UNIVERZITET U NIU

TEHNOLOKI FAKULTET U LESKOVCU

LABORATORIJSKE VEZBE IZ INDUSTRIJSKE
MIKROBIOLOGIJE










Profesor : Bojana Danilovic
Student : Jelena Tomic 5025/11
Vezba 1. Mlecno-kiselinska fermentacija

Cilj vezbe je ispitati promenu pH vrednosti, odrediti koncentraciju proizvedene mlecne
kiseline i pratiti rast zasejanih bakterija.Kao radni mikroorganizmi korisceni su sojevi bakterija
mlecne kiseline Lactobacillus sakei Enterococcus casseliflavus.

Odredjivanje pH vrednosti :


Tabela 1. Vrednosti pH
L. sakei E. casseliflavus
t (h) pH pH
0 6,09 6,00
1 5,98 6,08
3 6,05 5,95
5 5,85 5,86
25 4,19 4,17


Grafik 1. Zavisnost pH od vremena trajanja fermentacije
0
1
2
3
4
5
6
7
0 5 10 15 20 25 30
p
H

t (h)
pH (Lb.)
pH (En.)
Odredjivanje mlecne kiseline :
Tabela 2. Vrednosti utroene V
NaOH
tokom fermentacije mlene kiseline
L. sakei E. casseliflavus
t (h) V (NaOH), ml V (NaOH), ml
0 3,4 3,2
1 3,2 3,2
3 3,2 3,4
5 3,6 3,8
25 11,9 10

1ml utrosenog NaOH odgovara 0,009g mlecne kiseline

Tabela 3. . Koncentracija mlene kiseline dobijene tokom fermentacije
L. sakei E. casseliflavus
t (h)
1

0 0,0306 0,0288
1 0,0288 0,0288
3 0,0288 0,0306
5 0,0324 0,0342
25 0,1071 0,0900


Grafik 2. Promena koncentracije mlene kiseline u zavisnosti od vremena.

1
Koncentracija mlecne kiseline
0
0.02
0.04
0.06
0.08
0.1
0.12
0 5 10 15 20 25 30
c

M
K

t (h)
c MK (Lb.)
c MK (En.)
Turbidimetrijsko odredjivanje biomase
Tabela 4.Vrednosti apsorbance
L. sakei E. casseliflavus
t (h) OD
2
620nm
OD
620nm
0 0,162 0,095
1 0,155 0,087
3 0,200 0,106
5 0,342 0,164
25 1,354 1,246


Grafik 2. Zavisnost apsorbance od vremena fermentacije

Zakljucak :
Na osnovu dobijenih rezultata zapazamo da pH vrednost opada sto ukazuje na povecanje
kolicine mlecne kiseline sa vremenom.Sa grafika dobijenog na osnovu podataka o utrosenoj
kolicini NaOH takodje uvidjamo da je koncentracija mlecne kiseline u porastu.
Merenjem apsorbance se uocava da njena vrednost raste,sto predstavlja posledicu rasta
mikroorganizama.


2
Apsorbanca
0
0.2
0.4
0.6
0.8
1
1.2
1.4
1.6
0 5 10 15 20 25 30
O
D

6
2
0
n
m


t (h)
OD(Lb.)
OD(En.)
Vezba 2. Proizvodnja biomase kvasca

Cilj vezbe je ispitati rast bimase kvasca na podlogama koje sadrze razlicite izvore
ugljenika,odnosno podloge koje kao izvor ugljenika koriste glukozu i melasu.Pored rasta kvasaca
odredjuje se i koncentracija glukoze koja se proizvodi i na podlozi sa glukozom i na podlozi sa
melasom.
Kao radni mikroorganizam koriscen je kvasac Saccharomyces cerevisiae.

Tabela 5.Vrednosti izmerene apsorbance i koncentracije kvasca za crtanje standardne prave na
podlozi sa melasom:








Grafik 3.Standardna prava za odreivanje biomase kvasca na podlozi sa melasom


3
Koncentracija kvasca
y = 0.1952x
0
0.5
1
1.5
2
2.5
0 5 10 15
O
D
6
2
0
n
m

c kvasca
Standardna prava- melasa
A(620nm)
Linear (A(620nm))

3
OD
620nm

0 0
2 0,974
4 1,258
6 1,388
8 1,461
10 1,595
Odredjivanje koncentracije biomase kvasca u podlozi sa melasom:

Tabela 6.Vrednosti koncentracije biomase kvasca u podlozi sa melasom:
t (h) OD
620nm OD
620nm
5,128;CBKm
4

0 1,542 7,907
1 1,568 8,040
3 1,486 7,620
5 1,562 8,009
25 1,520 7,795




Tabela 7. Vrednosti izmerene apsorbance koncentracije kvasca za crtanje standardne prave na
podlozi sa glukozom:
OD
620nm

0 0
2 0,634
4 0,603
6 0,905
8 0,955
10 1,042

Grafik 4. Standardna prava za odreivanje glukoze

4
Koncenrracija bimase kvasca u podlozi sa melasom,CBKm
y = 0.247x
0
0.5
1
1.5
0 2 4 6
O
D
6
2
0
n
m

c kvasca
Standardna prava- glukoza
OD620nm
Linear (OD620nm)

Odredjivanje koncentracije biomase kvasca u podlozi sa glukozom:

Tabela 8. Vrednosti koncentracije biomase kvasca u podlozi sa glukozom:

t (h) OD
620nm OD
620nm
4,048;CBKg
5

0 1,028 4,136
1 0,939 3,801
3 1,125 4,554
5 1,329 5,379
25 1,510 6,112




Tabela 9. Koncentracija biomase kvasca u podlozi sa melasom i podlozi sa glukozom:

t (h) CBKm CBKg
0 7,907 4,136
1 8,040 3,801
3 7,620 4,554
5 8,009 5,379
25 7,795 6,112


5
Koncentracija biomase kvasca u podlozi sa glukozom,CBKg

Grafik 5.Zavisnost koncentracije biomase kvasca od vremena


Odredjivanje glukoze

Glukoza se odredjuje :

c(mg/l)=OD
580nm
x 10,51
Tabela 10. Vrednosti izmerene apsorbance I koncentracija glukoze u podlozi sa melasom:
t (h) OD
580nm
OD
580nm
x10,51;Cg,m
6

0 0,568 5,96968
1 0,734 7,71434
3 0,106 1,11406
5 1,091 11,46641
25 0,407 4,27757


6
Koncentracija glukoze u podlozi sa melasom
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
0 5 10 15 20 25 30
C
B
K

t (h)
Koncentracija biomase kvasca
CBKm
CBKg
Tabela 11. Vrednosti izmerene apsorbance I koncentracije glukoze u podlozi sa glukozom:
t (h) OD
580nm
OD
580nm
x10,51;Cg,g
7

0 0,611 6,42161
1 0,787 8,27137
3 0,734 7,71434
5 0,546 5,73846
25 0,254 2,66954



Tabela 12. Koncentracija glukoze u podlogama sa melasom i glukozom se predstavlja graficki:






Grafik 6. Promena konentracije glukoze tokom fermentacije u podlozi sa glukozom i sa
melasom

7
Koncentracija glukoze u podlozi sa glukozom
0
2
4
6
8
10
12
14
0 5 10 15 20 25 30
C

g
l
u
k
o
z
e

t (h)
Odredjivanje glukoze
Cg,m
Cg,g
t (h) Cg,m Cg,g
0 5,96968 6,42161
1 7,71434 8,27137
3 1,11406 7,71434
5 11,46641 5,73846
25 4,27757 2,66954

Zakljucak:
Nakon zasejavanja podloge sa melasom i podloge sa glukozom kvascem
Saccharomyces cerevisia primecuje se da je koncentracija biomase kvasca veca u podlozi sa
melasom,odnosno kvasac brze raste u podlozi sa melasom,pa se moze zakljuciti da je melasa
kao izvor ugljenika pogodnija za rast ispitivanog kvasca.

Vezba 3. Odredjivanje parametara dekstranske fermentacije

Cilj vezbe je posmatrati kako koncentracija inokuluma utice na povecanje biomase i na
proizvodnju dekstrana .Vezba je izvodjena sa koncentracijama inokuluma od 2 i 4%.
Tabela 13. Izmerene vrednosti apsorbance za 2 i 4%. inokulum
2% 4%
t (h) OD
620nm
OD
620nm

0 0,070 0,139
2 0,087 0,125
4 0,177 0,249
6 0,240 0,602
26 1,373 1,450


Grafik 7.Zavisnost apsorbance od vremena
0
0.2
0.4
0.6
0.8
1
1.2
1.4
1.6
0 5 10 15 20 25 30
O
D

6
2
0
n
m


t (h)
Oderdjivanje biomase
OD (2%)
OD (4%)
Odredjivanje koncentracije EPS
Tabela 14. Izmerene mase za 2% inokulum
t (h) Masa praznog suda
(g)
Masa nakon susenja
(g)
Masa dekstrana
(g)
0 0,0000 0,0000 0,0000
2 81,4528 81,4658 0,0130
4 44,2762 44,2897 0,0135
6 49,4828 49,4965 0,0137
26 57,1581 57,1970 0,0389

Tabela 15.Izmerene mase za 4% inokulum

t (h) Masa praznog suda
(g)
Masa nakon susenja
(g)
Masa dekstrana
(g)
0 0,0000 0,0000 0,0000
2 52,7220 52,7354 0,0134
4 49,5412 49,5566 0,0154
6 43,7425 43,7636 0,0211
26 86,6049 86,6463 0,0414


Odredjivanje koncentracije egzopolisaharida ,odnosno masa proizvedenog dekstrana za 2% i 4%
inokulum se predstavlja graficki :

Tabela 16. Masa dekstrana za 2% i 4% inokulum :

2% inokulum 4% inokulum
t (h) Masa dekstrana
(g)
Masa dekstrana
(g)
0 0,0000 0,0000
2 0,0130 0,0134
4 0,0135 0,0154
6 0,0137 0,0211
26 0,0389 0,0414



Grafik 8. Masa dekstrana u zavisnosti od vremena

Zakljuak: Podloga koja sadri Leuconostoc mesenteroides je pogodnija za bri rast EPS.

0
0.005
0.01
0.015
0.02
0.025
0.03
0.035
0.04
0.045
0 5 10 15 20 25 30
M
a
s
a

d
e
k
s
t
r
a
n
a
,

m

(
g
)

t (h)
Odredjivanje koncentracije EPS
m (2%)
m (4%)
Vezba 4. Uticaj izvora azota i ugljenika na rast mikroorganizama i tok
fermentacije

Cilj vezbe je ispitati promenu vrednosti fermentacione tecnosti i rast zasejanih
mikroorganizama na podlogama koje sadrze razlicite koncentracije ugljenika i azota. Kao radni
mikroorganizmi korisceni su sojevi iz roda Lactobacillus Leuconostoc.

Tabela 17. Izmerene vrednosti apsorbance i pH u podlogama sa razlicitom koncentracijom
ugljenika

Lactobacillus Leuconostoc
OD
620nm
pH OD
620nm
pH
I
1
1,393 4,81 0,462 5,02
I
2
1,500 4,13 1,088 4,45
I
3
1,559 4,10 1,505 4,10
I
4
1,532 4,02 1,378 4,35
I
5
1,125 5,30 1,421 4,64
I
6
1,244 4,92 1,400 4,41


Tabela 18. Izmerene vrednosti apsorbance i pH u podlogama sa razlicitom koncentracijom
azota

Lactobacillus Leuconostoc
OD
620nm
pH OD
620nm
pH
II
1
1,491 3,99 1,513 4,04
II
2
1,542 4,10 1,155 4,15
II
3
1,521 3,87 1,405 4,01
II
4
0,438 4,91 1,089 4,45
II
5
1,430 3,98 1,415 3,97
II
6
1,394 3,90 1,330 3,99


Zakljuak:
Podloga koja koja sadri Lactobacillus paracasei ima nie vrednosti pH i vee vrednosti
apsorbance to znai da je ta podloga pogodnija za bri rast mikroorganizama.
Veba 5. Mikrobiolosko dobijanje antibiotika fermentacijom pomocu soja
Streptomyces hygroscopicus


Cilj ove vezbe je ispitivanje uticaja sastava podloga na produkciju antibiotika.Kao radni
mikroorganizam koriscena je kultura Streptomyceshygroscopius.

Tabela 19. Vrednosti donijene u toku fermentacije

Sojino brasno i glicerol Glukoza i L-triptofan
t,dan OD
364
Biomasa
u 5ml
Biomasa
g/l
Koncentracija
antibiotika g/l
OD
364
Biomasa
u 5ml
Biomasa
g/l
Koncentracija
antibiotika, g/l
2 0.742 0.122 22.8 49.4914 0.350 0.1093 21.86 23.345
3 0,569 0.0786 15.72 37.9523 0.560 0.1086 21.72 37.352
4 0.350 0.1558 31.16 23.345 0.637 0.1648 32.96 42.4879


Grafik 9.Zavisnost biomase heksena H-85 od vremena

0
5
10
15
20
25
30
35
0 1 2 3 4 5
B
I
i
o
m
a
s
a

h
e
k
s
e
n
a

H
-
8
5
,

g
/
l

Vreme trajanja fermentacije,dan

Grafik 10.Zavisnost biomase koncentracije heksena H-85 od vremena

Zakljucak:

Eksperimentalno dobijeni podaci pokazuju da tokom fermentacije dolazi do povecanja mase
izdvojenog heksena -85,dok njegova koncentracija u podlozi sa sojinim brasnom I glicerolom
opada,a u podlozi sa glukozom i L-triptofanom raste.


0
10
20
30
40
50
60
0 1 2 3 4 5
K
o
n
c
e
n
t
r
a
c
i
j
a

h
e
k
s
e
n
a

-
8
5

Vreme trajanja fermentacije, dan