Alfa raspad

1. Jezgro 232U transformiše se alfa raspadom u jezgro 228Th, emitujući četiri grupe alfa čestica sa
energijma: 5318 keV, 5260 keV, 5130 keV i 4997 keV. Svi raspadi polaze iz osnovnog stanja početnog
jezgra. Nacrtati šemu raspada 232U i naznačiti energetske nivoe jezgra 228Th. (Prelaz od 133 keV je
zabranjen)

Eα1=5318 keV
Eα2=5260 keV
Eα3=5130 keV
Eα4=4997 keV

232
U

Eα4
Eα3
Eα2 321 keV
Eα1 Eγ3 Eγ5
188 keV
Eγ2 Eγ4
Eγ1 58 keV
0 keV
Th
228

Energije γ kvanata su:

2. Odrediti masu atoma čije se jezgro raspada iz mira emisijom alfa čestice kinetičke energije 8.36
MeV i prelazi u jezgro 209Pb. Mase konačnog atoma i alfa čestice su: 209.046471 i 4.003837 ajm.

pB pα

mA mB mα

Zakon održanja energije

ili
 Zakon odžanja impulsa

3. Polazeći od poluklasične slike proceniti na kolikom rastojanju od centra jezgra izleće alfa čestica
energije 4.5 MeV iz 210Po. Alfa čestica nosi moment impulsa L = 2.

α
x
R
 Klasičan moment impulsa

Dobijeno rastojanje je dva puta manje od poluprečnika jezgra

4. Emisiji alfa čestice iz jezgra protivi se Kulonova ali i centrifugalna barijera. Za jezgro sa z=90 i
A=230 koje emituje alfa česticu momenta impulsa L=4 odrediti odnos Kulonove prema centrifugalnoj
barijeri na radijusu jezgra.

V
V=Vk+Vc

Vk = zZe2/r

R r

Na alfa česticu deluje neka centrifugalna sila pošto učestvuje u orbitalnom kretanju

5. Polazeći od relacije neodredjenosti proceniti učestanost kojom alfa čestica udara o zidove
potencijalne barijere na radijusu jezgra ako se nalazi već formirana u jezgru.
 α α

R R

vreme preleta alfa čestice duž prečnika jezgra

frekvencija ili učestanost

relacija neodredjenosti

6. Poznato je da je 210Po čist alfa emiter. Odrediti energiju alfa čestica koje emituje ovaj element. Na
raspolaganju vam stoji G-M brojač brojačke efikasnosti (za alfa čestice) i osetljivi
kalorimetar toplotnog kapaciteta u koji možete da unesete uzorak. Dobijeni su sledeći
podaci: G-M brojač je dao R = 2960 imp/s, a promena temperature u kalorimetru iznosila je
 za 1h po unošenju uzorka u kalorimetara. Udaljenost uzorka od brojača je L = 1 m, a
prečnik brojača je D = 0.02m.

je ukupna efikasnost, R je broj impulsa, a A je aktivnost izvora

D
, je geometrijska efikasnost, a je brojačka efiksnost
; ; je površina kruga na sondi G-M brojača

1 cal = 4184 J
Pretpostavka je da sva kinetička energija alfa čestica predje u toplotu. Označimo sa:
N- broj emitovanih alfa čestica
t – vreme za koje se uzorak nalazio u kalorimetru
- ukupna energija svih emitovanih alfa čestica
Eα – energija jedne alfa čestice

Kalorimetar meri energiju oslobođenu ili apsorbovanu pri nekoj hemijskoj reakciji ii fizičkoj promeni,
u osnovi je merenje temperaturske promene određenog sistema poznatog kapaciteta.

7. Ukupna energija oslobodjena u alfa raspadu jezgra 232Pa (protaktinijuma) iz osnovnog stanja iznosi
Q = 4.47 MeV. Izračunati koliku će kinetičku energiju imati alfa čestica koja se emituje iz pobudjenog
stanja jezgra 232Pa koje je nastalo reakcijom jezgra 231Pa sa termalnim neutronom. Mase jezgara 231Pa,
232
Pa i neutrona iznose 231.035936; 232. 038509 i 1.008982 ajm.
Energija ekscitacije 232Pa

Masa inicijalnog jezgra mora biti veća od sume masa jezgra potomka i alfa čestice emitovane u
raspadu. Višak energije inicijanog jezgra se oslobodi u alfa raspadu u obliku kinetičke energije

koja se raspodeli izmedju alfa čestice i jezgra potomka.

Iz ekscitovanog stanja, 232Pa se raspada alfa emisijom pri čemu je na raspolaganju energija q = Q + W