Algoritam Za Konstrukciju Pripadajućeg Drveta

1.5.
Algoritam za konstrukciju
razapinjućeg drveta
1 2
4 5
Slika 1.24. Pet gradova izmedju kojih je moguće
putovati bez presedanja
www.vtsurosevac.com 1
1.5. Algoritam za konstrukciju
• Pod razapinjućim drvetom mreže

G = (N,A) podrazumeva se drvo koje
sadrži sve čvorove početne mreže.
Pretpostavimo da želimo da smanjimo
broj parova gradova međusobno
povezanih direktnim saobraćajem.
Kako da reorganizujemo mrežu linija

železničkog saobraćaja? Dva moguća
rešenja proizvoljno odabrana iz skupa
mogućih rešenja prikazana su na
slikama 1.25 (a) i 1.25 (b).
1 2 1 2
3 3
4 5 4 5
(a) (b)
Slika 1.25. Dva prizvoljno odabrana rešenja

rekonstrukcije mreže linija železničkog saobraćaja
• Kako smo dobili ova rešenja? Da li ima i
nekih drugih mogućih rešenja?
• Algoritam za konstrukciju razapinjućeg drveta

ispituje za svaku granu originalne mreže da li
treba da bude uključena u razapinjuće drvo ili
ne.
• Napomenimo da je redosled kojim se ispituju
pojedine grane potpuno proizvoljan.
Ispitivanje grane se često naziva i bojenjem
grane. www.vtsurosevac.com 5
Granu koju treba uključiti u razapinjuće
drvo treba obojiti zelenom bojom.
Crvenom bojom se boje grane koje se ne
uključuju u razapinjuće drvo. Prilikom
ispitivanja određene grane proverava se
da li bi uključenje te grane u drvo dovelo
do stvaranja ciklusa. Grana se uključuje u
drvo ukoliko njeno uključenje u drvo ne
stvara ciklus.
Prilikom konstruisanja drveta grane već
uključene u drvo čine jednu ili više
povezanih komponenti.
Grana koja se ispituje stvoriće cikluse u

drvetu ukoliko oba njena čvora
pripadaju istoj komponenti.
KORAK 1:
Proizvoljno izabrati granu koja nije

“petlja” (koja sama po sebi nije ciklus).
Obojiti ovu granu u zeleno i oba njena
čvora smestiti u komponentu.
KORAK 2:
Izabrati bilo koju neobojenu granu
koja nije “petlja” (ukoliko takva grana
ne postoji završiti sa algoritmom, što
znači da odgovarajuće pripadajuće
drvo ne postoji). Po izvršenom izboru
neobojene grane moguće su sledeće
4 situacije:
(I) Oba čvora ove grane pripadaju istoj
komponenti.
(II) Jedan čvor grane pripada
komponenti, a drugi čvor grane ne
pripada nijednoj komponenti.
(III) Ni jedan ni drugi čvor ne pripadaju
nijednoj komponenti.
(IV) Čvorovi pripadaju različitim
komponentama.
U slučaju (I) granu treba obojiti u
crveno (ne treba je uključiti u drvo) i
vratiti se na početak koraka 2.
U slučaju (II) granu treba obojiti u

zeleno (uključiti je u drvo). Čvor koji nije
pripadao ni jednoj komponenti treba
uključiti u komponentu kome pripada
čvor na drugom kraju grane.
Kada se desi slučaj (III) granu treba
obojiti u zeleno (uključiti je u drvo), a
oba njena čvora treba dodeliti praznoj
komponenti.
U slučaju (IV) obojiti granu u zeleno
(uključiti je u drvo), a čvorove iz obe
komponente dodeliti jednoj komponenti.
Druga komponenta ostaje prazna.
KORAK 3:
Ukoliko svi čvorovi pripadaju jednoj
komponenti završiti sa algoritmom.
(Zelene grane u ovom slučaju
sačinjavaju pripadajuće drvo). U
suprotnom slučaju (kada svi čvorovi ne
pripadaju jednoj komponenti) vratiti se
na korak 2.
• Primenimo algoritam za konstrukciju razapinjućeg
drveta na problem rekonstrukcije mreže linija
železničkog saobraćaja (slika 1.24.)
• Neka je redosled kojim ćemo ispitivati grane sledeći:
– (1, 2), (4, 5), (1, 4), (2, 5), (1, 3), (2, 3), (3, 4),
(3, 5).
1 2
zelena boja
crvena boja
Slika 1.26. Uključenje grane (1, 2) u razapinjuće

drvo (komponenta 1)
komponenta 1
Komponenta 1
1 2
komponenta 2
Komponenta 2
4 5
zelena boja
crvena boja
Slika 1.27. Komponente 1 i 2 po izvršenom

ispitivanju grana (1, 2) i (4, 5)
Komponenta 1
komponenta 1
1 2
4 5 zelena boja
crvena boja
Slika 1.28. Komponenta 1

po izvršenom ispitivanju grana (1, 2), (4, 5), (1, 4)
1 2
4 5
zelena boja
crvena boja
Slika 1.29. Komponenta 1 po izvršenom ispitivanju grana

(1, 2), (4, 5), (1, 4), i (2, 5)
1 2
4 5
Slika 1.30. Razapinjuće drvo u slučaju kada su

grane ispitivane sledećim redosledom: (1, 2), (4, 5),
(1, 4), (2, 5), (1, 3), (2, 3), (3, 4), (3, 5)
Pretpostavimo da grane ispitujemo
sledećim redosledom: (1, 2), (2, 3), (1, 3),
(3, 4), (4, 5), (3, 5), (2, 5), (1, 4).
Primenom algoritma za konstrukciju

razapinjućeg drveta dobija se pripadajuće
drvo prikazano na slici 1.27.
1 2
4 5
Slika 1.31. Razapinjuće drvo u slučaju kada su

grane ispitivane sledećim redosledom: (1, 2), (2, 3),
(1, 3), (3, 4), (4, 5), (3, 5), (2, 5), (1, 4)
• Redosled kojim se vrši ispitivanje
grana utiče na oblik razapinjućeg
drveta.
• Pridružimo svakoj grani originalne
mreže određeni broj koji predstavlja
dužinu grane.
U odredjenim slučajevima
zainteresovani smo za pronalaženje
takvog razapinjućeg drveta koje ima
najmanju dužinu svih grana.
Ovaj problem se rešava primenom

algoritma za iznalaženje
razapinjujućeg drveta najmanje
dužine.
1.6. Algoritmi za iznalaženje
razapinjućeg drveta najmanje
dužine
• Neka je dato n gradova koje treba
povezati saobraćajnicama.
• Najkraće pripadajuće drvo možemo
interpretirati kao minimalno potrebnu
dužinu puteva kojima ćemo direktno ili
indirektno povezati svih n gradova,
pretpostavljajući pri tome da svi putevi
počinju, odnosno završavaju se u
nekom paru gradova.
Prim-ov algoritam (1957) za
iznalaženje najkraćeg razapinjućeg
drveta
KORAK 1: Sa konstrukcijom najkraćeg

razapinjućeg drveta počinje se u nekom
proizvoljnom čvoru i. Zatim se pronađe
čvor najbliži čvoru i. Neka je to neki čvor j.
Čvor j i veza (i, j) se uključuju u najkraće
pripadajuće drvo. Zatim se kidaju (ukoliko
postoje) grane koje bi onemogućile
stvaranje drveta.
KORAK 2: Ukoliko su svi čvorovi
povezani, najkraće razapinjuće drvo je
pronađeno. Ukoliko postoje još uvek
neki izolovani čvorovi prelazimo na
korak 3.
KORAK 3: Izolovani čvor koji je

najbliži do sada formiranom najkraćem
‚razapinjućem drvetu uključuje se
zajedno sa odgovarajućom granom u
sastav najkraćeg razapinjućeg drveta.
Ukoliko postoje grane koje
onemogućavaju stvaranje drveta treba
ih prekinuti. Po završetku ovog koraka
vraćamo se ponovo na korak 2.
dužine
Primer: Odrediti najkraće razapinjuće drvo
transportne mreže prikazane na slici 1.32.
(dužine pojedinih grana naznačene su na
slici 1.32.) primenom Prim-ovog algoritma.
razapinjućeg drveta najmanje dužine
a
9
8 6 b
7 4
d e c
6
12 6 11 5
10
h 7 f
14 8
g
4 9
5 12
15
i j
Slika 1.32. Mreža G za koju treba odrediti razapinjuće

drvo najmanje dužine primenom Prim-ovog algoritma
dužine
Započnimo sa konstrukcijom najkraćeg
razapinjućeg drveta od čvora a.
a
Slika 1.33. Grana (a, e)
dužine
a
e
6
h
Slika 1.34. Grane (a, e) i (e, h)
a
e
6
Slika 1.35. Grane (a, e), (e, h) i (h, j)
dužine
a
6 b
7
e
6
Slika 1.36. Grane (a, e), (e, h), (h, j) i (e, b)

a
6 b
7 4
e c
6
h
Slika 1.37. Grane (a, e), (e, h), (h, j), (e, b) i (b, c)
dužine
a
6 b
7 4
e c
6 5
h f
Slika 1.38. Grane (a, e), (e, h), (h, j), (e, b), (b, c) i (c, f)
a
8 6 b
7 4
d e c
6 5
h f
Slika 1.39. Grane (a, e), (e, h), (h, j), (e, b), (b, c), (c, f) i (a, d)
a
8 6 b
7 4
d e c
6 5
h f
8
g
4
Slika 1.40. Grane (a, e), (e, h), (h, j), (e, b), (b, c), (c, f) ,
(a, d) i (g, h)
a
8 6 b
7 4
d e c
6 5
h f
8
g
4
5
i j
Slika 1.41. Razapinjuće drvo najmanje dužine

dobijeno primenom Prim-ovog algoritma
• Kruskal-ov algoritam
• Kruskal-ov algoritam (1956) za iznalaženje

zasnovan je na algoritmu za konstrukciju
razapinjućeg drveta. Ovaj algoritam se
sastoji od sledećih algoritamskih koraka:
KORAK 1: Napraviti listu sortiranih
grana originalne mreže u rastećem
poretku njihovih dužina (na prvom
mestu liste je najkraća grana, a na
poslednjem najduža). U slučaju kada
dve ili više grana imaju istu dužinu
proizvoljnim redosledom ih uključiti u
listu jednu iza druge.
KORAK 2: Primeniti algoritam za

konstrukciju razapinjućeg drveta
ispitujući grane redosledom na kome se
nalaze na listi.
Primer: Odrediti najkraće razapinjuće drvo
transportne mreže prikazane na slici 1.32.
primenom Kruskal-ovog algoritma.
Sortirajmo grane po rastućem poretku

njihovih dužina. Redosled kojim treba
ispitivati grane prilikom primene
algoritma za konstrukciju
razapinjućeg drveta je sledeći:
(b, c), (h, j), (c, f), (g, i), (a, e), (e, h),
(b, f), (e, b), (h, f), (a, d), (g, h), (a, b),
(f, j), (d, g), (b, h), (a, g), (i, h), (d, i),
(i, j).
komponenta 1
Slika 1.42 Grana (b, c)
b
komponenta 1
h komponenta 2
Slika 1.43. Grane (b, c) i (h, j)

b
komponenta 1 c
h f
komponenta 2 j
Slika 1.44. Grane (b, c), (h, j) i (c, f)

b
komponenta 1 c
komponenta 3 h f
i komponenta 2 j
Slika 1.45. Grane (b, c), (h, j), (c, f) i (g, i)

komponenta 1
a
b
e c
komponenta 4
h f
komponenta 3
i komponenta 2 j
Slika 1.46. Grane (b, c), (h, j), (c, f) i (g, i)

komponenta 1
a
b
e c
h f
komponenta 3
i komponenta 2 j
Slika 1.47. Grane (b, c), (h, j), (c, f), (g, i) i (e, h)
komponenta 1
a
b
e c
h f
komponenta 3
i komponenta 2 j
Slika 1.48. Grane (b, c), (h, j), (c, f), (g, i), (e, h) i (b, f)
komponenta 1
a
b
e c
h f
komponenta 2
i j
Slika 1.49. Grane (b, c), (h, j), (c, f), (g, i), (e, h), (b, f) i (e, b)
komponenta 1
a
b
e c
h f
komponenta 2
i j
Slika 1.50. Grane (b, c), (h, j), (c, f), (g, i), (e, h), (b, f),
(e, b) i (h, f)
komponenta 1
a
b
d e c
h f
komponenta 2
i j
Slika 1.51. Grane (b, c), (h, j), (c, f), (g, i), (e, h), (b, f),
(e, b), (h, f) i (a, d)
komponenta 1
a
b
d e c
h f
zelena boja
i j crvena boja
Slika 1.52. Svi čvorovi pripadaju jednoj komponenti

1.7. Algoritam za iznalaženje
razapinjućeg drveta najveće dužine
KORAK 1: Napraviti listu sortiranih grana

originalne mreže u opadajućem poretku (na
prvom mestu liste je najduža grana, a na
poslednjem najkraća). U slučaju kada dve ili
više grana imaju istu dužinu proizvoljnim
redosledom ih uključiti u listu jednu iza druge.
KORAK 2: Primeniti algoritam za
konstrukciju razapinjućeg drveta ispitujući
grane redosledom na kome se nalaze na listi.
Primer: Odrediti razapinjuće drvo najveće

dužine mreže prikazane na slici 1.32.
Sortirajmo grane po opadajućem poretku
njihovih dužina. Redosled kojim treba
ispitivati grane prilikom primene algoritma
za konstukciju razapinjućeg drveta je
sledeći:
(i, j), (d, i), (i, h), (a, g), (b, h), (d, g), (a, b),
(j, f), (a, d), (g, h), (f, h), (b, e), (b, f), (e, h),
(a, e), (g, i), (c, f), (b, c), (h, j).
komponenta 1
i j
Slika 1.53. Grana (i, j)
komponenta 1
i j
Slika 1.54. Grane (i, j), (d, i)

d
komponenta 1
i j
Slika 1.55. Grane (i, j), (d, i) i (i, h)

a
komponenta 2
d
komponenta 1
i j
Slika 1.56. Grane (i, j), (d, i), (i, h) i (a, g)

komponenta 2
a komponenta 1
b
i j
Slika 1.57. Grane (i. j), (d, i), (i, h), (a, g) i (b, h)
a komponenta 1
b
i j
slika 1.58. Grane (i, j), (d, i), (i, h), (a, g), (b, h) i (d, g)
a komponenta 1
b
i j
Slika 1.59. Grane (i, j), (d, i), (i, h), (a, g), (b, h) i (d, g)
a komponenta 1
b
h f
i j
Slika 1.60. Grane (i, j), (d, i), (i, h), (a, g), (b, h), (d, g) i (j, f)
a komponenta 1
b
h f
i j
a komponenta 1
b
h f
i j
a komponenta 1
b
h f
i j
a komponenta 1
b
d e
h f
i j
Slika 1.64. Grane (i, j), (d, i), (i, h), (a, g), (b, h),
(d, g), (j, f) i (b, e)
a komponenta 1
b
d e
h f
i j
Slika 1.65. Grane (i, j), (d, i), (i, h), (a, g), (b, h), (d, g),
(j, f) i (b, e)
a komponenta
komponent11
Component
b
d e
h f
i j
Slika 1.66. Grane (i, j), (d, i), (i, h), (a, g), (b, h), (d, g),
(j, f) i (b, e)
a komponenta 1
b
d e
h f
i j
Slika 1.67. Grane (i, j), (d, i), (i, h), (a, g),
(b, h), (d, g), (j, f) i (b, e)
razapinjućeg drveta najveće
dužine
a komponenta 1
b
d e
h f
i j
Slika 1.68. Grane (i, j), (d, i), (i, h), (a, g),
(b, h), (d, g), (j, f) i (b, e)
a
b
d e c
h f
i j
Slika 1.69. Pripadajuće drvo najveće

dužine mreže prikazane na slici 1.32.
Literatura:
Dušan Teodorović, Transportne mreže, Saobraćajni fakultet,

Beograd, 2007. (str. 25-43).

Algoritam Za Konstrukciju Pripadajućeg Drveta

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Algoritam Za Konstrukciju Pripadajućeg Drveta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1.5.

• Pod razapinjućim drvetom mreže

Kako da reorganizujemo mrežu linija

Slika 1.25. Dva prizvoljno odabrana rešenja

• Algoritam za konstrukciju razapinjućeg drveta

Grana koja se ispituje stvoriće cikluse u

Proizvoljno izabrati granu koja nije

U slučaju (II) granu treba obojiti u

Slika 1.26. Uključenje grane (1, 2) u razapinjuće

Slika 1.27. Komponente 1 i 2 po izvršenom

Slika 1.28. Komponenta 1

Slika 1.29. Komponenta 1 po izvršenom ispitivanju grana

Slika 1.30. Razapinjuće drvo u slučaju kada su

Primenom algoritma za konstrukciju

Slika 1.31. Razapinjuće drvo u slučaju kada su

Ovaj problem se rešava primenom

KORAK 1: Sa konstrukcijom najkraćeg

KORAK 3: Izolovani čvor koji je

Slika 1.32. Mreža G za koju treba odrediti razapinjuće

Slika 1.33. Grana (a, e)

Slika 1.35. Grane (a, e), (e, h) i (h, j)

Slika 1.36. Grane (a, e), (e, h), (h, j) i (e, b)

Slika 1.41. Razapinjuće drvo najmanje dužine

• Kruskal-ov algoritam (1956) za iznalaženje

KORAK 2: Primeniti algoritam za

Sortirajmo grane po rastućem poretku

Slika 1.43. Grane (b, c) i (h, j)

Slika 1.44. Grane (b, c), (h, j) i (c, f)

Slika 1.45. Grane (b, c), (h, j), (c, f) i (g, i)

Slika 1.46. Grane (b, c), (h, j), (c, f) i (g, i)

Slika 1.52. Svi čvorovi pripadaju jednoj komponenti

KORAK 1: Napraviti listu sortiranih grana

Primer: Odrediti razapinjuće drvo najveće

Slika 1.53. Grana (i, j)

Slika 1.54. Grane (i, j), (d, i)

Slika 1.55. Grane (i, j), (d, i) i (i, h)

Slika 1.56. Grane (i, j), (d, i), (i, h) i (a, g)

Slika 1.69. Pripadajuće drvo najveće

Dušan Teodorović, Transportne mreže, Saobraćajni fakultet,

You might also like