OPTI PRINCIPI PRORAUNA PROIZVODNOSTI PRETOVARNIH SREDSTAVA

KLASIFIKACIJA PRETOVARNIH SREDSTAVA

Osnovni kriterijum za klasifikaciju pretovarnih sredstava su konstruktivno-tehnike i
eksploataciono-funkcionalne karakteristike koje odreuju i nain rada i mesto primene.

U odnosu na osnovne kriterijume mogue je napraviti razliite klasifikacije, mada se moe rei da
se pretovarna sredstva u osnovi dele na:

- Sredstva sa periodinim (ciklinim) dejstvom i
- Sredstva sa neprekidnim (kontinualnim) dejstvom.

Kod sredstava sa periodinim dejstvom pretovar se vri u odreenim intervalima komad po
komad, ili deo po deo, pri emu radni organ ima naizmenino pun i prazan hod. Tipini
predstavnici ove klase sredstava su dizalice, viljukari, kolica, ASRS itd.

Sredstva sa neprekidnim dejstvom vre pretovar u neprekidnom toku, pri emu se radni organ
kree bez prekida u istom smeru. Ovakva sredstva pretovar robe vre manje-vie ravnomernim
tokom bez praznog hoda. Ovde spadaju sredstva za pretovar kod kojih se radni organ i teret kreu
istom putanjom (trakasti, lankasti i drugi lanani transporteri, elevatori, konvejeri sa krunim
kretanjem i sl.), kao i sredstva kod kojih se radni organ i teret kreu razliitim putanjama (puni
transporter, inercioni transporter itd.)
Takoe, u odnosu na vrstu robe koju pretovaraju razlikujemo sredstva za pretovar:
- komadne i
- rasute robe.

Treba napomenuti da se odreena sredstva mogu, uz eventualne izmene zahvatnog organa , koristiti
za pretovar vie vrsta robe.


PROIZVODNOST (TRANSPORTNI KAPACITET)

Transportni kapacitet predstavlja koliinu robe koju u jedinici vremena moemo izmanipulisati
odreenim sredstvom.

Razlikujemo:

a) Tehniku normu proizvodnosti (transportnog kapaciteta)
b) Eksploatacionu normu proizvodnosti (transportnog kapaciteta)



Tehnika norma transportnog kapaciteta je maksimalni tehniki mogu efekat datog sredstva
koje ovo moe da ostvari obzirom na tehnike karakteristike. Razvojem tehnike i same organizacije
rada ova norma se nuno poveava.
Tehnika norma transportnog kapaciteta se obeleava kao:
Q
m
(t/h) - maseni transportni kapacitet
Q
k
(kom/h) - komadni transportni kapacitet
Q
v
(m
3
/h) - zapreminski transportni kapacitet

1) Kod pretovarnih sredstava sa ciklinim dejstvom transportni kapacitet proraunavamo kao:

Q
m
= (3600 m)/T
Q
k
= (3600 N
c
)/T
Q
v
= (3600 V
c
)/T

Pri emu je:

m - prosena masa tereta u jednom ciklusu
N
C
- prosean broj jedinica tereta u jednom ciklusu
V
C

prosena zapremina tereta u jednom ciklusu
T trajanje ciklusa u sekundama a 3600/T predstavlja broj ciklusa koje sredstvo napravi u toku
jednog asa.

2) Kod sredstava sa neprekidnim dejstvom transportni kapacitet proraunavamo na sledei nain:

Za komadnu robu



Q
k
= (3600 v)/a (kom/h)
Q
m
= (3600 v m)/a (t/h)
Q
v
= (3600 v V
c
)/a (m
3
/h)

Pri emu je: v-brzina radnog organa sredstva sa neprekidnim dejstvom m-prosena masa tereta
a srednje rastojanje izmeu dve uzastopne jedinice tereta

Za rasutu robu



Q
v
= 3600 F v (m
3
/h)
Q
m
= 3600 F v
m
(t/h)

Pri emu je: F povrina poprenog preseka sloja materijala
v brzina radnog organa sredstva sa neprekidnim dejstvom

m
nasipna zapreminska masa tereta

Ako znamo masu rasutog materijala po dunom metru q izraenu u [t/m] tada se maseni
transportni kapacitet moe izraziti kao

Q
m
= 3600 q v (t/h)

U sluaju premetanja rasutog tereta vedrima ili kaikama koje su rasporeene na rastojanju a [m]
tehniku normu transportnog kapaciteta utvrujemo preko:

Q
v
= (3,6 V v )/a (m
3
/h)
Q
m
= (3,6 V v
m
)/a (t/h)

Gde je : V zapremina vedara u litrima, tj. dm
3


a rastojanje izmeu vedara u metrima
v brzina radnog organa u m/s
koeficijent popunjenosti vedara

m
nasipna zapreminska masa tereta u t/m
3







Eksploataciona norma transportnog kapaciteta razlikuje se od tehnike po tome to uzima u
obzir stvarni rad sredstava, to znai:


- Realno radno vreme u toku smene, tj. radnog dana

- Stvarnu koliinu tereta

Tako opti izrazi za eksploatacionu normu glase:
Q
me
= Q
mt
(1- ) (t/ smena na dan)
Q
ve
= Q
vt
(1- ) (m
3
/ smena na dan)
Q
ke
= Q
kt
(1- ) (kom/ smena na dan)

Pri emu su:
Q
mt
, Q
vt
, Q
kt

odgovarajue tehnike norme proizvodnosti
gubici vremena u toku nominalnog radnog vremena
- broj asova u radnoj smeni
obuhvata uticaj vie faktora, kao to su vrsta sredstva, robe i uslova rada

1) Kod sredstava sa periodinim dejstvom, tj. sredstava sa ciklinim dejstvom izraz za
eksploatacionu normu transportnog kapaciteta moe se napisati kao:

Q
mc
= 3600 m
n
(1- )/T (t/ smena na dan)

gde je:

3600/T - broj ciklusa zahvatnog organa za 1as, pri emu je T trajanje ciklusa u s
m
n
- predstavlja stvarnu koliinu robe koja se prenese u jednom ciklusu
- koeficijent korisne nosivosti (odnos korisne i nominalne nosivosti)
= (m
n
m
z
)/m
n
1
m
n
- nominalna nosivost
m
z
- masa zahvatnog organa
koeficijent popunjenosti zahvatnog organa proizilazi kao posledica nepotpunog zahvatanja
materijala bilo iz razloga to je dubina sloja mala ili iz drugih razloga
(1- ) - efektivno radno vreme
gubici vremena u toku nominalnog radnog vremena
- broj asova u radnoj smeni

2) Kod sredstava sa neprekidnim dejstvom

Q
me
= 3600 F
max
v
m
(1- ) (t / smena na dan)
gde je:

F
max

teoretski maksimalno mogua povrina preseka sloja materijala
koeficijent popunjenosti, = F
stv
/F
max

v - brzina radnog organa u m/s

m

nasipna zapreminska masa tereta u t/m
3

(1- ) - efektivno radno vreme

Primena ovih obrazaca je pre svega kod prorauna osnovnih karakteristika sredstava koji odreenu
kliinu robe moraju izmanipulisati u zadatom vremenu.
U tom sluaju sraunavamo potreban transportni kapacitet da bi se pretovarni zadatak realizovao.