3.

Vežba Osnove eksperimenta u zaštiti životne sredine

Natavak 2. vežbe

Sređivanje i grupisanje rezultata merenja, histogram, percentili i kvartili

Grupisanje u razrede – kada postoji relativno veliki broj dobijenih rezultata merenja, radi lakšeg
sagledavanja, mogude ih je grupisati u razrede.

Histogram - za što bolje sagledavanje i analizu dobijenih rezultata merenja, poželjno je da se oni prikažu
i grafički (histogram frekvencija razreda i/ili relativnih frekvencija). Ukoliko se na horizontalnu osu stave
definisane granice razreda, a na vertikalnu odgovarajude frekvencije razreda, dobija se histogram
frekvencija.

Percentili i kvartili - Percentili „dele“ histogram na 100 delova, pri čemu svaki od kojih ima otprilike 1%
površine. Najčešdi u upotrebi je tzv. 50-ti percentil, koji ima vrednost medijane. Kada je o njemu reč,
ukupna distribucija se deli na način da polovina rezultata ima vrednosti ispod a polovina iznad medijane.
U upotrebi su takođe i 25-ti, 75-ti percentil, a nekada se koriste i 10-ti i 90-ti percentil. U opštem slučaju
govorimo o kvartilima. S obzirom na to da 25-ti, 50-ti i 75-ti percentil deli populaciju u četiri grupe, njih
nazivamo kvartilima a razliku između 75-tog i 25-tog, nazivamo interkvartilni opseg (IQR –interquartile
range).

PRVI KVARTIL (Q1) - Poziciona vrednost obeležja za koju je 25 % podataka manje, a 75 % podataka iz
serije vede od te vrednosti, ako su podaci uređeni po veličini.

TREĆI KVARTIL (Q3) - Poziciona vrednost obeležja za koju je 75 % podataka manje, a 25 % podataka iz
serije vede od te vrednosti, ako su podaci uređeni po veličini.

INTERKVARTILNA RAZLIKA (Q3-Q1) - Rasipanje unutar srednjih 50 %: Q3 – Q1. Nema uticaja ekstremnih
vrednosti.
3. Vežba Osnove eksperimenta u zaštiti životne sredine

Zadatak 1. (nastavak od i))

Tokom februara 2015. godine na 15 slučajno odabranih biotrnova na deponiji vršeno je uzorkovanje
deponijskog gasa pomodu uređaja Multi gasnog detektora „Geotechnical Instruments – Biogas 5000“.
Izmerene su koncentracije metana (CH4), ugljendioksida (CO2) i kiseonika (O2) i to u zapreminskim
procentima [%vol.]. Dobijene su sledeće vrednosti za:

Metan: 35,5; 46,0; 55,0; 60,9; 60,9; 31,3; 44,0; 55,0; 57,6; 55,0; 42,2; 35,5; 47,2; 45,1; 50,7.

Ugljendioksid: 31,3; 46,7; 41,5; 31,3; 24,1; 23,6; 32,3; 37,5; 32,3; 24,8; 23,0; 26,9; 36,5; 32,3; 26,6.

Kiseonik: 4,4; 1,0; 1,0; 1,7; 3,6; 6,9; 3,0; 1,9; 2,3; 3,9; 5,0; 5,9; 3,4; 3,9; 4,4.

Odrediti sledeće:

a) Napisati šta je opis merenja u datom zadatku, šta je populacija i veličina uzorka?
b) Napraviti tri „shett-a“ u exelu i nazvati ih redom: CH4, CO2 i O2.
c) Za svaki gas uneti izmerene vrednosti koncentracije i poređati ih od najmanje do najveće vrednosti.
d) Napisati najmanju i najveću vrednost za svaki gas.
e) Odrediti aritmetičku sredinu uzorka za svaki gas.
f) Odrediti medijanu uzorka za svaki gas.
g) Odrediti modus uzorka.
h) Za svaki gas odrediti frekvencije za izmerene vrednosti njihovih koncentracija.
i) Metan: Grupisati dobijene rezultate u 4 razreda i odrediti frekvenciju razreda i relativnu frekvenciju
razreda.
Ugljendioksid: Grupisati dobijene rezultate u 6 razreda i odrediti frekvenciju razreda i relativnu
frekvenciju razreda.
Kiseonik: Grupisati dobijene rezultate u 5 razreda i odrediti frekvenciju razreda i relativnu
frekvenciju razreda.
j) Nacrtati histogram frekvencija za svaki gas.
k) Nacrtati histogram relativnih frekvencija za svaki gas.
l) Odrediti 25-ti i 75-ti percentil odnosno Q1 i Q3 za svaki gas.
m) Odrediti interkvartilnu razliku Iq za svaki gas.