Оториноларингологија

58 језика
 Чланак
 Разговор

Ћир./lat.



 Читај
 Уреди
 Уреди извор
 Историја
С Википедије, слободне енциклопедије
Оториноларингологија је грана медицине која се бави
болестима ува, носа и грла.

Ухо, грло и нос

Ти органи су међу собом функционално повезани. Важну везу чини јединствена

респираторна слузница, која се простире кроз носне органе, параназалне
дупље, носни део ждрела, гркљан, душник и душнице. Најчешће болести уха,
грла и носа у нашој популацији су следеће: запаљењске болести (спољашњег и
средњег ува, слузокоже носа и синуса, крајника, ждрела, гркљана) које могу
бити инфективне или алергијске, зачепљење ушног канала[1] (cerumen), зујање у
ушима (Tinitus), вртоглавице (Vertigo), наглувост (surditas), полипи, тумори итд.
Иако се оториноларингологија бави обољењима одређених органа, ипак не
смемо да западнемо у грешку да оболеле органе посматрамо као део који се
може одвојити од целине. Код лечења поленске кијавице, нпр. испитујемо и
лечимо локалне знаке опште сензибилизације тела. Потреба да упозна
респираторну алергију доводи лекара специјалисту у уску везу
са алергологијом[2] као науком која повезује многе медицинске струке.

Нос[уреди | уреди извор]

Дисање живот значи. Човек може живети неколико дана без хране и воде, али
само неколико минута без дисања. Нос чини почетни део органа за дисање и
има заштитну улогу приликом уласка ваздуха у организам[3]. Његова површина
је покривена микроскопским длачицама које штите од вируса, бактерија и
алергена. Ако ипак дође до болести, чека нас неугодно шмрцање и кијање.
Чишћење носа посебно је битно ујуру, као припрема за дан, па пре спавања јер
ноћу углавном дишемо кроз нос. У тегобе са носем спадају: кијање, ослабљен
мирис, крварење у носу, свраб у носу, секреција из носа, отежано дисање на
нос.

Грло[уреди | уреди извор]

Усна дупља и ждрело су део органа за дисање и почетни део органа за
варење. Осећај сувоће у устима настаје због недовољне количине слине у
усној шупљини, често услед дисања на уста кад је нос зачепљен, што може
довести и до упале грла. Задах из уста је неугодна тема. Најчешћи узрок је
накупљање хране између зуба, а пушење, конзумирање алкохола и зачињене
хране погоршавају стање. Бол у грлу може бити последица упале ждрела или
крајника. Упалу усне шупљине можемо изазвати уношењем вруће или тврде
хране. Упалу такође изазивају и патогени микроорганизми, бактерије и вируси.
У тегобе са грлом спадају: кашаљ, промуклост, промене или израслине на
слузокожи, болно или отежано гутање, бол у грлу, печење.

Ухо[уреди | уреди извор]

Ухо

Ухо је периферни орган чула слуха и равнотеже. Уши региструју звучне таласе
и претварају их у електричне сигнале, који се шаљу у централне структуре где
се ти сигнали „дешифрују“ и настаје осећај слуха. Људско уво може
регистровати звучне таласе фреквенције од 16 до 20.000 херца. У старости је
овај распон мањи због бројних дегенеративних промена. Церумену су склоне
особе кје раде у прашини, особе које носе звучна помагала, старије особе, као
и деца због честе игре у песку, на земљи или у прашини. У тегобе са увом
спадају: секреција из ува, вртоглавица, бол у уву, ослабљен слух, зујање у уву.

Преглед[уреди | уреди извор]

Преглед је безболан и траје око 20-30 минута. Како би преглед био успешан
потребно је знати да се састоји из два дела. Први део подразумева анамнезу,
тј. разговор са пацијентом о проблемима због којих се јавио на преглед. Други
део подразумева сам чин прегледа и има свој одређени редослед. Посебну
везу међу органима из подручја оториноларингологије чини метод којим се
служимо кад им приступамо у циљу прегледа и лечења. Главни начин прегледа
је инспекција употребом чула вида.

Инструмети потребни за преглед[уреди | уреди извор]

Оптичка камера

Оториноларинголог користи различите инструменте како би установио стање

пацијената: отоскоп, аудиометар, тимпанометар, електронистагмограф,
калориметар, огледалца, оптичке камере...

Напредак отриноларингологије[уреди | уреди извор]

У току последњих деценија родила се у оквиру оториноларингологије нова
наука, која носи име аудиологија. Она изучава све услове који су потребни
да човек саобраћа са другим човеком путем говора. Показало се да развој
говора спада међу најсложеније акције човека. Говор није лако научити ни
усавршити.

Референце[уреди | уреди извор]

1. ^ „Cerumenski cep - ORL ordinacija Beograd uho grlo nos Centar za sluh i
ravnotezu[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 07. 05.
2015. Приступљено 05. 05. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
2. ^ „O alergijama - PLIVAzdravlje[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано
из оригинала на датум 09. 01. 2015. Приступљено 05. 05. 2015. Сукоб URL—викивеза
(помоћ)
3. ^ „JGL - Nos, uho i grlo[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано
из оригинала на датум 18. 5. 2015. Приступљено 10. 5. 2015. Сукоб URL—викивеза
(помоћ)

Литература[уреди | уреди извор]

 Срећко Подвинец (1965). Оториноларингологија. Београд-Загреб: Медицинска књига.
 Anil Lalwani (17. 8. 2011). Current Diagnosis & Treatment Otolaryngology--Head and Neck
Surgery, Third Edition (LANGE CURRENT Series) 3rd Edition. Lange Current Series (на језику:
енглески) (3rd изд.). McGraw-Hill Education / Medical. ISBN 978-0-07-162439-8.
 American Cleft Palate Association. Parameters for evaluation and treatment of patients with cleft
lip/palate or other craniofacial anomalies. Cleft Palate Craniofac J. 1993;30:S1. [PMID: 8457579]
 Furlow LT Jr. Operative Techniques in Plastic Surgery. Philadelphia: WB Saunders, 1995.
 Millard R. Cleft Craft: The Evolution of Its Surgery. Boston, MA: Little, Brown, 1976.
 Randall P, LaRossa D. Operative Techniques in Plastic and Reconstructive Surgery: Cleft Lip
Repair. Philadelphia: WB Saunders. 1995.
 Godin M, Costa L, Romo T, Truswell W, Wang T, Williams E. Gore-Tex chin implants: a review of
324 cases. Arch Facial Plast Surg. 2003;5(3):224. [PMID: 12756115]
 Gonzalez-Ulloa M. Building out the malar prominences as an addition to rhytidectomy. Plast
Reconstr Surg. 1974;53(3):293. [PMID: 4813762]
 Hinderer UT. Malar implants to improve facial proportions and aging. In: Stark RB, ed. Plastic
Surgery of the Head and Neck. New York: Churchill Livingstone, 1987.
 Matarasso A, Elias AC, Elias RL. Labial incompetence: a marker for progressive bone resorption in
Silastic chin augmentation. Plast Reconstr Surg. 1997;98:1007. [PMID: 8911470]
 Tobias GW, Binder WJ. The submalar triangle: its anatomy and clinical significance. Fac Plast
Surg Clin North Am. 1994;2:255.
 David Goldenberg; Bradley Goldstein (16. 9. 2010). Handbook of Otolaryngology: Head and Neck
Surgery (на језику: енглески) (1st изд.). Thieme. ISBN 9781604060287.
 Yvonne Chan; John C. Goddard (9. 10. 2015). KJ Lee's Essential Otolaryngology (на језику:
енглески) (11th изд.). McGraw-Hill Education / Medical. ISBN 978-0-07-184992-0.
 Raza Pasha; Justin Golub (16. 8. 2017). Otolaryngology-Head and Neck Surgery: Clinical
Reference Guide (на језику: енглески) (Fifth изд.). Plural Publishing. ISBN 978-1-944883-39-3.
 Jonas Johnson (29. 6. 2013). Bailey's Head and Neck Surgery: Otolaryngology. Head & Neck
Surgery- Otolaryngology (на језику: енглески) (Fifth, two volume set изд.). LWW. ISBN 978-1-60913-
602-4.