1.

Transportni procesi na unutrasnjim vodnim putevima

Транспортни или превозни процес представља све активности током превожења

(премештања) одређене групе људи и/или количине робе од полазне тачке (исходиште) до
завршне тачке (одредиште). Процес премештања људи назива се превоз путника.

Основни чиниоци било ког транспортног процеса су: PREDMET RADA, SREDSTVA ZA RAD I
RADNA SNAGA.Osnovni rezultat transportnog procesa je kretanje,odnosno premestanje putnika
ili robe

219. STRANA KNJIGA

2. ANALIZA ROBNIH TOKOVA

Одлучујући фактор за смер и интензитет робног тока је потрошачко подручје, односно

његова привлачна снага у односу на могућа изворишта робног тока.

ПРИКАЗИВАЊЕ ПОДАТАКА

Представа о превозу робе и путника уочава се из шеме робних и путничких токова. o

Подаци се најчешће анализирају према смеру превоза, врсти робе, временским
интервалима ... Робни токови се могу приказати шематски и табеларно.

Резултати анализе динамике робног тока у одређеном временском периоду могу бити: −
раст робног тока − пад робног тока − стагнација робног тока − континуитет тренда
(раст/пад/стагнација) робног тока − варирање (флуктуације) у расту/паду робног тока −
образац (матрица, шаблон) динамике робног тока − математички опис динамике

ТИПОВИ ВРЕМЕНСКИХ СЕРИЈА а) константан пренос b) процес са трендом c) серија са

цикличним варијацијама d) серија са сезонским варијацијам SLIKE SLAJD

Анализом временских серија тежи се постизању следећа четири парцијална циља: −

дескрипција (опис) − објашњење − прогнозирање – контROLA

Основна подела различитих метода анализе временских серија везана је за домен

анализе. Разликују се методе анализе у временском и фреквентном

Трендови могу бити: − дугорочни и дуготрајни (примарни) кроз дужи низ година. −
краткорочни (секундарни) проузроковани наглим неравнотежама на тржишту (понуда,
потражња).

Трендови према трајању могу бити: − примарни (преко годину дана), − секундарни (три
недеље до три месеца), − минорни (мање од три недеље). o Периоди унутар тренда могу
бити: − почетно стање – стање у коме се тренд обликује, − стање развоја – стање у коме се
тренд развија, − финално стање – стање у коме се сугерише нови тренд

3.PLOVNI PARK

Plovni park sredstava u re~nom i kanalskom transportu sastoji se, u prvom redu, od transportne
flote i tehni~ke flote, pri ~emu transportnu flotu ~ine: potiskiva~i, potisnice, tegqa~i, tegqenice,
 motorni teretwaci, brodovi za prevoz specijalnih tereta (RO-RO, brodovi-hladwa~e, za prevoz
gasova, hemikalija i dr.) i putni~ki brodovi, dok se pod tehni~kom flotom.

Pod inventarskim plovnim parkom podrazumeva se skup svih plovila koja se vode u
kwigovodstvu brodarskog preduze}a kao osnovna sredstva.

FORMULE IZ KNJIGE

11.TROSKOVI

Polaze}i od funkcije proizvodwe, koja ukazuje na to od kojih ~inilaca zavisi funkcija tro{kova,
mogu}e je definisati dinamiku ukupnih tro{kova, pri ~emu ovu dinamiku karakteri{u odnosi izme|
u dve osnovne kategorije tro{kova: stalni (fiksni), koji ne zavise od obima transporta i promenqivi
(varijabilni) tro{kovi koji se mewaju pod dejstvom mnogobrojnih faktora.

АМОРТИЗАЦИЈА Спада у трошкове средстава за рад и представља пренету вредност

одговарајућег трошења средстава. Обрачун амортизације је усклађен са постојећим
друштвеним нормама. Стопа амортизације Временска зависи од века трајања Pловила, а
не и од интензитета његове експлоатације Bременска и функционална зависи од
интензитет експлоатације пловила и од Vека трајања

Просечни трошкови путовања брода по тонском километру у функцији су:

Qr – носивост брода

v – брзина

L – даљина превожења

Pe – лучка норма

10. ODREDJIVANJE POTREBNOG BROJA PLOVILA

Транспортни или превозни процес представља све активности током превожења

(премештања) одређене групе људи и/или количине робе од полазне тачке (исходиште) до
завршне тачке (одредиште).

13. SLOBODNA I LINIJSKA PLOVIDBA

Поморство или морепловство је делатност везана за превоз људи и потрошних добара

морским путевима и заузима највише место у целокупном превожењу. Током развитка
одвијају се три периода:[2]
1. период чамаца и бродова на ручни погон (весла),
2. период бродова на погон снагом ветра (једрењаци),
3. период бродова са механичким погоном (парни; клипне машине и
турбине, дизел-мотор, нуклеарни погон).