RAVNOTEŽE U RASTVORIMA ELEKTROLITA

• Elektrolit: supstanca koja se pri rastvaranju u vodi razlaže na jone

AaBb ⇋ aAb+ + bBa-

• Elektroliti se rastvaranjem u vodi razlažu na jone.
• U slučaju soli i jakih baza, supstanci koje već sadrže jone:

Proces se naziva disocijacija jer dolazi do razdvajanja već

postojećih jona.
• Za kiseline i neke baze to je proces stvaranja jona.

• Jaki elektroliti: rastvoreni u vodi, potpuno jonizuju (jake

kiseline i jake baze, soli jakih kiselina i jakih baza: HCl, HNO3,
NaOH, NaCl...)
HCl → H+ + Cl-
NaCl → Na+ + Cl-
• Slabi elektroliti: rastvoreni u vodi nepotpuno jonizuju (slabe
kiseline i slabe baze, soli slabih kiselina i slabih baza)
• Neelektroliti: supstance rastvorne u vodi ali ne podležu jonizaciji
(organska jedinjenja)

Arrhenius-ova teorija elektrolitičke disocijacije (1887)

• Kiseline su supstance (HCl, CH3COOH,...) koje pri rastvaranju u
vodi dovode do povećavanja koncentracije jona vodonika (H+,
proton).

• Baze su supstance (NaOH, NH3,...) koje pri rastvaranju u vodi

dovode do povećavanja koncentracije hidroksidnih jona (OH ̅).
KISELINE
• Povećavaju koncentraciju H+ (kao H3O+) jona u vodi
• Kao proizvod, daju i negativno naelektrisane jone
• Imaju kiseo ukus (NE PROVERAVATI!)
• Uzrokuju koroziju metala
• Reaguju sa bazama, pri čemu nastaju so i voda
BAZE
- jona u vodi

„Sapunjave“, „klizave“
so i voda

• Arrhenius-ov koncept kiselina i baza ograničen je na vodene

rastvore.

• Kako objasniti nastajanje soli u reakciji između dva gasa:

hlorovodonika (HCl) i amonijaka (NH3), koji grade so, amonijum-
hlorid (NH4Cl)?
• Kako objasniti kisela svojstva hlorovodonika i bazna svojstva
amonijaka?
..............
Brønsted–Lowry-jeva teorija
• Danski hemičar Johannes Brønsted je 1923. predložio sledeću
definiciju:
 Kiseline su donori protona
 Baze su akceptori protona
• Istu definiciju formulisao je i Englez Thomas Lowry.

Šta se dešava kada se hlorovodonična kiselina rastvara u vodi?

• HCl predaje proton molekulu
vode
• Voda deluje kao Brønsted–
Lowry-jeva baza i prima proton
(H+) iz kiseline.
• Kao proizvodi, nastaju
konjugovana baza te kiseline (jon
Cl ̄) i hidronijum jon (H3O+).
• Teorija je zasnovana na konceptu transfera protona i stoga
primenljiva i na reakcije koje se ne odvijaju u vodenoj sredini...
• Reakcija između HCl i NH3 se može odvijati i u gasnoj fazi

• Da bi se neka supstanca ponašala kao kiselina mora biti prisutan

akceptor protona (baza), i obrnuto.
Brønsted-Lowry-jeva kiselina je donor protona,
Brønsted-Lowry-jeva baza je akceptor protona.
Brønsted–Lowry-jeva kiselina...
HCl, H2O, H2SO4
...mora sadržavati kiseli proton.
Brønsted–Lowry-jeva baza...
NH3, H2O
...mora imati nevezivni elektronski par.
Ako sadrži oboje...
HCO3– HSO4– H2O
...to je amfiprotična supstanca (amfolit).
MORFIN – primer amfiprotične supstance

KONJUGOVANE KISELINE I BAZE

• Reč „conjugare“ (lat.), znači “pripadati jedan drugom.”
• Konjugovana baza nastaje deprotonacijom (otpuštanjem protona
sa) kiseline.
• Konjugovana kiselina nastaje protonacijom (primanjem protona
od strane) baze.
• Reakcija između kiseline i baze (po Arrhenius-ovoj definiciji) je
NEUTRALIZACIJA. Po Brønsted–Lowry-jevoj definiciji to je
transfer protona. Brønsted-ove kiseline i baze obuhvataju sve
Arrhenius-ove kiseline i baze.
 • Jake kiseline su potpuno
disosovane u vodi.
– Njihove konjugovane baze su
veoma slabe baze.
• Slabe kiseline su delimično
disosovane u vodi.
– Njihove konjugovane baze su
slabe baze.
• Veoma slabe kiseline ne
pokazuju kisela svojstva u vodi.
– Njihove konjugovane baze su
veoma jake baze.
• Što je kiselina jača, njena konjugovana baza je slabija i
obratno!
• Reakcija transfera protona zavisi od relativne sposobnosti dveju
baza da prime proton.

• Ako je H2O jača baza od X–, preuzeće proton od HX i nastaće

joni H3O+ i X– , što znači da će ravnoteža biti pomerena u desno
(K>>1).
• U bilo kojoj kiselo-baznoj reakciji, favorizovano je pomeranje
ravnoteže u smeru transfera protona na jaču bazu.

Acetatni jon je jača baza od vode,

stoga je ravnoteža pomerena u
levu stranu (K<1). Jača baza
“osvaja” proton.

AUTOPROTOLIZA VODE
• Voda je amfoterna supstanca.
• U čistoj vodi, neki molekuli deluju kao baze a neki kao kiseline.

• Ovaj proces naziva se autoprotoliza (autojonizacija).

JONSKI PROIZVOD VODE

• Konstanta ravnoteže za ovaj proces:

Kc = [H3O+] [OH–]
• Ova posebna konstanta ravnoteže naziva se jonski proizvod
vode, Kw.
• Na 25°C, Kw = 1,0 × 10-14

pH VREDNOST
• Danac Søren Sørensen je 1909. godine ustanovio pH skalu.
• pH je definisan kao negativan dekadni logaritam koncentracije
hidronijum jona.
pH = –log10 [H3O+]
• U čistoj vodi, Kw = [H3O+] [OH–] = 1,0 × 10-14

• S obzirom da je u čistoj vodi [H3O+] = [OH-],

[H3O+] = (1,0 × 10-14)1/2 = 1,0 × 10-7
• Stoga je u čistoj vodi pH = –log [H3O+]= –log (1,0 × 10-7) = 7,00
• U kiselinama je veća koncentracija H3O+ jona, nego u čistoj
vodi, stoga je njihov pH <7
• Baze imaju nižu koncentraciju H3O+ jona od čiste vode, stoga je
njihov pH >7.
OSTALE „P“ SKALE

pH-metar meri napon u rastvoru

Slabe kiseline – KONSTANTA RAVNOTEŽE

• Za opštu jednačinu reakcije disocijacije (jonizacije):

• Izraz za konstantu ravnoteže je:

• Ova konstanta ravnoteže naziva se konstantadisocijacije(jonizacije), Ka.

KONSTANTA DISOCIJACIJE

Što je veća vrednost Ka, kiselina je jača.

POLIPROTIČNE KISELINE

• Imaju više od jednog kiselog protona.

• Ako je razlika između Ka za prvi i drugi stupanj disocijacije jednaka ili

veća od 103, pH vrednost zavisi samo od prvog stupnja disocijacije.

SLABE BAZE

U rekciji baza sa vodom nastaje hidroksidni jon.

• Iz poznate vrednosti Kb može se izračunati [OH–] i posredno pH

vrednost.
Ka i Kb
Konstante Ka i Kb su međusobno povezane:
JAČINE KISELINE

• Što je veza H-X polarnija, jedinjenje je kiselije.

• Kiselost raste sa leva na desno u periodi i odozgo na dole u grupi P.S.E.
Kod okso-kiselina,
u kojima je OH
grupa vezana za
različite atome Y,
jačina kiseline je
veća što je atom Y
elektronegativniji.

U slučaju kada jedan element gradi više okso-kiselina, kiselost

raste sa brojem atoma kiseonika.

Usled rezonancije kod konjugovanih baza karboksilnih kiselina
dolazi do stabilizacije baze, što konjugovanu kiselinu čini jačom.

LEWIS-OVA TEORIJA KISELINA I BAZA (1923)

Lewis-ove kiseline

• Lewis-ove kiseline predstavljaju akceptore elektronskog

para.
• Atomi koji imaju nepopunjenu valentnu orbitalu mogu biti
Lewis-ove kiseline.
 RAVNOTEŽE U VODENIM RASTVORIMA SOLI

 HIDROLIZA SOLI
 reakcija izmene protona između hidratisanih jona soli i
molekula vode.

 u rastvoru soli MxAy:

 HIDROLIZA
 kiselo-bazna reakcija u kojoj katjoni reaguju sa vodom kao
katjonske kiseline, a anjoni kao anjonske baze.
HIDROLIZA KATJONA
 reakcija jonizacije katjonske kiseline
 izuzeci katjoni alkalnih metala i nekih zemnoalkalnih metala (Ca2+,
Sr2+, Ba2+)
 stepen hidrolize zavisi od prirode katjona i njegovog naelektrisanja
  hidroliza amonijum jona

 hidroliza malih trovalentnih katjona sa izraženim kiselim karakterom

HIDROLIZA ANJONA
• reakcija u kojoj anjoni soli reaguju s vodom kao anjonske baze
• konstanta hidrolize jednaka konstanti jonizacije baze

 anjoni jakih i vrlo jakih kiselina su veoma slabe konjugovane baze,

smatra se da ne hidrolizuju
SUZBIJANJE HIDROLIZE
 upotrebom koncentrovanih rastvora
 izvođenjem reakcija na niskim temperaturama
 dodatkom kiseline (baze)

Potpuna hidroliza
 hidrolizom soli nastaje pored nerastvorne i gasovita supstanca,
na pr. Cr2S3, Al2(CO3)2