Analiza namirnica (računski primeri) 1

RAČUNSKI PRIMERI
IZ ANALIZE NAMIRNICA
(sa objašnjenjima)

1) Izračunati % vode u hidratisanom bakar-sulfatu, CuSO4·5H2O

Formula jedinjenja izražava njegov atomski sastav, što znači da se hidratisani bakar-
sulafat sastoji od 1 atoma bakra, 1 atoma sumpora, 4 atoma kiseonika, na šta se
dodaje još 5 molekula hidratne vode (po 2 atoma vodonika i 1 atom kiseonika).
Formula implicitno ukazuje i na relativnu molekulsku masu jedinjenja, koja je zbir
relativnih atomskih masa njegovih atoma. Prema tome, ako su te mase:

MCu = 63,5; MS = 32; MO = 16; MH = 1

relativna molekulska masa hidratisanog bakar-sulfata je:

MHBS = 63,5 + 32 + 4·16 + 5(2·1 + 16) = 249,5

od čega na vodu otpada

Mvoda = 5(2·1 + 16) = 90

Procenat vode u hidratisanom bakar-sulfatu je:

Mvoda 90
%voda = × 100 = × 100 = 36,07%
MHBS 249,5

2) Ako pomešamo 30 ml benzena i 70 ml hloroforma, koji je maseni sastav

rezultujuće smeše u procentima? ρbenzen = 0,88 g/ml; ρhloroform = 1,49 g/ml.

Pošto su nam date zapremine komponenata, najpre treba da ih pretvorimo u mase:

Iz definicije gustine ρ = m/V dobijamo m=ρxV pa imamo

g
mbenzen = ρbenzen × Vbenzen = 0,88 × 30 ml = 26,4 g
ml
g
mhloroform = ρhloroform × Vhloroform = 1,49 × 70 ml = 104,3 g
ml
Ukupna masa rastvora je 26,4 + 104,3 = 130,7 g, a odgovarajući maseni procenti su:
26,4 104,3
%benzen = × 100 = 20,20% %hloroform = × 100 = 79,80%
130,7 130,7
Provera: 20,20% + 79,80% = 100,00%
 Analiza namirnica (računski primeri) 2

3) Koliko se od 5 kg mleka, sadrzaja masti 3,2 %, moze dobiti:

a) pavlake Mpavlaka (kg), sa 20 % masti,
b) maslaca Mmaslac (kg), sa 83 % masti,
ako, pri dobijanju pavlake, odnosno maslaca, zaostala voda (mlaćenica) sadrzi
0,1 % masti? Koliko treba mleka za 1 kg pavlake, a koliko za 1 kg maslaca?

Izvodimo maseni bilans za pavlaku.

Za ukupnu masu (M) važi: Mmleko = Mpavlaka + Mmlacenica (1)

Za masu masti (m) takođe važi: mmleko = m pavlaka + mmlacenica (2)

m X
Procenat masti u smeši je po definiciji: X = × 100 , pa je m = M × .
M 100
Primenimo to na izraz (2):

Xmleko X X
Mmleko × = Mpavlaka × pavlaka + Mmlacenica × mlacenica
100 100 100

ili kraće Mmleko × Xmleko = Mpavlaka × Xpavlaka + Mmlacenica × Xmlacenica (2')

Izrazi (1) i (2') su dve jednačine sa dve nepoznate: masom pavlake i masom
mlaćenice. Nas zanima samo masa pavlake, pa ćemo masu mlaćenice izraziti iz (1) i
uneti u (2'):

Iz (1): Mmlacenica = Mmleko − Mpavlaka (1')

(1') u (2'): Mmleko × Xmleko = Mpavlaka × Xpavlaka + (Mmleko − Mpavlaka ) × Xmlacenica (3)

U izrazu (3) je nepoznata samo masa pavlake. Primenom jednostavnih algebarskih

pravila dobijamo:

Xmleko − X voda 3,2 − 0,1

Mpavlaka = Mmleko × = 5× = 0,78 kg
Xpavlaka − X voda 20 − 0,1

Analognim rezonovanjem dobijamo u drugom slučaju masu maslaca:

Xmleko − X voda 3,2 − 0,1

Mmaslac = Mmleko × = 5× = 0,19 kg
Xmaslac − X voda 83 − 0,1

Odavde, prostom proporcijom dobijamo:

Za 1 kg pavlake je potrebno 5/0,78 = 6,4 kg mleka

Za 1 kg maslaca je potrebno 5/0,19 = 26,3 kg mleka.
 Analiza namirnica (računski primeri) 3

4) U cilju određivanja sadržaja kalcijuma u namirnicama, uzorak se razara

(spaljuje) pri visokoj temperaturi i kalcijum određuje iz zaostalog pepela. Pepeo
se prevodi u rastvor iz koga se kalcijum sadržan u njemu taloži u obliku
monohidrata kalcijum-oksalata, čija se količina može utvrditi bilo volumetrijski,
bilo gravimetrijski

Ako se Ca određuje gravimetrijski, onda su oblici u kome se meri: hidratisani

kalcijum-oksalat (CaC2O4·H2O) ili jedinjenje u koje on prelazi tokom žarenja pri
različitim temperaturama, a prema reakcijama:

CaC2O 4 ⋅ H2O ⎯200

⎯→ CaC2O 4 ⎯500
⎯→ CaCO3 ⎯1150
⎯⎯→ CaO

kalcijum-oksalat-monohidrat kacijum-oksalat kalcijum-karbonat kalcijum-oksid

Ako je iz pepela spaljenog uzorka (masa uzorka = 6,5000 g), taloženjem

dobijeno 0,7945 g kalcijum-oksalat-monohidrata, koliko će uzastopnim
žarenjem iz njega nastati anhidrovanog kalcijum-oksalata, kalcijum-karbonata i
kalcijum-oksida. Izračunati %Ca u uzorku.

Mase kalcijumovih jedinjenja (mi) nastale uzastopnim žarenjem kalcijum-oksalat-

mono-hidrata stoje međusobno i prema njemu u odnosu svojih relativnih molekulskih
masa (Mi).
M
Za CaX→CaY važi mCaY = mCaX ⋅ CaX
MCaY
pa polazeći od mase dobijenog kalcijum-oksalat-monohidrata i relativnih molekulskih
masa dobijenih jedinjenja imamo:

Jedinjenje Molekulska masa Masa (g)

kalcijum-oksalat-monohidrat 146 0,7945

kalcijum-oksalat 128 0,6966

kalcijum-karbonat 100 0,5442

kalcijum-oksid 56 0,3047

kalcijum 40 0,2177

Poslednji podatak u tabeli nam omogućava da izračunamo %Ca u uzorku.

0,2177
%Ca = ⋅ 100 = 3,35%
6,5000
 Analiza namirnica (računski primeri) 4

5) Pri određivanju vode u uzorku mesa, zabeleženi su sledeći rezultati:

- masa prazne posudice s peskom: 25,0000 g

- masa posudice s peskom i svežim uzorkom: 28,0000 g
- masa posudice s peskom i osušenim uzorkom: 26,0000 g

Izračunati iz gornjih podataka % vode i % suve materije u uzorku mesa.

Masa svežeg uzorka = 28,0000 - 25,0000 = 3,0000 g

Masa udaljene vode = 28,0000 - 26,0000 = 2,0000 g

% vode u uzorku = (2,0000/3,0000) x 100 = 66,67%

% suve materije u uzorku = 100 - % vode = 100 - 66,67 = 33,33%

6) Standardni rastvor hlorovodonične kiseline se pravi tako što se

određena zapremina koncentrovanog rastvora HCl ulije u normalni sud od 1000
ml i tikvica dopuni destilovanom vodom do marke. Koliko je potrebno
koncentrovanog rastvora HCl da bi se napravilo 1000 ml rastvora,
koncentracije 0,1 mol/l? Tzv, koncentrovana HCl sadrži 36% (po masi) čistog
hlorovodonika. Gustina takvog rastvora je 1,19 g/ml. Relativna molekulska
masa hlorovodonika je 36,5 g/mol.

Polazimo od masenog bilansa čistog hlorovodonika:

Sav hlorovodonik koji na kraju treba da se nađe u normalnom sudu potiče iz uzete
zapremine koncentrovanog rastvora HCl. A koliko treba da ima ima čistog HCl u
1000 ml krajnjeg rastvora? S obzirom na zadatu koncentraciju od 0,1 mol/l, u njemu
će se nalaziti 0,1 mola čistog HCl, tj. 0,1 x MHCl = 0,1 x 36,5 = 3,65 g HCl.

Ta količina (3,65 g) predstavlja 36% (36 stotih delova) mase upotrebljenog rastvora
koncentrovane HCl, tako da se masa koncentrovane HCl (mkonc. HCl) može dobiti
primenjujući račun proporcija:

3,65 g 36%
mkonc. HCl = (3,65/36) x 100 = 10,14 g
mkonc. HCl 100%

Pošto je koncentrovani rastvor HCl tečnost, meri se menzurom, pa nam je potrebna

zapremina koja odgovara izračunatoj masi.

mkonc.HCl 10,14
Vkonc.HCl = = = 8,52 ml
ρkonc.HCl 1,19
 Analiza namirnica (računski primeri) 5

7) Rastvor HCl, dobijen u primeru 6 je samo približne koncentracije

0,1 mol/l jer se zapremina koncentrovane kiseline meri nedovoljno tačno
(menzurom). Zato mu je potrebno odrediti volumetrijski faktor, koji predstavlja
odnos stvarne i nominalne koncentracije rastvora. Ovo se izvodi tako što se
njime titriše određena tačna odvaga natrijum-karbonata (primarnog standarda)
i iz utrošene zapremine izračunava tačna koncentracija rastvora HCl, odnosno
njegov faktor. Napravljen je rastvor 10,6000 g Na2CO3 u 1000 ml vode (rel. mol
masa Na2CO3 je 106). Od tog rastvora je uzeto 50 ml i titrisano navedenim
rastvorom HCl. Za neutralizaciju je utrošeno 96,85 ml rastvora HCl. Koliki je
faktor rastvora HCl?

Reakcija između HCl i natrijum-karbonata teče po jednačini:

2HCl + Na2CO3 = 2NaCl + H2O + CO2

što znači da se jednim molom HCl neutrališe pola mola Na2CO3.

Redosled izračunavanja je sledeći:

U 1000 ml rastvora natrijum-karbonata ima 10,6000/106 = 0,1 mol Na2CO3;

U 50 ml takvog rastvora ima 0,1 x (50/1000) = 0,005 molova Na2CO3;
Prema stehiometriji, oni se neutrališu sa 2 x 0,005 = 0,01 molova HCl;
Tih 0,01 molova HCl se nalazi u utrošenih 96,85 ml (0,09685 l) rastvora HCl, čija je
stvarna koncentracija 0,01/0,09685 = 0,10325 mol/l.
Cstvarno 0,10325
Konačno: FHCl = = = 1,0325
Cnominalno 0,1

8) Rastvor natrijum-hidroksida, koncentracije 0,1 mol/l se standardizuje

titrisanjem pomoću rastvora HCl, koncentracije 0,1 mol/l, poznatog faktora. Ako
se za titraciju 50 ml rastvora NaOH, nominalne koncentracije 0,1 mol/l, utroši
48,43 ml standardnog rastvora HCl, napravljenog u primeru 6, kome je faktor
određen u primeru 7, koliki je faktor rastvora NaOH?

Rastvori HCl i NaOH, jednakih nominalnih koncentracija (0,1 mol/l), trebalo bi – ako
su koncentracije tačne – da se međusobno neutrališu jednakim zapreminama jer u
reakciji reaguje 1 mol HCl s jednim molom NaOH, stvarajući 1 mol soli NaCl. Pošto
njihove koncentracije nisu tačno 0,1 mol/l, onda u tački ekvivalencije važi:
FHCl ⋅ c HCl ⋅ VHCl = FNaOH ⋅ c NaOH ⋅ VNaOH
S obzirom da su nominalne koncentracije ova dva rastvora jednake (0,1 mol/l), gornji
izraz postaje:
FHCl ⋅ VHCl = FNaOH ⋅ VNaOH
odakle dobijamo faktor rastvora natrijum-hidroksida:

VHCl 48,43
FNaOH = FHCl ⋅ = 1,0325 ⋅ = 1,0001
VNaOH 50
 Analiza namirnica (računski primeri) 6

9) Otpipetira se tačno 1 ml koncentrovanog rastvora HCl (36% po masi,

gustine 1,19 g/ml, MHCl=36,5 g/mol) u normalni sud od 1000 ml i dopuni
destilovanom vodom do marke.

Kolika je koncentracija (mol/l) HCl u tom rastvoru?

Kolika je koncentracija vodoničnog jona (mol/l) u tom rastvoru?
Koliko je pH tog rastvora?

Jedan ml konc. rastvora HCl ima masu 1,19 g, a u njemu ima 1,19 x (36/100) =
0,4284 g čistog hlorovodonika, što iznosi 0,4284/36,5 = 0,01174 molova čistog
hlorovodonika. Njegovim rastvaranjem u 1000 ml se dobija rastvor HCl koncentracije
0,01174 mol/l.

Pošto je HCl jaka kiselina, možemo smatrati da je u ovako razblaženom rastvoru

potpuno disosovana na vodonični i hloridni jon: HCl = H+ + Cl-. Iz stehiometrije sledi
da je koncentracija vodoničnog (ili hloridnog) jona takođe 0,01174 mol/l.

Prema definiciji, pH = -log10(CH+) = -log10(0,01174) = 1,93

10) Na vagi se odmeri 1,0000 g čistog NaOH (MNaOH=40 g/mol) u supstanci,

prebaci u normalni sud, rastvori i dopuni destilovanom vodom do 1000 ml.

Kolika je koncentracija (mol/l) NaOH u dobijenom rastvoru?

Kolika je koncentracija hidroksilnog jona (mol/l) u takvom rastvoru?
Kolika je koncentracija vodoničnog jona (mol/l) u takvom rastvoru?
Koliko je pH takvog rastvora?

Jedan g NaOH iznosi 1/40 = 0,025 mol NaOH. Koncentracija NaOH je 0,025 mol/l.

Pošto je NaOH, kao jaka baza, u ovako razblaženom rastvoru potpuno disosovan,
koncentracija hidroksilnog jona je, slično prethodnom primeru, jednaka koncentraciji
same baze, tj. 0,025 mol/l.
10 −14
Iz relacije: CH+ ⋅ COH
−
= const = 10 −14 proizlazi CH+ = = 4 ⋅ 10 −13 mol/l
0,025
+ -13
Prema definiciji, pH = -log10(CH ) = -log10(4·10 ) = 12,40

11) Pomešaju se jednaki zapreminski delovi rastvora HCl napravljenog u

primeru 9 i rastvora NaOH napravljenog u primeru 10. Koliko je pH dobijene
smeše?

Pri mešanju se zapremina udvostručuje, pa se koncentracija svakog od dva rastvora

prepolovljuje: CHCl = 0,01174/2 = 0,00587 mol/l; CNaOH = 0,025/2 = 0,01250 mol/l. Pri
neutralizaciji, ostane hidroksida u koncentraciji (CNaOH)na kraju = 0,01250 - 0,00587 =
0,00663 mol NaOH/l. Tolika je i koncentracija jona OH-.
pOH = -log(COH-) = -log(0,00663) = 2,18
pH = 14 - pOH = 14 - 2,18 = 11,82
 Analiza namirnica (računski primeri) 7

12) Koliko treba dodati rastvora kiseline (ml) napravljenog u primeru 9 u 100
ml rastvora baze napravljenog u primeru 10 da bi se postiglo pH=7? Faktori
oba rastvora su 1,0000.

pH = 7 odgovara tačnoj neutralizaciji jake baze jakom kiselinom, a tada važi

CHCl·VHCl = CNaOH·VNaOH

VHCl = (0,025·100)/0,01174 = 212,9 ml

13) Prema recepturi, propisanoj za neki postupak, treba napraviti 100 ml

rastvora CuSO4 (koncentracije 0,1 mol/l) u 0,05 N H2SO4. Polazne supstance su:
kristalni bakar-sulfat, CuSO4·5H2O; sumporna kiselina (monohidrat), H2SO4·H2O
(gustine 1,788 g/ml) i destilovana voda. Relativne atomske mase elemenata koji
ulaze u ova jedinjenja su: Cu=63,5; S=32; O=16; H=1.

Najpre treba napraviti rastvor 0,05 N sumporne kiseline (na primer, 250 ml), a zatim
pomoću oko 100 ml takvog rastvora napraviti i rastvor bakar-sulfata koncentracije
0,1 mol/l.

a) Pravljenje 250 ml rastvora kiseline

Rastvor sumporne kiseline treba da je 0,05N. Pošto je sumporna kiselina dvobazna

kiselina, njen ekvivalent iznosi polovinu mola, pa 1 litar rastvora koncentracije 0,05N
sadrži 0,05/2 = 0,025 molova čiste sumporne kiseline – on je 0,025M.

Iz relativnih atomskih masa dobijamo relativnu molekulsku masu sumporne kiseline:

2MH + MS + 4MO = 2 + 32 + 64 = 98
što znači da u 1 litru rastvora treba da bude 0,025 x 98 = 2,45 g čiste sumporne
kiseline. Budući da se polazi od njenog monohidrata, relativne molekulske mase
98 + 18 = 116, izračunatu masu čiste kiseline treba uvećati u odgovarajućem
odnosu:
2,45 x (116/98) = 2,90 g.
Sumporna kiselina je tečnost koja se odmerava zapreminski, pa ovu masu zato treba
da podelimo gustinom:
2,90 g
= 1,62 ml
g
1,788
ml
S obzirom da nam treba samo 250 ml (a ne 1 litar) ovakvog rastvora, uzećemo 4
puta manju količinu: 1,62/4 = 0,41 ml i u normalnom sudu je dopuniti destilovanom
vodom do 250 ml.

b) Pravljenje 100 ml rastvora bakar-sulfata.

Relativna molekulska masa bakar-sulfata je MCu + MS + 4MO = 63,5 + 32 + 64 = 159,5

Njegov rastvor, koncentracije 0,1 mol/l treba da u litru sadrži 0,1 x 159,5 = 15,95 g
čistog bakar-sulfata. Pošto se polazi od hidratisanog bakar-sulfata (sa 5 molekula
 Analiza namirnica (računski primeri) 8

kristalne vode), čija je relativna molekulska masa 159,5 + 5 x 18 = 249,5, potrebno je

ovu masu uvećati u odgovarajućem odnosu:
15,95 x 249,5/159,5 = 24,95 g.
Za 100 ml rastvora je potrebna 10 puta manja masa: 2,495 g. Tu količinu stavljamo u
normalni sud od 100 ml i dopunjavamo 0,05N sumpornom kiselinom do marke.

14) Izračunati koncentraciju bakra (g/l) u rastvoru bakar-sulfata napravlje-

nom u primeru 13.

Pošto 1 l rastvora iz primera 13 sadrži 15,95 g čistog bakar-sulfata, njegova koncen-

tracija je 15,95 g bakar-sulfata/l. Udeo bakra u bakar-sulfatu je jednak odnosu
relativnih molekulskih masa bakra (63,5) i bakar-sulfata (159,5), pa u tom odnosu
treba pomnožiti gornji rezultat.

Koncentracija bakra: 15,95 x (63,5/159,5) = 6,35 g/l

Može se razmišljati i ovako: napravljeni rastvor bakar-sulfata, koncentracije 0,1 mol/l

sadrži 0,1 molova Cu po litru, tj. 0,1 x 63,5 = 6,35 g/l.

15) Koliko je pH rastvora kiseline iz Zadatka 13?

Sumporna kiseline je jaka kiselina, potpuno disosovana u razblaženom rastvoru. To

znači da se na svaki mol kiseline disocijacijom dobija 2 mola vodoničnih jona, a na
svaki njen ekvivalent – 1 mol.

Prema tome, u rastvoru 0,05N sumporne kiseline (0,05 ekvivalenata/l) ima 0,05
molova vodoničnih jona. Prema definiciji, pH predstavlja negativan logaritam ove
koncentracije:
pH = -log(0,05) = 1,30

16) Ako bismo 0,5 ml rastvora kiseline iz primera 15 preneli u normalni sud
od 1000 ml i dopunili ga destilovanom vodom do crte, a zatim u njega uneli kap
indikatora metil-oranža, koju bi boju rastvor dobio? Ako umesto metil-oranža u
rastvor dodamo kap rastvora fenolftaleina, kakva bi tada bila boja rastvora?

Rastvor se razređuje 2000 puta, što znači da je sada koncentracija vodoničnog jona:
0,05/2000=0,00025 mol/l, i odgovarajuće pH=4,6.

Pošto metil-oranž menja boju iz crvene u narandžastožutu u intervalu pH između 3,1

i 4,4, u ovom slučaju bi rastvor bio narandžastožut. Fenolftalein je ispod pH 8,2 bez-
bojan, a iznad pH 10 ružičast, pa ne bismo zapazili nikakvu promenu boje rastvora.
 Analiza namirnica (računski primeri) 9

17) Rastvor A je 0,1N HCl. Rastvor B je 0,01N HCl. Rastvor C je 0,001N HCl.

a) Koliko je pH u svakom od rastvora A, B i C?

b) Kada 10 ml rastvora A dopunimo do 100 ml rastvorom B, koji je normalitet

dobijenog rastvora AB? Koliko je pH rastvora AB?

c) Kada 100 ml rastvora AB dopunimo do 1000 ml rastvorom C, koji je

normalitet dobijenog rastvora ABC? Koliko je pH rastvora ABC?

d) Koliko će se ml rastvora 0,1N NaOH utrošiti za potpunu neutralizaciju 100

ml: rastvora A, rastvora AB, odnosno rastvora ABC?

a) Pošto je HCl jaka kiselina, potpuno je disosovana, pa se koncentracija vodoničnog

jona u rastvoru poklapa s koncentracijom kiseline. HCl je jednobazna kiselina, njen
ekvivalent je isto što i mol, pa su koncentracije rastvora A, B i C: 0,1; 0,01 i 0,001
mol/l, a odgovarajuće vrednosti pH su: 1, 2 i 3.

Pri mešanju dva rastvora različitih koncentracija važi:

Bilans zapremine: V1 + V2 = Vsmeše

⎡ mol ⎤
Bilans broja molova: V1·C1 + V2·C2 = Vsmeše·Csmeše ⎢⎣l ⋅ l = mol ⎥⎦

Kombinovanje daje: V1·N1 + V2·N2 = (V1+V2)·Nsmeše

V1 ⋅ N1 + V2 ⋅ N2
i konačno: Nsmeše = pHsmeše = -log(Nsmeše)
V1 + V2

10 ⋅ 0,1 + 90 ⋅ 0,01
b) NAB = = 0,019 pHAB = 1,72
10 + 90

100 ⋅ 0,019 + 900 ⋅ 0,001

c) NABC = = 0,0028 pHABC = 2,55
100 + 900

d) Za potpunu neutralizaciju rastvora kiseline bazom važi:

Vkis·Nkis = Vbaza·Nbaza, tj. Vbaza = Vkis· (Nkis/Nbaza)

Za neutralizaciju 100 ml A treba 100·(0,1/0,1) = 100 ml 0,1N NaOH.

Za neutralizaciju 100 ml AB treba 100·(0,019/0,1) = 19 ml 0,1N NaOH.
Za neutralizaciju 100 ml ABC treba 100·(0,0028/0,1) = 2,8 ml 0,1N NaOH.
 Analiza namirnica (računski primeri) 10

18) Koncentracija ispitivane komponente u osnovnom rastvoru je 10 mg/ml.

Od njega su napravljena razređenja uzimajući po 1 ml osnovnog rastvora i po
n ml vode, a zatim je osnovnom rastvoru i njegovim razređenjima izmerena
transmitansa (%T) pri talasnoj dužini optimalnoj za apsorpciju (tabela 18-1).

Tabela 18-1
Razređenje C %T A
(1+n) (mg/ml)
1+0 12,6
1+0,5 25,1
1+1 34,7
1+1,5 41,7
1+2 47,9
1+5 70,8

Izračunati odgovarajuće koncentracije u razređenjima (mg/ml), kao i

apsorbanse, a zatim nacrtati standardnu krivu za ovo merenje i utvrditi važenje
Lambert-Beerovog zakona. Iz standardne krive odrediti koncentraciju (mg/ml)
komponente, čija je apsorbansa 0,5.

Broj miligrama komponente koji se nalazi u 1 ml osnovnog rastvora (10 mg) se pri
dodatku n ml vode raspodeljuje u 1+n ml rastvora. Prema tome, koncentracija
komponente u razređenju je:
C = C0/(1+n)

Veza između apsorbanse (A) i procentualne transmitanse (%T) je: A = log(100/%T).

Primenjujući navedene izraze dopunjavamo tabelu 18-1 (tabela 18-2):

Tabela 18-2
Razređenje C %T A
(1+n) (mg/ml)
1+0 10 12,6 0,900
1+0,5 6,67 25,1 0,600
1+1 5 34,7 0,460
1+1,5 4 41,7 0,380
1+2 3,34 47,9 0,320
1+5 1,67 70,8 0,150

Na osnovu podataka o koncentracijama komponente C (mg/ml) i odgovarajućih

apsorbansi (A) iz tabele 18-2, crtamo standardnu krivu (slika 18-1).

Kao što se vidi, kroz podatke se s dovoljnom tačnošću može vizuelno provući
najverovatnija prava – Lambert-Beerov zakon važi. Pri tome (vidi sliku), za izmerenu
apsorbansu nepoznatog uzorka (A = 0,5) pomoću standardne prave lako nalazimo
odgovarajuću koncentraciju komponente u njemu: C = 0,535 mg/ml.
 Analiza namirnica (računski primeri) 11

0,9

0,8

0,7
Apsorbansa 0,6

0,5

0,4

0,3

0,2

0,1

0
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

Koncentracija (m g/m l)

Slika 18-1. Standardna prava dobijena u intervalu koncentracija apsorbujuće

komponente između 0 i 10 mg/ml. Na osnovu apsorbanse uzorka se može direktno
očitati nepoznata koncentracija komponente u njemu.

19) Neki rastvor u potpunosti apsorbuje svetlost plave boje. Kako on izgleda
u propuštenoj beloj svetlosti? Kako izgleda u propuštenoj plavoj svetlosti, a
kako u propuštenoj žutoj svetlosti?

Prema definiciji boja i njihovih komplemenata (Tablica 1 na str. 37 teorijskog dela),

ako rastvor iz spektra bele svetlosti apsorbuje onaj deo koji se odnosi na plavu boju,
on propušta komplementarnu boju, a u ovom slučaju to je žuta boja. Rastvor izgleda
žuto obojen.

Ukoliko na njega usmerimo plavu svetlost, on će je potpuno apsorbovati, tj. neće

ništa propustiti. Odsustvo svetlosti je crna boja.

Žutu svetlost će rastvor potpuno propustiti, tj. neće se apsorbovati ništa. Sam rastvor
će biti neobojen – izgledaće prozračno.

20) Spektrofotometar ima dve fotoćelije: jednu, osetljivu na svetlost u

intervalu talasnih dužina između 340 i 550 nm, i drugu, osetljivu na svetlost
talasnih dužina u intervalu između 550 i 850 nm. Ispitivani rastvor u
propuštenoj beloj svetlosti izgleda ljubičasto. Koju je boju apsorbovao rastvor i
u koji interval talasnih dužina spada apsorbovani deo svetlosti? Koju fotoćeliju
treba primeniti za merenje apsorpcije dotične supstance?

Prema Tablici 1 (teorijski deo, str. 37), rastvor apsorbuje zelenkastožutu boju u
intervalu talasnih dužina 571-576 nm, što znači da za merenje apsorpcije rastvora
treba upotrebiti drugu fotoćeliju, osetljivu na svetlost u intervalu od 550-850 nm.
 Analiza namirnica (računski primeri) 12

21) Neka supstanca u rastvoru, kada se stavi u kivetu spektrofotometra,

propušta 50% upadne svetlosti određene talasne dužine. Pretpostavljajući da
važi Lambert-Beerov zakon, koliki % svetlosti će propuštati rastvor ako se
koncentracija iste supstance poveća 2 puta, a koliki % ako se koncentracija
supstance smanji na polovinu?

Ako važi Lambert-Beerov zakon, onda je apsorbansa (A) proporcionalna koncentra-

ciji supstance. Prema tome, ako se polazna koncentracija supstance u rastvoru
promeni k puta, onda će nova apsorbansa biti:
Ak = k ⋅ A (1)
Odnos između apsorbanse (A) i transmitanse (T) – teorijski deo, str. 38 – glasi:
1
A = log( ) ili T = 10 − A (2)
T
pa u izrazu (1) možemo apsorbanse zameniti transmitansama i tada primeniti pravila
logaritmovanja:
1 1
log( ) = k ⋅ log( )
Tk T
− logTk = −k ⋅ logT
logTk = k ⋅ logT (3)
logTk = log(T k )
Tk = T k

Transmitansa polaznog rastvora je %T=50% (ili T=0,5).

Za k=2 (dvostruko povećanje koncentracije) imamo T2= 0,52=0,25 (%T=25%).
Za k=0,5 (smanjenje koncentracije na polovinu): T0,5=0,50,5=0,707 (%T=70,7%).

Napomena: stepen 0,50,5 u stvari predstavlja kvadratni koren iz 0,5.