Alfa raspad

1) Odrediti masu atoma čije se jezgro raspada iz mira i daje alfa česticu kinetičke energije
Eα=8.336 MeV i prelazi u jezgro 209Pb. Mase konačnog atoma i alfa čestice su 209.046471ajm i
4.003837 ajm.

Rešenje:

Q  M Ac 2  M B c 2  m c 2
Q  E  E j
 
p  pB  0
p  pB  0
2
p
E  
2m
2
pB
EB 
2 mB
E  2m E  m
EB  
2 mB mB
 m 
Q  E 1   
 mB 
1  m 
M A  2 E 1     M B  m  213.05932ajm
c  mB 

2) 226Ra88 se raspada alfa raspadom dajući 222Rn86 u osnovnom stanju. Izračunati

kinetičku energiju alfa čestice i brzinu uzmaknutog jezgra. m(226Ra)=226.0254ajm,
m(222Rn)=222.0175ajm, m(4He)=4.0026ajm.

Rešenje:

Q  m( Ra )  m( Rn )  m   c 2
E  4.846MeV
m
v  2.75 105
s

3) Totalna energija oslobođena u raspadu 232Pa iz osnovnog stanja iznosi Q=4.47MeV.

Izračunati koliku će kinetičku energiju imati alfa čestica koja se emituje iz pobuđenog jezgara
232
Pa nastalog pri reakciji 231Pa sa termalnim neutronima. (m(231Pa)=231.035936ajm,
m(232Pa)=232.038509ajm, mn=1.008982 ajm)

Rešenje:
 ER  Q  q
q  m(231Pa )c 2  mn c 2  m(232 Pa )c 2  5.97 MeV
ER  E  E j
m
E j  E
mj
 m 
ER  E 1   
 m 
 j 

ER
E   10.26 MeV
m
1
mj
4) Jezgro polonijuma 210 (210Po) se raspadne iz osnovnog stanja emitujući dve grupe alfa
čestica sa energijama Eα1=5.3MeV i Eα2=4.5MeV. Ukoliko emisijom alfa čestice više energije
nastaje potomak u osnovnom energetskom stanju odrediti energiju gama kvanta koga emituje
potomak.

Rešenje:
 Q  E  E j
p  p j
p 2j p2
Ej  
2m j 2m j
p2
E 
2m
E m
Ej 
mj
E 1m  m 
Q  E 1   E 1 1     5.4 MeV
mj  m 
 j 
Q  E 2  E j 2  E
 m 
Q  E 2 1     E
 m 
 j 

 m 
E  Q  E 2 1     0.814 MeV
 m 
 j 

5) Alfa čestica je pozitivno naelektrisana tako da mora da savlada Kulonovu barijeru

pozitivnog naelektrisanja jezgra. Izračunati visinu Kulonove barijere kuju vidi alfa čestica u
jezgru 238U. Izračunati širinu barijere kuju tunel efektom mora da savlada alfa čestica energije
E=4.2MeV.

Rešenje:

1 Q
V 
4 0 r
1
Q
Ec  q
4 0 r
r j  r0  A1 / 3
r0  1.2  10 15 m
1 2e ( Z  2) e
Ec 
4 0 1.2  10 15
Ec  5.67  10 12 J  35.4 MeV
1 Q
r  q 
4 0 E
D  r  r0 A1 / 3
1 Q
D  q   r0 A1 / 3
4 0 E
D  5.42  10 14 m
r0 A1 / 3  7.4  10 15 m
 6) Pri alfa raspadu 212Po sa prvog pobuđenog stanja dolazi do konkurencije između dva
procesa, direktne emisije alfa čestice (dugodometna grupa) i emitovanja alfa čestica posle
prelaza pobuđenog jezgra u osnovno stanje (osnovna grupa). Pri tome se na svakih 106 alfa
čestica osnovne grupe emituje 35 dugodometnih alfa čestica. Odrediti konstantu raspada
pobuđenog stanja u odnosu na emisiju dugodometnih alfa čestica ako se zna da je srednje vreme
života tog nivoa 2*10-12 s.

Rešenje:

    
N
   
N  N 
1 1
 
 1  N
N
1 1
    1.75  10 7 s 1
2  10 12 10 6
1
35

7) Jezro 232U transformiše se alfa raspadom u jezgro 228Th, emitujući četiri grupe alfa
čestica sa energijama: 5318 keV, 5360 keV, 5130 keV i 4997 keV. Svi raspadi polaze iz
osnovnog stanja početnog jezgra. Smatrati da se alfa česticama najviše energije popunjava
osnovno stanje 228Th i zanemariti uzmak jezgra potomka. Nacrtajte šemu raspada 232U i
naznačite energetske nivoe jezgra 228Th. (Prelaz od 133 keV je zabranjen).

Rešenje:

88Th    Qi , i  1,2,3,4
U 228
232
90

Ek  Q
 Energije gama kvanata su: 58, 130, 188, 263 i 321 keV .

8) Pri raspadu jezgra 84Po212 emituju se četiri grupe alfa čestica sa kinetičkim energijama
8.78 MeV, 9.492 MeV, 10.422 MeV i 10.543MeV. Nacrtati šemu raspada i izračunati energiju
pobuđenih nivoa jeygara 84Po212 ako se u sva četiri slučaja alfa raspadom dobija novo jezgro u
osnovnom stanju.

Rešenje:

82 Pb    Qi , i  1,2,3,4
Po 208
210
84

E1  Q2  Q1
E2  Q3  Q1
E3  Q4  Q1
A
Qi  EKi ,
A4
A-maseni broj pretka

A 212
Q1  EK1  8.78MeV   8.949 MeV
A4 212  4
Q2  9.675MeV
Q3  10.622 MeV
Q4  10.746 MeV
E1  9.675MeV  8.949 MeV  0.726 MeV
E1  1.673MeV
E1  1.797 MeV
 EK 1  EK 2  EK 3  EK 4
Q1  Q2  Q3  Q4

9) Polazeći od polukasnične slike proceniti na kolikom rastojanju od centra jezgra izleće

alfa čestica energije 4.5 MeV iz 210Po. Alfa čestica “nosi” moment impulsa L=2.

Rešenje:

Impuls alfa čestice koja ima kinetičku energiju E iznosi:

p  2mE

Klasičan moment impulsa u odnosu na centar jezgra dat je izrazom:

M  px   L( L  1)

c L( L  1)
x  2.7 fermi
2mc2 E
 10) Polazeći od relacije neodeređenosti proceniti učestalost kojom alfa čestica “udara” o
zidove Kulonove potencijane barijere na radijusu jezgra, ako se nalazi već formirana u jezgru.

Rešenje:

Učestalost kojom alfa čestica udara o zidove jezgra jednaka je recipročnoj vrednosti
vremena preleta jezgra. Kada bi se alfa čestica kretala samo duž jednog radijusa jezgra vreme
prelata bi bilo 2R/v, gde je v brzina alfa čestice unutar jezgra. Brzinu alfa čestice možemo, da
ocenimo iz relacije neodređenosti:

v   / mR

Tako je učestalost pokušaja da alfa čestica napusti jezgr jednaka:

v  6
f   2
 2 / 3 1021 Hz
2 R 2mR A