АНАЛИЗА ПОДАТАКА

Од статистичких метода које се користе у статистичкој анализи су:

средње вредности, мере дисперзије и релативни бројеви.

Поновимо шта су средње вредности и како се деле.

Средње вредности су вредности обележја око којих појединачне

вредности имају тенденцију груписања. Деле се у две групе:

СРЕДЊЕ ВРЕДНОСТИ

ИЗРАЧУНАТЕ ПОЗИЦИОНЕ

АРИТМЕТИЧКА ГЕОМЕТРИЈСКА ХАРМОНИЈСКА МОДУС МЕДИЈАНА

СРЕДИНА СРЕДИНА СРЕДИНА

Мере дисперзије су показатељи величине одступања вредности обележја

од средних вредности. Деле се:

МЕРЕ ДИСПЕРЗИЈЕ

АПСОЛУТНЕ МЕРЕ РЕЛАТИВНЕ МЕРЕ

Истим мерним јединицама као и Процентима или релативним
вредности обележја показатељима
ПОЗИЦИОНА ИЗРАЧУНАТЕ

ИНТЕРВАЛ ВАРИЈАНСА КОЕФИЦИЈЕНТ

СТАНДАРДНА
ВАРИЈАЦИЈЕ ( i ) (ϭ2) ВАРИЈАЦИЈЕ (V)
ДЕВИЈАЦИЈА (ϭ)
Релативни бројеви се израчунавају као количник два апсолутна броја
која се упоређују. Број који се упоређује или мери (бројилац) назива се
текућа вредност, а број којим се мери или упоређује (именилац) назива
се базна вредност. Образац за израчунавање релативних бројева и
подела:

РБ = ВТ (текућа вредност) / ВБ (базна вредност)

РЕЛАТИВНИ БРОЈЕВИ

РПОКАЗАТЕЉИ ИНДЕКСИ СТАТИСТИЧКИ

СТРУКТУРЕ КОЕФИЦИЈЕНТИ ИЛИ
ПОКАЗАТЕЉИ ОДНОСА

Показатеље структуре смо раније користили. Добијају се када се

стављаја у однос део статистичког скупа према скупу као целини, при
чему је део скупа текућа вредност а цео скуп базна вредност, пошто се
исказују у процентима количник се множи са 100. Показатеље структуре
користимо када желимо да прикажемо колика је процентуалност
заступљеност једног дела скупа у целом скупу.

Индекси су релативни бројеви који представљају однос различитог

нивоа једне или више појава у различитом времену или на различитим
местима. Сваки индекс се добије ако се стави у однос ниво појаве коју
треба мерити и која представља текућу вредност према нивоу појаве
која служи као база за упоређивање. Пошто се израчунава у процентима
множи се са 100.

Ради правилне употребе индекса потребно је да кажемо како се тумаче

индекси. Индекс већи од 100 показује релативно повећање појаве за
онолико процената колико је већи од 100, а индекс мањи од 100 показује
релативно смањење појаве за онолико процената колико је мањи од 100.

Постоје више врста индекса а деле се према следећем критеријуму:

 1° ПРЕМА БАЗНЕ
ОДАБРАНОЈ БАЗИ
УПОРЕЂИВАЊА ЛАНЧАНЕ

ИНДЕКСИ
ДИНАМИКЕ
(КРЕТАЊА)

ГЕОГРАФСКО –
ТЕРИТОРИЈАЛНИ
2° ПРЕМА ИНДЕКСИ
ЦИЉУ УПОРЕЂИВАЊА

ИНДЕКСИ ИНДЕКСИ
ПЛАНСКИХ
ЗАДАТАКА

ИНДЕКСИ
ИСПУЊЕЊА
ПЛАНА

ИНДИВИДУАЛНИ
3° ПРЕМА
БРОЈУ СЕРИЈА НА
ОСНОВУ КОЈИХ СЕ
ИЗРАЧУНАВАЈУ
ГРУПНИ
 Статистички коефицијенти или показатељи односа су релативни
бројеви којима се упоређују две међусобно повезане појаве. Нпр. можемо
ставити у однос различите појаве као што су број становника и број km2
једне територије, али обе појаве треба да се односе на исти период
времена и исту земљу. Важно је да се не могу довести у однос
садржински неповезане појаве.

Према томе које се појаве доводе у однос, шта показују и какав значај
имају у пракси статистички коефицијенти се деле у три врсте.

СТАТИСТИЧКИ КОЕФИЦИЈЕНТИ
(ПОКАЗАТЕЉИ ОДНОСА)

1° КОЕФИЦИЈЕНТИ
2° КОЕФИЦИЈЕНТИ 3° КОЕФИЦИЈЕНТИ
ИЛИ СТОПЕ
ГУСТИНЕ ИНТЕНЗИТЕТА ИЛИ
ПРИРОДНОГ КРЕТАЊА
СТАНОВНИШТВА ФРЕКВЕНЦИЈЕ
СТАНОВНИШТВА
 АНАЛИЗА ДИНАМИКЕ ПОЈАВА

У претходном излагању смо се упознали са основним методама

анализе података.
При анализи динамике појава користе се временске серије.
Када анализирамо временску серију, најпре треба да утврдимо
њене основне карактеристике, односно да опишемо кретање
појаве у посматраном временском интервалу. Крајњи циљ
анализе је да на основу понашања појаве у прошлости и
садашњости прогнозирамо њено будуће кретање.
За описивање динамике временских серија користе се

 апсолутни показатељи
 релативни показатељи

АПСОЛУТНИ ПОКАЗАТЕЉИ ДИНАМИКЕ ПОЈАВА

Апсолутни показатељи се израчунавају као разлике између

нивоа појаве у две узастопне или неке друге две временске
јединице (периода). Ако са Yi означимо апсолутни ниво
временске серије у периоду i а са Yi-1 њен апсолутни ниво у
претходном периоду, i-1, тада разлика (Yi – Yi-1 ) представља
апсолутни показатељ динамике те серије у два узастопна
временска периода (апсолутни раст). Ови показатељи су
исказани у истим мерним јединицама у којима је изражена и
сама појава (на пример, у доларима, килограмима,комадима и
слично).
 Пример:У једном продајном центру од јуна до децембра 2015.
године продат је следећи број комада мобилних телефона Nokia
C3.
Месец 2015. Продаја (у комадима) Yi – Yi-1
Јун 17 -
Јул 25 25 – 17 = 8
Август 28 28 – 25 = 3
Септембар 32 32 – 28 = 4
Октобар 33 33 – 32 = 1
Новембар 25 25 – 33 = - 8
Децембар 35 35 – 25 = 10
∑ 18

На основу разлике децембарске и новембарске продаје:

Yi – Yi-1 = 35 – 25 = 10 комада,
закључујемо да је у децембру 2015. продаја била за 10 комада
већа него у претходном месецу, а исто тако из разлика
новембарске и октобарске продаје:
Yi – Yi-1 = 25 – 33 = - 8
закључујемо да је у новембру 2015. била за 8 комада мања него
у октобру.
Средњи апсолутни раст ( Yt ) је аритметичка средина из
апсолутног раста у посматраном временском периоду, а може се
дати формулом
Yt = ∑( Yi – Yi-1 ) / (n – 1) = 18 / 6 = 3
Закључујемо да је просечно повећање продаје мобилних
телефона у посматраном периоду.
Можемо закључити да позитиван средњи апсолутни раст значи
просечно повећање појаве, а негативан средњи апсолутни раст
показује просечно смањење појаве у посматраном периоду.
Мада дају важне информације о динамици једне појаве,
апсолутне показатеље не треба користити за поређење
динамике појава чије су вредности на битно различитим
нивоима. На пример, бесмислено је на основу апсолутних
показатеља поредити динамику продаје телефона Nokia C3 у
посматраном продајном центру са продајом у целој земљи.
Осим тога, на основу апсолутних показатеља се не може
поредити динамика двеју појава ако су оне изражене у
различитим мерним јединицама (на пример, у комадима и
еврима). Тада користима релативне показатеље динамике –
индексе динамике.

РЕЛАТИВНИ ПОКАЗАТЕЉИ ДИНАМИКЕ ПОЈАВА

Индекси динамике - релативни бројеви који представљају

однос (количник) нивоа појаве у текућем периоду и у базном
периду.
Пример: Да бисмо у претходном примеру утврдили колико у
процентима износи пораст обима продаје телефона у децембру
(текућем периоду) у односу на новембар (базни период),
израчнавамо индекс обима продаје, као количник децембарске
и новембарске продаје помножен са 100.
(Yi / Yi-1) ∙ 100 = (35 / 25) ∙ 100 = 140
Добијени индекс је већи од 100, што указује на раст обима
продаје. Закључујемо да је обим продаје у децембру већи за 40%
него у претходном месецу.
Као што смо рекли постоји више подела индекса према
различитим критеријумима.

ДА ЛИ ПОКАЗУЈУ ИНДИВИДУАЛНИ
РЕЛАТИВНУ
ПРОМЕНУ ЈЕДНЕ
ИЛИ ГРУПЕ
ГРУПНИ
ПОЈАВА

ДА ЛИ ПРИ
БАЗНИ
ИЗРАЧУНАВАЊУ
ИНДЕКСИ БАЗНИ ПЕРИОД
ДИНАМИКЕ ОСТАЈЕ ФИКСАН
ИЛИ ГА ЛАНЧАНИ
МЕЊАМО

ИНДЕКСЕ
С ОБЗИРОМ НА ФИЗИЧКОГ
ЕКОНОМСКУ ОБИМА
ВЕЛИЧИНУ НА ПРОИЗВОДЊЕ
КОЈУ СЕ
ОДНОСЕ ИНДЕКСЕ ЦЕНА

ИНДЕКСЕ
ВРЕДНОСТИ

Индекси су у свакој подели међу собом јасно разграничени,

али су између подела могуће све различите комбинације
индекса. На пример, можемо израчунати базни индивидуални
индекс цена или ланчани групни индекс вредности.