Univerzitet u Beogradu Filozofski fakultet

STATISTIKA U PSIHOLOGIJI 1 STATISTIKA U ISTRAIVANJU OBRAZOVANJA

OPIS UZORKA U POGLEDU JEDNE KVANTITATIVNE VARIJABLE GRAFIKO PREDSTAVLJANJE PODATAKA NA KVANTITATIVNOJ VARIJABLI

Oliver Tokovi i Lazar Tenjovi

PODACI SA JEDNE KVANTITATIVNE VARIJABLE

Da bismo podatke sa jedne kvantitativne varijable upotrebili za statistiki opis uzorka u pogledu te varijable potrebno ih je organizovato na odreeni nain; Ponekad je potrebno rezultate sortirati (urediti po veliini) ponekad ih je potrebno rangovati, a ponekad grupisati. Grupisanje: pravljenje raspodele uestalosti (jedinine ili sa grupnim intervalima razreda).

STATISTIKI OPIS UZORKA u pogledu jedne KVANTITATIVNE VARIJABLE

Treba da prui pregledne i jasne informacije: o rasponu u kojem se rezultati kreu (podrazumeva odreivanje najmanjeg i najveeg rezultata); o uestalosti pojedinih rezultata ili grupe rezultata (podrazumeva pravljenje jedinine ili grupisane raspodele uestalosti); o vrednosti oko koje se grupiu rezultati (podrazumeva raunanje mera lokacije/mere centralne tendencije i percentili/ o tome koliko se rezultati meusobno razlikuju (podrazumeva raunanje mera skale/varijabilnosti ili rasprenja) i o obliku raspodele rezultata (podrazumeva raunanje mera oblika distribucije (pokazatelja simetrinosti i izduenosti distribucije).

Centralna tendencija i varijabilitet

Razlika izmeu ljudi

centar

centar

MERE CENTRALNE TENDENCIJE

Mod
Najuestalija mera Neosetljiv na ekstremne mere 1 4 3 4 1
mod

3
mod 1

4
mod 2

MERE CENTRALNE TENDENCIJE

Medijana (Mdn)
Vrednost ispod koje se nalazi 50% rezultata Blago osetljiva na ektremne mere
50%

medijana

MERE CENTRALNE TENDENCIJE

Odreivanje medijane (Mdn) na osnovu redoslednih statistika. Redosledni statistici: rezultati ureeni po veliini od najmanjeg do najveeg - oznaavaju se oznakom X(m) pri emu je m oznaka mesta po redu na kojem je rezultat.

zagrade [ ] znae da se uzima samo celobrojni deo vrednosti koja se izrauna

MERE CENTRALNE TENDENCIJE

Aritmetika sredina (M ili AS):

Suma (zbir) pojedinanih mera podeljena ukupnim brojem mera Osetljiva na ekstremne mere

MERE CENTRALNE TENDENCIJE

Geometrijska sredina (G):

Harmonijska sredina (H)

PROCENAT ISPITANIKA ISPOD NEKE VREDNOSTI

50% 50%

-2

-1

PERCENTILI
Percentil
P25 vrednost ispod koje se nalazi 25% rezultata P50 vrednost ispod koje se nalazi 50% rezultata

Kvartili
Q1= P25 Q2= P50 OVO JE OIGLEDNO MEDIJANA! Q3= P75 Q4= P100

Percentilni rang
PR(x) % rezultata koji se nalaze ispod vrednosti X PR(100) % rezultata koji se nalaze ispod vrednosti 100

PERCENTILI
50% 84.13% Percentilni rang 97.72% 15.87% 2.28%

-2

-1

P2.28 P15.87

P50

P84.13 P97.72

Percentil

MERE VARIJABILNOSTI
Kvartilna devijacija ili poluinterkvartilni raspon
Q ( P75 P25 ) / 2

50%
25 % 25%

P25 Q1

P75 Q3

Razlika izmeu ljudi

-20 -10

10

20

Standardna devijacija

MERE VARIJABILNOSTI
Standardna devijacija (S, Sd, )
proseno odstupanje mera od njihove aritmetike sredine mera individualnih razlika

MERE VARIJABILNOSTI
Varijansa (S2, Sd2, 2)

izraz u brojiocu, veoma vaan u statistici: SUMA KVADRATA proseno kvadrirano odstupanje mera od aritmetike sredine mera individualnih razlika mogue razlaganje na delove, za razliku od S

MERE VARIJABILNOSTI
Koeficijent varijacije (KV)
Odnos standardne devijacije i aritmetike sredine Procenat individualnih razlika u odnosu na prosek

MERE OBLIKA RASPODELE

Koeficijent asimetrije-Skewness (Sk):

Koeficijent izduenosti-Kurtosis

Normalna distribucija: Skjunis i Kurtozis jednaki 0

Pozitivno asimetrina distribucija (Koeficijent asimetrije/Skjunis vei od nule)

Mod Mdn M

Negativno asimetrina distribucija (Koeficijent asimetrije/Skjunis manji od

nule)

Mdn Mod

Mezokurtina (koeficijent izduenosti/kurtozis jednak nuli) i platikurtina distribucija (koeficijent izduenosti/kurtozis manji od nule)

Mezokurtina (koeficijent izduenosti/kurtozis jednak nuli) i leptokurtina distribucija (koeficijent izduenosti/kurtozis vei od nule)

GRAFIKI PRIKAZ PODATAKA SA KVANTITATIVNE VARIJABLE

Poligon frekvenci (uestalosti) Histogram poligon stubaca Grafik kumulativnih frekvenci Grafik kumulativnih procenata

POLIGON FREKVENCI
intervali razreda 37-40 33-36 29-32 srednje mesto frekvenca intervala 30 23 55 38.5 34.5 30.5

25-28
21-24

61
50

26.5
22.5

POLIGON FREKVENCI
70

60

50

frekvenca

40

30

20

10

0 22.5 26.5 30.5 34.5 38.5

sredina razreda

HISTOGRAM
Obe egzaktne granice donja i gornja +/-0.5

GRAFIK KUMULATIVNIH FREKVENCI

srednje gornja intervali mesto kumulativna egzaktna razreda frekvenca intervala frekvenca granica 37-40 33-36 29-32 25-28 30 23 55 61 22.5 26.5 30.5 34.5 219 189 166 111 40.5 36.5 32.5 28.5

21-24

50

38.5

50

24.5

GRAFIK KUMULATIVNIH FREKVENCI

250

200

frekvenca

150

100

50

0 24.5 28.5 32.5 36.5 40.5

gornja egz granica

GRAFIK KUMULATIVNIH PROCENATA - OGIVA

intervali razreda

srednje gornja mesto kumulativ kumulativ egzaktna frekvenca intervala na f na rel. fr. granica 30
23 55 61 50

37-40
33-36 29-32 25-28 21-24

38.5
34.5 30.5 26.5 22.5

219
189 166 111 50

1.00
0.86

40.5
36.5 32.5

0.76

0.51 0.23

28.5 24.5

GRAFIK KUMULATIVNIH PROCENATA - OGIVA

1.2 1

0.8

proporcija

0.6

0.4

0.2

0 24.5 28.5 32.5 36.5 40.5

gornja egz granica

KUTIJASTI DIJAGRAM (BOX & WHISKER PLOT)

donja okolinska medijana outlier (autlajer ili gornja iznimak) okolinska

prvi kvartil

trei kvartil

okolinske vrednosti kvartili +/- 1.5*interkvartilni raspon

KRAJ PREZENTACIJE...

...I DANANJEG PREDAVANJA (: