Презентација:

Предмет: Говедарство
Тема:Репродукција говеда
Ментор:
Студент:

, децембар, 2016
  1. Увод.
 Физиологија репродукције говеда у савременом
сточарству представља веома значајну област науке и
врло сложену фазу производње у којој се налазе
највеће резерве млека, меса, приплодних грла и
узгредних производа. Истовремено то је фаза
производње у којој се јављају многи нерешени и до
краја недефинисани проблеми, чијим решвањем треба
створити могућност за производњу већих количина
квалитетних производа за исхрану, одевање и друге
људске потребе. Интезивна говедарска и шира
сточарска производња заснива се на животном
циклусу животиња, првенствено на повећању индекса
рађања, интезитета плодности и броја телади по
једном рађању и у току продуктивног живота грла.
 Област физиологије репродукције говеда у
индустријски
Организованој производњи меса, млека и приплодног
подмлатка, представља сложенију, осетљивију и
скупљу фазу од других фаза производње (на пример
фаза производње млека, односно тов говеда и
производње меса). Област репродукције говеда је
истовремено и најзначајнија фаза производње, јер се у
тој фази обезбеђују грла за замену стада, производњу
млека и тов, односно производњу меса.
На данашњем степену развоја пољопривредне
производње, зоотехничке науке и индустрије сточне
хране, тов животиња (уз бржи прираст и бољу
конверзију хране) и производња млека и меса не
представљају проблем као што је управљање процесом
размножавања говеда и осталих фармских животиња.
 2. Теоријскии део
 2.1. Контрола приплодне вредности женских телади и
критеријуми за одабирање грла.
 Основна матична евиденција за подмладак се формира док
се теле налази у индивидуалном боксу после рођења (првих
10-15 дана живота).
 У старости од 4 месеца женска телад се одабирају за
приплод на основу одговарајућих критеријума и са
матичним и производним картоном одабрано теле оставља
се за приплод.
 Мушка телад у истом добу се одабирају за тов или приплод.
Обезрожавање телади обавља се одмах по рођењу, најбоље
термокаутером. У току одгоја женске телади до 5 месеци
старости треба стећи увид у вредност порекла, телесне
грађе, развијености и здравља сваког женског телета
намењеног даљем узгоју за приплод. До тога времена
потребно је излучити из узгоја женску телад неподесну за
приплод на основу следећих критеријума:


 1. Близанци са мушким грлима Треба се подсетити да је
преко 90% ових грла анатомски неспособно за оплодњу и да
њихов узгој за приплод представља материјалну штету.
 2. Телад лакша од 130 кг са 5 месеци старости, овде се
мисли на ону телад која су често оболевала и нису се
нормално развила, што се може запазити из општег изгледа
сваког појединог грла.
 3. Телад са јаче испољеним деформацијама без обзира на
тежину и развијеност треба искључити из приплода - телад
са јаче испољеним деформацијама (на глави, ногама,
папцима, вимену, пупчаној врпци и др.), условљену
леталним и семилеталним факторима или конституционим
манама.
 4.Телад без порекла - Искључити из приплода којима се не
може утврдити један или оба родитеља.
 5. Искључити телад из приплода и ону која потичу од
првотелки, а која не поседују прве контроле млечности.
 6. Такође, треба искључити и телад од оних првотелки чије
прве 3 контроле индицирају нижу млечност од 3.000 кг (све
четврти вимена исправне).
 7. Не оставити за приплод телад која потичу од крава
које су имале мање од 3.500 кг млека у стандардној
лактацији (све четврти вимена исправне). На основу
изнешених података може се дати општи закључак:
 1. За приплод треба одабирати женску телад која
имају познато порекло оба родитеља и чија млечност
мајке задовољава наше захтеве.
 2. За даљи одгој треба одабирати здраву, живахну и
нормално развијену телад, добро изражених и
складних пропорција тела, која у целини гледано дају
повољан утисак.
 3. Треба избегавати да се оставе за приплод женска
телад која су боловала од тежих форми плућних и
стомачних оболења као и других болести које су
оставиле трајно негативне последице на развој,
здравље, производне способности и приплодну
вредност грла.
 2.2. Оцењивање приплодне вредности женског
подмлатка
 У оцењивању и разврставању у класи
женског приплодног подмлатка говеда
узимају се у обзир производне способности
мајке, односно њихове производне класе,
затим развијеност и грађа јуница на бази
телесне тежине, типа и облика.
 Оцењивање јуница врши се приликом
пролетњег и јесењег прегледа. Услов за
оцењивање је да гло има познато порекло
по оцу и мајци.
 Оцењивање ће се обављати на основу
шематског приказа из табеле.

 Шематски приказ оцењивања приплодне вредности
женског подмладка.
Оцена мечности Тежина у односу на Тип и облик Оцена јунице
мајке просек вршњакиња

Пр. Поени % Поени Утисак Поени Збир поена Класа

класа

Ia 10 5% и више 5 одличан 5 16-20 I

I 8 Од +5 до 4 осредњи 3 11-15 II
-5

II 4 од -5 до -15 2 Испод 0 8-10 III

прос.

III 0 испод-15 0 - - Испод 8 Ван

класе
 У наведене класе не могу да буду разврстане јунице које
су по ма којој основи добиле 0 поена. Такве јунице треба
третирати као грла ван класе. Исти третман треба да
имају јунице чији збир поена износи мање од 8.
 Јунице ван класе треба излучити из приплода пре
преласка у групе за оплодњу.
 Јунице које потичу од првотелки са незавршеном
лактацијом, добијају дефинитивну оцену или класу када
се обраде подаци о производним класама мајке.
 Разврставање јуница у класе утврђује се записнички с
тим што комисија уноси у записник своје запажање.
 Преглед јуница на гравидност врши се сваког месеца.
Јунице које не могу остати гравидне комисијски се
излучују из приплода.
 Оплодња јуница врши се са навршених 18 месеци
старости и достигнутом тежином од 400-420 кг.Приликом
ректалног прегледа, уколико неке јунице нису остале
гравидне, потребно је да уследи ветеринарска
интервенција.
 Јунице после завршеног летњег периода обавезно се третирају против угрка. Туберкулинизација свих грла врши се једном годишње. Јунице се повраћају
у припремно одељење у гравидности од 7 месеци.
 Оплодња крава врши се у еструсу који се јавља око 45 дана после телења. Раније осемењавање сувише скраћује лактациони период и може погодовати
настајању имунолошких реакција на сперматозоиде, а пропуштање еструса који се јавља око 45 дана након телења може имати за последицу дужи
период анестрије због излучивања минерала и других материја путем млека.
 Оплодња се врши према постојећим упутствима и то у другој половини еструса, уколико је еструсна слуз без промена.
 - Ако је еструсна слуз замућена (ендометритиси разног степена), врши се терапија материце. Терапију антибиотицима по правилу треба вршити на
основу антибиограма. Такође, за испирање материце се користе препарати јода (Лотаген). Терапија се може понавити након 14-18 дана.

- Ако крава након 2 оплодње не конципира, а еструс је нормалан и без клиничких промена, треће осмењавање треба вршити са спермом другог бика, а 36
сати након осемењавања инфундирати у утерус антибиотика у 50 мл. отопине. Уколико ни тада крава не конципира, потребно ју је детаљно гинеколошки
прегледати и предузети одговарајућу терапију. Препоручује се консултација са специјалистима.

- Уколико крава не дође у еструс 60 дана након телења препоручује се хормонска терапија у сврху лутеолизе и
синхронизације еструса већ према утврђеном поступку са модификацијом, да се краве оплођују већ у еструсу
након прве инекције препарата, ако је исти нормалан и добро изражен. Други пут се третирају оне краве које
нису дошле у еструс након прве инекције, а осемењавање се врши трећи и четврти дан након друге инекције,
односно четрнаести и петнаести дан након прве инекције.

- Краве које за време индукованог еструса имају гнојно замућену слуз подвргавају се терапију.

Краве које не конципирају у индукованом еструсу поново се оплођују, ако је наредни еструс нормалан.

- Дијагнозу гравидности треба редовно вршити у периоду од 45-50 дана након последњег осемењавања. Уколико
животиња није остала гравидна, потребно је одмах предузети мере да се обнови полна цикличност.

- Краве са 12 и више година по правилу треба искључити из приплода, јер им је прошао репродукциони век.

Такође из приплода треба искључити краве код којих су утврђене иреверзибилне промене на гениталним
органима, настале након тешких порођаја и сл.

- Према томе, прва оплодња врши се око 45 дана после телења, оптимални период за концепцију са становишта
производње млека је 80-90 дана пост партум, крајњи рок за концепцију са становишта економичности и
физиолошких захтева је 120 дана пост партум. Краве које нису конципирале до тог рока сматрамо јаловим.
Ако крава након 2 оплодње не конципира, а еструс је нормалан и без клиничких промена, треће
осмењавање треба вршити са спермом другог бика, а 36 сати након осемењавања инфундирати у
утерус антибиотика у 50 мл. отопине. Уколико ни тада крава не конципира, потребно ју је детаљно
гинеколошки прегледати и предузети одговарајућу терапију. Препоручује се консултација са
специјалистима.
- Уколико крава не дође у еструс 60 дана након телења препоручује се хормонска терапија у сврху
лутеолизе и синхронизације еструса већ према утврђеном поступку са модификацијом, да се краве
оплођују већ у еструсу након прве инекције препарата, ако је исти нормалан и добро изражен. Други
пут се третирају оне краве које нису дошле у еструс након прве инекције, а осемењавање се врши
трећи и четврти дан након друге инекције, односно четрнаести и петнаести дан након прве инекције.
- Краве које за време индукованог еструса имају гнојно замућену слуз подвргавају се терапији. Краве
које не конципирају у индукованом еструсу поново се оплођују, ако је наредни еструс нормалан.

- Дијагнозу гравидности треба редовно вршити у периоду од 45-50 дана након последњег
осемењавања. Уколико животиња није остала гравидна, потребно је одмах предузети мере да се
обнови полна цикличност.

- Краве са 12 и више година по правилу треба искључити из приплода, јер им је прошао

репродукциони век.

Такође из приплода треба искључити краве код којих су утврђене иреверзибилне промене на
гениталним органима, настале након тешких порођаја и сл.

- Према томе, прва оплодња врши се око 45 дана после телења, оптимални период за концепцију са
становишта производње млека је 80-90 дана пост партум, крајњи рок за концепцију са становишта
економичности и физиолошких захтева је 120 дана пост партум. Краве које нису конципирале до тог
рока сматрамо јаловим.
- Дијагнозу гравидности треба редовно вршити у
периоду од 45-50 дана након последњег осемењавања.
Уколико животиња није остала гравидна, потребно је
одмах предузети мере да се обнови полна цикличност.
- Краве са 12 и више година по правилу треба
искључити из приплода, јер им је прошао
репродукциони век.
Такође из приплода треба искључити краве код којих су
утврђене иреверзибилне промене на гениталним
органима, настале након тешких порођаја и сл.
- Према томе, прва оплодња врши се око 45 дана после
телења, оптимални период за концепцију са становишта
производње млека је 80-90 дана пост партум, крајњи рок
за концепцију са становишта економичности и
физиолошких захтева је 120 дана пост партум. Краве
које нису конципирале до тог рока сматрамо јаловим.
 2.3. Поступак са женским приплодним грлима
 У предпубертетском периоду долази до развитка полних жлезда и читавог гениталног апарата. После тога
долази до прве овулације и тако наступа пубертет или полна зрелост. Према томе, прво наступа полна
зрелост, а способност за приплод уследи касније, када животиња достигне одређени степен телесног
развитка.
 - Исхрана и држање животиња у предпубертетском периоду су од важности за њихову репродукциону
способност. Код женске телади предпубертетски период почиње у старости од око 4 месеца и траје до
старости од 7-8 месеци, када наступа полна зрелост. У том периоду исхрана телади мора садржати довољне
количине беланчевина, витамина и минерала, како би телесни развитак текао нормално, а полни органи се
правилно развили. У том периоду потребно је да се животиње довољно крећу (пашњаци, испусти).
 - Пубертет наступа у старости од око 8 месеци и након пубертета треба обезбедити довољно кретање и
адекватну исхрану животиња.

 - У старости од око 16 месеци врши се гинеколошки преглед јуница. За приплод се остављају само оне
јунице које су до те старости постигле жељени телесни узраст (око 400-420 кг тежине), а имају добро
развијене гениталне органе, а нарочито јајници морају бити правилно развијени.

 Јунице које су заостале у телесном развитку или немају нормално развијене полне органе искључују се из
приплода и стављају у тов.

 Након гинеколошког прегледа врши се припуст или осемењавање јуница.

 Јунице које до доби 18 месеци нису конципирале поновно се гинеколошки прегледају те на основу налаза
искључују из приплода или се предузимају одговарајуће мере у сврху активирања и нормализације полне
цикличности и постизања оплодње.

 - Код јуница може се применити индукција и синхронизација еструса хормоналним препаратима.

 - Транспорт гравидних јуница, уколико се обавља мора се врло пажљиво, имајући у виду капацитет
транспортног средства, обезбеђење од озледа приликом транспорта, време одмора и др., како не би дошло
до побачаја и других нежељених последица.


 - У старости од око 16 месеци врши се гинеколошки преглед
јуница. За приплод се остављају само оне јунице које су до те
старости постигле жељени телесни узраст (око 400-420 кг
тежине), а имају добро развијене гениталне органе, а
нарочито јајници морају бити правилно развијени.
 Јунице које су заостале у телесном развитку или немају
нормално развијене полне органе искључују се из приплода и
стављају у тов.
 Након гинеколошког прегледа врши се припуст или
осемењавање јуница.Јунице које до доби 18 месеци нису
конципирале поновно се гинеколошки прегледају те на
основу налаза искључују из приплода или се предузимају
одговарајуће мере у сврху активирања и нормализације полне
цикличности и постизања оплодње.
 - Код јуница може се применити индукција и синхронизација
еструса хормоналним препаратима.
 - Транспорт гравидних јуница, уколико се обавља мора се врло
пажљиво, имајући у виду капацитет транспортног средства,
обезбеђење од озледа приликом транспорта, време одмора и
др., како не би дошло до побачаја и других нежељених
последица.
 2.4. Поступак пре, за време и после
телења.
 Пре тељења препоручује се апликација витаминских
препарата (АД3Е) кравама. У термину телења у породилишту
треба обезбедити дежурство ветеринара који би у случају
потребе помогао при телењу.
 Приликом порођаја, у правилу, пустити да се крава сама
отели. Уколико је предњи крај телета или задњи, што је
много ређе, изашао из порођајног канала, може се чистим,
дезинфицираним рукама лаганим повлачењем ногу телета,
синхроно са трудовима мајке, убрзати телење и помоћи при
завршетку тељења.
 Уколико плод иде задњим крајем потребна је брза помоћ при
тељењу, да не би дошло до угушења телета притиском
пупчане врпце на карличну кост.Треба избегавати увлачење
руку у вагину при телењу, уколико то није неопходно
потребно, јер свако увлачење руку ствара могућност
инфекције порођајног канала. У тим случајевима руке морају
бити опране сапуном и дезинфиковане, а такође треба
дезинфиковати и спољашње гениталије породиље.
 Одмах по тељењу теле се подигне задњим крајем и
дезинфикованом руком очисте споља ноздрве и губица, не
стављајући му руку на уста, и затим дезинфикује остатак
пупчане врпце поливањем тинктуре јода на исту.
 Након телења, теле се прописно посуши и истовремено
измасира по површини у сврху изазивања појачане
циркулације.
 Након што се посуши, теле се премешта у индивидуални бокс
профилакторијума уз све мере хигијенског држања и задоји
колострумом мајке најкасније у току првих 2 сата, после
телења. Пре измузавања колострума обавезна је дезинфекција
вимена.
 Када крава избаци постељицу, иста се одмах уклони и изврши
чишћење и дезинфекција порођајног бокса, јер су лохије и
постељица изврсна подлога за развој микроорганизама, а
често и сама може садржати инфективне микроорганизме.
 Након избацивања постељице крави се аплицира и/м
антибиотик широког спектра и протрахираног деловања у
сврху брже инволуције материце, механичког чишћења и
спречавања настанка инфекције.
 2.5. Евиденција репродукције и репродуктивни
показатељи.
 Стална и тачна евиденција репродуктивних феномена је
основни услов сагледавања извесних пропуста, њихових
исправљања и унапређења репродукције.
 - У сврху вођења евиденције репродукције за сваку краву треба
отворити ”Картон за репродукцију”. Уколико се један картон
испуни, отвара се нови, а испуњени се причвршћава уз нови. На
тај начин обезбеђује се увид о репродуктивној способности
сваке животиње.
 - У “Картон за репродукцију” убележавају се сви подаци о
крави, све репродуктивне карактеристике и феномени,
поремећаји у репродукцији, терапија, узрок искључења из
репродукције и друго што је битно и што може утицати на
репродукцију.
 - Сврставањем “картона за репродукцију” у поједине групе, већ
према репродуктивном стању крава, постиже се увид и
омогућује плански рад на репродукцији.
 Предлажу се следеће групе с обзиром на репродуктивно стање:


И гравидне краве, ИИ отељене и у нормалном
пуерперију,
ИИИ краве са поремећајима у репродукцији и
лечене краве,
В краве искључене из приплода.
- На основу тачне евиденције репродуктивних
феномена израчунавају се годишње ове вредности:
а) Постотак плодних крава, рачунајући сервис период
до 120 дана закључно, те постотак слабије плодних
крава и неплодних (јалових).
б) Просечан сервис период у години, те број и
постотак крава са сервис периодом до 45 дана, од 45-
120 дана и преко 120 дана.
ц) Просечан међутелидбени период у години, те број и
постотак крава са међутелидбеним периодом од 330 -
404 дана и оних изнад или испод наведених граница.
д) Индекс осемењавања, тј., просечан број
Обрачунате лактације се уносе у образац засушених
крава и предају лицу које тај списак контролише и
шаље у пољопривредну станицу најдаље 7 дана по
завршеној контроли, ради обраде података. У списак
се уносе краве које су нормално закључиле лактацију,
као и све оне које су, из ма којих разлога искључене
из производње, принудно заклане и угинуле.
И. Обрада података сваког месеца
За сваку краву са завршеном лактацијом
1. Матични број
2. Лактација по реду
3. Дужина трајања лактације у данима
4. Количина млека, млечних масти и проценат млечне
масти на основу стварног трајања лактације
5. Количина млека, млечне масти и % млечне масти за
305 дана лактације (за краве чија је лактација
продужена)
 8. Индекс осемењавања
 9. Израчунаваће се производни индекс за сваку краву, који
се израчунава количином 4% масноће млека у
одговарајућој лактацији по реду за 305 дана, стављеној у
однос према просеку те лактације на фарми.
 а) За лактације дуже од 305 дана добија се количина млека
и млечне масти за 305 дана. Лактација краћа од 305 дана
(не краће од 200 дана) своди се на трајање 305 дана помоћу
фактора.
 б) Просек лактације на фарми формира се у периоду 12
месеци, с тим што из просека излазе краве које су
завршиле лактацију пре 12 месеци, а улазе нове краве из
евидентираног месеца, односно закључне лактације. На
пример, из просека друге лактације фарме излазе краве
које су завршиле лактацију у месецу јануару 1996.године, а
улазе краве које су завршиле исту лактацију 1997.године.
 ИИ. Обрада података сваких 6 месеци

Дају се просеци за млечне особине по лактацијама и просеци

свих лактација на бази шестомесечне обраде података.
  3.Закључак
 Можемо закључити да је сама област
физиологије репродукције веома сложена, јер
ток онтогенезе пролази кроз више фаза:
оплодњу, зигота, имплантацију,
ембриогенезу, фетогенезу, као и газу
постнаталног раста, полне зрелости,
овогенезе и сперматогенезе. Осим тога
деловање комплекса фактора ендогене и
егзогене природе у физиологији репродукције
израженије је него у другим фазама
говедарске производње. Централни циљ у
интезивној говедарској производњи
представља добијање што већег броја
младунаца који ће служити за приплод .или
за производњу меса односно млека.