Регресиона анализа и корлација

(сличност и различитост)

Драган Пантић
4/2
Регресиона анализа
• Регресиона анализа као појам
везује се за утврђивање
међусобних односа између
две или више појава. Може
нас, на пример, интересовати
зависност између времена
проведеног у спремању испита
и добијене оцене на испиту,
зарада запослених и њиховог
образовања, каматне стопе и
понуде новца.
• Френсис Галтон (енгл. Francis Galton) је 1877.
године, у Енглеској, представио рад „Типични
закони наслеђа“, у коме је изложио концепт
регресије.
• Он је открио везу између величине зрна
грашка родитељске биљке и величине зрна
грашка биљке потомка.
• Установио је да је ова веза приближно
линеарна. Такође је утврдио да величина зрна
„регресира“ ка средњој вредности. Овај
феномен је назвао „регресија ка
медиокритету“
О Галтону – творац Регресионе анализе

• Галтон је написао преко 340 радова

и књига. Он је такође створио
статистички појам корелације
(узајамности)
• Ширио је промовисану регресију ка
средини. Он је био први који је
применио статистичке методе за
проучавање људских разлика и
наслеђа интелигенције
• Увео је у употребу упитнике и
анкете за прикупљање података
 Појам регресионе анализе
• Регресиона анализа је скуп
статистичких процедура помоћу
којих оцењујемо међусобну
повезаност зависне променљиве
(критеријумске променљиве),
коју обично означавамо са Y и
независних променљивих
(предикторске променљиве,
регресори, фактори...), које
обично означавамо са X.
• Тачније, резултати добијени регресионом
анализом нам говоре како се вредност зависне
променљиве мења када се промени вредност
једне независне променљиве. Основни задатак
регресионе анализе је апроксимација регресионе
функције којом се представља веза између зависне
и независних променљивих.
• Регресиона анализа се такође користи за
оцењивање функционалне зависности између
зависне и независних променљивих, као и
природе те зависности.
Према броју независних
променљивих у
регресионом моделу,
разликујемо:
• Проста регресија, код које постоји
по једна зависна и једна независна
променљива
• Вишеструка регресија, где постоји
једна зависна, али више независних
променљивих.
Према врсти зависне
променљиве, регресиони
модели могу да буду:
• Модели са континуираном зависном
променљивом
• Модели са категоричком зависном
променљивом, која није дихотомна,
већ узима више од две вредности
(категорије
-Квадратна регресија
-Полиномна регресија
-Експоненцијална регресија и др.
 Примена регресионе анализе
Концепт регресије је лако скоро свим академским
разумљив и имплементиран је у областима или примењеној
скоро сваком статистичком пакету, науци данас.
а омогућава испитивање
функционалне зависности између
променљивих, па као такав лежи у
основи многих савремених
статистичких техника. Зато се
примена регресионе анализе може
наћи у
 Примена регресионе анализе у
друштвеним наукама
• Економија – предвиђање
потрошње, предвиђање кретања
цена акција на берзи
• Психологија – утицај интелигенције
на постигнућа појединаца, утицај
начина васпитања и културних
вредности појединаца на њихова
постигнућа у школи и сл.
• Пољопривреда – како предвидети
количину рода пшенице на основу
познавања
скупа других података (броја
сунчаних и кишних дана у години,
семена и вештачког ђубрива које се
користи...)
• Историја – како проценити старост
неког објекта на основу познатих
карактеристика објекта.
• Политика – предвиђање кретања
становништва на основу познавања
пола, стопе незапослености,
висине примања у неком региону