KISELINE I BAZE

 Kiseline u svakodnevnom životu  C6H8O7 limunska (citrusi), HCl

klorovodična (želudac), CH3COOH octena (salate), HCOOH mravlja
(metanska)
 Baze u svakodnevnom životu  sapuni i detergenti, pasta za zube, sredstva za
čišćenje sanitarija (na bazi amonijaka)
 Definicije kiselina i baza mijenjaju se kroz povijest, a danas postoje tri
kiselinsko-bazne teorije
 Jake kiseline  Jake kiseline su one kiseline koje otapanjem u vodi potpuno
disociraju, što općenito znači da je u normalnim uvjetima koncentracija
hidronijevih iona (H3O+) jednaka koncentraciji otopljene kiseline. Iako se
obično pretpostavlja da su sve jake kiseline ujedno i jako korozivne
(nagrizajuće), to nije uvijek slučaj. ( Ka veći od 0.1)
 Slabe kiseline  Slabe kiseline ne ioniziraju potpuno u vodenim
otopinama. Reakcija ionizacije je povratna, a ravnoteža je pomaknuta u
smjeru reaktanata, dakle u smjeru neioniziranih molekula kiseline. (Ka
manji od 0.1)
 Elektrolit  Elektrolit je otopina soli, kiselina ili lužina koja provodi
električnu struju.
 Jake baze  Jaka baza je osnovni hemijski spoj koji može ukloniti protonski
(H+) iz (ili deprotonirati) molekule čak i vrlo slabe kiseline (kao što je voda) u
kiselo-baznoj reakciji. (natrijev hidroksih NaOH, hidroksidi 1. skupine)
 Slabe baze  Slaba baza je ona koja se u vodenom rastvoru, u potpunosti ne
ionizira ili u kojoj je nepotpuna protonacija. (amonijak NH3)
 Molekula nepolarna  ako nema razlike u elektronegativnosti (između
molekule istovrsnih atoma), ako postoji razlika u elektronegativnosti ali je
simetrična, sva odstupanja od pravila okteta predstavljaju nepolarne molekule
(linearni oblik BeF2), ako srednji atom oko sebe nema slobodnih elektronskih
parova
 Polarne molekule  nesimetrične su, imaju slobodni elektronski par, razlika u
elektronegativnosti
 Halogenovodične kiseline  nastaju otapanjem halogenovodika u vodi (17.
skupina pri sobnoj temperaturi plinovi) – HF, HCl, HBr, HI
 Obzirom na broj atoma vodika razlikujemo  ionoprotonske/jednobazne
(metanska, etanska) – diprotonske/dvobazne (H2SO3 (sumporasta), H2CO3
(ugljična)) – poliprotonske/višebazne (H3PO4 (fosforna))
 Magnezijev hidrogensulfat  Mg(HSO4)2
  Oksokiseline halogenih elemenata
- HClO  hipoklorasta (hipokloritna) – hipoklornitni ion (ClO-)
- HClO2  klorasta (kloritna) – kloritni ion
- HClO3  klorna (kloratna) – kloratni ion
- HClO4  perklorna (perkloratna) – perkloratni ion
- HBrO  hipobromasta (hipobromitna) – hipobromatni ion
- HBrO3  bromna (bromatna) – bromatni ion
- HIO  hipojodasta (hipojoditna) – hipojoditni ion
- HIO3  jodna (jodatna) – jodatni ion
- HIO4  perjodna (perjodatna) – perjodatni ion

ARRHENIUSOVA TEORIJA
 Kiseline  spojevi koji u vodenim otopinama povećavaju koncentraciju
oksonijevih iona H3O
 Baze  spojevi koji u vodenim otopinama povećavaju koncentraciju
hidroksidnih iona OH (LiOH, Be(OH)2, MH(OH)2 netopljive baze)

BRONSTED- LOWRYJEVA TEORIJA

 Bazira se na reakcijama prijelaza iona H+
 Kiselina  tvar koja donira ion H+ , a baza  tvar koja prima ion H+
 Pri tome nastaju konjugirani kiselo-bazni parovi između kojih se izmjenjuju
ioni H+
 Što je kiselina jača to je njena konjugirana baza slabija i obratno
 Amfoliti  tvari koje imaju i kisela i bazna svojstva
 Baza može biti svaka čestica koja ima nepodijeljeni elektronski par
 Kiselina može biti svaka čestica koja sadrži vodik i može ga otpuštati kao H +ion

LEWISOVA TEORIJA
 Uočio da postoje reakcije u kojima se zbiva prijenos elektronskih parova te se
ne mogu protumačiti pomoću Bronsted-Lowryjeve teorije
 Baza  tvar koja sadrži slobodni elektronski par
 Kiselina  tvar koja se može vezati na slobodni elektronski par
KONSTANTE RAVNOTEŽE PRI IONIZACIJI KISELINE I BAZE
 Ka  konstanta ionizacije kiseline – iskazuje jakost kiseline/konjugirane
kiseline – Ka > 10-2  jake kiseline – Ka < 10-2  slabe kiseline
 HA (aq) + H2O (l)  A- (aq) + H3O+ (aq)
 Ka = ¿ ¿
 H2O = χ = 1
 Hidroksidi su u čvrstom stanju, a vodene otopine hidroksida su lužine
 Kb  konstanta ionizacije baze – iskazuje jakost baze/konjugirane baze
 BOH (aq)  B+ (aq) + OH- (aq)
 Kb = ¿ ¿
 Jake baze  svi hidroksidi 1. skupine periodnog sustava i 2. skupine osim
Be(OH)2 i Mg(OH)2
 pKa + pKb =14
−log K a
 pKa = −3
moldm
−log K b
 pKb =
moldm−3
 Ka = antilog - pKa
 Kb = antilog – pKb

STUPANJ IONIZACIJE KISELINE I BAZE

 α(alfa)  određuje jakost kiselina i baza
 jake kiseline i baze  α = 1 ili 100%
 slabe kiseline  α = ¿ ¿
 [ HA ] =c 0 ( HA ) → početna koncentracija
 Slabe baze  α = ¿ ¿

PH VRIJEDNOST
 Mjera kiselosti nekog sustava, vrijednost 0-14
 pH = -log¿ ¿
 pOH = -log¿ ¿
 pH + pOH = 14
 pH krvi = 7,4

IONSKI PRODUKT VODE (ravnotežno stanje čiste vode)

  H2O (l) + H2O (l)  OH- (aq) + H3O+ (aq)
K B
 K = ¿¿ X(H2O) = 1
 KW = ¿  konstanta ionskog produkta vode
 Pri 25̊ C KW = 1 ‧ 10-14 mol2dm-6

OSTWALDOV ZAKON RAZRIJEĐENJA

Ka
 α2 = c
0

 otopina je razrjeđenija što je početna koncentracija neke kiseline manja

 što je jača kiselina njezina konjugirana baza je slabija i obrnuto
 što je veći broj atoma kisika u oksokiselinama raste i jakost kiselina
 indikatori  kemijska tvar koja se rabi da bi svojom bojom pokazala
prisutnost neke druge kemijske tvari – kemijski sastav  složeni organski spoj
koji može postojati u dva ravnotežna obojena oblika, a položaj ravnoteže ovisi o
koncentraciji vodikovih iona ili drugih vrsta iona u otopini
 kis.baz.ind. - metiloranž  od crvene u narančastu u žutu – univerzalni
indikator  žuta boja neutralna, narančasta i crvena kisela, zeleno i tamno
plavo bazična otopina – fenolftalein  ljubičasta lužnato, bezbojno neutralno