Packet Switched Public Data Networks
SCM Supply Chain Management,

SDK - Software Development Kit
SGML - Standard Generalized Markup Language
SSL - Secure Socets Layer
SMTP - Simple Mail Transfer Protocol
SWOT S-strengths, W-weaknesses, O-opportunities,
T-threats
TCP/IP Transport Control Protocol/Internet Protocol

TLS - Transport Layer Security

TPS Transaction Process System transakcija
UDP - User Datagram Protocol

URL - Uniform Resource Locator
VRML - Virtual Reality Modeling Language

WAN Wide Area Network, mrea u kojoj su povezani raunari i drugi ureaji meusobno
udaljeni, u razliitim gradovima, ak i na razliitim kontinentima
WAE - Wirelles Application Environment
WAP - Wireless Application Protocol
WBMP - Wireless BitMaP
WCMP - Wireless Control Message Protokol
WDP - WAP Datagram Protocol
WML - Wireless Markup Language
WMLScript - Beini markerski skript jezik
WSP - Wireless Session Protocol
WTLS - Wireless Transport Layer Security
WTP - Wireless Transaction Protocol

5. POJMOVI
ARPANET. Ministarstvo odbrane SAD 1969. godine uspostavilo je online mreu svog
projekta ARPA sada poznatu kao ARPAnet, Advanced Research Project Agency Network
Ciljno trite predstavljaju potencijalni potroai koje je preduzee identifikovalo kao
cilj ka kome e usmeriti svoje marketing napore.
4C (Customer value, Cost to customer, Convinience, Communication). etiri
instrumenta marketing miksa sa aspekta kupca: Vrednost za kupca, Troak, Pogodnost za
klijenta, Komunikacija izmeu prodavca i kupca.
4C (Content, Clickstream, Communication, Conversion) marketing model koji se
zasniva na etiri stuba Internet marketinga baziranim na analizi osnovnih oblika kvalitetnog
pojavljivanja preduzea na Internetu.
Direktni marketing su marketing aktivnost koja se ostvaruje kroz razliite
propagandne medije koji direktno uspostavljaju komunikaciju sa potroaem.
Elektronsko poslovanje je opti koncept koji obuhvata sve oblike poslovnih
transakcija ili razmene informacija, koje se izvode korienjem informacione i komunikacione
tehnologije, izmeu preduzea, izmeu preduzea i njihovih kupaca, ili izmeu preduzea i
javne administracije.
Elektronska trgovina podrazumeva korienje vie razliitih elektronskih
informacionih tehnologija i koje se ubrajaju: telefon, e-mail, faks, automatska identifikacija na
bazi bar koda, prenos vizuelne informacije, EDI kao deo neke druge meuorganizacijske
transakcije, direktan pristup datotekama poslovnog partnera, prenos poruka ne elektronskim
obrascima, prenos kataloga i korienje Interneta.
Elektronski novac se definie kao specifina monetarna informacija koja se putem
elektronskih impulsa u realnom vremenu prenosi izmeu transaktora koji obavljaju plaanje.
Pojava elektronskog novca nametnula je potpuno novu filozofiju u bankarstvu koja se zasniva
na elektronskoj razmeni podataka i sredstava, EFT - Electronic Funds Transfer, koja je
pojmovno odreena kao elektronsko bankarstvo.
Globalizacija predstavlja proces stvaranja jedinstvenog svetskog trita uoblien
razvojem tehnologije homogenizacijom potroaa, proces koji stvara nove pretpostavke za
uspeno poslovanje u meunarodnim okvirima.
Globalna industrija je ona u kojoj strateka pozicija konkurenata na datom
geografskom ili nacionalnom tritu zavisi od pozicija firmi u drugim zemljama u svetu.
Globalni marketing predstavlja fokusiranje preduzea ka globalnim mogunostimaa,
upravljanje marketingom u globalnim razmerama sa zadatkom obezbeenja simultanog
ostvarivanja ciljeva preduzea u okviru i izmeu stranih trita.
HTML (Hypertext Markup Language) jezik koji odreuje nain prikazivanja
(kombinovanja) teksta, slike, audio i video delova u dokumentima koji su dostupni preko
WWW-a.
HTTP (Hypertext Transfer Protocol) protokol odreuje nain na koji se informacije
pozivaju ili alju preko WWW-a.

Internet je globalna mrea kompjutera koja komunikaciju uspostavlja preko TCP/IP
protokola. Koreni Interneta poinju jo davne 1969. godine, kada je Ministarstvo odbrane
SAD uspostavilo online mreu svog projekta ARPA sada poznatu kao ARPAnet.
Konkurentnost je sposobnost preduzea da se takmii sa ostalim preduzeima na
tritu.
Marketing sistem je skup tokova koji povezuje prodavce i kupce, odnosno preduzee i
trite. Sastoji se etiri osnovna toka: plasiranje proizvoda na trite, komuniciranja preduzea
sa tritem, kupovine proizvoda i povratnog informisanja od strane kupaca.
on-line marketing kanali omoguavaju da kupac doe u kontakt sa prodavcem preko
raunara i mrea.
Opt-in servis omoguava korisniku da dobija poslovne e-mail poruke samo ako se
dobrovoljno prijavio.
Opt-out servis omoguava automatsko naputanje primanja Opt-in poruka.
4P (Product, Price, Place, Promotion). Oznaka za 4 instrumenta marketinga koji
sainjavaju marketing miks - proizvod, cena, distribucija i promocija.
4S (Scope, Site, Synergy i System) metoda pogodna je za dizajniranje Web stranica,
ocenjivanje ili poboljavanje postojeih Web stranica.
SPAM predstavlja svaku e-mail poruku koju korisnik dobije, a koja nema direktne ili
indirektne veze sa njim
Strategija je nain ostvarivanja ciljeva organizacije. To je planska odluka kojom se
odreuje pravac rasta i razvoja preduzea.
Strategijski triumvirat predstavlja interakciju tri poslovne funkcije, marketing, kvalitet
i istraivanje i razvoj i njihovim sinergijskim efektom.
SWOT matrica je koncept koji omoguava sistemsku analizu pretnji i ansi i njihovo
usaglaavanje sa jakim i slabim stranama preduzea.
TCP/IP (Transmision Control Protocol/Internet protocol) protokol je svojevrsni jezik
Interneta koji odreuje na koji se nain raunari spajaju na Internet (svakom daje njegovu
adresu - IP broj) te na koji nain meusobno komuniciraju.
Upravljanje marketingom je kontinualni proces planiranja, organizovanja i kontrole
marketing aktivnosti u preduzeu.
URL je sistem adresiranja koji se koristi u WWW pretraivaima.
Web marketing je zasnovan na Web stranicama preduzea na koje je potrebno staviti
sve relevantne informacije o preduzeu.
Web prezentacija je prezentacija ponude preduzea putem Interneta.
WISE (Web Site Content, Interactivity, Search Engines Visibility, Effectiveness)
model na drugi nain opsuje elemente Internet marketing miksa koji naglaava vidljivost
pretraivaa a predstavlja podsetnik za rad sa kupcima, klijentima.
WWW je servis koji je svojim revolucionarnim pristupom promenio nain upotrebe
Interneta.

6. LITERATURA
1. Radi, G., Upravljanje poslovnim informacionim sistemima, udbenik, APEIRON,

Banja Luka, 2009.
2. Drucker P., Moj pogled na menadment, Adies, Novi Sad, 2003
3. Subhash, J., International Marketing Management, South-Western College
Publishing, Cincinnati, Ohijo, 1996
4. Kotler, P., Kako kreirati, ovladati i dominirati tritem, Adides, Novi sad, 2003
5. Djordjevi D.,okalo D., Osnove marketinga, udbenik, Zrenjanin, 2004
6. Rakita, B., Meunarodni marketing, Ekonomski fakultet, Beograd, 1993
7. Milisavljevi, M., Marketing, Savremena administracija, Beograd, 1987
8. Galogaa, M. Internet Marketing, APEIRON, Banja Luka, 2007
9. Ivkovi, M., Miloevi, S., Subi, Z, Dobrilovi, D. : Elektronsko poslovanje,
Tehniki fakultet, Zrenjanin, 2005.
10. Jamalipour, Abbas : The Wireless Mobile Internet: Architectures, Protocols and
Services
11. Sudhir Dixit, Tao Wu : Content Networking in the Mobile Internet, October 2004.
12. Stanki, R., Poslovna informatika, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008
13. Konar, J., Elektronska trgovina, Ekonomski fakultet, Subotica, 2003
14. Varagi, D., vodi kroz raj i pakao Internet marketinga, IP Prometej, Novi Sad,
2002
https://tools.ietf.org/html/rfc5321#section-2.3.5
http://www.cfigroup.com/customer_body
http://en.wikipedia.org/wiki/Web_banner
http://www.wapforum.org
http://www.openmobilealliance.org

7. STUDIJE SLUAJA
GRUPNI PROJEKAT 1
Tim od 3 lana ima sledei zadatak.

1. Dizajnirati raunarski ili poslovni magazin za informacione sisteme koji se koriste
u organizacijama
2. Potraiti na webu informacije o organizacijama da biste shvatili bit te organizacije i
ukratko opisati njeno poslovanje.
3. Opisati sistem koji ste izabrali sa aspekta
- ulaza, obrade i izlaza,
- njegove organizacije, menadmenta i tehnoloke karakteristike,
- kao i samu vanost tog sistema za preduzee.
4. Kako prikazati te organizacije u vaem web magazinu
GRUPNI PROJEKAT 2

Odabrati firmu koju ete analizirati i odgovoriti na sledea pitanja:
1. Koliko digitalna integracija uz pomo Internet tehnologija moe promeniti model

poslovanja te firme?
2. Kako promeniti model poslovanja da bi ozbiljno mogao da koristi Internet
tehnologiju za elektronsku trgovinu? Kakav proces integracije je potreban?
3. Da li raspolaete sa odgovarajuom IT infrastrukturom koja bi omoguila digitalno
poslovanje?
4. Kako moete integrisati Internet aplikacije sa ostalim postojeim aplikacijama i
podacima?
5. Kako zatititi privatnost korisnika koji su se prepoznali elektronski?
GRUPNI PROJEKAT 3

1. Izaberite dva poslovna subjekta iz iste poslovne oblasti koja koriste web za
marketing.
2. Posetite njhove sajtove i uporedite ih.
3. Pripremite izvetaj o evaluaciji funkcionalnosti njihovih sajtova, koliko su
pristupani, koliko dobro podravaju poslovnu strategiju kompanije.
4. iji je web sajt uradio bolji posao? Imate li preporuku kako poboljati sajtove?

Studija sluaja 1
Tim od 3 lana treba:

1. analizirati Cisco kompaniju
2. analizirati odnos izmeu IS, Internet tehnologija i Cisco poslovne strategije
3. ta Cisco daje digitalnoj firmi?
4. koliko je uspeno oslanjanje Cisco kompanije na IS i Internet
Studija sluaja 2
Tim od 3-5 lanova:

Dizajnirati poslovanje na web sajtu za firmu koja nudi odeu, krevete, posude i hranu
za kune ljubimce, make i pse. Na sajtu treba omoguiti vlasnicima ljubimaca da razmenjuju
elektronske poruke koje se odnose na njihove ljubimce. Statistiki podaci o vlasnicima pasa i
maaka:
godinja zarada % pas % maka koristi Internet %

KM
< 12.000 15 15 5
12.000 - 24.999 25 15 25
25.000 - 39.999 30 20 30
> 40.000 30 50 40
1. Kakav je uticaj ovih podataka na razvoj poslovanja putem Interneta?

2. Koje bi dodatne informacije bile potrebne da bi odluili da zaponete ovakav posao
koji bi bio profitabilan?
3. Koje cene bi odredili za vae proizvode?
Studija sluaja 3
Tim od 3-5 lanova:
Analizirati Yahoo portal i njegove informacije vezane za shopping. Prezentovati vaa
zapaanja.

Dicoll case study
Weblinx Ltd have helped many companies promote their websites onto the front pages
of all major search engines including our case study here for Dicoll Data Storage Solutions
Ltd. Using only ethical search engine optimization techniques we can help you too.
Details of case study:
Dicoll are the UKs largest data storage solution and repair specialists.
Specialists in the repair, maintenance and sale of IBM, Dell, Sony, Sun, HP and
Compaq tape drives and tape libraries.
Offering a specialized service requires the correct promotion to ensure your target
audience is aware and notified of who you are.
In relatively short time period, Weblinx has delivered the business and made the
business of Dicoll more successful then it has been before which has ultimately led to an
increase in their sales figures to date thanks to clever SEO of data storage related key words
Search engine positioning achieved:
o autoloader repair
o Data storage repair
o Data storage repairs
o Dell tape library repair
o Compaq tape library repair
o HP tape library repair
o Overland tape library repair
o StorageTek tape library repair
o tape drive maintenance
Google
o Page 1 position achieved.

Case Study of Fawns Recreational Services Ltd
Fawns Recreational Services have more than 18 years experience supplying schools
and other UK educational facilities with indoor and outdoor play equipment. All the
playground equipment that Fawns supply has been designed with safety in mind and is very
cost effective
In order to get the high volume of internet traffic desired, it was essential to get the
Fawns site in high positions for their keywords on the natural listings of Google.
Once contacted, Weblinx Ltd performed a full analysis of the Fawns website and put in
place a range of ethical SEO solutions for their main keywords including phrases such as
playground equipment. This search engine optimization ensured the search engine spiders
could clearly understand the services that Fawns provides. The clever SEO for the playground
equipment industry has placed Fawns on the first page of Google for many of their top
keyword phrases.
o park playground equipment

o playground equipment
o activity playground equipment
o activity playgrounds
Google
o Fawns Recreational Services Ltd

o Woodcot Court
o 2a Woodcot Gardens
o Farnborough
o Hampshire
o GU14 9RD
o Tel: +44 (0)1252 515199
o Fax: +44 (0)1252 515858
o Web: http://www.fawns.co.uk

Lawn Edging SEO case study for everedge
Hibba Toys International is a supplier and wholesaler of educational, childrens and

kids toys. They are one of our many SEO clients we have helped with online promotion.
Hibba Toys (UK) Limited is the trading name of one of the most successful retailers of
quality childrens toys in the business, and they offer an incredibly diverse selection of fun and
exciting kids toys which are suitable for young and growing children of all ages. Their full
product catalogue includes a remarkable choice of kids nursery toys, christening gifts,
childrens furniture, dolls houses, rocking horses and educational toys which are all brightly
coloured, safe to play with and are guaranteed to provide hours of entertainment for even the
most demanding of youngsters!
The staff at Weblinx were able to offer Hibba Toys (UK) Limited a SEO marketing
campaign that would help them go from strength to strength with the online sales of their
children's toys and, thanks to us, Hibba Toys (UK) Limited are now able to attract online
customers who may otherwise have been completely unaware of the products that they had to
offer. This was done by targeting a large volume of specific keywords with search engine
advertising, optimising the Hibba Toys website so that they appeared on the first pages of
several major search engines for a huge list of products that included Educational Toys, Kids
Toys, Childrens Toys, Toy Boxes and Wooden Toys.
o educational toy
o childrens toys
o toy boxes
o ride on toys

in:spa case study
Take a look at our selection of Case Studies for Search Engine Optimization including
In:Spa Retreats who we have optimized for keywords such as Spa, Spa Retreats and Health
Retreats. With our clever SEO Spa related keywords have achieved high placement in all
search engine results.
in:spa are a fitness and health retreat which required promotion on the internet to
retrieve further bookings at the luxury spa retreat.
Working on geographically targeted areas including Seville, Marrakech and Ibiza, we
effectively helped promote the website to the first page of Google, also breaking the barrier on
other highly regarded search engines such as Yahoo and MSN.
Due to the constant progression and reworking of the site, the site now not only holds
dominating presence across the geographical targeted search terms but also appears on the first
page of Google for generic, competitive one and two word keywords.
Constant contact is made between the client, account manager and technical team to
ensure the client is fully aware of progression made and plans to keep progression moving.
Client has recently referred new business to us, which in turn has also led to referring business
coming our way.
o Spa
o Spa retreat
o Spa retreats
o Health retreats
o Health retreat
Google
o Inspa Retreats
o 2a Ledbury Mews North
o London W11 2AF
o Tel: 0845 458 0723
o Fax: 0845 458 0724

Case Study of Lighting Styles
Lighting Styles are a UK lighting specialist and supplies designer lighting for house
and home together with architectural and professional lighting for commercial use.
Lighting Styles are a UK lighting specialist and supplies designer lighting for house and
home together with architectural and professional lighting for commercial use.
Their aim was to reach all potential buyers and specifiers of designer inspired lighting,
bathroom lighting and illuminated mirrors.
The holy grail was to achieve first page position on a single word, "lighting". By
modifying the existing site engine robots were able to crawl and index the site. Weblinx also
ensured through search engine advertising that the correct keywords appeared throughout the
website.
Lighting Styles continues to maintain 1st page for "Lighting", and position 1 for
"designer lighting" and "contemporary lighting".
o Lighting
o Designer Lighting
o Contemporary Lighting
o Illuminated Mirrors
Google
o Lighting Styles Ltd

o 9 Glen Industrial Estate
o Essendine
o Stamford
o PE9 4LE
o Tel: 01780 767617
o Email: info@lightingstyles.co.uk
o Web: http://www.lightingstyles.co.uk

Nandos Restaurants SEO Case Study
Snoring is a problem which most of us experience at some point in our lives and if you
live with someone who constantly snores then you are bound to appreciate just how annoying
it can be.
Nando's is an incredibly popular chain of Portuguese restaurants which are situated in
prime locations in and around London, and they offer a wonderful selection of flame-grilled
peri-peri chicken dishes which are all cooked to traditional recipes and served up in a
magnificently warm and friendly atmosphere. The emphasis at Nando's is based upon great
food, value for money and traditional family values, and this is highly evident in each and
every one of the highly individual Portuguese chicken restaurants that they own. As far as
Nando's were concerned, it was important that they were able to reach as many potential
diners as possible in order to strengthen their success as one of the most fun and original chain
of family restaurants in the whole of the UK.
One of the best ways of spreading the message about Nando's peri-peri chicken dishes
and Portuguese family restaurants was to advertise online. As one of the leading providers of
SEO marketing packages, Weblinx were able to help increase awareness of Nando's across each
of the popular search engines by cleverly optimising their website so that it would attract as
much relevant traffic as possible. Since we began search engine optimization with Nando's, they
have now achieved some excellent positions on Yahoo!, Google and MSN for a whole host of
keywords that include Chicken, Chicken Restaurant, Portuguese Restaurant and Peri-Peri.
o chicken restaurants
o family restaurants Spitalfields
o family restaurants Bromley
o family restaurants Manchester
o peri peri
o uk chicken
o chicken uk
o Portuguese restaurants
o Portuguese restaurant
o London restaurants Uk

Sleep Pro Case Study
Snoring is a problem which most of us experience at some point in our lives and if you
live with someone who constantly snores then you are bound to appreciate just how annoying
it can be.
There are several snoring treatments currently available for those who wish to stop
snoring safely and effectively and one of the most successful stop snoring treatments available
at present lies in the form of mandibular advancement devices such as the Sleep Pro 1 and
Sleep Pro 2. These snoring treatment devices are incredibly effective in terms of snoring
prevention and most users have reported that they have completely eliminated their snoring
problems altogether whilst sleeping with either the Sleep Pro 1 or Sleep Pro 2 device fitted.
This in turn has led to a much better sleeping routine both for those who snore themselves and
particularly for their partners. Owing to the fact that the online marketplace is quite literally
flooded with various stop snoring devices and snoring treatments, the company responsible for
the manufacturing and distribution of the highly affordable Sleep Pro 1 and Sleep Pro 2
mandibular advancement systems were in urgent need of making their products stand out from
the crowd. In order to achieve this, they quickly enlisted the help of Weblinx who are one of
the most successful search engine optimisation companies in the business. Thanks to our vast
level of experience in clever SEO strategies and effective ethical internet marketing
campaigns, Weblinx were able to achieve highly sought after rankings for sleepPro across all
major search engines for specifically targeted keywords encompassing Snoring, Stop Snoring,
Snoring Treatment and Stop Snoring Treatments.
o snoring
o snoring products
o stop snoring
o snoring treatment
o snoring treatments
Google
o Tel: 01962 761 831

o Email: info@sleeppro.com
o Web: http://www.sleeppro.com

4 Motorcycles SEO Case Study
Organic optimisation case study for promoting a motorcycles accessories and spare
parts website
4-Motorcycles offer an incredibly impressive range of motorcycle/motorbike parts and

accessories which can be ordered online at some fantastic discount prices. Whether your
looking for clothing, engine spares, new or replacement exhausts, custom parts or motor-cross
products, the huge choice of available products on the 4-Motorcycles website is more than
enough to cater for all of your motorcycle needs and requirements in one convenient place.
Some of the most popular products that are currently sold by 4-Motorcycles premium style
racing gloves, tubeless tyre kits, custom blade screens and medium braced handle bars.
With so many products available from 4-Motorcycles, it was absolutely essential that
their website achieved excellent listing positions for the products they were selling on the
various search engines that people were using in order to locate a reputable supplier of
discount motorcycle parts on the internet. Realising this, the team at Weblinx carefully pieced
together a successful SEO search engine marketing campaign which would attract potential
customers to the 4-Motorcycles site including those who were looking for key items such as
Motorcycle Accessories, Motorbike Accessories, Motorcycle Parts and Motorcycle Products,
Spares and Spare Parts.
KEYWORDS TARGETED FOR THIS CLIENT:
o motorbike parts
o motorbike accessories
o motorbike spares
o motorcycle spares
o motorcycle parts
o motorcycle accessories
GOOGLE
o 4-Motorcycles
o Blackbush Cottage
o Bowley Lane
o South Mundham
o Chichester
o West Sussex
o Tel: 0845 8685455
o Email: sales@motouk.net

Case study for Daniel James Kitchens
David James Kitchens are a subsidiary of the successful James Anthony Kitchens
company and Weblinx were also approached to administer the same ethical clever SEO
techniques to their online presence. Here we discuss how this was made possible.
Details of Case Study:
David James Kitchens are an additional outfit of James Anthony Kitchens and also are
specialists in bespoke kitchens and kitchen furniture. Creating some of the UKs most well
manufactured and designed furniture David James Kitchens offer a fully customisable
experience for its clients and offer tailor made solutions to suit your exact requirements and
budget.
Incorporating a fantastic array of possibilities, David James Kitchens dedicate

themselves to providing the very best bespoke furniture and kitchens, hand built in their
workshops to the millimetre, providing a professional finish unlike few others. In all, David
James Kitchens provide a wide array of materials and finishes, enabling clients to choose a
unique combination of fine materials to provide the finished result to stand out from the rest.
Only the best hardwoods including Oak, Cherry, Maple and Walnut are used in the
construction of all clients furniture and kitchens, no flat packs here as all the carcasses and
doors are made to measure prior to professional installation.
Massive savings are continually passed onto customers as David James Kitchens have
limited the number of their showrooms thus keeping their overheads low. The lower the
overheads, the more value for money the prices become and the professionals at David James
Kitchens follow the belief that quality should never be compromised but can still offer their
great prices.
Weblinx were called upon after the success of the James Anthony Kitchens search
engine optimisation and by following the clever SEO techniques that benefited their partner
company, David James Kitchens could now begin the process of optimising the site too. After
a brief period of uploading optimised content and using ethical and clever SEO methods,
Weblinx carved great positions for David James Kitchens, who are still enjoying good
positions across the major search engines.

o David James Kitchens
o 212 Leigh Road hn Sea
o Tel: 0870 333 1020
o Web: www.danieljameskitchens.co.uk
o Ex
o SS9 1BS

Central London hostels - Astor Hostels
Astor hostels provde accomodation in London in their hostels and required a company
to which they could outsource search engine optimisation services
Astor Hostels provide some of the finest examples of hostel accommodation currently
available in London and their hostels are all situated right in the centre of the city itself. The
hostels themselves offer a warm and friendly environment which is well suited to students,
back-packers and those travelling to London on a tight budget who are looking for a pleasantly
welcoming atmosphere and an affordable place to stay. Astor Hostels are renowned for their
helpful staff, clean rooms and excellent facilities which is precisely why so many of their
guests choose to come back time and again whenever they return to London.
In order to attract new visitors to their website design and increase the number of online
bookings which were made by first time travellers to the city, Astor Hostels enlisted the help
of Weblinx who were able to optimise their website and make it more appear in a much higher
position on each of the search engines it was listed on. This was done by introducing several
unique changes to the website in a cost effective website marketing campaign which would see
Astor Hostels achieve some exceptional rankings for keywords that included Hostel, Hostels,
London Hostel, London Hostels and Accommodation in London.
o hostels in London
o hostels London
o London hostels
GOOGLE
o Page 1 position achieved.

o Astor Hostels
o Web: http://www.astorhostels.com

Lawn Edging SEO case study for EverEdge
Weblinx Ltd offer many flexible solutions to search engine optimisation and in the
case of Certikin.co.uk there were no exceptions. Weblinx were able to assist Certikin.co.uk
reach first page placements on the major search engines to actively promote their spas, saunas,
steam rooms, swimming pools, pool chemicals and swimming pool enclosures.
Certikin.co.uk are specialist suppliers and manufacturers of swimming pools, saunas,
pool equipment, swimming pool enclosures and spas and have provided indoor pool services
for over 40 years now within the UK and worldwide. Weblinx are the professionals who take
all industries within their stride and show no issues with optimising the websites of new and
established companies within the UK and across the globe.
For over 40 years Certikin International Ltd have been designing, manufacturing and
distributing their swimming pools, spas, swimming pool enclosures, saunas, pool chemicals
and huge selection of pool equipment. The professional experts in providing a massive array
of equipment and supplies for your indoor pool, Certikin.co.uk are still producing all the spare
parts for their swimming pools installed decades ago.
With a catalogue containing over 3000 products Certikin manufacture and supply
everything you would need to install the ultimate indoor swimming pool, spa, sauna or steam
room and take great pride in the high quality of all their products and services. When Certikin
provide your saunas, spas or even steam rooms, in addition to their swimming pools to match
your needs and requirements and have a range of choices to tailor your purchase to your exact
criteria.
Weblinx clever SEO services were implemented after Certikin.co.uk wanted to further
their positions on the major search engines for their main keywords such as steam rooms,
swimming pools, spas, pool chemicals, saunas and swimming pool enclosures. A detailed
analysis was taken of the site and Weblinx were able to ascertain the correct and ethical
methods to actively complete the search engine optimisation process.
Certikin.co.uk are now able to receive even more targeted, quality visitors to their
website, thanks to the clever SEO techniques administered by Weblinx and now benefit from
first page placements on search engines including Yahoo, MSN and Google.

GOOGLE
o indoor swimming pool
o pool
o steam rooms
o pool building
o pool filter
o pools
o swim spas

Debt case study for McCambridge Duffy
Weblinx Ltd now show how the right clever SEO techniques can massively improve a
companys positioning on the search engines, providing each page of a website with the ability
to be properly read by the search engines to create the most relevance to give that
page/website priority over its competitors. McCambridge Duffy offer first class services a debt
management plan for any business debt. In addition to their excellent debt solution services,
they offer superb IVA help and assistance with all IVA programs.
Offering debt IVA support and advice, business debt solutions and debt management plan
guidance, McCambridge Duffy have been one of the leading debt management companies in
the UK for over 75 years now. In addition to providing invaluable assistance and help with
debt and debt solutions, McCambridge Duffy has been providing IVA help and assistance in
recent years and can arrange your debt IVA swiftly.
Assisting to lessen debt in Ireland and debt in Scotland, in addition to Wales and England,
McCambridge Duffy offer smart ways to get help with debt and are one of the best debt
management companies within the UK. They provide beneficial debt solutions and IVA
assistance to give you the best results. Dedicated and fully focused, McCambridge Duffy only
offers the best debt solution remedies.
Weblinx were happy to take on the search engine optimization of the website and with the
aid of our ethical and clever SEO techniques we were able to make a detailed analysis of the
site and deduce the correct changes to make to the coding, including meta keywords and titles
and placing alt tags on images across the site. Our linking strategies involving keyword anchor
text links enable search engines to read web pages with ease and see them as being highly
relevant to targeted search terms.
Work completed and uploaded, Weblinx gave McCambridge Duffy the means to gain first
page placements on the search engines and with regular checks and fine tuning we work to get
them there and keep them there.
o Business Debt
o Debt Company
o Debt Management Plan
o Debt Solutions
o Iva

PITANJA:
1. ta je preduzee?
2. ta je strateki triumvirat?
3. ta je marketing funkcija?
4. ta je zadatak marketinga?
5. Koji su osnovni aspekti marketinga?
6. ta predstavlja marketing kao poslovna koncepcija?
7. ta predstavlja marketing kao poslovna funkcija?
8. ta predstavlja marketing kao ekonomski proces?
9. ta predstavlja marketing kao nauna disciplina?
10. ta je prouzrokovalo globalizaciju trita?
11. Napiite definiciju globalne industrije?
12. ta je globalno preduzee?
13. Koji su kljuni trendovi u marketingu?
14. ta predstavljaju marketing informacioni sistemi?
15. Iz ega se sastoji istraivanje marketinga?
16. ta je trite?
17. ta je potranja?
18. ta predstavlja marketing miks?
19. predstavite marketing miks sa stanovita kupca.
20. ta obuhvata marketing plan?
21. Na koja pitanja marketing plan treba da da odgovor?
22. Koja je hijerarhija DNS sistema?
23. ta je e-mail?
24. Definiite SPAM.
25. Nabrojte najvanije marketng aspekte izgradnje Web stranice.
26. Navedite osnovne principe poslovanja na Webu.
27. Navedite osnovna pravila koja pomau efikasnom dizajniranju Web prezentacije.
28. Opiite popularne modele Web marketinga.
29. Od ega zavisi kvalitet Web prezentacije?
30. Koje vrste Web stranica postoje sa stanovita marketing ciljeva.
31. Nabrojte nivoe razvoja Web stranica.
32. Navedite tipove on-line kanala u marketingu.
33. Koji su najvaniji ciljevi prisustva na Internetu?
34. Koji su osnovni razlozi oglaavanja na Internetu?

35. ta je interaktivno komuniciranje?
36. Koje su faze internet marketinga?
37. Opiite 4C Internet marketing model.
38. Opiite 4S Internet marketing miks.
39. Opiite W.I.S.E Internet marketing model.
40. Opiite e-mail marketing.
41. ta je Blog marketing?
42. Iz kojih razloga preduzee kreira blog?
43. ta je informaciona arhutektura Web stranice?
44. Nabrojte 5 osnovnih karakteristika upotrebljive Web stranice.
45. Nabrojte tri osnovna elementa marketing plana kao osnovu izgradnje Internet marketing
strategije.
46. Koji su elementi banera?
47. ta baner treba da sadri?
48. Nabrojte vrste marketing kampanje putem banera.
49. Od kojih servisa se sastoji marketing sa dozvolom?
50. ta je e-mail lista?
51. Koje su vrste e-mail cirkularne pote?
52. Koji su pristupi u procesu merenja i analize poseenosti Web prezentacije i u emu se
razlikuju?
53. ta je WAP protokol?
54. Koje su razlike izmeu mobilnih ureaja i standardnih raunara?
55. ta podrazumeva arhitektura WAE (aplikacioni protokol za beino okruenje)?
56. ta predstavlja protokol sesije (WSP)?
57. ta obezbeuje transportni protokol?
58. ta je Newsletter?
59. U emu je prednost Newsletter-a?
60. Zato oglaavati Newsletter-om?
61. Zato slati Newsleter-e?

Internet Marketing Skripta PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Internet Marketing Skripta PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Internet marketing

Banja Luka, april 2009

GR_Internet marketing 2/104

u poslu opstaje samo onaj ko stvara

GR_Internet marketing 3/104

GR_Internet marketing 4/104

Svoje poslovne resurse preduzee nalazi na tritu pronalazei njihovu optimalnu

GR_Internet marketing 5/104

GR_Internet marketing 6/104

GR_Internet marketing 7/104

Jednostavno reeno, marketing doprinosi proirenju i opsluivanju trita. Proizvodnja

GR_Internet marketing 8/104

GR_Internet marketing 9/104

GR_Internet marketing 10/104

Aktivnost Tradicionalno shvatanje Informatiko shvatanje

GR_Internet marketing 11/104

GR_Internet marketing 12/104

GR_Internet marketing 13/104

GR_Internet marketing 14/104

GR_Internet marketing 15/104

GR_Internet marketing 16/104

Product Pojedinani proizvodi, Obuhvata alate, funkcionalnost,

Promotion Komunikacija sa Lina i masovna prodaja, promocija

Koncept instrumenta marketing miksa omoguava marketing strunjacima da imaju

Kupci nisu zainteresovani samo za cenu proizvoda ve i za ukupne trokove

GR_Internet marketing 17/104

Planiranje i programiranje marketing miksa za meunarodno trite treba da da

GR_Internet marketing 18/104

GR_Internet marketing 19/104

GR_Internet marketing 20/104

Za marketing planiranje veu se tri osnovna pitanja:

GR_Internet marketing 21/104

GR_Internet marketing 22/104

GR_Internet marketing 23/104

GR_Internet marketing 24/104

GR_Internet marketing 25/104

Raspoloivi domeni su:

S obzirom da je TCP/IP protokol uao u upotrebu poetkom osamdesetih nije se mogao

GR_Internet marketing 26/104

GR_Internet marketing 27/104

Evropa 807,289,020 12.4 % 291,600,898 28.5 % 177.5 %

Srednji Istok 190,084,161 2.9 % 18,203,500 1.8 % 454.2 %

Severna Amerika 331,473,276 5.1 % 227,303,680 22.2 % 110.3 %

Latinska Amerika 553,908,632 8.5 % 79,962,809 7.8 % 342.5 %

Okeanija i Australija 33,956,977 0.5 % 17,872,707 1.7 % 134.6 %

TOTAL ZA SVET 6,499,697,060 100.0 % 1,022,863,307 100.0 % 183.4 %

GR_Internet marketing 28/104

GR_Internet marketing 29/104

GR_Internet marketing 30/104

GR_Internet marketing 31/104

GR_Internet marketing 32/104

GR_Internet marketing 33/104

GR_Internet marketing 34/104

GR_Internet marketing 35/104

GR_Internet marketing 36/104

GR_Internet marketing 37/104

Iz prikazanog modela proizilazi da se preko Interneta, dakle posredstvom samo jednog

GR_Internet marketing 38/104

GR_Internet marketing 39/104

GR_Internet marketing 40/104

GR_Internet marketing 41/104

GR_Internet marketing 42/104

Scope Definie glavne strateke odluke koje podravaju prisustvo na