Организација међуградског линијског превоза путника

Међуградски саобраћај служи за повезивање два града или више њих, који за то имају
потребу. Карактеришу га велика (и разнолика) дужина линија, велика растојања између
станица, дуже задржавање возила на станицама, велика брзина и максимална удобност.
Под линијским саобраћајем се подразумева саобраћај који се обавља на некој релацији по
тачно утврђеној маршути, према утврђеном реду вожње и према утврђеној тарифи.
Јавни превоз путника у међуградском саобраћају углавном је организован као линијски,
што значи да се обавља по тачно утврђеној маршути и по утврђеном реду вожње.
Линијски превоз путника мора да обезбеди удобан, брз, сигуран и тачан превоз у свим
условима превоза.
Линије међуградског саобраћаја могу бити привремен, сталне и сезонске.
Привремене линије се користе за превоз путника у одређеним изузетним приликама, нпр.
за време одржавања разних масовних манифестација, као што су сајмови, спортска
такмичења, културне приредбе... Возила се на овим линијама крећу по посебном реду
вожње (који је привремен као и ове линије) и то само у време трајања тих манифестација.
Сталне линије су оне којима се превозе путници читаве године, а одржавају се по
утврђеном реду вожње који може бити сталан (током целе године) или сезонски (летњи и
зимски). У сваком случају, ред вожње мора да садржи време полазака са почетне станице,
време доласка на крајњу станицу, време доласка на успутне станице итд.
Сезонске линије се отварају у време повећаног промета путника, обично у летњим
месецима, у сезони годишњих одмора. Саобраћај на овим линијама се обавља исто као и на
сталним. И овде се возила крећу утврђеном маршутом и по утврђеном реду вожње.
Прорачун броја возила за рад на међуградској линији
На међуградској линији ради одређени број возила која превозе путнике. Потребно је да се
правилно прорачуна потребан број возила на раду како би се превезли сви путници у
посматраном периоду.
Број возила потребних за рад на међуградској линији добија се из односа броја полазака у
току дана, односно учесталости возила, и броја обрта које направи једно возило у току
дана, по обрасцу:
, где су:
Аr – потребан број возила на раду,
Adn – дневни број полазака возила (учесталост возила),
Zo – број обрта једног возила.
Број полазака возила у току дана ( учесталост возила) зависи од броја путника које треба
превести у једном смеру на линији у току дана и броја путника које једно возило може да
превезе у току једне вожње. Рачуна се по обрасцу:
, где су:
Pdn – број путника које треба превести у једном смеру на линији у току дана,
P1 – број путника које једно возило може да превезе у току једне вожње.
Број путника које једно возило може да превезе у току једне вожње рачуна се по обрасцу:
P1 = p ∙ εa ∙ηsm (put), где су:
p – капацитет возила,
εa – коефицијент динамичког искоришћења капацитет возила,
ηsm – степен смењивања путника,
па је:
Број обртаја једног возила у току дана добија се из односа радног времена возила и
времена трајања једног обрта, по обрасцу:
, где су:
Hr– радно време возила,
to – време трајања обрта.
Просечан број путника које треба превести у једном смеру на линији у току дана добија се
из односа броја путника које треба превести у једном смеру на линији у току године или
месеца и броја радних дана линије, по обрасцу:

, где су:

Pgod – број путника које треба превести у једном смеру на линији у току године,
Pmes – број путника које треба превести у једном смеру на линији у току месеца,
Dr – број радних дана линије.
Задатак 1: Израчунати број аутобуса за рад на међуградској линији дужине 110 km, ако је
у току године потребно да се превезе 155.000 путника у једном смеру аутобусима
капацитета 43 места. Коефицијент динамичког искоришћења капацитета је 0,82, степен
смењивања путника је 1,028, a једно возило у току дана направи 2 обрта. Bозила се налазе
на раду 365 дана.
Pgod = 155000 put p = 43 mesta εa = 0,82
ηsm = 1,028 Zo = 2 obrta Dr = 365 dana
----------------------------------------------------------------------------------------------

Задатак 2: На међуградској линији врши се превоз путника аутобусима капацитета 49

места. У току месеца који има 30 радних дана треба извршити равномерно превоз 28.000
путника у једном смеру. Степен измене путника је 1,37, а коефицијент динамичког
искоришћења капацитета је 0,7. Једно возило у току дана може да направи 3 обрта.
Израчунати потребан број возила на раду.
p = 49 mesta Dr = 30 dana Pmes = 28000 put
ηsm = 1,37 εa = 0,7 Zo = 3 obrta
------------------------------------------------------------------------------------
Задатак 3: Израчунати број превезених путника у току године у једном смеру на
међуградској линији ако су познати следећи подаци: на раду се налази 5 аутобуса
капацитета 50 места, коефицијент динамичког искоришћења капацитета је 0,82, степен
смењивања путника је 1,32, једно возило у току дана направи 3 обрта, а возила се налазе на
раду 310 дана.

----------------------------------------------------------------------------

=>

=>

=> ;

Задатак 4: Израчунати број аутобуса за рад на међуградској линији ако је у току године
потребно да се превезе 610.280 путника у једном смеру аутобусима капацитета 50 места.
Коефицијент динамичког искоришћења капацитета је 0,71, степен смењивања путника је
1,08, возила се налазе на раду 365 дана, а једно возило у току дана направи 4 обрта.

-------------------------------------------------------------------------------
 =42,87

Задатак 5: Израчунати број превезених путника у току месеца у једном смеру на

међуградској линији ако су познати сл. подаци: на раду се налази 7 аутобуса капацитета 45
места, коеф. динамичког искоришћења капацитета је 0,85, степен смењивања путника је
1,29, једно возило у току дана направи 4 обрта, а возила се налазе на раду 27 дана.
Ar = 7 voz p = 45 mesta εa = 0,85
ηsm = 1,29 Zo = 4 obrta Dr = 27 dana
------------------------------------------------------------------------------
Pmes = ?
=>

=>

=>
P1 = p ∙ εa ∙ηsm P1 = 45 ∙ 0,85 ∙1,29 = 49,34 P1 = 50 put
Pdn = 28 ∙ 50 Pdn = 1400 put/dan
Pmes = 1400 ∙ 27 Pmes = 37800 put
Домаћи задатак: Израчунати број превезених путника у току године у једном смеру на
међуградској линији ако су познати сл. подаци: на раду се налази 4 аутобуса капацитета 55
места, коеф. динамичког искоришћења капацитета је 0,83, степен смењивања путника је
1,36, једно возило у току дана направи 2 обрта, а возила се налазе на раду 312 дана.
Ar = 4 voz p = 55 mesta εa = 0,83
ηsm = 1,36 Zo = 2 obrta Dr = 312 dana
----------------------------------------------------------------------------
Pgod = ?
=>

=>

=> ;
P1 = p ∙ εa ∙ηsm P1 = 55 ∙ 0,83 ∙1,36 = 62,084 P1 = 62 put
Pdn = 8 ∙ 62 Pdn = 496 put/dan
Pgod = 496 ∙312 Pmes = 154752 put

Израчунавање трајања обрта возила

Под обртом возила подразумева се време које протекне од момента поласка возила са
почетне станице до следећег поласка са те исте станице.
Време обрта састоји се, дакле, од времена проведеног у вожњи, времена стајања на
међустаницама и времена стајања на крајњим станицама. Ако се за време стајања на
међустаницама узме нека просечна вредност, а како је њихов број у једном и другом смеру
исти, онда се може написати да је време трајања обрта:
tO = 2 (tW + i ∙ tS + tK) (h), где су:
tW – време вожње у једном смеру,
i – број међустаница у једном смеру,
tS – просечно време задржавања на успутним станицама (међустаницама),
tK – време задржавања на крајњим станицама.
Пошто је време вожње однос дужине линије у km и средње саобраћајне брзине, онда је:
tO = 2 ( + i ∙ tS + tK) (h), где су:
K1 – дужина линије у km,
VS – средња саобраћајна брзина,
i – број међустаница у једном смеру,
tS – просечно време задржавања на успутним станицама (међустаницама),
tK – време задржавања на крајњим станицама.
Број обрта које једно возило направи у току дана добија се из односа радног времена
возила и времена трајања једног обрта:
ZO = (obrta), где су:
Hr – радно време једног возила у току дана,
tО – време трајања једног обрта.
Задатак 1: На међуградској линији дужине 60 km са 4 међустанице ради аутобус
капацитета 40 места. У табели је дат преглед фреквенције путника за један смер вожње.
Возило се на свакој успутној станици просечно задржава 6 минута, а на крајњој 15 минута.
Време трајања обрта је 4 h.
Станица Растојање у km Ушло путника Изашло путника У возилу путника
P 0 30 / 30
1 12 5 / 35
2 14 8 5 38
3 8 10 12 36
4 16 2 8 30
K 10 / 30
Израчунати:
 просечне брзине (саобраћајну, превозну, експлоатациону),
 средње растојање превоза једног путника,
 степен измене путника,
 коефицијент динамичког искоришћења капацитета возила.
К1 = 60 km i = 4 međustanice p = 40 mesta
tS = 6 min tK = 15 min tO = 4 h
------------------------------------------------------------------------------
VS = ? VP = ? Ve = ?
KSP1 = ?
ηsm = ?
εa = ?

tO = 2 ( + i ∙ tS + tK) => VS =

VS = = = = = 44,44 km/h

Кsp1

Кsp1 km

ηsm

εa