Osnovne postavke teorije afektivnog vezivanja

Kolarev narodni univerzitet, 2009

Rezime
U radu se predstavljaju osnovne postavke i kljuni pojmovi teorije
afektivnog vezivanja.
1. Potreba za vezivanjem je primarna potreba zato to a)
obezbeuje fiziku blizinu majke i samim time vee anse za
preivljavanje, b) obezbeuje doivljaj sigurnosti ) zato to
obezbeuje odnos u kojem se razvija self i jedinstveno ljudske
spobnosti od znaaja za skladan soioemoionalni razvoj i budue
interpersonalne odnose.
2. Poto se radi o primarnoj potrebi, afektivno vezivanje je
univerzalno. U svim kulturama se odojad vezuju za jednu ili vie
osoba koje se o njima staraju, ukoliko postoji adekvatna nega.
!edino u uslovima izuzetne deprivaije detetovi" psi"ofiziki" i
emotivni" potreba nastaju poremeaji vezivanja koji se tretiraju kao
psi"opatologija.
3. #valitet afektivnog vezivanja zavisi od stvarnog iskustva
odojeta, odnosno od kvaliteta stvarne materinske nege, njene
senzitivnosti i responzivnosti.
4. Postoje individualne razlike u organizaiji odnosno obrasu
afektivnog vezivanja odojadi. $brasi vezanosti se proenjuju u
%&tranoj situaiji', laboratorijskoj proeduri, na osnovu toga kako
dete koristi majku kao bazu sigurnosti za igru i istraivanje. Postoji
siguran i dva nesigurna obrasa( izbegavajui i ambivalentan. )ko
dete manifestuje protivrene strategije govorimo o
dezorganizovanoj vezanosti. &igurna vezanost je norma, kako u
statistikom, tako i fiziolokom smislu.
5. U osnovi individualni" razlika koje se manifestuju u ponaanju stoje
a) mentalne strukture tj. unutranji radni modeli ili
1
reprezentaije sebe, drugi" i bliski" odnosa, b) kapacitet za
mentalizaciju. U oba sluaja radi se o unutranjim
strukturama*funkijama koje su odgovorne za a) kontinuitet
obrazaa vezanosti tokom ivota i b) za povezanost obrazaa
vezanosti sa razliitim aspektima socioemocionalne i
interpersonalne kompetentnosti i mentalnog zdravlja.
U ovom kratkom izlaganju probau da sumiram najvanije postavke
teorije afektivnog vezivanja, da ukaem na njene kljune pojmove i bitne
empirijske nalaze.
+on ,olbi, osniva teorije afektivnog vezivanja, nije napravio
revoluiju otkrivi neku posebnu vrstu vezanosti deteta za majku. $n je
kazao neke stvari o emoionalnoj vezi koja se uspostavlja izmeu
odojeta i odrasle osobe koja ga neguje, koje su u to vreme, krajem
pedeseti" godina prolog veka, zvuale krajnje disonantno u odnosu na
dve dominantne paradigme u psi"ologiji tog vremena( psi"oanalizu i
bi"ejviorizam. -alja odma" naglasiti( u odnosu na klasinu, .rojdovu
psi"oanalizu. $no to je ,olbi kazao o prirodi detetove vezanosti za majku
nije, dodue, bilo sasvim novo. &line ideje mogle su se uti od strane
psi"oanalitiara koji su ve napravili iskorak u odnosu na neke temeljne
postavke .rojdove teorije. $no to je ,olbijev glas izdvojilo jeste pokuaj
da se klinika zapaanja dobijena iz rada s deom i porodiama poveu sa
nalazima etologa i terminologijom teorije kontrolni" sistema i uoblie u
teoriju o motivaiji i razvoju linosti koja e imati snanu empirijsku
pozadinu, preizne pojmove i koja e generisati proverljive "ipoteze.
+akle, sve ono to predstavlja slabu taku psi"oanalize.
/ta je to, dakle, rekao ,olbi o prirodi emoionalne vezanosti deteta
za majku, to je tako zaparalo ui brojnim psi"oanalitiarima0 1ekao je
neto to je etolozima koji su izuavali posledie rane soijalne deprivaije
kod majmuna bilo nedvosmisleno jasno, a psi"olozima, bi"ejvioristima koji
su oveka izuavali prema modelu ivotinje, laboratorijskog paova ili
goluba, delovalo tako strano i nepri"vatljivo.
Prema ,olbiju, dete se emotivno vezuje za majku 2ili osobu*osobe
koje imaju materinsku ulogu) ne zbog toga to ona zadovoljava njegove
2
primarne potrebe 2potrebu za "ranom), ne zbog toga to ona omoguava
rastereenje od bolne napetosti nagonski" impulsa, ve zbog toga to je
vezivanje primarna detetova potreba. $na nije steena, ona se ne
naslanja na fiziku zavisnost od majke, ona je jednako toliko vana i
bazina kao i fizioloke potrebe ije zadovoljavanje majka regulie.
Umesto da govori o emoionalnoj zavisnosti odojeta od majke, 3454.
godine, ,olbi predlae da se uvede nov pojam 6 atta"ment 2koji
prevodimo kao afektivno vezivanje). )fektivno vezivanje je sistem koji
obu"vata razliita ponaanja koja imaju isti predvidljiv efekat odnosno
is"od 6 uspostavljanje ili odravanje blizine s osobom koja se primarno
brine o detetu. Primarnost afektivne vezanosti proizlazi iz toga to ono
ima jasnu bioloku funkiju 6 dobijanje zatite od strane odrasli". 7okom
evoluije favorizovana su ponaanja afektivne vezanosti 2pla, osme",
privijanje uz majku, puzanje ka njoj i dr.) zato to su ona poveavala
verovatnou fizike blizine deteta i majke, a samim time i verovatnou
zatite. +ea koja su bila bolje zatiena imala su veu ansu da preive i
dostignu reproduktivnu zrelost i dalje prenesu svoj genetski materijal.
&"vatanje bioloke funkije i ilja afektivnog vezivanja se dosta izmenilo
poslednji" deenija. 8eki autori smatraju da je ilj vezanosti doivljaj
sigurnosti, a ne ostvarivanje fizikog kontakta s majkom. -eina
savremeni" istraivaa i teoretiara slae se da evoluiona vrednost
odravanja blizine sa majkom ide iznad zatite. 8ova s"vatanja proizlaze i
iz toga to se interesovanje za afektivno vezivanje pomerilo sa fokusa na
ponaanje na odnos afektivnog vezivanja i na mentalne strukture koje
lee u osnovi manifestni" stilova vezanosti. 7aj speifian emoionalni
odnos koji se uspostavlja izmeu nezrele, bespomone bebe i odrasle
osobe 2majke) vidi se kao neop"odan uslov za sazrevanje speifini"
nervni" struktura koje su zaduene za afektivnu kontrolu i za sloene
interpersonalne i intrapsi"ike funkije. $dnos afektivnog vezivanja se vidi
i kao kolevka selfa i speifino ljudske sposobnosti da se pojme sopstvena
i tua psi"ika stanja.
9 tako, malo po malo, istraujui prirodu, uslove i efekte afektivnog
vezivanja, teorija se primakla savremenoj psi"oanalizi, potkrepila se
3
nalazima neuro:nauka i uvukla u praksu kliniki" psi"ologa i
psi"oterapeuta.
+ruga vana postavka teorije afektivnog vezivanja, potkrepljena
nalazima brojni" istraivanja, jeste da je afektivno vezivanje univerzalna
pojava. )fektivno vezivanje se javlja u najrazliitijim kontekstima u
kojima dete raste, dokumentovano je u svim kulturama. &va dea koja za
to imaju priliku vezuju se za, retko, jednu, a obino vie osoba. $ve osobe
nazivamo figura afektivnog vezivanja. -ezivanje se nee pojaviti samo
u ekstremno abnormalnim okolnostima, kada ne postoje osobe koje se
brinu o detetovim emotivnim potrebama. $dsustvo ponaanja afektivne
vezanosti se tretira kao patologija. &avremene klasifikaije bolesti opisuju
dve varijaije poremeaja afektivne vezanosti( odsustvo vezanosti s
emocionalnom povlaenjem, koja se tipino javlja usled zlostavljanja, i
odsustvo vezanosti s nediskriminatornom drutvenou, koja najee
nastaje usled esti" promena osoba koje se brinu o detetu.
Postavlja se pitanje da li postoji senzitivan period za formiranje afektivne
veze, i ukoliko postoji, koliko dugo traje. ,olbi je pretpostavljao da
spremnost za lako formiranje afektivne vezanosti ostaje ouvana
najmanje do kraja prve godine 2,o;lb<, 34=>). 1ezultati studija na dei
koja su odrasla u sirotitima 9stone ?vrope i zatim usvojena,
nagovetavaju da dea mogu da mogu da formiraju afektivnu vezanost po
prvi put i dosta nakon prve godine, ali uz povean rizik od razvoja manje
adaptivni" strategija vezanosti.
Ukoliko odsustvo normalnog i evolutivno oekivanog ranog
interpersonalnog iskustva dovodi do patologije afektivnog vezivanja,
postavlja se pitanje kakve efekte ima materinska nega na afektivnu
vezanost, ali i ire 6 na elokupan soioemoionalan razvoj deteta. !edna
od entrali" tema klasine psi"onalitike teorije, ali i teorije objektni"
odnosa @elani #lajn odnosi se na vanost fantazmatskog ivota deteta i
stalnog sukoba njegovi" agresivni" i libidinalni" tenji za njegovo aktuelno
ponaanje i razvoj. ,olbijeva klinika zapaanja u radu s deom i
porodiama i iskustvo dvogodinjeg posmatranja ponaanja
"ospitalizovane odojadi, jednostavno nisu potvrivala teoriju u ijim se
4
okvirima edukovao. $n je zakljuio da odoje i malo dete treba da imaju u
svom iskustvu topao, intiman i trajan odnos s majkom ili njenom stalnom
zamenomA odnos u kojem oboje nalaze zadovoljstvo i uivanje.
$ sutinskim kvalitetima odnosa majka:dete i nji"ove interakije, koji su
kljuni faktori zdravog razvoja selfa, govorili su i drugi psi"oanalitiari 6
-inikot, ?rikson, ,ion. 7ako -inikot govori o odlikama dovoljno dobrog
materinstva i izdvaja ogledajuu funkiju majke, tj. reflektovanje
detetovi" stanja na svome liu i kroz svoje ponaanje. Posmatrajui sebe
u liu majke dete saznaje ko je, gradi svoj self. ?rikson istie da kvalitet
stvarnog odnosa s majkom odreuje doivljaj bazinog poverenja koji ini
temelj linosti i na kojem se baziraju sva dalja postignua u
soioemoionalnom razvoju. ,ion pretpostavlja da je odojetu za zdrav
razvoj neop"odan drugi um, um odrasle osobe, koja kontejnira 2sadri) tj.
prima, absorbuje i transformie sva ona iskustva koja su za detetov
nezreli psi"iki sistem preterana i dovode ga u stanje dezorganizaije.
+ete vremenom internalizuje funkiju transformaije iskustva i stie
kapaitet da i samo regulie svoja emotivna stanja.
7eoretiari i istraivai afektivnog vezivanja obino koriste dva pojma
opisujui kvalitet materinstva koji vodi usvajanju adaptivni" strategija
vezanosti. 7o su senzitivno osetljivo! i responzivno materinstvo.
$ve konstrukte uvela je u teoriju @eri ?jnsvort, o ijim e istraivanjima
obrazaa vezanosti uskoro biti rei. $setljivo materinstvo je prilino irok
pojam pod kojim se podrazumeva a) osetljiv odgovor na signale i poruke
deteta, ali i b) topao, angaovan odnos roditeljaA ) umerena,
odgovarajua, nenametljiva stimulaija deteta i d) sin"ronizovanost u
interakiji majka:odoje. $setljive majke vie reaguju na pla deteta i
ee ga uzimaju u ruke, pokazujui pri tom vie topline i nenosti, ee
ostvaruju interakiju liem u lie s bebom, bolje se prilagoavaju
potrebama i mogunostima deteta. 1esponzivno materinstvo
podrazumeva ispravno tumaenje signala deteta, pravovremeno i
dosledno reagovanje na nji". Ba dete je vano da kroz interakiju s
majkom stekne doivljaj da je ona dostupna i da razvije pozitivna
oekivanja( %#ada ne mogu da izaem na kraj sa neprijatnim oseanjima,
moja majka je uvek tu za mene i pomoi e mi da se oseam bolje, ona
zna kako da me smiri i utei. $na zna kako da iz "aosa napravi red i
5
smisao, ona ume da otkloni patnju. Uz nju se oseam zatieno i
bezbedno'.
1oenje deteta znai dolazak jednog novog bia na svet. 9pak, to
bie jo dugo ostaje u tako tesnoj psi"ofizikoj interakiji s majkom,
njegove su funkije u toj meri zavisne od majinog ponaanja, da se
moemo sloiti s -inikotom u tome da odoje ne postoji van odnosa s
majkom. $doje je deo interpersonalne matrie koju ine beskrajna
ponavljanja mali" sekveni interakije u svim onim rutinskim poslovima
koje ine materinsku negu( dojenje, menjanje pelena, presvlaenje,
reagovanje na detetov pla, umirivanje, uspavljivanje... @ajka biva
uvuena u detetove osilaije dnevni" ritmova spavanja i budnosti,
postaje regulator njegovi" stanja. $na reaguje na dete kao kompletna
osoba, sa elokupnim izgraenim repertoarom oseanja i ponaanja iza
koji" stoje esto neosveena oekivanja, letimine, automatske misli,
senke daleki" seanja, odjei oseanja iz sopstvenog detinjstva. $doje
reaguje na majku svojim uroenim repertoarom ponaanja i veoma brzo
postaje ne samo ravnopravan partner u interakiji, nego i njen iniijator. 9
beba brzo razvija svoja oekivanja od reakija majke( %)ko javim da mi je
neprijatno, odma" e doi ono bie iji me glas, dodir, miris i toplina ine
mirnim i zadovoljnim' ili %)ko javim da mi je neprijatno, doi e ono bie
iji me glas i dodir nekada smiruju, a nekada ine jo vie uznemirenim'
ili %)ko plaem dovoljno dugo i istrajno, neko e doi' ili %)ko plaem
dovoljno dugo i istrajno, moda e neko doi'. 9 tako se formiraju obrasi
interakije majka:dete. Ustaljeni obrasi se uoavaju ve u prvoj etvrtini
prve godine, ali se tek nakon estog mesea, za"valjujui kvalitativnim
novinama u kognitivnom i motornom razvoju uoavaju jasno i
individualne razlike u afektivnom vezivanju.
Poetak izuavanja individualni" razlika u afektivnom vezivanju obeleilo
je zapaanje @eri ?jnsvort da jaina vezanosti izraena kroz intenzitet i
uestalost ponaanja koja ine sistem afektivnog vezivanja nije primerena
za razumevanje odnosa afektivnog vezivanja u konkretnoj dijadi dete:
majka. $na smatra da se individualne razlike najbolje iskazuju kroz
mogunost da dete koristi majku kao bazu sigurnosti za igru i
istraivanje, dakle kroz speifian odnos izmeu sistema afektivnog
6
vezivanja i sistema istraivakog ponaanja. #ada je aktiviran sistem
afektivnog vezivanja, tj. kada se dete osea nesigurno i uplaeno,
aktivnosti istraivanja i igre se prekidaju, a dete tei da ostvari kontakt sa
osobom za koju je vezano, da se smiri, utei i uveri da nema opasnosti.
7ek kada se sistem afektivnog vezivanja dezaktivira, mogua je aktivaija
eksplorativnog sistema.
Ba proenu kvaliteta vezanosti @. ?jnsvort je osmislila laboratorijsku
proeduru nazvanu %&trana situaija'. +ete s roditeljem ulazi u prostoriju
s igrakama i izlae se sledu kratki" stresni" epizoda u kojima se susree
sa stranom osobom u prisustvu i bez prisustva majke. Ba klasifikaiju
ponaanja kljuno je ponaanje deteta prema roditelju tokom dve epizode
ponovnog zajednikog susreta, u kontekstu ponaanja u epizodama koje
pret"ode i koje slede.
Prema osnovnoj klasifikaiji, dete se na osnovu ponaanja u ovoj
proeduri svrstava u grupu sigurni" 2,), izbegavajui" 2)) ili
ambivalentni" 2C). #asnije je ovim kategorijama dodata i etvrta(
dezorganizovana*dezorijentisana 2+) koja se odnosi na deu koja nemaju
konzistentnu strategiju ponaanja u situaijama u kojima se aktivira
sistem afektivne vezanosti.
+ea kategorisana kao sigurna koriste majku kao bazu sigurnosti za
istraivanje 6 kada su uznemirena, trae kontakt s roditeljem. #ada dobiju
potrebnu ute"u, vraaju se istraivanju. U epizodama separaije, sigurno
vezano dete pokazuje da mu roditelj nedostaje. Pri ponovnom susretu se
osme"uje, vokalizuje ili pokretom pozdravlja roditelja.
+ea kategorisana kao izbegavaju"a odma" kreu u istraivanje, slabo
ispoljavaju oseanja, ne trae kontakt s roditeljem radi obezbeivanja
sigurnosti. #ada dete ostane samo, ne pokazuje vidljivo uznemirenje.
8epoznatu osobu lako pri"vata kao partnera u igri. Po povratku roditelja,
aktivno ga izbegava, ne gleda u njega, esto se fokusira na igrake. )ko
ga roditelj uzme u ruke, dete moe da se ukoi ili izvije da bi izbeglo
kontakt.
+ea u grupi ambivalentni# pokazuju vidljivu uznemirenost ve pri
ulasku u prostoriju i ne kreu u istraivanje. #ada i" roditelj ostavi,
7
snano protestvuju. Po povratku roditelja, esto se mogu smenjivati
naizmenini za"tevi za kontaktom i znakovi ljutitog odbaivanja, pa i
napadi besa. $va dea ne uspevaju da nau ute"u i sigurnost u kontaktu
s roditeljem.
&iguran obraza vezanosti predstavlja normu, u statistikom i fiziolokom
smislu, u svim kulturama zapadnog sveta u kojima je ispitivano afektivno
vezivanje odojadi. -eina dee manifestuje siguran obraza vezanosti,
mada udeo nesigurno vezane dee u nekim istraivanjima ide i do DEF.
.izioloki parametri ispitivani u %stranoj situaiji' pokazuju da se sigurno
vezana dea lake i bre smiruju, odnosno da se nivo "ormona stresa bre
vraa na normalan nivo, to je od velikog znaaja za zdrav razvoj nervni"
struktura koje uestvuju u emoionalnoj regulaiji i u sistemu pamenja.
$tkrie obrazaa afektivnog vezivanja ne bi bilo naroito
interesantno kada bi se radilo o pojavi koja je uzrasno speifina i bez
korelata u kasnijem razvoju. @eutim, istraivanja su utvrdila a) da
afektivno vezivanje postoji tokom elog ivota osobe, b) da ima znaajne
korelate u domenu soioemoionalne i interpersonalne kompetentnosti i
mentalnog zdravlja, ) da postoji kontinuitet obrazaa vezanosti od
najranijeg uzrasta odojeta pa do odraslog doba, d) da se kontinuitet
obrazaa vezanosti zasniva na odreenim mentalnim strukturama i
funkijama koje se formiraju u periodu ranog razvoja i e) da postoji
povezanost izmeu mentalni" struktura i funkija koje determiniu
obrase vezanosti kod roditelja sa manifestnim obrasima ponaanja
vezanosti kod nji"ove dee, tj. da postoji transgeneraijski prenos
obrazaa vezanosti. 1ei u sada neto vie o ovim nalazima.
9z dosadanjeg izlaganja verujem da je jasno da dete iz odnosa
afektivnog vezivanja pounutruje neke vane funkije, izmeu ostali" i
funkiju emoionalne regulaije. $no to je u prvim meseima ivota
majka inila za njega, dete postepeno ui da ini samo za sebe. @ogli
bismo pretpostaviti da vremenom figura afektivnog vezivanja ima sve
manji znaaj za dete i da potreba za vezivanjem postepeno nestaje. )li
ve i nae svakodnevno iskustvo demantuje takvu ideju. 9ako dei
predkolskog uzrasta treba manje fizikog kontakta s roditeljima, to ne
8
znai da su ona manje vezana za svoje roditelje. $no to se definitivno
menja tokom razvoja jeste organizaija sistema afektivnog vezivanja,
za"valjujui sve veim intelektualnim i soioemoionalnim
kompetenijama deteta. Predkolska dea mogu da se uvere u dostupnost
svoji" figura vezanosti kroz kontakt oima, neverbalnu ekspresiju i, to je
posebno vano, mogu da se dogovore i planiraju s odraslima separaiju,
ponovne susrete, zajednike aktivnosti i mogu da verbalno dele oseanja
u vezi toga. ,olbi je pretpostavio da kod starije dee i odrasli" ilj sistema
afektivnog vezivanja nije vie fizika blizina figure vezanosti nego njena
dostupnost. +ostupnost podrazumeva sledee( a) verovanje da postoje
otvoreni kanali komunikaije s figurom vezanosti, b) da je osoba fiziki
dostupna i ) da e osoba odgovoriti ukoliko je pozovemo u pomo.
#od adolesenata i odrasli" sistem afektivnog vezivanja se aktivira
naroito u situaijama stresa, bolesti ili nakon due razdvojenosti od
osoba za koje smo vezani.
+ete tokom razvoja postaje %vlasnik' oni" funkija koje je za nju imala
figura afektivnog vezivanja i gradi unutranju bazu sigurnosti koja se
najbolje moe izraziti kroz pojam samopotovanja. &amim tim moe da
regulie ne samo svoja afektivna stanja, nego i da poslui kao baza
sigurnosti drugima 6 svojim prijateljima, kasnije u odraslo doba, svojoj
dei, partnerima i 6 konano svojim ostarelim roditeljima. Pa ipak, svakoj
odrasloj osobi trebaju i stvarni ljudi u spoljanjem svetu sa kojima e
imati stvaran odnos poverenja i bliskosti, ljudi koji e joj sluiti kao
spoljanja baza sigurnosti u stresnim situaijama. #o su figure vezanosti
kod adolesenata i odrasli"0 9straivanja pokazuju da i kod adolesenata,
naroito oni" koji su sigurno vezani, roditelji ostaju znaajan izvor
podrke, sigurnosti i doivljaja zatienosti. Pored nji" pojavljuju se nove
figure koje slue kao oslona. 8ajznaajnije figure vezanosti odrasli" su
intimni partneri sa kojima se formira sloen odnos. $n ukljuuje razliite
aspekte 6 seksualnost, prijateljstvo, ali i afektivno vezivanje. &lino
obrasima vezanosti koji se ispoljavaju u ponaanju odojadi u odnosu na
majku, ustanovljeni su obrasi partnerske afektivne vezanosti.
,udui da afektivno vezivanje opstaje tokom razvoja u svakom
svom aspektu : kao vaan motivaioni sistem, kao sistem ponaanja, kao
9
emotivan odnos, moemo se zapitati ta se deava sa obrasima vezanosti
koji se manifestuju kod odojadi0 #ako se menjaju i koliko su stabilni
tokom vremena0 $vo pitanje je neraskidivo povezano sa problemima
proene, odnosno merenja afektivnog vezivanja. !asno je da se
manifestaije i organizaija vezanosti menjaju tokom individualnog
razvoja i da se te"nike proene moraju prilagoditi tim razvojnim
promenama. Primenom razliiti" te"nika za proenu vezanosti na starijim
uzrastima 2kao to su rte, igra, projektivne te"nike, te"nike zasnovane
na samoproeni, posmatranje ponaanja, intervju...) dolo se do prilino
saglasni" rezultata u pogledu kontinuiteta obrazaca afektivnog
vezivanja. +ea koja su u periodu odojatva klasifikovana kao sigurna,
pokazuju veu stabilnost tokom vremena, tj. postoji tendenija da i na
starijim uzrastima zadre siguran obraza vezanosti. #od dee koja su
manifestovala nesigurne obrase vezanosti na ranom uzrastu postoji vei
stepen nestabilnosti, odnosno tendenija da na starijim uzrastima %preu'
u kategoriju sigurno vezani" ili da manifestuju drugi obraza nesigurnog
vezivanja. &tabilnost klasifikaije je vea kod dee iz srednje klase.
Pretpostavlja se da je to stoga to u toj populaiji postoji manja inidena
stresni" ivotni" dogaaja koji bi doveli do promene kvaliteta interakije
roditelja s detetom i posledino do reorganizaije sistema vezanosti. 8eki
od najimpresivniji" rezultata odnose se na poreenje klasifikaija
ispitanika iz perioda odojeta sa klasifikaijama u odraslo doba.
Ustanovljeno je da, koristei grubu klasifikaiju na sigurne i nesigurno
vezane, ak =EF odrasli" ispitanika ostaje u istoj kategoriji koju su imali
kao odojad. )ko u periodu od >E godina ispitanii nisu pretrpeli velike
traume, slaganje je jo i vee i iznosi =GFH
,olbi je bio ubeen u to da razlike u kvalitetu rane vezanosti imaju
dugoro$ne implikacije za kasnije intimne odnose, razumevanje sebe i
za mentalno zdravlje odnosno patologiju. 8jegove pretpostavke testirane
su u brojnim istraivanjima i to u odnosu na irok raspon mogui"
efekata. 9ako ne postoje ubedljivi dokazi za povezanost izmeu razliiti"
obrazaa vezanosti na ranom uzrastu sa konkretnim ponaanjima,
osobinama linosti ili speifinim vidovima psi"opatologije, niti se moe
tvrditi da je odnos deteta i majke prototip svi" kasniji" bliski" odnosaA
10
istraivai su doli do zakljuka da postoje efekti rani" emoionalni"
iskustava i da se oni, pre svega, odraavaju na mentalne proese koji
podupiru linost i psi"opatologiju. &igurno vezana dea sebe opisuju
pozitivnije nego nesigurna dea i istovremeno su u stanju da priznaju
svoje nedostatke i nesavrenosti. &igurno vezana dea su kompetentnija u
proeni emoija, pokazuju bolje razumevanje negativni" emoija i nji"ovi"
posledia, imaju vei kapaitet za empatiju i dobivaju bolje proene od
strane odrasli" osoba 2nastavnii, savetnii) u pogledu samopotovanja,
samopouzdanja, emoionalnog zdravlja i pozitivni" afekata. Utvreno je i
da sigurno vezana dea pokazuju veu sofistiiranost u igri, naroito u
simbolikoj igri u kojoj uestvuje i majka. 8ajveu povezanost sa
psi"opatologijom na starijim uzrastima manifestuje dezorganizovani
obraza vezanosti, ali je on ujedno i vremenski najmanje stabilan. -eza
izmeu ambivalentnog nesigurnog obrasa sa razvojem internalizujue
psi"opatologije 2depresivnosti, anksioznosti) i veza izbegavajueg
nesigurnog obrasa za razvojem eksternalizujue psi"opatologije
2problema u ponaanju 6 agresivnosti, asoijalnog ponaanja i sl) nema
nedvosmislenu empirijsku podrku.
/ta stoji u osnovi vremenske stabilnosti obrazaa vezanosti,
odnosno u osnovi efekata kvaliteta rane interakije deteta i majke0 /ta se
to formira u mentalnom svetu deteta to opstaje tokom vremena i kasnije
se ispoljava u soijalnim interakijama, emoionalnom ivotu, kvalitetu
mentalnog zdravlja ili pak, pojavi psi"iki" tekoa i interpersonalni"
problema0
,olbi smatra da dete stvara unutranje radne modele ili reprezentaije
sveta, meu kojima su posebno znaajni radni modeli sebe i zna$ajni#
osoba. U1@ drugi" definie ko su figure afektivne vezanosti, gde se mogu
nai, i ta moemo oekivati, kako e se one ponaati. U1@ sebe definie
uverenja osobe o tome koliko je ona pri"vatljiva ili nepri"vatljiva figuri za
koju je vezana. Ukratko, unutranji radni modeli sainjeni su od uverenja i
oekivanja o tome kako funkioniu odnosi afektivne vezanosti i ta osoba
od nji" moe da dobije.
)ko dete ima nepovoljno rano iskustvo u odnosima afektivnog vezivanja
ono e verovatno formirati negativne reprezentaije znaajni" drugi" 2kao
11
nepouzdani" i neraspoloivi", ili ak neprijateljski" i povreujui") i selfa
2kao bezvrednog, nepoeljnog i nevoljenog). +a bi se zatitilo od
neprijatni" oseanja, pre svega doivljaja nesigurnosti i bespomonosti,
dete e izgraditi odbrambene proese koji e voditi falsifikovanju
stvarnosti i odravanju neadaptivni", zastareli" modela. Uz negativne
unutranje radne modele vea je verovatnoa neadaptivnog ponaanja u
partnerskim odnosima i roditeljskoj ulozi, i uopte, vea je podlonost
psi"opatologiji. Unutranji radni modeli poseduju relativnu stabilnost jer
oni generiu ponaanja koja tee da potvrde U1@ i da ga dalje odre.
Uvoenjem pojma unutranji" radni" modela u teoriju o afektivnom
vezivanju kao sistemu ponaanja, ,olbi je otvorio perspektivu istraivanja
afektivne vezanosti tokom itavog ivotnog doba, razumevanje razvojni"
promena u izraavanju afektivne vezanosti i trajnog utiaja na ponaanje
u odnosima sa drugim ljudima. /tavie, moe se rei da je pojam
mentalni" reprezentaija ili unutranji" radni" modela koji organizuju
ponaanje i miljenje, centralni koncept teorije afektivnog vezivanja.
8aravno, ideja o sadrajima mentalnog sveta koji imaju svoje poreklo u
ranoj interakiji deteta i majke, nije nova i ne predstavlja ,olbijev
originalan doprinos razvojnoj i klinikoj psi"ologiji. Upoznavanje
reprezentaionog sveta pojedina je jedan od glavni" zadataka
psi"oanalize i stoga postoje brojne psi"oanalitike formulaije o nastanku
i dinamii unutranji" objekata i nji"ovi" odnosa. !edno od veoma
utiajni" s"vatanja o razvoju selfa i interpersonalnog sveta deteta ponudio
je +aniel &tern. 8jegova teorijska s"vatanja rezultat su impresivne mikro:
analize interakije majke i deteta i odraavaju konvergeniju ideja teorija
objektni" odnosa i teorije afektivnog vezivanja sa nalazima razvojne
psi"ologije. Pojmovni aparat kojim se &tern slui je sloeniji od konepta
unutranjeg radnog modela. $n smatra da unutranji objekti, kao osnovni
sadraji mentalnog sveta, nisu reprezentaije osoba niti nji"ovi" delova
odnosno osobina. $no to se reprezentuje su iskljuivo interaktivna
iskustva. $vako s"vaene unutranje objekte &tern naziva %naini:
bivanja:sa'. +rugi utiajan model u savremenoj teoriji afektivnog
vezivanja koji nudi takoe sloeniju sliku efekata rane emoionalne
interakije u odnosu odojeta i majke predloio je Piter .onagi sa svojim
12
saradniima. Umesto konstrukta unutranjeg radnog modela koji je
prilino nedifereniran i statian, .onagi predlae pojam kapaiteta za
mentalizaiju kao najvanijeg dostignua ranog soioafektivnog razvoja. $
ovom modelu bie vie rei sledee srede.
,ez obzira na terminoloke razlike i stepen rafiniranosti konstrukata i
nji"ovoj empirijskoj osnovi, moe se rei da su svi istraivai
emoionalnog razvoja iz perspektive teorije afektivnog vezivanja i
savremene psi"oanalize dali vaan doprinos u izuavanju
reprezentaionog sveta, njegovog interpersonalnog porekla i njegovi"
efekata na nivou funkionisanja elokupne linosti.
#ako se ispituje reprezentaioni svet, odnosno unutranji radni modeli
sebe i drugi" u odnosima afektivne vezanosti kod odrasli"0 #akva je
povezanost obrazaa afektivnog vezivanja odrasli" i obrazaa afektivnog
vezivanja nji"ove dee0 #ako se ostvaruje transgeneraijski prenos
obrazaa vezanosti0 /ta se moe uiniti da se presee ponavljanje
transgeneraijske traume i obnavljanje nesigurni" obrazaa vezanosti0 7o
su teme o kojima u govoriti u sledeem izlaganju.
13
%ransgeneracijski prenos obrazaca afektivnog vezivanja
Kolarev narodni univerzitet, 2009
Rezime&
: u radu se predstavljaju dve tradiije ispitivanja afektivnog vezivanja
kod odrasli" osoba( istraivanje partnerski" obrazaa vezanosti i
istraivanje reprezentaionog sveta u odnosu na afektivno
vezivanje. 8aglasak je na predstavljanju ove druge tradiije.
$pisuje se ))9 6 9ntervju za ispitivanje afektivne vezanosti odrasli",
obrasi vezanosti ustanovljeni na taj nain i navode se najvaniji
nalazi o transgeneraijskom prenosu vezanosti.
: drugi deo rada bavi se moguim me"anizmima transgeneraijskog
prenosa. 9spituje se vrednost "ipoteze o osetljivosti i responzivnosti
roditelja i konstatuje se %praznina u transgeneraijskom prenosu' o
kojoj govori van 9jzendoorn. 8avode se drugi doprinosi objanjenju
proesa koji se zbiva u interakiji majka:dete za koji su direktno
odgovorna %stanja uma u pogledu )-' koja karakteriu majku. #ao
najvaniji istie se doprinos psi"oanalitike razvojne psi"ologije,
odnosno +aniela &terna i njegovog mikroanalitikog pristupa
ispitivanju rane emoionalne interakije. Uvodi se pojam
mentalizaije kao jednog od najnoviji" ponueni" reenja za
objanjenje transgeneraijskog prenosa.
: zakljuuje se s praktinim implikaijama ovi" nalaza. +iskutuje se
mogunost prekida transgeneraijskog prenosa nesigurni" obrazaa
vezanosti. !edna od mogunosti, pored ve pomenute psi"oterapije
dijade majka:odoje jeste i psi"oterapijska intervenija tokom
trudnoe 2P"illis #laus), druga su edukativni grupni programi za
roditelje iz rizini" grupa 2program &7??P ili ,ris"ov program u
@in"enu)
14
U pret"odnom izlaganju predstavili smo nain za proenu obrazaa
vezanosti na uzrastu odojeta, opisali smo te obraze i naveli da postoji
snana tendenija da se siguran odnosno nesiguran obraza vezanosti
zadri tokom ivota. &pomenuli smo i da se organizaija sistema
afektivnog vezivanja menja tokom odrastanja i naveli smo u emu se
ogledaju najvanije promene. !asno je da se afektivno vezivanje odrasli"
ne moe ispitivati na isti nain kao kod jednogodinjeg deteta. /ta se
uopte podrazumeva pod afektivnim vezivanjem odrasli" i kako se ono
ispituje, meri0
GE:ti" godina pojavila su se paralelno dva pristupa afektivnom vezivanju
odrasli". $va dva pristupa, odnosno nji"ovi istraivai, dugo vremena su
delovali nezavisno, bez znaajnije interakije ili razmene iskustava. Iak i
danas nema intenzivnijeg preplitanja nji"ovi" doprinosa. !ednu liniju ine
istraivanja partnerske vezanosti iji su pokretai Jazan i /ejver. +oslovan
prevod s engleskog bio bi romantina vezanost, ali mislim da je prefiks
%romantian' nepotreban i nepreizan. 9ntiman odnos dvoje ljudi ne mora
da bude naroito romantian, pogotovo kada nji"ova veza ve dugo traje,
ali nji"ov odnos svakako moe da bude snaan, blizak, topao,
podravajui i da ukljuuje komponentu afektivnog vezivanja. Jazan i
/ejver poli su od pretpostavke da u partnerskim odnosima odrasli"
postoje obrasi odnosno stilovi vezanosti koji odgovaraju obrasima
vezanosti odojeta za majku, koje je istraila i opisala @eri ?jnsvort. $ni
su dizajnirali jednostavan upitnik za proenu tog stila, upitnik koji je i dan:
danas esto u primeni. 1adi se o kratkim opisima stilova vezanosti
odrasli" koje oni nazivaju %sigurni', %bojaljivi', ,%odbaujui' i
%preokupirani'. ?vo kako npr. izgleda opis preokupiranog stila vezanosti(
elim da budem u potpunosti emotivno blizak sa drugima, ali mi se esto
ini da drugi nisu spremni da budu bliski sa mnom onoliko koliko bih ja to
hteo. Ne oseam se dobro bez bliskih odnosa, ali se brinem ponekad da
me drugi ljudi ne cene onoliko koliko ja cenim njih.
Badatak ispitanika je da prepozna opis koji najbolje odgovara njegovom
stilu interpersonalni" odnosa. $vaj pristup je posluio kao inspiraija
brojnim istraivaima koji su dizajnirali sloenije skale za proenu stilova
vezanosti odnosno nji"ovi" osnovni" dimenzija, a to bi bile anksioznost
15
u bliskim odnosima i izbegavanje bliski" odnosa. &iguran stil vezanosti
odlikuje nizak stepen anksioznosti i izbegavanja, dok upravo suprotno vai
za bojaljiv stil. Preokupirane osobe ne izbegavaju bliske odnose, naprotiv,
ali su neprestano anksiozne i brinu se da li i" osoba za koju su vezani
dovoljno voli i eni, odnosno da li e biti iznevereni i naputeni.
$dbaujue vezane osobe izbegavaju bliske odnose i umesto da se ulau u
toj sferi, one se vie posveuju drugim sferama iz koji" pojedina moe da
rpe samopotovanje, kao to je npr. profesija. $ne, naravno, nisu ni
anksiozne u pogledu bliski" veza. Pretpostavlja se da iza anksioznosti i
izbegavanja stoje unutranji radni modeli sebe i drugi", tj. da osobe koje
izbegavaju bliske odnose to ine zato to imaju negativne reprezentaije
drugi", izgraene kroz rane odnose vezanosti, sa figurama koje nisu bile
osetljive i responzivne. $sobe koje stalno stra"uju da e biti naputene i
stalno sumnjaju u dobre namere i pozitivna oseanja drugi", imaju,
prema toj pretpostavi, negativne unutranje radne modele sebe.
8aravno, ova slika je pojednostavljena. &igurna sam da bi svaki kliniar
odma" postavio pitanje koliko su uniformno pozitivne reprezentaije
drugi" kod preokupirani" osoba, a koliko je zapravo na delu stalna
dinamika odbrambeni" proesa idealizaije i omalovaavanja. 9sto vai i
za odbaujue osobe 6 da li je zaista mogue da one imaju tako pozitivnu
sliku o sebi ako su KdobrovoljnoL izabrale izgnanstvo iz arstva bliskosti,
intimnosti i zdravog oslanjanja na druge. #oliko je kr"ko nji"ovo
samopotovanje izgraeno pre svega na postignuima i ambiiji koja ima
kompenzatornu ulogu0
Bbog ovi" nedostataka okreemo se drugoj tradiiji istraivanja afektivne
vezanosti odrasli". $na je oznaila prekretniu u daljem razvoju i primeni
teorije afektivnog vezivanja, uinila je kliniki znaajnom i interesantnom
psi"oterapeutima, ukljuujui i psi"oanalitiare. $vu prekretniu je izvela
@eri @ejn sa svojim saradniima s iljem da pronae korelate obrazaa
vezanosti kod odojadi. $na je u startu bila zainteresovana za neto
sasvim drugo nego Jazan i /ejver 6 umesto stilova koji predstavljaju
samo opis neki" tendenija u interpersonalnim odnosima, @ejnova je
imala pretenziju da ispita reprezentaioni svet odrasli", ono to se nalazi u
nji"ovom umu, a ima veze s nji"ovim ranim iskustvima u bliskim
odnosima. $smislila je intervju kojim se prikupljaju podai o ranim
16
odnosima ispitanika s njegovim roditeljima i o nji"ovim aktuelnim
odnosima. )nalizirala je odgovore ispitanika, roditelja, i tragala za neime
to je dosledno povezano s obrasima vezanosti nji"ove dee. 8a svoje
iznenaenje, ustanovila je da sadraj koji odrasli iznose u vezi svoji" rani"
emoionalni" odnosa s roditeljima nije toliko bitan koliko nain na koji oni
pripovedaju o svojim iskustvima. #ako je mogue da je nain
pripovedanja toliko vaan? 8aime, intervju ukljuuje dosta sloena
pitanja, kao to je npr. ada ste bili uznemireni, kao dete, ta ste radili i
ta bi se dogodilo? !o"ete li mi navesti neke speci#ine doga$aje kada ste
bili emotivno uznemireni? %iziki povre$eni? &olesni?' ili %'ato mislite da
su se vai roditelji ponaali na nain na koji su to inili u vreme vaeg
detinjstva?(. +ok odgovara na ova sloena pitanja, ispitanik treba da
pristupi seanjima na davne dogaaje i da istovremeno organizuje svoj
odgovor tako da on bude ko"erentan, skladan, dovoljno, ali ne previe
detaljan i da bude u stanju da svoja opta zapaanja i seanja potkrepi
primerima. 7o je veoma sloen zadatak i ovaj intervju ima kapaitet da
%iznenadi nesvesno'. #o"erentnost, doslednost i organizovanost odgovora
direktno odraavaju ko"erentnost, doslednost i organizovanost
unutranjeg iskustva osobe, njeno samorazumevanje i njene kapaitete za
regulaiju emotivni" stanja, bez obzira da li su iskustva o kojima osoba
izvetava bila preteno pozitivna ili negativna. Bato se ispostavilo da je
upravo ko"erentnost diskursa, odnosno nain pripovedanja onaj inila
koji razlikuje obrase vezanosti kod odrasli", odnosno nji"ova %stanja uma
u pogledu afektivnog vezivanja', kako to definie @ejnova.
$sobe ije je stanje uma u pogledu afektivnog vezivanja proenjeno kao
sigurno'autonomno, odlikuje dosledna i saradljiva naraija. $ne
odgovaraju na pitanja s dovoljno razrade. 7ada se vraaju intervjueru i
preputaju mu iniijativu za dalje usmeravanje razgovora. Pridaju vanost
vezivanju, deluju objektivno u opisu pojedini" dogaaja i odnosa.
)utonomni odrasli po pravilu imaju deu koja su u &tranoj situaiji
kategorisana kao sigurna.
$sobe iji su intervjui proenjeni kao odbacuju"i nastoje da to manje
diskutuju svoja rana iskustva vezanosti. 8ji"ova naraija je tipino
17
nedosledna, odgovori su esto turi, nedovoljni ili osoba insistira na tome
da ne moe da se seti dogaaja, situaija i sl. $ne opisuju roditelje i
odnose s njima u povoljnom svetlu, ali ne uspevaju da to argumentuju
opisom konkretni" iskustava, tako da esto upadaju u kontradiktorne
izjave. $sobe koje imaju ovakav diskurs po pravilu imaju izbegavajue
vezanu deu.
$sobe koje su klasifikovane kao preokupirane imaju tekoa da odre
fokus na datom pitanju, kao da seanja koja su pobuena privlae panju
u toj meri da odvlae ispitanika od sutine postavljenog pitanja. $ne
manifestuju preokupiranost prolim iskustvima i odnosima vezivanja, pri
tom mogu biti besne, pasivne ili bojaljive. 8ji"ove reenie su esto
dugake, gramatiki nepravilne, pune nejasni", neodreeni" izraza
2onako, i tako to...). +ea preokupirani" roditelja su po pravilu
klasifikovana kao ambivalentna.
@ogue je, takoe, da ispitanii u elini imaju ko"erentan diskurs, ali da
prilikom diskusije potenijalno traumatski" iskustava manifestuju
dezorganizaiju. U tom sluaju se dodeljuje kategorija %nerazreeni u
pogledu potenijalne traume 2znaajni" gubitaka, zlostavljanja i sl.) i ona
se dodeljuje kao sekundarna, uz jednu od tri osnovne kategorije. +ea iji
su roditelji klasifikovani kao %nerazreeni u pogledu traume' po pravilu
pokazuju dezorganizovano ponaanje vezanosti u &tranoj situaiji.
Primena intervjua za proenu vezanosti kod odrasli" je ponovljena u
ogromnom broju studija, a najznaajnije su one kod koji" su ispitivani
odrasli 2najee majke) P1? roenja deteta, tako da je obraza vezanosti
roditelja, naknadno poreen s organizaijom vezanosti nji"ovog deteta u
&tranoj situaiji. Podudarnost obrasa vezanosti roditelja i deteta se u tim
studijama kree od ME do ==F, u zavisnosti od toga da li su ispitivani
oevi ili majke i da li je koriena osnovna kategorizaija na sigurne vs.
nesigurni" ili kompletna kategorizaija.
!edno od retki" trogeneraijski" istraivanja poredilo je status afektivne
vezanosti na reprezentaionom nivou kod mladi" ena, pre roenja
18
nji"ovog deteta, sa statusom vezanosti nji"ovi" majki i zatim, naknadno,
sa obrasem vezanosti nji"ove dee. 9zmeu dve generaije ena naena
je podudarnost od =5F 2uz korienje tri kategorije vezanosti), a izmeu
majki i nji"ove odojadi dobijena je podudarnost od G3F 2takoe uz
korienje tri kategorije vezanosti). $vo su izuzetno impresivni rezultati i
dokazuju da se prenos obrazaa moe pratiti iz generaije u generaiju.
+olazimo do najzanimljivijeg dela ove prie o transgeneraijskom
prenosu obrazaa vezanosti, a to je pitanje me"anizama prenosa. /ta je
to to majka unosi u emoionalnu interakiju s odojetom to direktno
proizlazi iz njenog %stanja uma u pogledu vezanosti'0
&pomenuli smo proli put da je @eri ?jnsvort razlike u organizaiji
vezivanja kod odojadi pripisala kvalitetu majinske nege i to njenoj
osetljivosti i responzivnosti. ,rojna istraivanja su proveravala njena
zapaanja. Bakljuak metanalitike studije 2koja poredi rezultate veeg
broja istraivanja) van 9jzendoorna jeste da majinska osetljivost i
responzivnost objanjavaju samo jedan manji deo efekta majinog statusa
vezanosti na ponaanje deteta u stranoj situaiji. +rugim reima, u naem
razumevanju proesa prenosa postoji jedna znaajna praznina. $vaj nalaz
se moe objasniti nedostatkom u odreenju i posledino merenju
osetljivosti. 9straivai su se tako orijentisali na neke konkretnije, ue,
speifinije aspekte materinske interakije s odojetom, odnosno na njene
naine reagovanja na detetove signale uznemirenosti. Utvreno je da su
sigurne majke bile superiorne u prepoznavanju znaenja faijalne
ekspresije odojeta, odnosno negovi" emoija, da su pokazivale najvie
interesovanja i spremnosti za reakiju na detetova emotivna stanja, kao i
da su jedino one na odgovarajui nain svojim izrazom lia odraavale
emotivna stanja deteta. 8ajproblematinije reakije su ispoljile
odbaujue majke.
Posebno vredan doprinos istraivanju upliva roditeljskog reprezentaionog
sveta na emoionalnu interakiju s detetom dao je +aniel &tern, istaknuti
istraiva dijadne interakije majka:dete u prirodnim uslovima. &tern nas
je nauio da se vane stvari u emoionalnoj interakiji deavaju u
sekundama, ak i u deliima sekunde. $n smatra da su konepti kao to
19
su osetljivost, responzivnost, nametljivost, odbaivanje i drugi pojmovi
koje koriste teoretiari i kliniari, suvie iroki, opti i neodreeni. &toga
predlae da se za razumevanje prirode emoionalne interakije, njeni"
efekata na detetov razvoj linosti i njeni" determinanti, s majine i s
detetove strane, koriste sasvim sitne jedinie opisa, na nivou
elementarnog ponaanja, kao to su( usmeravanje i odvraanje pogleda,
trajanje izraza lia, brzina odreeni" pokreta, male varijaije u
emoionalnoj pobuenosti. 7ek tada moe da se %otpakuje' pojam
osetljivosti i da se opie od ega se on, zapravo, sastoji. Pojedinana
ponaanja su povezana i stvaraju obrase, epizode, teme koje boje
elokupnu interakiju, bez obzira na konkretnu aktivnost majke i deteta.
!edna ista tema bie prisutna i prilikom "ranjenja bebe i njenog kupanja i
igre s njom. 7i obrasi interakije, ija je sutina esto teko u"vatljiva
oku posmatraa, ine osnovu za izgradnju unutranjeg sveta deteta.
&tern je razvio tzv. mikroanalitiki intervju putem kojeg se ispituju misli,
oseanja, seanja, fantazije koje u maji pokreu svakodnevne situaije i
sene prilikom negovanja deteta, posmatranja njegovog ponaanja,
njegovog reagovanja na majine za"teve ili iniijativu za kontaktom. #ako
je istakla i &elma .raiberg u svom utiajnom delu koje se bavi
subjektivnim svetom majke %+u"ovi u dejoj sobi', samo prisustvo deteta
je snaan okida brojni" seanja i asoijaija, koje se drugaije, npr. u
klinikoj situaiji ne mogu tako lako izazvati. Unutranji svet roditelja,
nastao kroz nebrojena ponavljanja obrazaa interakije u nji"ovom ranom
razvoju, koji moemo opisati preko pojmova %unutranji radni modeli',
%reprezentaije', s"eme, poput rezonantne kutije stalno vibrira na
stimuluse koje emituje dete. Notovo da ne postoji niti jedan aspekt
detetovog ponaanja koji u roditelju ne izaziva emotivan odgovor, a
njegov kvalitet zavisi od %stanja uma u pogledu afektivnog vezivanja'. /ta
je to radio &tern0 $n je majke stavljao u situaiju da 35 minuta
posmatraju svoje dete. 8akon toga one opisuju ta su videle i biraju jedan
dogaaj, jednu senu koja i" je naroito dirnula, ponela, koja im je
posebno znaajna. #roz dubinski intervju istrauje se ta se sve deavalo
na mentalnom planu, ta je sve majka pomislila, osetila, ega se setila i
ta je sve oekivala reagujui na tu senu.
20
$vakav pristup izuavanju aktivaije i efekata unutranji" radni" modela
obeava da ispuni prazninu u naem razumevanju prenosa obrazaa
vezanosti s jedne na drugu generaiju.
!o jedno vano otkrie u vezi mogueg me"anizma transgeneraijskog
prenosa tie se kapaiteta da se pojme svoja i tua mentalna stanja, o
emu e biti rei u narednom izlaganju.
U emu se sastoje praktine implikaije ovi" nalaza0 )ko znamo da
je u unutranjem svetu roditelja, jo i pre roenja, pa i zaea nji"ovog
deteta, %zapisano' kako e najverovatnije reagovati na prisustvo svog
deteta, njegove signale i potrebe, ako poznavajui nji"ov obraza
afektivnog vezivanja moemo da pretpostavimo na kakve tekoe mogu
da naiu u svojoj roditeljskoj ulozi, postavlja se pitanje najboljeg
momenta i naina intervenije da se prekine prenos nesigurni" obrazaa
vezanosti i posledino, i da se stvore povoljniji soioemoionalni uslovi za
razvoj deteta.
Proli put je spomenuto da se razvijaju te"nike za psi"oterapiju dijade
majka:odoje, kroz koje majka moe da postane svesnija signala koje joj
dete upuuje, naina na koje ona reaguje opaajui te signale i efekata
koje njena reakija ostavlja na dete. 7ime se pravi prostor za korekiju
obrazaa interakije koji inae tee da se ponavljaju, uvruju i zatim
prenose na mentalni plan deteta.
!o ranija intervenija moe da se vri tokom trudnoe. 7rudnoa je, kao i
sve razvojne krize, period emoionalnog nemira i psi"ike reogranizaije.
U tom periodu oivljavaju stari konflikti, jaaju stare i pojavljuju se nove
anksioznosti, preispituju se postojee identifikaije, formiraju se i oblikuju
reprezentaije bebe i sebe kao majke. &va ta burna zbivanja i
neuobiajena otvorenost za promenu ine trudnou idealnim periodom za
kratke psi"oterapijske intervenije. Ponekad, mada retko, trudnie su
op"rvane simptomima ije znaenje ne razumeju, a vode svoje poreklo u
ranoj traumi, gubitku ili nasilju. $ne same sebi mogu delovati toliko
izmenjeno i strano, s oseanjima koja su preplavljujua i destruktivna da
se same obraaju strunjaku. Iei je sluaj da trudnie uspevaju da
koriste svoje uobiajene strategije za izlaenje na kraj s neprijatnim
subjektivnim doivljajima i nemirima i time sebi uskrauju priliku za
21
promenu. ,udui da je primena 9ntervjua za proenu afektivnog vezivanja
vremenski za"tevna i da u &rbiji trenutno postoji samo jedan strunjak
edukovan za primenu ove te"nike, jasno je da ne moemo svaku trudnu
enu intervjuisati i proenjivati na taj nain potrebu za ranom
intervenijom.
@eutim, postoje i jednostavniji instrumenti za brzu proenu razliiti"
aspekata transformaije u roditeljsku ulogu, kao to su npr. proena
prenatalne emoionalne vezanosti majke za fetus ili njene anksioznosti u
vezi budue majinske uloge. U mnogim sluajevima ve i ginekolog moe
otkriti dovoljne razloge za upuivanje ene, odnosno oba partnera, na
preliminarni razgovor i pruanje psi"oloke podrke. 7u spadaju sluajevi
pret"odni" neuspeni" trudnoa, traumatian pret"odni poroaj,
osnovana sumnja u malformaiju ploda. 8a alost, takav sistem
psi"oloke podrke enama i parovima koji mogu imati tekoa da svom
potomstvu obezbede kvalitetan poetak u soioemoionalnom razvoju,
kod nas ne postoji.
9mpresivno iskustvo u kratkoj psi"oterapijskoj interveniji sa trudniama
koje su preivele rano emoionalno i*ili seksualno zlostavljanje ima P"illis
#laus koja koristi kombinovane psi"oterapijske te"nike u razreavanju i
obradi traumatskog iskustva i stvaranju pozitivniji" slika sebe kao majke i
slika budueg deteta.
+rugi tip intervenija osmiljen je kao pomo roditeljima koji pripadaju
rizinim grupama, tj. za koje postoji vea verovatnoa da e detetu
preneti nesiguran obraza vezanosti. U proenu rizika ulaze razliiti
faktori( siromatvo, gubitak posla, ranija traumatska iskustva u detinjstvu
roditelja 2liavanje, nasilje ili separaije), tekoe prilikom zaea,
nepovoljni nalazi prenatalne dijagnostike, nasilje u porodii, psi"ike
smetnje kod roditelja, naroito depresija i zloupotreba psi"oaktivni"
supstani. 1azvijeni su programi edukaije roditelja koji poinju pre
roenja deteta i nastavljaju se tokom prve i druge godine ivota deteta s
iljem da se poveaju anse za formiranje sigurne afektivne vezanosti. U
takve programe spadaju, reimo, &).? 2&igurno obrazovanje za roditelje)
razvijen od strane #.J. ,ris"a u @in"enu ili &7??P 2#orai ka
delotvornom, zadovoljnom roditeljstvu), koji su razvili @arta .arell
?rikson i ,ajron ?geland na osnovu rezultata dugogodinje longitudinalne
22
studije @inesota projekta 1oditelj:dete u kojoj su praene porodie i dea
iz visoko rizinog okruenja. 1ezultati rada s porodiama pruaju mnogo
optimizma u mogunost da se novim generaijama prui kvalitetniji start
za ukupan razvoj linosti.
23