3.2.

Повезаност са падавинама

Максимални δγ су у опсегу од 0,27-0,84 за десет

станица, углавном захваљујући утицају падавина.
Продор због падавина на земаљским станицама je
0,43-0,84
Већи је од оног на кровним станицама, 0,27-0,50
На основу тога закључујемо да су се потомци радона,
услед падавина, лакше накупљали око земаљске
станице.
Утицај падавина на GDR је повезан са:
интензитетом,
 временом трајања,
 површинским концентрацијама радона,
 атмосферском турбуленцијским коефицијентом,
Интензитет падавина је најзначајнији фактор.
Да би се извршила анализа корелације, интензитет
падавина је класификован као:

"лаган" (за количине мање од 2,5 mm h1)

"умерен" (2,5-7,6 mm h-1 ) и
"jaк“ (већи од 7,6 mm h-1 )
Коефицијенти корелације приказани су на Слици 5а.
 НискоУмерено Високо
Пеарсонови коефицијенти

Лагане Умерене Јаке

Ниско Високо

Ниско Високо
Лагане Умерене Високе

Слика 5. Варијација Пеарсонових коефицијената δγ са a) падавинама, б) температуром

ваздуха, ц) релативном влажношћу и е) брзином ветра.
Може се видети да би лагане падавине појачале δγ
углавном са јаком позитивном
корелацијом.Коефицијенти регресије су у опсегу
0,011-0,037 mm h-1

За умерене падавине слабе примећене су позитивне

корелације (0,4> r> 0,2, p <0,05.
За јаке падавине, примећена је слаба негативна
корелација, али све вредности р су мање од 0,05, што
значи да на нивоу 0,05 регресија није значајна.
3.3 Повезаност са температуром ваздуха, влажношћу и притиском ваздуха

3.3.1. Температура ваздуха

Просечне вредности δγ имају тенденцију пораста
на ниским температурама, а затим остају стабилне
на умереним температурама и настављају да се
повећавају са порастом температуре ваздуха.
У овом истраживању дефинишемо :
„ниску“ (температуру испод 15 °С)
 „умерену“ (15-30 °С)
 „високу“ (вишу од 31 °С), како бисмо извршили
даљу анализу корелације.
 Приземна и обална станица (затамљено)
Кров и унутрашња станица (бело)
Фреквенциа

Стопа дозе гама

Слика 2. Фреквенција дистрибуције стопе дозе гама

Коефицијенти корелације између δγ и температуре
ваздуха приказани су на слици 5б.
 За све станице на ниским температурама могу се
приметити снажне и позитивне корелације.
Виши δγ je забележен углавном у 6:00, а затим је
постепено смањен на минимум у 18:00, са супротним
тенденцијама температуре ваздуха. Варијације δγ са
температуром ваздуха за све станице приказане су на
Слици 6а.
3.3.2. Релативна влажност ваздуха

Очекује се да ће δγ бити виши у тплијем ваздуху и

при нижој влажности. Али у овом истраживању је
примећена супротна појава из анализе просечног δγ.
Дијаграми за просечни δγ при различитим релативним
влажностима и расподели фреквенције приказани су
на Слици 3.
Слика 3. Графикони просечног δγ за дневне
варијације у 2016. Месечна варијација и дневна
варијација су назначене изнад и десно од сваког
графикона
Даљња анализа фокусирана је на различите нивое
релативне влажности. У ствари, при релативно ниској
влажности ваздуха, нарочито испод 50% RH,
расподела δγ је распршена, а корелације се разликују
једна од друге, што може бити повезано са ниским
фреквенцијама због ниске влажности зими.
Просечан
δγ

Температура ваздуха °С Релативна влажност %

RH
Слика 6. Варијација дневног
Просечан δγ

просека са температуром ваздуха,

релативном влажношћу и
притиском ваздуха.

F- Пре подне
N -Ноћу
A -Поподне
B -Пре поноћи
Притисак ваздуха (hPa) S -Ситни сати
Током поподнева, обично после 14:00h, δγ ће се
додатно смањити, а затим повећати ноћу до
максимума у ​6:00h,иако релативна влажност ваздуха
остаје стабилна.
3.3.3 Притисак ваздуха (барометарски притисак)

За корелацију са притиском ваздуха, анализа

показује да је углавном негативна слаба корелација
за свеукупне податке праћења (p <0,05).
Показано је да ваздушни притисак прави разлику
од око 0,019-0,066, што одговара GDR 2,1-7,3 nGy
Дакле, са повећањем притиска ваздуха, δγ опада.
У овом истраживању дефинишемо низак и висок
ваздушни притисак као нормализоване вредности
ниже и веће од јединице.
 Може се приметити јака негативна корелација за
виши притисак (p<0,05).
Пеарсонови корелациони коефицијенти за већи
притисак израчунати су између -0,98 и-0,92, слика 5д).
Два минима појављују се рано ујутру и поподне.
Максимуми касно јутро и касно увече. Укупна
варијација је у опсегу 2,5-3 hPa .
 Овај феномен се приписује атмосферскоj плими или
соларној осеци (Хамилтон и Гарциа, 1984; Ле Бланк,
2011).
Варијација притиска δγ са притиском ваздуха показала је
очигледну негативну корелацију у раним часовима (пре
5:00) и сличну корелацију пре подне (5: 00-10:00h), осим
на станици z8 и разликовала се од друге у периоду (10:
00-15:00) и пре поноћи (15: 00-23:00).
 
3.4. Усклађивање са ветром

Графикони свих станица и порастбрзине ветра приказани

су на Слици 7.
Преовлађујући ветар је:
 северозападни и северни-копнени ветар
 а североисточни-обални ветар,
а северни-морски ветар.
 Фреквенција смиривања износи око 23,5%. Фреквенције
велике брзине ветра, обично веће од 12 m s-1 су ниске.
Δγ је нижи у смеру са високим фреквенцијама, док је
већи за оне смјерове вјетра са ниским фреквенцијама.
 Просечан

Брзина ветра
Копнени Морски Морски Копнени

С СИ Ј ЈИ Ј ЈЗ З
СЗ Правац ветра

Слика 7. Варијација просечног δγ (симбол + линија) у датим правцима

ветра (лева у-оса) и график брзине ветра (десна у-оса, просек у сваком
правцу је повезан линијом)
Већа брзина ветра смањијре δγ.
 Постоје негативне корелације, посебно за ветар
испод 5m s-1.
 Овде ветар класификујемо као лаган, умерен и јак
ветар са брзином испод 3,3 m s-1, односно 3,3-5,4
m s-1, и изнад 5.4 m s-1, према Беауфортовој скали.
 Meрење јачине амбијенталног дозног еквивалента у кућама
Мерење концентрације радона

Време мерења: 12-14h.

Датум: 05. 12. 2019.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!