Projektovanje Ruta Saobraćajnih Sredstava

Rutiranje saobraćajnih
sredstava
www.vtsurosevac.com 1
Rutiranje saobraćajnih sredstava
❑ Problemi sa kojima se veoma često susrećemo
su problemi projektovanja ruta kojima treba da
se kreću saobraćajna sredstva.
❑ Često je, neophodno da saobraćajna sredstva

posete određeni broj čvorova u transportnoj
mreži ili da prođu tačno određenim granama u
transportnoj mreži.
❑ Skupljanje smeća, pošte, čišćenje i pranje ulica,
razvoženje novina, razvoženje hleba, mleka,
skupljanje učenika za odlazak u školu,
raznošenje poštanskih paketa, raznošenje pošte
avionom‚ raspoređivanje aviona ili autobusa na
mrežu linija, raspoređivanje posada aviona i
vozača autobusa na određene poslove,
predstavlja probleme sa kojima se saobraćajni
stručnjaci svakodnevno susreću u praksi.
❑ Za rešavanje različitih varijanti problema
rutiranja saobraćajnih sredstava ili problema
planiranja posada primenjuju se različite tehnike
kao što su‚ na primer: dinamičko programiranje
ili metoda grananja i ograničavanja.
❑ Takođe je veliki broj problema ovog tipa

rešavan primenom heurističkih algoritama.
❑ Heuristički algoritmi.
❑ Metaheuristički algoritmi:
➢Simulirano kaljenje,
➢Tabu pretraživanje,
➢Genetski algoritmi,
➢Optimizacija kolonijom mrava.
Klasifikacija problema rutiranja
A. Vreme opsluge u odeđenom čvoru ili
na određenoj grani
• 1. momenti vršenja opsluge objavljeni su
unapred (problem reda vožnje),
• 2. opsluga u pojedinim čvorovima mora da
bude obavljena u okviru određenih
vremenskih intervala (kombinovani
problem rutiranja i reda vožnje),
• 3. ne postoje posebni zahtevi u pogledu
vršenja opsluge u pojedinim čvorovima
(problemi rutiranja saobraćajnih sredstava);
B. Broj baza saobraćajnih sredstava u mreži
1. u mreži postoji samo jedna baza,
2. u mreži postoji više baza;
C. Veličina flote (voznog parka) saobraćajnih
sredstava
1. u floti postoji samo jedno saobraćajno
sredstvo,
2. u floti postoji više saobraćajnih sredstava.
D. Vrste saobraćajnih sredstava u floti
1. sva saobraćajna sredstva u floti su istog tipa.
2. u floti postoji više tipova saobraćajnih
sredstava; www.vtsurosevac.com 7
E. Karakter zahteva za opslugom
1. u mreži se javljaju deterministički zahtevi za
opslugom,
2. u mreži se javljaju stohastički zahtevi za
opslugom;
F. Mesta javljanja zahteva za opslugom
1. zahtevi za opslugom javljaju se u čvorovima
mreže,
2. zahtevi za opslugom javljaju se na granama
mreže,
3. zahtevi za opslugom javljaju se i u
čvorovima i na granama mreže;
G. Tip transportne mreže
1. orijentisana transportna mreža,
2. neorijentisana transportna mreža,
3. mešovita transportna mreža;
H. Ograničenja kapaciteta saobraćajnih
sredstava
1. sva saobraćajna sredstva imaju ista propisana
ograničenja kapaciteta,
2. postoje razlike između pojedinih saobraćajnih
sredstava u pogledu propisanih ograničenja,
3. ne postoje propisana ograničenja u pogledu
kapaciteta saobraćajnih sredstava;
I. Maksimalno dozvoljena dužina rute
saobraćajnih sredstava
1. sva saobraćajna sredstva u floti imaju
jednaku maksimalno dozvoljenu dužinu
rute,
2. pojedina saobraćajna sredstva imaju različite
maksimalno dozvoljene dužine ruta,
3. ne postoje ograničenja u pogledu
maksimalno dozvoljene dužine rute
saobraćajnih sredstava u floti;
J. Troškovi
1. promenjivi,
2. fiksni;
K. Operacije koje se obavljaju
1. prikupljanje,
2. razvoženje,
3. prikupljanje i razvoženje (utovar i istovar
robe ili ukrcavanje i iskrcavanje putnika);
L. Kriterijumska funkcija na osnovu koje se
vrši optimizacija na mreži
1. minimiziranje troškova vršenja rutiranja,
2. minimiziranje sume fiksnih i varijabilnih
troškova,
3. minimiziranje potrebnog broja saobraćajnih
sredstava za obavljanje određenog
transportnog rada.
Standardni problem rutiranja
n čvorova,
vi potražnja u čvoru i (i = 1, 2, ..., n),
B baza (depo),
V kapacitet vozila.
Sva vozila počinju i završavaju vožnje iz depoa
B.
❑ Standardni problem rutiranja:
– Projektovati skup ruta vozila najmanje ukupne dužine.
i vi
B B
(a) (b)
(a) Čvorovi koji zahtevaju opslugu (b) Rute vozila

Složeni problemi rutiranja
❑ Opslugu je u određenim čvorovima potrebno
obaviti u unapred definisanim momentima
vremena ili u okviru zadatih vremenskih
intervala.
❑ U mreži postoji više baza saobraćajnih
sredstava.
❑ Opslugu vrše saobraćajna sredstva različitih
kapaciteta.
❑ U mreži se javljaju stohastički zahtevi za
opslugom.
B B
Rutiranje-zoniranje
Ruting-zoniranje Zoniranje-rutiranje
Zoniranje-ruting
Clarke-Wright-ov algoritam
ušteda
d(i, j)
i j i j
j)
, j)
d(B
d(B
,
d(B
d(B
,
, i)
i)
B B
(a) (b)
Izračunavanje ušteda
(a) Vozilo se kreće iz baze (čvor B) posećuje
čvor i, vraća se u bazu, posećuje čvor j i
ponovo se vraća u bazu. U ovom slučaju
ukupno rastojanje koje prevali vozilo
jednako je (pretpostavlja se da je
d(i, j) = d(j, i), za (i, j)):
2 d ( B, i ) + 2 d ( B, j )
(b) Poboljšana strategija kretanja vozila
Ukupno rastojanje koje prevali vozilo:
d ( B, i ) + d ( i , j ) + d ( B, j )
❑ Ušteda s(i, j) koja se ostvaruje kada čvorove i i j
spojimo u jednu rutu je jednaka:
(
s(i, j) = 2d( B,i) + 2d( B, j) − d( B,i) + d(i, j) + d( B, j) )
odnosno:
s ( i , j )= d ( B ,i )+ d ( B , j )− d ( i , j )
❑ Jasno je da što je veća veličina s(i, j), da je
utoliko bolje spojiti čvorove i i j u jednu rutu.
“ušteda”
KORAK 1: Izračunati uštede
s(i, j) = d(B, i) + d(B, j) - d(i, j) za
svaki par (i, j) čvorova koje treba
opslužiti.
KORAK 2: Izvršiti rangiranje svih ušteda

i poređati ih po veličini. Napraviti listu
ušteda koja započinje sa najvećom
uštedom.
KORAK 3: Pri razmatranju uštede s(i, j)
odgovarajuću granu (i, j) uključiti u delimičnu
rutu, ukoliko se pri tome ne krše zadata
ograničenja i ukoliko:
(a) ni tačka i ni tačka j nisu bile
uključene ni u jednu delimičnu
rutu
(b) je jedna od tačaka i ili j već
uključena u neku postojeću
delimičnu rutu i ukoliko ta tačka
nije unutrašnja tačka u ruti (tačka je
unutrašnja u ruti ukoliko nije susedna
početnoj tački B),
c) su obe tačke i i j uključene u dve
različite delimične rute i nijedna od tih
tačaka nije unutrašnja u tim rutama (obe
su spoljne) u kom slučaju je moguće
spojiti delimične rute u jednu.
KORAK 4: Kada je lista “ušteda”

potrošena do kraja, završiti sa algoritmom.
“ušteda”
❑ Dispečeri preferiraju interaktivni rad
prilikom projektovanja ruta vozila:
➢Generisanje skupa ruta,
➢Evaluacija generisanog skupa ruta,
➢Prihvatanje skupa ruta/menjanje nekog od
parametara,
➢Generisanje novog skupa ruta sa
promenjenim parametrima.
“ušteda”
❑ Hurrion (1980):
❑ Čvor i: – koordinate (xi, yi)
❑ Ukoliko je:
xi − x j LIMIT
ili
yi − y j LIMIT
ne treba izračunavati uštedu s(i,j).
“ušteda”
❑LIMIT – subjektivno određena

vrednost,
❑Uštede se izračunavaju samo
za parove čvorova koji se
nalaze u neposrednoj blizini.
“ušteda”
i j Par čvorova
grane kojiuništiti
koje treba ne treba da budu
(zahtev da èvorovi ne
na istoj
budu ruti ruti)
na istoj
Čvorovi
zahtevi dakoji
èvorovi
trebabudu
da budu na istoj
na istoj ruti
ruti
p
B q
m
k
n
Interaktivni rad dispečera

“ušteda”
❑ Primer: Baza saobraćajnih sredstava nalazi

se u čvoru 1. Čvorovi koje treba
opslužiti označeni su respektivno sa 2, 3,
4, ..., 9. Primenom Clarke-Wright-ovog
algoritma “ušteda” isprojektovati rute
saobraćajnih sredstava koristeći pri tome
simultani pristup.
“ušteda”
2 3 4
5 1 6
7 8
Depo 1 i čvorovi koji zahtevaju opslugu

“ušteda”
1 2 3 4 5 6 7 8 9
1 40 30 58 32 52 28 67 55
2 40 43 81 29 87 63 106 94
3 30 43 37 53 46 57 70 70
4 58 81 37 88 27 77 57 67
5 32 29 53 88 84 40 96 80
6 52 87 46 27 84 62 30 43
7 28 63 57 77 40 62 62 40
8 67 106 70 57 96 30 62 25
9 55 94 70 67 80 43 40 25
Rastojanja između čvorova

“ušteda”
❑Simetrična rastojanja:
d(i, j) = d(j, i).
❑Kapacitet svih vozila koja vrše
opslugu je
V = 12.
“ušteda”
Čvor i 2 3 4 5 6 7 8 9
Potražnja 4 7 3 2 6 3 2 3
vi
Potražnja u čvorovima
“ušteda”
Grana Ušteda Grana Ušteda Grana Ušteda
(i, j) (i, j) (i,j) (i, j) (i, j) (i, j)
(8, 9) 97 (7, 8) 33 (2, 6) 5

(6, 8) 89 (3, 8) 27 (2, 7) 5
(4, 6) 83 (2, 3) 27 (5, 8) 3
(4, 8) 68 (5, 7) 20 (4, 5) 2
(6, 9) 64 (6, 7) 18 (3, 7) 1
(3, 4) 51 (2, 4) 17 (2, 8) 1
(4, 9) 46 (3, 9) 15 (2, 9) 1
(7, 9) 43 (4, 7) 9 (5, 6) 0
(2, 5) 43 (3, 5) 9
(3, 6) 36 (5, 9) 7
“ušteda”
❑Grana (8, 9) ima najveću uštedu. Ukupna količina
robe u vozilu je:
v8 + v 9 = 2 + 3 = 5  12 = V
❑Prva ruta glasi: (1, 8, 9, 1).
❑Grani (6, 8) odgovara sledeća najveća ušteda.
Tačka 6 nije unutrašnja tačka.
“ušteda”
❑ Pošto je:
v8 + v 9 + v 6 = 2 + 3 + 6 = 11  12 = V
čvor 6 može da bude uključen u rutu. Prva
ruta glasi:(1, 6, 8, 9, 1).
❑ Grani (4, 6) odgovara treća najveća ušteda.
❑Tačka 6 nije unutrašnja tačka. S obzirom da
je:
čvor v48 +nev 9može
+ v 6 +da
v 4 =bude
2 + 3uključen
+ 6 + 3 = 14urutu.
12 = V
“ušteda”
❑ Grana (4, 8) ne može da se pridruži ruti, s obzirom da
je čvor 8 unutrašnja tačka, a takođe bi se uključenjem
ovog čvora prekršilo ograničenje vezano za kapacitet
vozila.
❑ Grana (6, 9) ne treba da se uključi, s obzirom da su
čvorovi 6 i 9 već uključeni u parcijalnu rutu.
❑ Sledeća grana koju treba da razmotrimo je grana
(3, 4). Ukupna potražnja u slučaju čvorova 3 i 4 je :
“ušteda”
v 3 + v 4 = 7 + 3 = 10  12 = V
❑ Pošto čvorovi 3 i 4 nisu uključeni u prvu

parcijalnu rutu, odabiramo drugu parcijalnu rutu
koja glasi:
(1, 3, 4, 1)
“ušteda”
❑ Konačne rute:
➢Ruta I: (1, 6, 8, 9, 1),

➢Ruta II: (1, 3, 4, 1),
➢Ruta III: (1, 2, 5, 7, 1).
“ušteda”
ruta
Ruta II
2 3 4 ruta
Ruta IIII
ruta III
Ruta III
1
5 6
7 8
Rute dobijene korišćenjem

Clarke-Wright-ovog algoritma ušteda
Heuristički algoritam “čišćenja” za
projektovanje ruta saobraćajnih
sredstava
❑ Autori algoritma “čišćenja” su Gillet i
Miller (1974).
❑ U slučaju primene ovog algoritma treba
raditi sa polarnim koordinatama, pri čemu
bazu treba tretirati kao koordinatni početak.
(Ovo podrazumeva da su nam prethodno
poznate Dekartove koordinate čvorova).
Heuristički algoritam “čišćenja”
❑ Bazu treba spojiti sa proizvoljno odabranom tačkom.
Ovu tačku nazovimo prvom tačkom. Sve ostale tačke
treba spojiti sa bazom i zatim ih poređati po rastućim
uglovima koje zaklapaju duži koje povezuju tačke sa
bazom sa duži koja spaja bazu sa prvom tačkom.
❑ Ruta započinje prvom tačkom, a zatim se ruti

pridružuju tačke poređane po rastućim uglovima, pri
čemu se vodi računa o poštovanju zadatih ograničenja.
❑ Kada neka tačka ne može da bude

uključena u rutu, jer bi se time prekršila
određena ograničenja, tada ta tačka postaje
prva tačka na novoj ruti, itd.
❑ Proces se završava kada su sve tačke
uključene u određene rute.
2 3 (Prva 4
tačka)
5 6
1
7 8
Baza, prva tačka i čvorovi koje treba opslužiti

❑ Čvoru 3 se isporučuje 7 jedinica.
❑ Ruta glasi: (1, 3).
❑ Sledeći kandidat za uključenje u rutu je

čvor 4 koji potražuje 3 jedinice. Ovaj čvor
može da se uključi u rutu s obzirom da je
ukupna potražnja (3+7=10) manja od
kapaciteta saobraćajnog sredstva (V=12).
❑ Ruta glasi: (1, 3, 4).
❑ Čvor 6 koji potražuje 6 jedinica ne može da
bude uključen u rutu, jer bi se njegovim
uključenjem prekršilo ograničenje vezano za
kapacitet vozila.
❑ Prva ruta glasi:
(1, 3, 4, 1).
2 3 4
5 6
1
7 8
9
Prva ruta www.vtsurosevac.com 44
❑ Čvor 6 postaje nova prva tačka.
❑ Nastavljajući sa opisanom
procedurom dobijamo još dve rute:
❑ (1, 6, 8, 9, 1) i (1, 7, 5, 2, 1).
2 3 4
5 6
1
7 8
Rute dobijene primenom heurističkog algoritma “čišćenja”

Literatura:
❑Dušan Teodorović, Transportne

mreže, Saobraćajni fakultet, Beograd,
2007. (str. 205-217 i 223-224).

Projektovanje Ruta Saobraćajnih Sredstava

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Projektovanje Ruta Saobraćajnih Sredstava

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Rutiranje saobraćajnih

❑ Često je, neophodno da saobraćajna sredstva

❑ Takođe je veliki broj problema ovog tipa

(a) Čvorovi koji zahtevaju opslugu (b) Rute vozila

KORAK 2: Izvršiti rangiranje svih ušteda

KORAK 4: Kada je lista “ušteda”

ne treba izračunavati uštedu s(i,j).

❑LIMIT – subjektivno određena

Interaktivni rad dispečera

❑ Primer: Baza saobraćajnih sredstava nalazi

Depo 1 i čvorovi koji zahtevaju opslugu

Rastojanja između čvorova

(8, 9) 97 (7, 8) 33 (2, 6) 5

❑ Pošto čvorovi 3 i 4 nisu uključeni u prvu

➢Ruta I: (1, 6, 8, 9, 1),

Rute dobijene korišćenjem

❑ Ruta započinje prvom tačkom, a zatim se ruti

❑ Kada neka tačka ne može da bude

Baza, prva tačka i čvorovi koje treba opslužiti

❑ Sledeći kandidat za uključenje u rutu je

❑ Čvor 6 postaje nova prva tačka.

Rute dobijene primenom heurističkog algoritma “čišćenja”

❑Dušan Teodorović, Transportne

You might also like