Metodologija II

1. Koji se uzorci koriste kod frekvencijskih, akoji kod varijansnih nacrta?

- U frekvencijskim nacrtima se koriste slučajni uzorci
- U varijansnim se koriste prigodni uzorci

2. Šta su multivalentni, multivarijantni i multifaktorski nacrti?

- Multivarijantni nacrti sadrže 3 ili više od 3 kategorisane varijable.
- Multifaktorski nacrti su nacrti koji sadrže više od 2 NV i jednu ZV. Takvi nacrti mogu biti
trofaktorski, četvorofaktorski itd... (glavna prednost je uvid u odnose većeg br. NV i njihovom dejstvu na
ZV).
- Multivalentni nacrti su oni nacrti kod kojih NV ima više od dva nivoa. (osim po broju nivoa, suštinski
se ne razlikuju od bivalentnih).

3. Koje se tehnike kontrole spoljnih varijabli koriste?

Kod neponovljenih nacrta se kod selektivnih NV najčešće koristi homogenizacija, blokovanje ili
uprošćavanje, a kod ponovljenih nacrta se primenjuje sparivanje ili repeticija uz koju se koristi neki
oblik kontrabalansiranja.

4. Dva nedostatka osnovnih korelacionih nacrta?

a) Prvo ograničenje osnovnih korelacionih nacrta je da sadrže dve grupe, odnosno dva sloja varijabli, tj.
NV i ZV između kojih postoji asimetričan jednosmeran odnos zavisnosti.
b) Drugi je u tome što se u takvim nacrtima razmatraju samo empirijske varijable, tj. one čije su vrednosti
izmenjene tokom istraživanja.

5. Šta su faktori u varijansnim nacrtima, ašta su u faktorskoj analizi?

Faktori u varijansnim nacrtima su NV, a u faktorskoj analizi su teorijske varijable, tj. hipotetičke
varijable o čijem se postojanju i osobinama zaključuje na osnovu strukture korelacija među indikatorskim
varijablama.

6. Šta je test kontrasta, šta omnibus test, a šta parcijalni test?

To su vrste testova koji se rade pomoću Hi- kvadrat testa.
Test kontrasta - Najprostiji slučaj je kada se porede frekvence dve kategorije. Ako varijabla ima
samo dve kategorije, onda postoji samo jedna mogućnost testa, ato je proveravanje da li postoji statistički
značajna razlika između dve frekvence i to je test kontrasta.Ako varijabla ima više od dve kategorije, onda
postoji više mogućnosti za test kontrasta.
Omnibus test – to je test u kome se testira 0 hipoteza da su frekvence svih kategorija varijable,
međusobno jednake, bez obzira da li ima 2, 3 ili više kategorija. Ovde se radi o jednom jedinom testu, a ne
o skupu testova kojima se ispituje stat. značajnost razlika.
Parcijalni test se koristi kada se želi testirati hipoteza koja se odnosi na više od dve, ali manje od
svih kategorija.

7. Šta je eksplanacija, a šta interpretacija?

U slučajevima prividne korelacije, postoji više odgovora na pitanje, zašto se prvobitno utvrđena korelacija
između varijabli A i B izgubila tokom analize u koju je uvedena varijabla C. Jedna mogućnost je da
varijabla C kauzalno (?) ( ) deluje i na A i na B. U takvim slučajevima promene u C izazivaju
promene i u A i u B, pa su zato A i B korelirane. Ako se C drži konstantnom, gubi se korelacija između A i
B. Ovakva struktura rezultata (?) ( ) se ponekad naziva explanacija ili objašnjenje.
Druga mogućnost je da A utiče na C, a C na B. U tom slučaju ako se C drži konstantnom, onda će i B
biti konstantno, bez obzira na varijaciju A. Ovakva vrsta rezultata se naziva interpretacija ili tumačenje.

8. Koji se koeficijent koristi kod bivalentnih neponovljenih nacrta?

Koristi se koeficient point-biserijske korelacije, P-bis (poseban slučaj Pirsonovog koef. korelacije, kada je
jedna varijabla dihotomija).
 9. Šta predstavljaju ponderi a i b u linearnoj regresiji?
a i b su parametri, tj. konstantne vrednosti. Parametar a daje veličinu intercepta, a parametar b određuje
nagib i jednak je tangensu ugla B (beta!). Za datu pravu, a i b su određene konstantne vrednosti.

10. Koje vrste nelinearnih funkcija postoje?

Nelinearne:Postoje monotone (ne menjaju smer, celim svojim tokom ili rastu ili opadaju) i nemonotone
(menjaju smer, u nekim delovima rastu, a u nekim opadaju).
Monotone – a) negativno ubrzana (najpre raste brzo, a zatim usporava), b) pozitivno ubrzana
(počinje sporo, pa raste sve brže), c) negativno usporena (prvo opada brzo, pa sve sporije), d) pozitivno
usporena (prvo opada sporo, pa sve brže). e) sigmoidalna (u prvom delu pozitivno ubrzana, u drugom
linearno raste, a u trećem negativno ubrzana).
Nemonotone – a) U funkcija (u prvom delu negativno usporena, u drugom delu pozitivno
ubrzana. b) obrnuta U funkcija (u prvom delu negativno ubrzana, u drugom pozitivno usporena),
c) ciklične ili periodične (funkcije koje ponavljaju svoj oblik i imaju više minimuma ili maximuma.

Linearne:
a) rastuće (sa porastom nezavisne, zavisna ravnomerno raste)
b) ravne (sa porastom nezavisne, zavisna ne raste)
c) opadajuće (sa porastom nezavisne, zavisna ravnomerno opada)

11. Šta su neobjašnjena i objašnjena varijansa, a šta zajednička i specifična varijabilnost?

Jedan deo varijabilnosti određene varijable Y se sastoji od varijabilnosti varijable Y’ koja je sa svoje strane
stoprocentno korelirana sa varijablom X. Za taj deo se kaže da predstavlja zajedničko variranje
varijabli X i Y, drugi termin za ovu veličinu je objašnjena varijabilnost). Drugi deo varijabilnosti
varijable Y se sastoji od varijabilnosti varijable g čija je korelacija sa varijablom X nula, za taj deo
varijabilnosti se kaže da predstavlja specifično variranje varijable Y,. Drugi termin je neobjašnjena
varijabilnost, rezidualna. Ako su obe varijable registrovane, bolje je govoriti o zajedničkoj i specifičnoj
varijabilnosti.

12. Želite da ispitate stepen depresivnosti kod korisnika staračkog doma. Koje vrste nacrta koristiti?
(opišite izbor uzorka, 3 spoljne varijable koje bi ste kontrolisali).
Interpolacija – procena vrednosti ZV između ispitanih NV
Ekstrapolacija – prosek vrednosti ZV između ispitanih vrednosti NV

13. Šta je to akuratna, a šta adekvatna definicija?

Da bi bila valjana, definicija mora da bude i adekvatna i akuratna. Definicija koja nije ni preširoka ni
preuska, tj. Definicija čiji definiens ima isti opseg kao i definiendum, naziva se adekvatnom. Da bi bila
valjana, definicija mora da bude i adekvatna i akuratna.
Akuratna je ona definicija koja sadrži samo bitne oznake po kojima se sadržaj nekog pojma razlikuje od
sadržaja drugih pojmova. Definicija ne sme da bude preobimna.
14. Šta je to opseg i doseg pojma?
Opseg je skup nižih pojmova koje obuhvata jedan viši pojam. Doseg (područje primene) pojma je skup
svih pojedinačnih predmeta na koje se odnosi neki pojam.

15. Skiciraj grafik A-B-AB+?

16. Šta su direktne, a šta indirektne mere?

Direktne (sirove) mere se dobijaju na osnovu jednog merenja, a indirektne (izvedene), na osnovu više
sirovih i to na više načina – a) računanjem proseka (za numeričke direktne mere), b) računanjem zbira (za
kategoričke). Ovako se dobijaju pouzdanije mere od odgovarajućih direktnih.

17. Disparantni, kontradiktorni i kontrarni pojmovi?

 identični (istovetni) – isti sadržaj i opseg, (kvadrat – istostrani pravougli paralelogram).
ekvipolentni (jednakovredni) – različiti sadržaj, isti opseg (gl. grad Srbije, grad na ušću Save).
 Superordinirani (viši, nadređeni) – veći opseg, manji sadržaj (živo biće, biljka) i subordinirani
(niži, podređeni) – manji opseg, veći sadržaj
 Inferirajući (ukršteni) – delimično zajednički sadržaj i opseg (političar i lovac/čovek).
 Koordinirani (supodređeni) – pojmovi koji su subordinirani istom višemrodnom pojmu, a u
svom sadržaju imaju međusobno nespojive oznake, pa ne mogu imati ni delimično zajednički opseg (konj i
slon).
 Kontrarni (suprotni) pojmovi – dva koja se među sobom razlikuju više nego bilo koja druga
dva (mlad - star ili leden - vreo).
 Kontradiktorno koordinirani (protivurečno-supodređeni) – (munjevit-nemunjevit)
 Kontradiktorni (beli – nebeli)
 Disparatni (neuporedivi) – (crveno-umiljato)...

1. Sta je r2?
Koeficijent determinacije SSefekat / Sstotal

2. Osnovna podela jednofaktorskih nacrta?

Ponovljeni i Neponovljeni

3. Intercept I nagib regresivne prave?

Intercept: udaljenost izmedju koordinanynog pocetka O I preseka P , prave sa Yosom. Nagib:ugao beta
koji prava zahvata sa xosom

4. Interakcija 2 faktora?
Dva faktora su u interaciji ako dejstvo jednog faktora na zavisnu varijablu zavisi od dejstva
drugog faktora.

5. Vrste potpuno neponovljenih nacrta?

Kombinacija 2 faktora sa ravnopravnim grupama
Kombinacija ravnopravnih grupa I eksperimentalne I kontrolne grupeKombinacija dva faktora sa
eksperimentalnom I kontrolnom grupom

6. Koeficijent point-biserijalna korelacija?

Za izrazavanje korelacije nezavisne I zavisne varijable u bivalentnim neponovljenim
nacrtima
Poseban slucaj Pirsonovog koeficijenta linearne korelacije kada je jedna varijabla dihotomija

7. Uzorci u nacrtima?
Frekvencijski slucajni: prosti, sistematski, stratifikovani, klasaterski
Faktorski prigodni(neslucajni su: prigodni, dobrovoljacki I kvotni)

8. Apsolutne I relativne mere u frekvencijskim nacrtima?

Pored frekvence, koja se naziva I apsolutna frekvenca ili apsolutna mera prebrojavanja,
postoje I relativne mere prebrojavanja, tj. Relativne frekvence a to su proporcija I
procenat. To su relativne mere zato sto se izrazavaju odnosom apsolutnih mera.
p= malo f kroz malo u Proporcija neke kategorije izrazava udeo te kategorije u celom
ispitanomn uzorku. Matematicki izrazeno proporcija predstavlja kolicnik frekvence
kategorije (f) I ukupne frekvence(u). Proporcija mora biti broj cija velicina mora biti
izmedju 0 I 1 a zbir proporcija svih kategorija 1. uz proporciju se vezuje I pojam
verovatnoce. P= 100*p = 100* malo f kroz malo u. Procenat neke kategorije je njena
proporcija puta 100. procenat mora biti broj izmedju 0 I 100 a zbir procenata svih
kategorija 100%.

9. Trivarijantni nacrti delimicna validacija I invalidacija?

 Ne postoji korelacija pola I pusenja kod mladih ali postoji kod starih.
To je delimicna validacija tj. Struktura rezultata u marginalnoj matrici samo je delimicno
ponovljena u prostim matricama. U celom uzorku nema korelacije izmedju pola I
pusenja ona ipak postoji I kod mladih I kod starih. To je invalidacija tj. Potpuni nesklad
structure rezultata u marginalnoj I prostim matricama.

10. Induktivno I deduktivno zakljucivanje?

Induktibno- od posebnog ka opstemDeduktibno- zakljucak iz dve ili vise premise od opsteg
ka posebnom.

11. Sadrzaj pojma?

Sadrzaj je skup bitnih oznaka pojma. A oznaka je misao o karakteristikama onoga o cemu
mislimo

12. Deskritvivne mere I varijable u svim nacrtima?

Frekvencijski koriste samo kategorisane varijable a osnovna deskriptivna mera je frekvenca
Varijansni nacrti nezavisne varijable su kategorisane, zavisne najcesce nekategorisane a osnovne
deskriptivne mere su proseci I varijanse Korelacioni nacrti kategorisane I nekategorisane varijable a
osnovna deskriptivna mera je koeficijent korelacije

13. Faze izvestaja?

Naslov, apstrakt, glavni deo, literature I prilog. Glavni deo: uvod, metod, rezultati, diskusija Metod
sadrzi sekcije: subjekti, stimulusi, nacrt, postupak Napisan pa Mora da bude objavljen u naucnom
casopisu, pa da podlegne recenziji, onda se ili vraca na dorado ili odbije ili odstampa.

14. Sudovi po kvalitetu i kvantitetu?

Kvalitetu: Univerzalni Partikularni Singularni Generalni
Kvantitetu: Afirmativni Negativni

15. Kombinacije suda po kvalitetu i kvantitetu?

Univerzalno-Afirmativni svi S su P
Univerzalno-Negativni nijedan S nije P Partikularno-Afirmativni neki S su P Partikularno-
Negativni neki S nisu P

16. Tradicionalna podela sudova?

Podela po strukturi:relacioni–medjusobni odnos, predikcioni-odnos sadrzaja i opsega, egzistencijalni-
postojanje po kvantitetu: univerzalni svi cigani su prljavi,singularnii taj cigaj na prljav, partikularni
neki cigani su prljavi po kvalitetu: afirmativne (neki romani su dosadni,njima se nesto tvrdi), negativni
(ni jedan roman nije dosadan) limitativni (sa afirmativnom kopulom i negativnim prediktom, lazljivci su
nepouzdani) po modalitetu: problematicni (mozda, verovatno) veza izmedju S i P se pretpostavlj Kisa je
mozda palal apodikticki mora nuzno odnos je onakav kakav je SVI moraju umreti; asertoricki (moze
kako jeste i ne mora) po relaciji: hipoteticki(S-P odnos je pretpostavljen) , kategoricki (neposredno
povezuju S i P kit je sisar), disjunktivni (S je P1 ili P2 ;S1 ili S2 je P).

17. Razlika izmedju transferzalnih i longitudinalnih nacrta i kojoj grupi nacrta

pripadaju?
Razvojni nacrt sa nezavisnim grupama- Transverzalni
Nacrti sa zavisnim grupama-sukcesivnim merenjem podataka- Longit
Ralika izmedju ponovljenih nacrta kod kojih se jedna ista grupa subjekata prati tokom
vremena i neponovljenih kod kojih se ispituje istovremno vise grupa ispitanika razlicitih
uzrasta.

18. Follow up studija- spada u nacrte sa vise posttestova. Posttest sluzi snimanju
vrednosti zavisne varijable posle zavrsetka tretmana.Pouzdanija slika dejstva tretmana
obija se koriscenjem veceg broja vrmenski razdvojenih posttestova. Istrazivanja koja
 koriste veci broj ovih testova su follow up studije jer se bave pracenjem ponasanja
ispitanika u kracem ili duzem priodu posle tretmana.

19. Podela jednoafaktornih po tipu statisticke obrade-

1)nacrt sa nezavisnim grupama, neponovljen nacrt ili intersubjektivni nacrt.Na razlicitim
nioima nzavise varijable ucestvuju razliite nezavisne grupe objekata; 2)nacrt sa zainim
grupma, ponovle nacrt ili intrasubjekti nacrt. Kod njega imamo na razlicitim nivoima
nezavisne varijable.Ucetvuju ili jedna ista grupa objekata ili zavisne grupe.

1. kako glase konverzija i kontrapozicija suda: Nijedan niski student nije

ucesnik Mundijala?
konverzija) Nijedan ucesnik Mundijala nije niski student
kontrapozicija) Neki neucesnici Mundijala su niski studenti
kontraran) Svi niski studenti su ucesnici Mundijala -> neistinit
subalterniran) Neki niski studenti nisu ucesnici Mundijala -> istinit
kontradiktoran) Neki niski studenti su ucesnici Mundijala ->neistinit

2. definicja deobe i sta je u njoj genus proximum a ta defferentia specifica. Daj neku deobu
definicije. Deoba je logicki postupak (GP) kojim se utvrdjuje(DS) opseg nekog pojma .

3. Demonstrujaj kako se zakljucak Nismo deca moze dobiti:

a)modusom tolledo tollens Ako smo deca trebaju nam igracke Ne trebaju nam igracke Nismo
deca
b) modusom ponendo tollens ili smo odrasli ili smo deca Odrasli smo Nismo deca

5. u koju vrstu zakljucka spada: Ljudi u ovoj ucioonici su pametni, jer svi apsolventi su
pametni. Dodajuci premisu koja fali formirajte
Ovo je neposredan zakljucak jer ima samo jednu premisu.
1deduktivni zakljucak: Svi apsolventi su pametni Ljudi u ovoj ucionici su apsolventi Ljudi u
ovoj ucionici su pametni

LOGIKA
2.Neposredan i posredan zakljucak, slozen i jednostavan zakljucak
Neposredan zakljucak kojim se jedan sud izvodi iz samo jednog drugog suda (1 premisa +
konkluzija)
Posredan jedan sud se izvodi iz najmanje dva druga suda. Deli se na deduktivni, induktivni i
analogijski.
Deduktivni se dalje deli na
–jednostavni deduktivni zakljucak ili silogizam (tacno iz premise i konkluzije)
–slozeni deduktivni zakljucak ili polisilogizam (vise od 2 premise)

3. Kodivizija i subdivizija i sta se njima odklanja

Kodivizija ili paralelna divizija je deoba kojom se ista deobena celina deli po razlicitim
principima tako da od nje dobijamo razlicite clanove deobe
Subdivizija- deoba pojma koji je sam clan neke deobe.

4. Sta su sudovi:
kontrarni – pojmovi dva koordinirana koja se medjusobno razlikuju vise neko ma koja druga dva
koordinirana pojma
kontradiktorno-koordinirani – dva koordinirana pojma od kojih jedan predstavlja negaciju
specificne oznake drugog a oba iscupljuju opseg pojma koji ima je subordiniran
kontradiktorni – pojmovi dva pojma od kojih jedan potpuno negira sadrzaj drugog a svojim
opsegom obuhvata opsege svih drugih pojmova osim tog jednog

5.Prikazi bar tri dihtomije definicije

1-verbalne – izrazene samo recima
ostenzivne – ukljucuju pokazivanje predmeta
2-esencijalne – odredjuju bit neke stvari
geneticke - opisuju nastanak stvari
3-eksplikativne – eksplicitno odredjuju sadrzaj pojma
implicitne – sadrzaj pojma se razjasnjava upotrebom tog pojma u sudu ili nizu sudova

novembar 04
1.Kakva je razlika izmedju opsega i dosega pojma ?
Opseg je skup nizih pojmova koje obuhvata jedan visi pojam. Skup pojedinacnih premeta na koje
se odnosi neki pojam moze se nazvati nejgovim podrucjem priemne ili dosegom. Kod pojmova
koji su medjusobno u odnosu vrste i roda – sto je zadrzaj veci to je opseg madnji i obrnuto.
Sadrzaj i opseg pojma su obrnuto proporcionalni

2. kakva je razlika izmedju identicnih i ekvitolentnih pojmova?

identicni pojmovi su pojmovi koji imaju isti sadrzaj i opseg, a ekvitolentni imaju razlicit sadrazj a
isti opseg

3. Kakva je razlika izmedju sudova:

1)ili grmi il se zemlja trese i
-aliteracija – ili p ili q nikako oba (p/\q). To je sud sa dve veze i predstavlja cilj istrazivanja jer
cesto otkrivaju pravi uzrok pojave.
2) Grmi il se zemlja trese
- disjunkcja – p ili q ili oba (pVq)

4. Da li iz gornja dva suda moze da zakljucimo ovako: Zemlja se trese. Dakle, ne grmi. Kako se
naziva upravo navedeni zakljucak.
ili grmi il se zemlja trese. p/\q
Zemlja se trese –p
Ne grmi - q
to je disjunktivno kategoricki silogizam i to modus tellendo ponens (kod aliteracije)

5. Iz suda Neki politicari nisu posteni mozemo zakljuciti neposrednim zakljuckom

Na testu
a) konverziji ) Neki posteni nisu politicari
b)kontrapoziciji ) neki neposeni su politicari
Partikularno negativni (neki S nisu P) sud nema konverziju. Po kontrapoziciji: neki politicari su
posteni.

januar 06
1)definisi pojam ljudi u ovoj ucionici tako sto ces dati. Sta je u njoj genus proximus a sta
defferentia specifica?
a) shiroku definiciju
b)adekvatnu definiciju

3. Navedi a) kontraran b)kontradiktoran c) disparantni pojam za pojmove.

1)siromasan - bogat - pametan
2)musko – momak – zensko - pivo
3)visoko - - nisko - drvo
4)veselo - - tuzan - kurac

5.Uzmimo da je ispravan sud: ako spremas metodologiju dva meseca polozices je. Odgovori
a)koje je ovo vrsta suda?
hipoteticki sud – implifikacija (ako [ onda q)
b) kkako glasi ponendo ponens
Ako spremas metodologiju dva meseca polozices je.
spremas metodologiju dva meseca
polozices
c)kako glasi tollendo tollens
Ako spremas metodologiju dva meseca polozices
Nisi polozio
Nisi spremao metodologiju dva meseca.

sept 2003
1Navedite kontraran a zatim kontradiktoran pojam u odnosu na pojmove :
beo - svetao / crn
naivan - ****/mudar
genijalan – pametan / glup
gorak – opor / sladak

2. Navedite sud koji je: Neki labudovi nisu beli

1)supkontraran / Neki labudovi su beli
2)kontradiktoran / Svi labudovi su beli
3)subalternirajuci / Nijedan labud nije beo

3.Sta dobijamo neposrednim zakljuckom po konverziji, a sta zakljuckom po kontrapoziciji

sledecih sudoba a) Ni jedan noj ne leti , b) neki slikari su talentovani c) neki bolesnici nisu
strpljivi
konevrzija : Ni jedan letac nije noj , neki talentovani su slikari , nema konverziju
Kontrapozicija: Svi letaci su nojevi , nema kontrapoziciju , Neki strpljivi su bolesnici

4. Navedite po jedan primer za

a) modus ponendo ponens hipoteticko-kategorickog silogizma
Ako je AB , onda je CD
A je B
C je D

p->q
_p__
q

b) modus tellendo tollens

ako je AB, onda je CD
C nije D
A nije B

p->q
_-q__
-p

LOGIKA
1.Sta je Logika a sta metodologija
1.Logika je filozofska disciplina o oblicima valjne misli. Logika je grcka rec kojom se oznacava
filozofsko ucenje o logosu. Logos je rec,um,mishljenje,govor misao mishljenje...
Metodologija je ucenje o modima tj postupcima. Metodologija istrazivanja je ucenje o
postupcima sprovodjenja istrazivanja.

2.Odnosi medju pojmovima

-identicni: isti sadrzaj i opseg,dakle, jedan pojam
-ekvipolentni: razlicit sadrzaj isti opseg
-superordinirani i subordinirani: superordinirani (visi) – veci opseg a manji sadrzaj;
subordinirani (nizi)– manji opseg a veci sadrzaj
-interferirajuci: delimicno zajednicki sadrzaj i opseg (ukrsteni)
-kontrarni : dva koordinirana koji se medjusobno razlikuju vise nego ma koja druga dva
koordinirana pojma
-kontradiktorno koordinirani: dva koordinirana od kojih jedan predstavlja negaciju specificne
oznake drugog a oba iscrpljuju opseg pojma koji im je superordiniran
-kontradiktorni: dva pojma od kojih jedan postupuno negira sadrzaj drugog a svojim opsegom
obuhvata opsege svih drugih pojmova osim tog jednog
-disparatni: pojmovi toliko razliciti da ih ni po cemu mozemo uporedjivati.
Sadrzaj je skup bitnih oznaka pojma. Opseg je skup nizih pojmova koji obuhvata jedan visi
pojam
skup svih pojedinacnih predmeta na koje se odnosi neki pojam moze se nazvati njegovim
podrucjem primene ili dosegom.

3.Sta je SUD:je misao o vezi pojmova koji poseduje istinosnu vrednost. Sud je spoj pojmova
kojim se nesto potvrdjuje ili porice.

4.Vrste slozenih sudova

implikacija: p>q, ako [ onda q (pr ako pada kisa ulice su mokre) p je dovoljan uslov q
disjunkcija: p v q , p ili q (on je ledj ili glup)
konjukcija p q , p i q
alternacija p /\ q , ili p ili q nikako oba
binegacija p I q , ni p ni q
ekvivalencija p<=>q, ako i samo ako onda q (p nije dovoljan uslov za q)
konverzivna implikacija p < q , ako q onda i p

5.Zakljucak je struktuirana slozena misao sastavljena od dva ili vise sudova od kojih jedan
izveden, novi sud zove se konkluzija. Zakljucak moze biti neposredan ili izveden iz jednog suda i
posredan ili izveden iz 2 ili vise sudova.
Sve ribe disu skrgama. Saran je riba. dakle i saran dise skrgama. ovakvu „sve ribe disu skrgama.
Saran je riba. Dakle i saran dise skrgama’ Ovakvu slozenu misao zovemo zakljuckom a
mishljenje koje mu odgovara zakljucivanjem. Sve ribe disu skrgama i Saraj je riba nazivamo
premisama. a sud Saran dise skrgama konkluzijom. Takav zakljucak u kojem konkluzija sledi iz
premisa nazivamo valjanim.

6.DEFINICIJA je sud kojim se nedvosmisleno odredjuje sadrzaj jednog pojma. Pojam ciji se
sadrzaj odredjuje definicijom naziva se definiendum. Pojam pomocu kojega se odredjuje
definiendum naziva se definiens, koji se moze razclaniti na genus proximum (najblizi rod) i
differentia specifica (vrsna razlika)

7 koja je razlika izmedju opsega i dosega pojma divizija i njeni elementi

Pojam elemt suda i skup oznaka. Nizi pojmovi koji potpadaju pod jeda visi pojam cine njegov
opseg. Skup svih pojedinacnih predmeta na koje se odnosi neki pojam mozemo nazvati njegovim
podrucjem primene ili dosegom.
Divizija ili deoba je logicki postupak kojim se utvrdjuje opseg nekog pojma. elementi divizije
-totum divisionis-pojam ciji se opseg utvrdjuje deobom.
-fundamentum divisionis-princip po kojem se deoba vrsi
-membra divisionis- pojmovi koji se dobijaju deobom
Kodivizija ili paralelna divizija je deoba kojom se ista deobena celina deli po razlicitim
principima tako da od nje dobijamo razlicite clanove deobe
Subdivizija- deoba pojma koji je sam clan neke deobe.
8. kakva je razlika izmedju identicnih i ekvitolentnih pojmova?
identicni pojmovi su pojmovi koji imaju isti sadrzaj i opseg, a ekvitolentni imaju razlicit sadrazj a
isti opseg. Beograd je glavni grad Srbije i grad na uscu Save u Dunav

9Tradicionalna podela sudova?

Podela po strukturi: relacioni –medjusobni odnos , predikcioni-odnos sadrzaja i opsega ,
egzistencijalni-postojanje
po kvantitetu: univerzalni svi cigani su prljavi,singularnii taj cigaj na prljav, partikularni neki
cigani su prljavi
po kvalitetu: afirmativne (neki romani su dosadni,njima se nesto tvrdi), negativni (ni jedan roman
nije dosadan) limitativni (sa afirmativnom kopulom i negativnim prediktom, lazljivci su
nepouzdani)
po modalitetu: problematicni (mozda, verovatno) veza izmedju S i P se pretpostavlj Kisa je
mozda palal apodikticki mora nuzno odnos je onakav kakav je SVI moraju umreti; asertoricki
(moze kako jeste i ne mora)
po relaciji: hipoteticki(S-P odnos je pretpostavljen) , kategoricki (neposredno povezuju S i P kit
je sisar), disjunktivni (S je P1 ili P2 ;S1 ili S2 je P)

10 granice definisanja
-najopstije pojmove ne mozemo definisati jer nemaju visi rodni pojam
ne mozemo definisati pojmove kaji nemaju vrsnu razliku
Pomocni postupci definisanja: opis ili deskripcija (postupak u kome nabrajajuci oznake nekog
pojma ne odredjujemo njihov medjusobni odnos i rang) i razlikovanje ili distnkcija (postupak
kojim se jedan pojam objashnjava tako da se uputi na neki srodan pojam i da se upozori na
razliku medju njima)

11.pravila definisanja
adekvatnost- da nije presiroka ni preuska; definiens ima isti opseg kao definiendum
akurrarnost- da sadrzi samo bitne karakteristike; ne sme biti preobilna
cirkularnost- ne sme se kretati u krug
negativnost
slikovitost
jasnoca- pojmovi od kojih se sastoji definiens moraju jasniji od definienduma.

12.Neposredni zakljucci
1po logickom kvadratu
po konverziji
po kontrapoziciji- kad premisa i konkluzija imaju isti subjekt a predikat konkluzije je negacija
predikta premise.

NEPOSREDAN PO LOGICKOM KVADRATU

po kontradikciji : od istinitosti jednog kontrarnog suda mozemo zakljuciti na neistinisto drugog;
od neistinitosti jednog ne mozemo zakljuciti nista o drugom
po kontradikciji: od istinitosti jednog mozemo zakljuciti o neistinosti drugog; od neistinosti
jednog mozemo zakljuciti na istinitosti drugog.
po supkonrarnosti: od neistinosti jednog mozemo zakljuciti na istinitost drugog; od istinitosti
jednog ne mozemo zakljuciti nista o neistinosti drugog.
po subalternaciji: od neistinosti subalterniranog suda mozemo zakljuciti na neistinost
subalternirajuceg; od istinitosti sublaternirajuceg mozemo zakljuciti na istinitost sualterarnog; od
istinitosti subalteralnog ne mozemo zakljuciti nista od istinusnoj vrednosti subalternirajuceg ni od
neistinitog.

2. Neposredan po konverziji
Svi S su P – Neki P su S (a-i): Sva deca su ljubitelji cokolade ,-> Bar neki ljubitelji cokolade su
deca
Neki S su P-> Neki P su S (i-i) Neki studenti su Nislije -> Neke nislije su studenti
Nijedan S nije P -> nijedan P nije S (e-e): Nijedan skrtac nije darezljiv-> nijedan darezljiv covek
nije skrtica
Iz suda Neki S nisu P(o) ne sledi po konverziji nikakav odredjeni sud.

3.Neposredan po ekvipolenciji
 Svi S su P -> nijedan S nije ne-P (a-e (ne-P)); Svi mudraci su skromni -> nijedan mudrac nije
neskroman
Neki S su P -> nei S nisu ne P (i-o (ne-P)); Neki decaci su poslusni -> neki decaci nisu poslusni
Nijedan S nije P -> Svi S su Ne-P (e-a(ne-P)) Nijedan tiranin nije omiljen -> svi tirani su
neomiljeni
Neki S nisu P -? Neki S su ne-P (o-i(ne-P)): neki sluzbenici nisu savesni -> neki sluzenici su
nesavesni

1. Sudovi po konverziji i kontrapoziciji- definicije i izvrsi promenu nekog univerzalno-

afirmativnog suda
svi studenti su pametni
konverzija neki patni su studenti
ni jedan ne pametan nije student

4.Ako na uzorku od 20 studenata dobijem da su svi studenti za bolonjsku deklaraciju, sud,

naravno glasi.: Neki studenti su pristalice bd. Sta iz ovog suda mogu zakljuciti:
a) o ostalim sudovima logickog kvadrata
ovo je partikularno afirmativni sud.
univerzalno afrimativni glasi – svi studenti su pristalice bd
univerzalno negativni – ni jedan student nije pristalica bd
partikularno negativni – neki studenti nisu pristalice bd
b) konverzijom ovog suda
neke pristalice bd su stedenti
c)kontrapozicijom
nijedan pritalica bd nije student.