Biologija i fizika

1
 Biologija i fizika
• Pitanje domena i njihovih odnosa (fizikalizam,
vitalizam)
• Specifičnost živih bića i fizikalizam
• Biološka i fizička objašnjenja: razlike u
rečniku
• Da li biologija može da se redukuje na fiziku?
(redukcionizam u principu i u praksi)

2
 Supervenijencija (oslanjanje)
• Fizička svojstva određuju adaptivnu vrednost, ali adaptivna
vrednost ne određuje fizička svojstva: adaptivna vrednost se
oslanja na fizička svojstva
• Jedno P se može povezati sa više Q
• Organizam kao fizički objekat: sva njegova svojstva
oslanjaju se na njegova fizička svojstva
• Da li nam je potrebna još neka nauka osim fizike?
• Patnam: ako se X svojstva oslanjaju na Y svojstva, onda Y
svojstva nikada ne objašnjavaju ono što X svojstva
objašnjavaju
• Objašnjenje koje uključuje mnogo irelevantnih informacija
• Pojedinačni događaji i opšti obrasci 3
 Teorijska redukcija
• Svođenje specijalnih nauka na fundamentalnu nauku: svi
fenomeni predstavljaju fizičke entitete, pa se sve nauke
mogu svesti na fiziku
• Svi biološki fenomeni mogli bi da se objasne u striktno
fizikalnim terminima bez korišćenja teorijskih termina
višeg nivoa.
• Antiredukcionizam: objekti koje proučavaju nauke višeg
nivoa su višestruko realizovani na fizičkom nivou, pa zato
fizičke razlike među njima onemogućavaju da se
fizikalnim zakonima objasni jedinstvo njihove funkcije
• Biološki objekti se određuju u funkcionalnim terminima
4
 Višestruka realizacija
• Postoji najmanje jedno svojstvo F takvo da je
za F moguće da ono bude proizvedeno u
različitim okolnostima na temelju toga što je
realizovano putem različitih fizičkih svojstava.
• Ima svojstava koja su takva da ne postoje
fizička svojstva sa kojima su ona
koekstenzivna (npr. razmena na tržištu i novac
kao apstraktni ekvivalent vrednosti predmeta:
kauzalna uloga novca nema veze sa njegovim
fizičkim svojstvima) 5
• Ne postoji korespondencija između različitih
segmenata stvarnosti (niti mogućnost
svođenja jednog na drugi): “Pretpostavimo
da funkcionalna organizacija nervnog sistema
preseca njegovu neurološku organizaciju
(tako da potpuno različite neurološke
strukture mogu da služe identičnim
psihološkim funkcijama u različitim
vremenskim odsecima i kod različitih
organizama. Onda egzistencija psihologije
zavisi...od činjenice da neurologija ne
postulira prirodne vrste koje psihologija
zahteva.” (Fodor, Special Sciences) 6
• Biologija se dominantno služi funkcionalnim
kriterijumom koji prirodne vrste sistematizuje
na poseban način: predmeti koji nemaju istu
ili sličnu fizičku strukturu mogu prema
nekom drugom kriterijumu da se nađu u istoj
vrsti predmeta
• U biološkoj sferi, sve dok različiti organi vrše
istu funkciju, mi u objašnjenju ove funkcije
možemo da apstrahujemo od njihovih
strukturnih i ostalih razlika.

7
 Funkcija/adaptacija
• Teorija funkcije oslanja se na teoriju selekcije
• „...evoluiraju osobine koje daju veću adaptivnu
vrednost, a ne uvek one koje su korisne.“
(Sober)
• Evolucija-nasledna varijabilnost u adaptivnoj
vrednosti (razlika u vijabilnosti-verovatnoća
dostizanja stupnja zrele jedinke- i fertilnosti-
očekivani broj potomaka)
• Učestalost osobina sa većom adaptivnom
vrednošću raste, a sa manjom opada 8
 Tumačenje verovatnoće
• Učestalost: „Verovatnoća da će osoba koja puši
dobiti rak pluća je 1:4.“
• Verovatnoća je proporcija ili učestalost
• Objektivna interpretacija
• Hipotetička relativna učestalost: u beskonačnoj
hipotetičkoj seriji bacanja učestalost će
konvergirati ka x (zakon velikih brojeva)
• Subjektivna interpretacija: Koliko smo sigurni
(treba da budemo sigurni) da je određena
tvrdnja tačna 9
 Verovatnoća i dispozicije
• Analogija između Determinističkih dispozicija
i probabilističkih sklonosti:
„X je rastvorljivo akko se X rastvori kada se pod
normalnim uslovima potopi.“
„Ako pri bacanju novčića verovatnoća da će
izaći glava iznosi 0.5, novčić ima sklonost
određenog intenziteta da padne na tu stranu.“
• Ponašanje i fizička osnova

10
 Verovatnoća i generalizacije
• Objašnjenje zašto je svaki pojedinačni novčić
pao na određeni način
• Objašnjenje zašto je očekivan određen ishod
bacanja (zašto je očekivana određena
distribucija karakteristika)
• naučno objašnjenje relativno u odnosu na
kontekst, uvek se pojavljuje na nekoj pozadini
pretpostavki
• Biološki modeli i mape: utvrditi obrazac
(govori se nešto o vrsti događaja) 11
 Tumačenje verovatnoće i teorija
evolucije
• Idealizovane pretpostavke (beskonačna veličina
populacije)
• Model: procenjivanje verovatnoće različitih
mogućih ishoda (izostavljeni faktori ne bi bitno
promenili ishod)
• Adaptivna vrednost se ne definiše preko stvarnih
učestalosti (ali, one predstavljaju dokaz adaptivne
vrednosti)
• Procenjivanje adaptivne vrednosti na osnovu
fizičke konstitucije 12
 Prirodna selekcija i preživljavanje
najpodobnijih
• Naučni status teorije evolucije: problem
tautologije
• Evoluciona teorija je neproverljiva pošto se
adaptivna vrednost definiše preko stvarnog
preživljavanja
• Specifičnost biologije: empirijski zakoni i
modeli

13
 Fišerov model
• Koje pretpostavke treba da budu zadovoljene da bi
odnos polova u populaciji evoluirao do 1:1 i
fiksirao se?
1. Ukrštanje mora da bude slučajno (a ne ...)
2. Roditeljski parovi moraju da se razlikuju
(nasledna karakteristika) po odnosu broja sinova
i ćerki
• Selekcija favorizuje one parove koji proizvode
potomke pola koji je u manjini (načelno, selekcija
favorizuje osobine koje smanjuju odstupanje od
ravnomernog odnosa mužjaka i ženki) 14
• Darvinovska adaptivna vrednost zavisi od broja
potomaka, ali, da li zavisi i od njihovog pola?
• Posmatraju se tri generacije: iako proizvodnja
potomaka određenog pola ne može da uveća
adaptivnu vrednost jedinki, ona može da
maksimalizuje broj njihovih unuka, tj. da uveća
stepen njihovog doprinosa genskom fondu
populacije u trećoj generaciji (jedinka onog pola
kojeg ima manje u populaciji imaće veće šanse za
ukrštanje i otuda je veći broj očekivanih potomaka,
zahvaljujući tome će se povećati učestalost gena koji
određuje tendenciju za proizvodnju potomstva datog
pola i u perspektivi, ravnoteže će biti postignuta)
15
Neki važni pojmovi
• Adaptivna vrednost-relaciono svojstvo organizama, izražava sve
interakcije organizama i njihovih životnih sredina. Meri se preko
prosečnog doprinosa koji nosioci određenih genotipova imaju u
genskom fondu sledeće generacije (koristi se i ’darvinovska
podobnost’ i ’selektivna vrednost’. engl. Fitness)
• Adaptacija-osobina koju je favorizovala prirodna selekcija za
obavljanje specifične funkcije
• Verovatnoća:
1. objektivna interpretacija-šanse: učestalost
2. subjektivna interpretacija-uverenje
3. epistemička verovatnoća: u kojoj meri evidencija
podržava ili ne podržava hipotezu

16