Funkcija/adaptacija

• Teorija funkcije oslanja se na teoriju selekcije

• „...evoluiraju osobine koje daju veću adaptivnu
vrednost, a ne uvek one koje su korisne.“ (Sober)
• Evolucija-nasledna varijabilnost u adaptivnoj
vrednosti (razlika u vijabilnosti-verovatnoća
dostizanja stupnja zrele jedinke- i fertilnosti-
očekivani broj potomaka)
• Učestalost osobina sa većom adaptivnom
vrednošću raste, a sa manjom opada

1
 Tumačenje verovatnoće
• Učestalost: „Verovatnoća da će osoba koja puši
dobiti rak pluća je 1:4.“
• Verovatnoća je proporcija ili učestalost
• Objektivna interpretacija
• Hipotetička relativna učestalost: u beskonačnoj
hipotetičkoj seriji bacanja učestalost će konvergirati
ka x (zakon velikih brojeva)
• Subjektivna interpretacija: Koliko smo sigurni (treba
da budemo sigurni) da je određena tvrdnja tačna

2
 Verovatnoća i dispozicije
• Analogija između Determinističkih dispozicija
i probabilističkih sklonosti:
„X je rastvorljivo akko se X rastvori kada se pod
normalnim uslovima potopi.“
„Ako pri bacanju novčića verovatnoća da će
izaći glava iznosi 0.5, novčić ima sklonost
određenog intenziteta da padne na tu stranu.“
• Ponašanje i fizička osnova

3
 Verovatnoća i generalizacije
• Objašnjenje zašto je svaki pojedinačni novčić pao
na određeni način
• Objašnjenje zašto je očekivan određen ishod
bacanja (zašto je očekivana određena distribucija
karakteristika)
• naučno objašnjenje relativno u odnosu na kontekst,
uvek se pojavljuje na nekoj pozadini pretpostavki
• Biološki modeli i mape: utvrditi obrazac (govori se
nešto o vrsti događaja)
4
 Tumačenje verovatnoće i teorija
evolucije
• Idealizovane pretpostavke (beskonačna veličina
populacije)
• Model: procenjivanje verovatnoće različitih mogućih
ishoda (izostavljeni faktori ne bi bitno promenili ishod)
• Adaptivna vrednost se ne definiše preko stvarnih
učestalosti (ali, one predstavljaju dokaz adaptivne
vrednosti)
• Procenjivanje adaptivne vrednosti na osnovu fizičke
konstitucije

5
 Digresija: princip verodostojnosti
• Princip verodostojnosti: O daje prednost H1
nad H2 akko H1 pripisuje O verovatnoću koja
je mnogo veća od one koju H2 pripisuje O.
• Opservacija: jedinke sa osobinom A češće
preživljavaju do polne zrelosti od jedinki B
• Opservacija je verovatnija u svetlu
pretpostavke da A ima veću adaptivnu
vrednost od B nego neke druge pretpostavke

6
 Prirodna selekcija i preživljavanje
najpodobnijih
• Naučni status teorije evolucije: problem
tautologije
• Evoluciona teorija je neproverljiva pošto se
adaptivna vrednost definiše preko stvarnog
preživljavanja
• Specifičnost biologije: empirijski zakoni i
modeli

7
Sociobiologija: nova sinteza

8
 Nova sinteza
• sintetička disciplina koje se razvila iz starog
evolucionističkog pokušaja da se objasni fenomen
altruizma u prirodi
• sociobiologija je sistematsko proučavanje svih
oblika socijalnog ponašanja, a osnovni princip
objašnjenja je prirodna selekcija
• ljudsko ponašanje počiva na mehanizmima koji su
stvoreni tokom evolucije i koji predstavljaju
adaptacije
• za sociobiologiju karakterističan adaptacionizam
9
 Standardni model u društvenoj
nauci
1. ljudska priroda je neodređeni materijal koji se
formira i transformiše zahvaljujući socijalnim
faktorima
2. psihološki i socijalni fenomeni ne mogu da se
objasne pozivanjem na biološke faktore
• Tradicionalne antropološke predstave: čovek se
od životinje razlikuje po tome šta je dobro, a šta
zlo (altruizam kao najvredniji deo ljudske
samosvesti)
10
 Novi naturalizam
• Naturalistička slika čoveka izgrađena u
evolucionoj biologiji: čovek, kao i sva druga
prirodna bića, u svakoj situaciji bira onaj oblik
ponašanja za koji smatra da će najefikasnije
doprineti njegovom preživljavanju
(razmnožavanju)
• Ponašanje koje može da se nazove altruističkim
srećemo i kod životinja kakve su socijalni
insekti i kod mnogih drugih vrsta
11
 Šta je problem altruizma?
• Kako je evoluirao altruizam: da li nedvosmislena čovekova
spremnost da drugim ljudima čini dobro uz velike sopstvene
gubitke može da se objasni prirodnom istorijom ljudske vrste?
• Paradoks altruizma: ako prirodna selekcija favorizuje osobine i
ponašanje koje povećava verovatnoću preživljavanja jedinke,
onda ulaganje u dobrobit druge jedinke predstavlja smanjivanje
verovatnoće sopstvenog preživljavanja i trebalo bi da kao
ponašanje nestane pod pritiskom selekcije
• “...nepopravljivo altruistična svorenja imaju potresnu sklonost
da umru pre nego što reprodukuju sopstvenu vrstu...” (Sesardić)

12
 Kako ga sociobiologija rešava?
1. Moral je prirodna tvorevina:
• svi odnosi u prirodi su konfliktni
• svaki akter pokušava da na račun drugog ili drugih uveća
svoje šanse za preživljavanje
2. Moral kao tanki sloj prevučen preko čovekove suštinski
bestijalne prirode:
• hobzovska teza o čovekovoj asocijalnoj prirodi
• moral je kulturna tvorevina, on postoji isključivo u ljudskoj
vrsti i u suprotnosti je sa našim prirodnim tendencijama:
“ogrebi altruistu i posmatraj kako egoista krvari”

13
 Biološki determinizam
• Oblici čovekovog ponašanja su proizvod evolucije putem
prirodne selekcije.
• Ksenofobičnost, agresivnost, teritorijalnost, podložnost
indoktrinaciji itd. su čovekove karakteristike koje su evoluirale
zato što je postojala selekcija u njihovu korist.
• Sociobiološki scenario:
-u predačkoj populaciji postojala je varijabilnost navedenih
osobina
-oni koji su bili agresivniji, ksenofobičniji itd. imali su veće šanse
da prežive od ostalih
-ove osobine su nasledne, tj. postoji gen ili geni za agresivnost,
ksenofobiju itd.
14
 Kritika
• Metodološki prigovor: sociobiolozi pričaju priče koje su
načelno neproverljive, tj. nije moguće smisliti način na koji
bi one mogle da budu potvrđene ili opovrgnute
(adaptacionističke interpretacije ne mogu empirijski da se
provere)
• Sociobiologija je strategija legitimacije
neokonzervativizma, zato što:
1. tvrdi da stabilnost građanskog društva proizlazi iz
prirodnosti njegove hijerarhije,
2. meša ono što je urođeno sa onim što je nasleđeno, tj.
genetičko
3. preterano ističe važnost čovekove prirode
15
• Genetički kod se izjednačava sa moralnim
kodom
• Etički zaključci koji se oslanjaju na
biološke teze moraju u osnovi da sadrže
etičke pretpostavke („dobro je ono što je
prirodno“)
• Društveno nasleđe predstavlja se kao
biološko nasleđe
• Uspostavlja se prirodna veza između
nasleđa i hijerarhije

16
 Da li postoji gen za ksenofobiju,
teritorijalnost, agresivnost...?
• mehanizmi genetičke determinacije su u
najvećem broju slučajeva toliko komplikovani
da nije moguće uspostaviti neposredan odnos
između gena i osobine (tj. fenotipa)
• poznavanje genetike omogućiće nam da
pravimo statistički preciznija predviđanja, ali ne
i da objašnjavamo ponašanje i sklonosti
konkretne individue; za ovo drugo neophodna
su nam dodatna , specifična obaveštenja
17
 Sociobiologija, metodološki
individualizam
• inspirisan atomističkim programom u prirodnoj nauci
• sva socijalna objašnjenja treba da budu u terminima
individua (klasična ekonomija, ugovorna teorija
društva)
• Svaka društvena teorija se u načelu može redukovati
na teoriju koja referira isključivo na individue.
• Teorije koje referiraju isključivo na individue u
potpunosti mogu da objasne sve društvene pojave.

18