STOCARSTVO II KOLOKVIJUM

1. Kako se definiše plodnost domaćih životinja?

Plodnost domaćih životinja se definiše kao sposobnost životinje da proizvede polne ćelije sposobne za
oplodnju, da se blagovremeno oplođavaju, rađaju normalne I zdrave mladunce, te da tu sposobnost
što duže zadrze.

2. Kako se može procenjivati plodnost domaćih životinja?

Može se procenjivati plodnost jedinki (plotkinja I priplodnjaka) ili stada.

3. Na osnovu kojih pokazatelja se može procenjivati reproduktivna sposobnost krava?

Reproduktivna sposobnost plotkinja se može procenjivati na osnovu različitih pokazatelja, kao što
su: interval osemenjavanja, servis period, reprodukcioni ciklus ili međutelidbeni interval.

4. Šta je to interval osemenjavanja? Koliko treba da bude optimalno trajanje ovog parametra?

Interval osemenjavanja predstavlja vremenski period od poslednjeg teljenja do prve inseminacije.

Optimalno trajanje je 60-80 dana.

5. Šta je to servis period? Koliko treba da bude optimalno trajanje ovog parametra?

SP predstavlja vremenski period od poslednjeg teljenja do prve uspesne inseminacije. Optimalno

trajanje je 60-90 dana.

6. Šta je reprodukcioni ciklus, iz kojih perioda se sastoji I koliko treba da bude optimalno trajanje
ovog perioda?

RC predstavlja vremenski period između dva uzastopna teljenja. Sastoji se od servis perioda I
bremenovanja. Optimalno trajanje je 365-380 dana sa širokim intervalom variranja.

7. Šta je efektivnost plodnosti, kako se izračunava I u kom intervalu treba da se kreću vrednosti
ovog parametra?

EP predstavlja relativni odnos broja dana u godini I reprodukcionog ciklusa, a utvrđuje se primenom
sledećeg izraza: EP=(365/RC)*100 I traje 90-105 dana.
 STOCARSTVO II KOLOKVIJUM

8. Šta je to plodnost krava u toku iskorišćavanja I kako se izračunava ovaj parametar?

Plodnost krava u toku iskorišćavanja se izračunava tako što se vremenski period u danima od prvog
do poslednjeg teljenja podeli sa brojem teljenja umanjenim za 1. Pkpz=SK1t-SKnt/n-1

9. Na osnovu kojih pokazatelja se procenjuje plodnost bikova?

Na osnovu: test nepovađanja plotkinja, bremenitosti po prvom osemenjavanju I indeks

osemenjavanja.

10. Šta je to test nepovađanja plotkinja I koje vrednosti ovog parametra reprezentuju dobru,
zadovoljavajuću I lošu plodnost bikova?

TNP pokazuje relativni broj krava I junica koje nisu ispoljile estrus posle prve inseminacije. Plodnost
bika je: dobra kada su vrednosti veće od 70%, zadovoljavajuće kada su vrednosti 60-70%, I loša kada
su vrednosti ispod 60%.

11. Šta je to bremenitost posle prvog osemenjavanja I koje vrednosti ovog parametra
reprezentuju dobru, vrlo dobru i nezadovoljavajuću plodnost bikova?

Bremenitost posle prvog osemenjavanja predstavlja relativan broj bremenitih plotkinja posle prvog
osemenjavanja. Plodnost bika je: dobra kada je vrednost veća od 60%, vrlodobra kada je vrednost
50-60% I nezadovoljavajuća kada je vrednost manja od 50%

12. Šta je to indeks osemenjavanja I koje vrednosti ovog parametra reprezentuju veoma dobru,
dobru I nezadovoljavajuću plodnost bikova?

IO pokazuje koliko je osemenjavanja izvršeno semenom određenog bika po jednoj steonoj plotkinji.
Plodnost bika je: veoma dobra ako je index manji od 1.6, dobra ako je index 1.6-1.9,
nezadovoljavajuća ako je index veći od 1.9.

13. Šta je to natalitet krava, kako se izračunava, koje vrednosti ovog parametra predstavljaju
odličnu, vrlo dobru, zadovoljavajuću I nezadovoljavajuću plodnost zapata?
 STOCARSTVO II KOLOKVIJUM

Natalitet krava predstavlja broj živorodjene teladi od 100 krava za godinu dana. Utvrđuje se radi
analize plodnosti zapata po obrascu: NK=broj živorodjene teladi od krava/prosečan broj krava*100

Plodnost zapata je odlična kada je natalitet krava veći od 90%, vrlo dobra kada je natalitet 80-90%,
zadovoljavajuća kada je natalitet 81-85%, a nezadovoljavajuća kada je natalitet manji od 80%.

14. Šta se podrazumeva pod remontom zapata, od čega zavisi njegov intenzitet I kako se
izračunava procenat zamene?

Pod remontom zapata se podrazumeva obnova zapata (stada). Zavisi od procene starosti krava pri
izlučenju iz priploda I njihovog uzrasta pri prvom teljenju. Z=100/Produktivni život

15. Šta je to remontni procenat I kako se izračunava ovaj parametar?

Remontni procenat predstavlja odnos između procenta zamene I procentnog broja ženske teladi po
kravi godišnje. P=Z/Zt

16. Koji su to najvažniji pokazatelji reproduktivne sposobnosti krmače?

Najvažniji pokazatelji reproduktivne sposobnosti krmače su: procenat koncepcije I prašenja, veličina
legla pri rođenju I zalučenju, trajanje reprodukcionog ciklusa odnosno broj legla po krmači godišnje,
godišnja proizvodnost krmače u toku iskorišćavanja.

17. Kako se iskazuje godišnja produktivnost krmača, od čega ona zavisi I kako može da se poveća?

Iskazuje se brojem odgojene prasadi po krmači godišnje. Ona zavisi od broja legla po krmači u toku
godine I broja odgajene prasadi. Skraćivanjem reprodukcionog ciklusa I povećanjem veličine legla
može se povećati godišnja produktivnost krmača.

18. Koji su to najvažniji pokazatelji plodnosti ovaca, kakvi rezultati plodnosti se ostvaruju kod
ovaca kombinovanog tipa?

Najvažniji pokazatelji plodnosti ovaca su: broj ojagnjene jagnjadi, mortalitet jagnjadi I broj odgajene
jagnjadi na 100 ovaca. Kod ovaca kombinovanog tipa se ostvaruje plodnost u intervalu od 90-130%

19. Kako se izražava potencijalna plodnost živine I kako se ona ispituje? Šta se smatra parametrom
prave plodnosti u živinarstvu?
 STOCARSTVO II KOLOKVIJUM

Potencijalna plodnost živine se izražava brojem snesenih jaja za određeni vremenski period. Ispituje se
preko kontrolnih gnezda. Parametrom prave plodnosti u živinarstvu se smatraju inkubaciona
sposobnost jaja I procenat izleženih pilića.

20. Objasniti dinamiku nošenja jaja kod kokoši I ilustrovati primerom?

Kokoške nose jaja u serijama. Posle serije nastupa vreme odmora ili pauza. Serija nošenja I pauza čine
ciklus. Nosivost je veća kada kokoš snese više jaja u jednoj seriji, a pauza traje kraće. Npr. Ukoliko
jedna nosilja u seriji snese 4 jaja I ima pauzu 1 dan, a druga snese 3 jaja I ima pauzu 3 dana, tada se u
proizvodnom ciklusu od 365 dana može očekivati da prva snese 292, a druga 219 jaja.

21. Šta se podrazumeva pod stočnom hranom? Koliko u ukupnim troškovima stočarske
proizvodnje učestvuju troškovi ishrane? Koji su to kriterijumi za podelu hraniva?

Pod stočnom hranom se podrazumevaju proizvodi biljnog, životinjskog, mineralnog ili sintetičkog
porekla koji treba da podmire potrebe životinja u energiji, proteinima, mineralnim materijama,
vitaminima I drugim sastojcima. Smatra se da u stočarskoj proizvodnji 50-70% ukupnih troškova čine
troškovi ishrane stoke. Stočna hraniva se mogu podeliti prema poreklu, hemijskom sastavu I
energetskoj vrednosti.

22. Prikazati klasifikaciju stočne hrane I posebno prikazati klasifikaciju hraniva biljnog porekla?

Podela hraniva prema poreklu:

• Hraniva biljnog porekla

• Hraniva životinjskog(animalnog) porekla
• Hraniva mineralnog porekla

Podela hraniva prema hemijskom sastavu:

• Energetska
• Proteinska
• Mineralna
• Vitaminska

Podela hraniva prema energetskoj vrednosti:

• Koncentrovana hraniva
• Kabasta hraniva

Hraniva biljnog porekla

1. Kabasta hraniva
 STOCARSTVO II KOLOKVIJUM

1.1 Zelena hraniva

- zelena hraniva sa pašnjaka I livada

- zelena hraniva se oranica

- ostala zelena hraniva

1.2 Suva kabasta hraniva

- seno I ostala gruba hraniva.

1.3 Silaža I senaža

1.4 Sočna hraniva

- korenasta, krtolasta I ostala.

2. Koncentrovana hraniva

2.1 Zrnasta hraniva

- zrnevlje žitarica

- zrnevlje leguminoza

- ostala zrnasta hraniva.

3. Sporedni proizvodi industrije

- mlinske industrije

- industrije ulja

- industrije šecera

- industrije alkohola

- industrije skroba

- prerade voća I povrća

- ostale industrije.

23. Od kojih faktora zavisi sastav I hranljiva vrednost hraniva?

Na sastav I hranljivu vrednost hraniva utiču različiti faktori, kao što su: 1. Zemljište, đubrenje, klima I
primena agrotehničkih mera; 2. Botanički sastav I sorta biljnih kultura; 3. Vreme setve, kosidbe ili
žetve; 4. Način spremanja, trajanje skladištenja I korišćenja hrane.

24. Šta su to travnjaci I kako se dele? U kom delu godine se koristi zelena masa sa pašnjaka? Kako
se dele pašnjaci prema produktivnosti I intenzitetu iskorišćavanja?
 STOCARSTVO II KOLOKVIJUM

Travnjaci su površine koje su trajno ilii u toku više uzastopnih godina obrasle različitim biljnim vrstama,
a mogu se kositi ili koristiti za napasanje stoke. Dele se na pašnjake I livade.

Koriste se u periodu od aprila do novembra. Prema produktivnosti i intezitetu korišćenja pašnjaci

mogu biti vrlo ekstenzivni, ekstenzivni, dobri pregonski i vrlo intenzivni pregonski.

25. Navesti I objasniti načine iskorišćavanja pašnjaka?

Slobodno - Stoka se kreće po celom pašnjaku i bira najbolju travu.

Poluslobodno - životinje se zadržavaju na određenoj površini dok ne popasu travu, a zatim prelaze na
drugi deo.

Pregonsko - površina pašnjaka se podeli na odgovarajući broj parcela ili pregona. Životinje se
zadržavaju na jednom pregonu dok ne popasu travnu masu, a zatim prelaze na drugi.

26. Za koje vrste I kategorije domaćih životinja zelena masa sa pašnjaka može da bude osnova
obroka ili jedina hrana? Navesti u kojim količinama dnevno po grlu?

Jedinu hranu čini kod krava, priplodnih junica, junadi u tovu, jalovih ovaca, ovaca u prve dve trećine
bremenitosti. Dnevne potrebe zelene mase po grlu iznose 2-4kg suve materije hrane izračunate na
100kg telesne mase. Tako krave mogu konzumirati do 70kg zelene mase kada je ona jedino hranivo u
obroku. Junad starija od 12 meseci mogu 35-45kg zelene mase sa pašnjaka, bremenite ovce do 10, a
dojne 10-15kg zelene mase.

27. Nabrojati najčešće krmne kulture? Koje su najkvalitetnije I kakve su njihove najvažnije
karakteristike?

Najčešće krmne kulture su: lucerka I crvena detelina (koriste se za pripremu sena ili senaže), zeleni
kukuruz (najčešće za siliranje), sirak, jednogodišnje leguminoze (grašak, grahorica I dr), uljana repica I
stočni kelj. Najkvalitetnije su leguminoze, mogu se delimično koristiti u ishrani svinja I živine. Imaju
dosta mineralnih materija, vitamina. Upotrebljavaju se za proizvodnju visoko kvalitetnog sena I silaže.
Povoljno utiču na plodnost zemljišta.

28. Navesti osnovne karakteristike lucerke I količine sveže lucerke koje se daju različitim vrstama I
kategorijama domaćih životinja?
 STOCARSTVO II KOLOKVIJUM

Lucerka je veoma kvalitetno proteinsko biljno hranivo. Sa povećanjem lisne mase lucerke povećava se
udeo proteina u suvoj materiji. Sadržaj proteina se menja u zavisnosti od faze razvića biljaka, tako da
je u vreme pre pupoljenja veći nego u punom cvetanju. Kako se sa starenjem biljaka smanjuje sadržaj
proteina, tako se povećava učešće celuloze. Odnos hranljivih materija u lucerki je uzan, a to znači da je
dobra za ishranu mladih grla. Kravama se dnevno daje 20-25, podmlatku 5 do 20, priplodnim i tovnim
svinjama 7-11 i ovcama od 2-4 kg zelene lucerke.

29. Šta je to zeleni krmni konvejer? Šta se postiže njegovom primenom I na osnovu kojih
parametara se planira?

Zeleni krmni konvejer predstavlja sistematski I planski organizovanu setvu I upotrebu zelene stočne
hrane za ishranu životinja od ranog proleća do kasne jeseni. Planom se utvrđuju potrebne količine
zelene hrane, a bilansom neophodne površine pod krmnim biljkama koje će

se stoci davati u svežem stanju. Na taj način obezbeđena zelena hrana povoljno utiče na

produktivnost preživara, a istovremeno se efikasnije iskorišćava i zemljište.

30. Šta se podrazumeva pod senom? Sta utiče na ekonomičnost korišćenja sena u ishrani domaćih
životinja I od čega zavisi njegov kvalitet?

Pod senom se podrazumevaju osušene zelene biljke sa oranica i travnjaka. Sušenje

zelenih hraniva je jedna od metoda konzervisanja hrane. Spremanje kvalitetnog sena je relativno
skupo jer zahteva i određene troškove za kosidbu, sušenje, skladištenje i čuvanje. Kvalitet sena zavisi
od same biljke, načina sušenja.

31. Na koje načine je moguce sušiti zelenu biljnu masu (objasniti)?

Pokošena zelena masa može se sušiti:

1. Na zemlji u otkosima, talasima, gomilama ili naviljcima. Dosušivanje se obavlja

skupljanjem u plastove (manje gomile) i stogove (nekoliko manjih plastova).

2. Iznad zemlje, odnosno na napravama kao što su brklje, piramide, ograde, nogari,

švedski jahači i druge. U ovom slučaju nastaju manji gubici hranljivih materija nego kod

prethodnog načina sušenja biljaka. Hranljiva vrednost spremljenog sena je veća oko 15%, a

regeneracija biljaka je brža jer se pokošena masa sklanja sa zemlje.

3. U planinskim krajevima pokošena provenula masa se skuplja u gomile i sabija. Ona

se suši pomoću vlastite toplote nastale delimičnom razgradnjom organske materije.

Spremljeno seno na ovaj način je mrke boje. Po hranljivoj vrednosti dobro mrko seno je

slično lošijem livadskom.

 STOCARSTVO II KOLOKVIJUM

4. U sušarama se vrši dosušivanje, a u dehidratorima se obavlja veštačko sušenje

zelene mase (na 600-800 0C).

32. Za ishranu kojih vrsta I kategorija domaćih životinja se koristi seno, u kom periodu godine I u
kojim količinama?

Kvalitetno seno je veoma dobro hranivo za ishranu preživara i konja. Ovce, zasušena grla i konji mogu
prezimiti na obrocima od sena. Ono je neophodno u obroku za krave muzare, visoko bremenite
životinje i podmladak goveda. Najčešće dnevne količine sena po grlu su od 2-4 kg na 100 kg telesne
mase. Količina sena u obroku pojedinih vrsta i kategorija stoke zavisi od njegove količine, cene
koštanja, snabdevenosti drugom hranom i produktivnosti životinja.

33. Navesti prednosti siliranja u odnosu na ostale načine spremanja hrane za domaće životinje?
Navesti objekte u kojima se obavlja siliranje?

- znatno su manji gubici u masi i hranljivim materijama nego pri sušenju hraniva,

- silaža se koristi u ishrani životinja u toku zime, a danas se goveda tokom cele godine hrane potpuno
mešanim obrocima koji se sastoje od silaže, sena i koncentrovanih hraniva,

- može se produžiti vreme čuvanja i korišćenja u ishrani stoke nekih sporednih proizvoda koji sadrže
veće količine vode,

- mogu se proizvesti znatne količine jeftine stočne hrane,

- silaža se može koristiti u dužem vremenskom periodu u odnosu na svežu zelenu hranu,

- vremenske prilike ne utiču na siliranje kao na sušenje zelene mase,

- potrebno je manje prostora za čuvanje silaže nego sena.

Siliranje se obavlja u silo jamama, silo rovovima, silo tornjevima, pod plastičnim pokrivačima i drugim
objektima. Oni mogu biti napravljeni od cigle, drveta, betona, metala i drugih materijala.

34. Objasniti tehniku siliranja?

Tehnika siliranja obuhvata košenje zelenih biljaka, seckanje, utovar, transport do silo prostora,
sabijanje u silosima i istiskivanje vazduha iz mase. Sabijanje ili gaženje iseckane mase se obavlja radi
istiskivanja vazduha i stvaranja anaerobnih uslova neophodnih za razvoj i delovanje mlečno kiselinskih
bakterija. Ćelije pokošenih biljaka ne izumiru odmah, već nastavljaju sa svojom aktivnošću trošeći
kiseonik i razlažući lako rastvorljive šećere uz oslobađanje toplote. Pri hladnom načinu siliranja, nakon
5-6 časova, utroši se sav kiseonik i stvaraju se anaerobni uslovi. Posle toga započinje aktivnost mlečno
kiselinskih bakterija i mlečno kiselinsko vrenje. Bakterije razlažu šećere do mlečne kiseline. Pored
 STOCARSTVO II KOLOKVIJUM

pomenutih kiselina stvara se i buterna direktnom razgradnjom šećera ili fermentacijom mlečne
kiseline. Veće količine sirćetne i buterne kiseline nisu poželjne jer umanjuju kvalitet silaže. Nastala
mlečna kiselina je konzervans silaže.

35. Navesti I objasniti uslove uspešnog siliranja?

Anaerobna sredina- neophodan uslov za normalan tok procesa siliranja. Sabijanjem silažne mase
istiskuje se vazduh i stvaraju uslovi za delovanje mlečnokiselih.

Vlažnost-ukoliko je vlažnost veća od 80% dobije se silaža lošeg kvaliteta sa dosta buterne kiseline, a
kada je manja od 60% siliranje je usporeno i dobija se silaža lošijeg kvaliteta sa povećanom pH
vrednošću. Smatra se da je optimalna vlažnost mase za siliranje 60-70%.

Sa obzirom na temperaturu postoje topli i hladni postupak siliranja. Topli postupak se primenjivao
ranije. Tada se pokošena masa ostavljala u rastresitom stanju oko 24 časa, a zatim se slagala po
slojevima i sabijala. Silažna masa se brzo zagrevala do 50o C. Pri tako visokoj temperaturi oksidacioni
procesi su ubrzani, nastaju gubici organske materije i dobija se silaža lošijeg kvaliteta. Hladni
postupak se danas jedino koristi. Masa se secka i odmah sabija u silo prostor. Tada temperatura
biljne mase dostiže oko 30o C.

Šećerni minimum je najmanja količina lako rastvorljivih ugljenih hidrata koja je neophodna za
stvaranje mlečne kiseline i obezbeđenje optimalne kiselosti silažne mase (pH = 3,7–4,2). Biljne
kulture sadrže različite količine šećera u suvoj materiji. Ukoliko je razlika između stvarne količine i
šećernog minimuma u biljkama veća one se mogu lakše silirati. Na primer, suncokret sadrži oko
10,9% šećera, a šećerni minimum je 5,4–7,9% , te se može lako silirati. Nasuprot njemu grahorica se
teško silira jer ima 7,9% šećera, a šećerni minimum je 5,7–6,9% . Teško se siliraju i ostale
leguminoze jer sadrže veću količinu proteina, a manju šećera. Da bi se leguminoze mogle silirati
dodaju im se različiti dodaci i hemijska sredstva. Dodaci se koriste sa ciljem:

a) povećanja sadržaja šećera - ugljenohidratna hraniva (kukuruzno, ovseno i ječmeno brašno, melasa,
surutka, krompir, šećerna repa, repini rezanci),
b)usmeravanja fermentacije - čiste kulture mikroorganizama (mlečno-kiselinske bakterije),
c) konzervisanja mase - konzervansi (organske kiseline i soli).

Ovi dodaci i konzervansi se dodaju kako bi se ubrzao proces siliranja, povećala hranljiva vrednost
silaže i konzervisala masa.

36. Nabrojati hraniva pogodna za siliranje u nasim proizvodnim uslovima I osnove karakteriste
tako dobijene silaže (za koje vrste I kategorije domaćih zivotinja se koriste)?

U našim uslovima se siliraju zeleni silažni kukuruz, klip kukuruza i zelena biljka bez klipa, zrno kukuruza,
kukuruz i leguminoze, kukurozovina, silažni sirak, zeleni suncokret, lucerka, glave i lišće šećerne repe,
repini rezanci, krompir, travna masa i druga.

U ravničarskim područjima najčešće se sprema silaža zelenog kukuruza. Silira se cela biljka u fazi pune
voštane zrelosti zrna. Takva silaža ima do 35% SM sa znatnim učešćem zrna u njoj. Ona je odlično
polukoncentrovano hranivo za ishranu krava muzara, priplodnih junica i junadi u tovu.
 STOCARSTVO II KOLOKVIJUM

37. Nabrojati korenasta I krtolasta hraniva I njihove osnovne karakteristike (za koje vrste I
kategorije domaćih zivotinja se koriste)?

Korenje i krtolaste biljke se koriste u ishrani stoke kao ugljenohidratna hraniva.

U ishrani stoke mogu se koristiti koren, I lišće zajedno, glave I lišće šećerne repe, list stočne,
polušećerne repe I cvekle.

Stočna mrkva, krompir - preživarima se daje sirov i seckan u kombinaciji sa drugim hranivima, kod
ishrane svinja daje se kuvan ili baren.

Stočna i polušećerna repa predstavljaju glavna korenasta hraniva u ishrani preživara.

Šećerna repa se u ishrani goveda koristi u ograničenim količinama zbog visokog učešća šećera.

Stočna mrkva se živini, laboratorijskim životinjama, ovcama daje kao vitaminski dodatak.U ovu grupu
hraniva ubrajaju se zrna stočnog graška, grahorice, boba, soje i drugih leguminoza. Ona nadoknađuju
nedostatak prethodne grupe koncentrovanih hraniva. To su, pre svega, proteinska hraniva biljnog
porekla, jer sadrže 20 do 40% proteina visoke svarljivosti.

38. Nabrojati I navesti osnovne karakteristike zrnevlja žitarica u ishrani domaćih životinja (za koje
vrste I kategorije domaćih zivotinja se koriste)?

Zrnevlje žitarica se koristi u ishrani svih vrsta domaćih životinja. To su najzastupljenija koncentrovana
ugljenohidratna hraniva. U ishrani stoke mogu se koristiti kao jedino hranivo u obroku samo u
ekstenzivnim uslovima (za starija tovna i radna grla) ili se kombinuju sa drugom stočnom hranom (za
mlađe kategorije i visokoproizvodna grla). Najznačajnija hraniva ove grupe su kukuruz, ječam, pšenica,
raž i ovas.

Kukuruz je kod nas najznačajnije koncentrovano hranivo u ishrani stoke. Najveći deo suve materije
čini skrob.

Nedostatak ovih esencijalnih aminokiselina se nadoknađuje korišćenjem hibrida kukuruza sa većim

nivoom lizina i triptofana ili kombinovanjem kukuruza i drugih proteinskih hraniva biljnog i
životinjskog porekla.

U ishrani stoke kukuruz se može koristiti u zrnu i klipu. Zrno kukuruza se melje, drobi, gnječi ili silira.
Klip kukuruza se može usitniti ili silirati i kao takav najčešće se upotrebljava u ishrani tovnih goveda
i krava muzara. Govedima se ne daje celo zrno kukuruza, jer se značajan deo izlučuje iz organizma
nesvaren. Prekrupljeno zrno je sastavni deo krmnih smeša za ishranu goveda, svinja i živine.

Ječam je veoma rasprostranjena žitarica u svetu, ali i veoma značajna u našoj zemlji. Energetska
vrednost ječma je manja nego kukuruza jer sadrži veću količinu celuloze i manje masti. Oko 15%
mase zrna čini omotač u kome se nalazi celuloza (plevica). Sadržaj proteina u SM varira (12-13%) u
zavisnosti od sorte ječma. Biološka vrednost proteina ječma je nešto veća nego kukuruza.
 STOCARSTVO II KOLOKVIJUM

Smatra se da je u ishrani životinja bolje koristiti prekrupljeno ili gnječeno zrno ječma. U smešama za
tov svinja ječam povoljno utiče na kvalitet slanine koja je čvrsta i zrnasta. Sličan uticaj ima i na
kvalitet mlečne masti, a kasnije u procesu prerade na čvrstoću maslaca. Potpune smeše za ishranu
živine trebalo bi da sadrže manje ječma, jer veće količine ovog hraniva mogu izazvati probleme u
varenju.

Ovas sadrži oko 8,5% svarljivih proteina i nešto više masti u odnosu na kukuruz (4,55,0%). Za njega se
kaže da je voluminozni koncentrat jer ima oko 11% sirove celuloze, a plevice učestvuju u ukupnoj masi
zrna sa 30-50%.

39. Nabrojati I navesti osnovne karakteristike zrnevlja leguminoza u ishrani domaćih životinja (za
koje vrste I kategorije domaćih zivotinja se koriste)?

U ovu grupu hraniva ubrajaju se zrna stočnog graška, grahorice, boba, soje i drugih leguminoza. Ona
nadoknađuju nedostatak prethodne grupe koncentrovanih hraniva. To su, pre svega, proteinska
hraniva biljnog porekla, jer sadrže 20 do 40% proteina visoke svarljivosti.

Upotrebljava se usitnjeno zrno leguminoza, posebno soje, kao sastavni deo smeše za sve kategorije
goveda.

Zrno leguminoza sadrži neke štetne i otrovne alkaloide koje je neophodno odstraniti ili razložiti što
se postiže jednim od postupaka termičke obrade.

Obroci za ishranu stoke češće sadrže sporedne proizvode industrije ulja, kao što su uljane sačme i
pogače, a znatno ređe seme suncokreta, lana, konoplje i soje.

40. Nabrojati I navesti osnovne karakteristike sporednih proizvoda mlinske indrustrije u ishrani
domaćih životinja (za koje vrste I kategorije domaćih zivotinja se koriste)?

Mekinje ostaju posle odvajanja brašna i krupice. Sastavljene su od omotača zrna ili ljuske i dela
endosperma. Kvalitet i hranljiva vrednost mekinja zavisi od odnosa komponenata, vrste sirovine i
mlevenja. Mekinje sa više ljuske imaju visoko učešće celuloze, proteina i mineralnih materija. Mekinje
su veoma dobro hranivo za ishranu svih vrsta i kategorija stoke, ali je njihovo učešće u obrocima
različito. One su vrlo ukusna hrana za krave muzare, podmladak, priplodne i bremenite životinje.

Stočno brašno se dobije mlevenjem i preradom celog zrna različitih vrsta žita. To znači da sadrži
omotač, endosperm i klicu. Učešće ljuske u stočnom brašnu je manje nego u mekinjama (manje od
50%). Energetska vrednost stočnog brašna je veća, dok je udeo celuloze i mineralnih materija manji
nego u mekinjama dobijenih od iste sorte žitarica. Najčešće se daju svinjama, teladima i živini.
 STOCARSTVO II KOLOKVIJUM

41. Nabrojati I navesti osnovne karakteristike sporednih proizvoda industrije šećera u ishrani
domaćih životinja (za koje vrste I kategorije domaćih zivotinja se koriste)?

Sveži rezanci su visoko vlažno hranivo u kome ima do 90% vode. Koriste se u ishrani stoke kraće
vreme jer se lako kvare. Tovna goveda mogu dnevno konzumirati 50-80, a muzne krave do 25 kg
svežih rezanaca.

Kiseli rezanci su silirano voluminozno hranivo. Stoci se mogu davati tokom cele godine. Tovnim
govedima se daju do 40, kravama muzarama 15-30, ovcama do 2 kg dnevno. Sveži ili silirani rezanci
čine voluminozni ili osnovni deo obroka za ishranu goveda

Suvi rezanci se dobijaju veštačkim sušenjem svežih. Oni mogu biti u obliku briketa, peleta i u rasutom
stanju. Suvi rezanci su koncentrovano ugljenohidratno hranivo. Najčešće su sastavni deo krmne smeše
ili čine dopunski deo obroka za goveda u kombinaciji sa silažom i senom. Ukus i miris rezanaca se
može poboljšati dodavanjem melase. Zbog sadržaja pektinskih materija suvi rezanci bubre i upijaju
dosta vode. Upravo zbog toga se moraju kvasiti ili samleti.

Melasa je gusti, mrki, sirupasti ostatak posle prerade šećerne repe. Ima više od 50% šećera, nešto više
mineralnih materija (uglavnom K). Proteini nemaju esencijalnih aminokiselina jer je najveći deo azota
u vidu amida i nitrata. Melasa sadrži i neke vitamine B grupe. Može se upotrebiti kao sastavni deo
smeše, dodatak kabastoj hrani, za poboljšanje ukusa grubih voluminoznih hraniva, pri peletiranju, kao
dodatak leguminozama pri siliranju, itd.

Goveda mogu dnevno konzumirati do 2 kg, ovce do 0,3 kg, svinje 0,3kg/100 kg telesne mase. U
smešama za ishranu svinja i živine može se uključiti do 6, a u smešama za goveda i do 10%.

42. Nabrojati I navesti osnovne karakteristike sporednih proizvoda industrije ulja u ishrani
domaćih životinja (za koje vrste I kategorije domaćih zivotinja se koriste)?

Sojina sačma je najkvalitetnije proteinsko hranivo biljnog porekla. Kvalitet proteina se poboljšava
termičkom obradom (kuvanjem ili parenjem) sojinog testa. Istovremeno, inaktiviranjem
tripsin-inhibitora povećava se svarljivost proteina i iskorišćavanje aminokiselina.

Sojina sačma se koristi za ishranu svinja, živine, podmlatka goveda (telad i junad) i ovaca (jagnjad), a
manje se daje kravama muzarama.

Suncokretova sačma se najviše koristi u našoj zemlji, jer je suncokret najčešća uljarica u krmnoj bazi.
U zavisnosti od ljuštenja semena i udela ljuske, postoji sačma sa najmanjim sadržajem proteina i više
od 30% ljuske. Ona predstavlja voluminozno hranivo i koristi se u tovu goveda.

Sačma kikirikija (arašidova sačma) se u našim uslovima vrlo retko koristi za ishranu domaćih životinja
nego prethodne dve, prvenstveno zbog cene jer je isključivo uvoznog porekla. Sadržaj proteina varira
u zavisnosti da li se proizvodi od oljuštenog ili neoljuštenog semena, ali je najčešće sličan sojinoj sačmi

U ishrani stoke mogu se, takođe, upotrebljavati sačme i pogače lana, uljane repice, pamuka,
kukuruznih klica, maka, bundeve, konoplje i drugih uljanih biljaka.
 STOCARSTVO II KOLOKVIJUM

43. Nabrojati I navesti osnovne karakteristike sporednih proizvoda industrije piva I alkohola u
ishrani domaćih životinja (za koje vrste I kategorije domaćih zivotinja se koriste)?

Pivski kom se sastoji od ječmenog slada i zrna žita. Svež treber sadrži 75-80% vode i lako se kvari. U
ishrani životinja može se upotrebljavati kao svež, siliran ili sušen. Poznato je povoljno delovanje
svežeg koma na povećanje mlečnosti krava. Kravama se daje posle muže od 8-10 kg, tovnim govedima
10-20, svinjama do 3 kg trebera dnevno. Ne uključuje se u obrok podmlatka i bremenitih životinja.

Sladne klice čine klice zrna ječma korišćenog za proizvodnju slada. Zagrevanjem slada na
odgovarajućoj temperaturi prekida se rast klica. Količina proteina u suvoj materiji varira od 20-22%, a
jednu trećinu čine amidi. Ječmene sladne klice sadrže oko 14% celuloze i po energetskoj vrednosti su
slične mekinjama. Imaju prijatan miris, ali gorak ukus. Najčešće se upotrebljavaju za ishranu krava
muzara (do 3 kg dnevno). Imaju sposobnost bubrenja, te se pre upotrebe za ishranu životinja moraju
kvasiti.

Pivski kvasac sadrži kvaščeve gljivice koje su fermentisale pivsku masu. Svež pivski kvasac se lako kvari
zbog visokog učešća vode (86%). Sadrži oko 9% proteina. Sterilizacijom i sušenjem svežeg dobija se
suvi kvasac, hranivo sa 40-50% proteina dobre biološke vrednosti. Obzirom na kvalitet proteina, pivski
kvasac je sličan hranivima životinjskog porekla.

44. Nabrojati I navesti osnovne karakteristike sporednih proizvoda industrije skroba u ishrani
domaćih životinja (za koje vrste I kategorije domaćih zivotinja se koriste)?

Kukuruzna drozdina se sastoji od ljudski,belančevina (glutena) i dela skroba. Osušena drozdina ima
12-14% proteina, i dodaje se smešama za preživare (krave muzare,junice i goveda u tovu).
Kukuruzni gluten je koncentrovano hranivo sa 30-55% proteina male biološke vrednosti,zbog čega se
najčešće koristi u ishrani preživara. Gluten je bogat karotinom koji daje boju žumancetu jajeta i
potkožnom tkivu živine. Kalcijuma i fosfora nema dovoljno u kukuruznom glutenu i oni se moraju
nadoknaditi.
Kukuruzni gluten sa mekinjama se sastoji od glutena (deo endosperma),skroba i ljuski. U zavisnosti
od odnosa ovih komponenata hranivo ima do 25% proteina i 7% celuloze. Pretežno se koristi u ishrani
krava , tovnih goveda, ali i ostalih preživara.

45. Nabrojati I navesti osnovne karakteristike mleka I sporednih proizvoda prerade mleka u
ishrani domaćih životinja (za koje vrste I kategorije domaćih zivotinja se koriste)?

Kolostrum ili prvo mleko je nezamenljiva hrana za mladunčad u prvim danima posle rođenja. Ono se
razlikuje od punomasnog mleka po sastavu. Hemijski sastav kolostruma krava se stalno menja,tako
da se 4-6 dana posle teljenja moze govoriti o punomsanom mleku. Kolostrum je gusto
mleko,žućkaste boje i slatkastog ukusa. Upravo zbog toga kolostrum ima poseban značaj i ishrani
teladi,jagnjadi i ždrebadi,štiteći ih od bolesti. Mladunčad treba da posisa ili popije kolostrum u prvih
24-36 časova života. U slučajevima kada krava ugine,njenom teletu se daje kolostrum druge oteljene
krave u približno isto vreme.
Punomasno mleko se razlikuje po sastavu u zavisnosti od vrste domaćih životinja. Mleko krmače i
ovce sadrži 6,4 odnosno 5,7 belančevina, a kravlje samo oko 3,5%.
Obrano mleko sadrzi oko 0,1-0,3% mlečne masti i manje je energetske vrednosti od punomasnog.
Ono ima malo vitamina rastorljivih u mastima (A,D,E i K). Sveže obrano mleko ima oko 90% vode i 4%
proteina, bogato vitaminima B grupe. Koristi se u ishrani teladi, svinja i živine.
Obrano mleko u prahu ima olo 50% BEM-a (laktoze), 34% proteina i oko 8% mineralnih materija .
Obarno mleko u prahu rastvoreno u vodi odgovarajuće temperature može da služi za napajanje teladi.
 STOCARSTVO II KOLOKVIJUM

Mlaćenica je sporedni proizvod pri preradi maslaca iz pavlake. Suva materija sveže mlaćenice ima
3-3,5% proteina,3-3,6 laktoze,a osušena ima oko 33% proteina i 44 BEM-a.
Surutka nastaje pri preradi mleka u sir. Sveža surutka sadrži oko 7% SM i malo hranljivih materija.
Belančevina ima u neznatnoj količini, i to su uglavnom albumini i globulini.
Suva surutka se sve više proizvodi. Sadrzi oko 71% BEM-a,a pre svega laktoze, oko 12% proteina i
vitamina iz B grupe.

46. Nabrojati I navesti osnovne karakteristike sporednih proizvoda pri preradi ribe I mesa u ishrani
domaćih životinja (za koje vrste I kategorije domaćih zivotinja se koriste)?

Riblje brašno se dobija sušenjem ili mlevenjem celih riba,ribljeg mesa i pojedinih delova iz kojih je
izdvojeno ulje. Riblje brašno se proizvodi najčešće od ostataka sardele, skuše, tune i drugih vrsta.
Ukoliko se prerađuju cele ribe pri niskoj temperaturi tada je u brašnu visoko učešće belančevina oko
65%,vitamina A,D, riboflamina i B12. Standardizovano riblje brašno sadrži 55-66-65-70% proteina koji
su bogati lizinom,cistinom i drugim esecijalnim aminokiselinama. Kvalitetno brašno ima oko 5-7%
masti. Koristi se za ishranu mlađih kategorija,priplodih svinja i živine, a smeše mogu da sadrže 3-8%
ribljeg brašna.
Mesno brašno se dobija od ostataka mesa u klanicama i leševa životinja u kafilerijama. Postupak
proizvodnje mesnog brašna se sastoji u kuvanju, izdvajanju masti, sušenju, mlevenju i sterilizaciji
sirovine. Najkvalitetnije mesno brašno dobija se pri pravljenju supa od goveđeg mesa. Mesno brašno
ima 50-70% proteina cija je biološka vrednost od 74-77%. Proteini ovog hranljiva bogati su
aminokiselinama-lizin, cistin, metioni i triptofan. Suva materija mesnog brašna bogata je kalcijumom i
fosforom. Mesno brašno se dodaje smešama 3-5% za ishranu prasadi priplodnog podmlatka, svinja u
tovu i živine.
Brašno dobijeno od krvi je hranivo najbogatije belančevinama, kojih može biti oko 80%, ali je njihova
svarljivost niska i iznosi oko 60%. Proteini su bogati lizinom, a sadrže i metionin i cistin.

47. Navesti postupke koji se primenjuju pri pripremi hraniva za ishranu domaćih životinja?

Kabasta hraniva sa dugim i grubim stabljikama, kao i korenasta i krtolasta hranljiva najviše se seckaju.
Suva kabasta hraniva,kao sto su pleva, slama, kukuruzovina, seno i neka koncetrovana se kvase sa
hladnom vodom. Na taj način se omekšavaju suvi delovi, smanjuje opadanje lišća i prašnjavost i
poboljšava svarljivost.
Hemijska obrada se najčešće primenjuje kod grubih suvih hraniva. Ona je dosta složena, a omogućava
razaranje veze između celuloze, lignina i kutina. Hemijska obrada se obavlja pomoću NaOH i NH3 i
kreča. Svarljivost organske materije hrane se posle obrade povećava za 30-50%. Pored toga,ista
hraniva se mogu podvrgnuti kratkotrajnoj fermentaciji i kišeljenju.
Zrnasta hraniva, uljane pogače i klip kukuruza se: meljuju, prekrupljuju, drobe i gnječe. Životinje bolje
žvaću i koriste usitnjenu hranu.
U fabrikama stočne hrane obavlja se omašćivanje hrane pomoću raspršivača,kojima se mast ubacuje
u smeše.
Ukus hraniva se može poboljšati prženjem zrnasti hraniva. Miris i ukus hraniva se može poboljšati i
melasiranjem što se često radi kod peletiranja i briketiranja. U fabrikama stočne hrane obavlja se
ljuštenje zrnastih hraniva pomoću ljuštilica.
Zrna kukuruza i ovsa podvrgavaju se procesu mikronizacije u cilju dobijanja pahuljičastih proizvoda.
Štetne materije u nekim hranivima odstranuju se izluživanjem. Jedan od osnovnih postupaka za
poboljšanje ukusa, mirisa hrane, balansiranja i obogaćenja vrednosti proteina je mešanje hraniva.
Hraniva mogu biti u brašnastom stanju, ali se može obaviti peletiranje i briketiranje, tako da se dobiju
proizvodu u obliku valjčića ili cigala. Peleti su sitniji, a briketi su krupniji komadi hrane.

48. Nabrojati I navesti osnovne karakteristike proizvoda industrije (fabrika) stočne hrane?
 STOCARSTVO II KOLOKVIJUM

Fabrike stočne hrane proizvode kompletne smeše, dopunske smeše i premikse.

Kompletne ili potpune smese sadrže sve neophodne materije za pojedine vrste i kategorije stoke.
Predstavljaju obrok u celini.
Dopunske smeše sadrže proteine, vitamine i mineralne materije u visokoj koncetraciji.
Premiksi su sastavljeni od vitamina, mineralnih materija, aditiva i dr. Premiksi se dodaju kompletnim i
dopunskim smešama. Koriste se za sve vrste životinja.
Kvalitet smeša proizvedene smeše bi trebalo da ispunjavaju određene uslove kvaliteta. Njih reguliše
pravilnik o kvalitetu hrane hrane za životinje.
Na svakom pakovanju postoji deklaracija sa nizom informacija kao što su firma, naziv proizvoda,
datum proizvodje, hemijski sastav, količina vitamina, mineralnih materija, aditiva, namena, način
korišćenja smeše, rok trajanja i način čuvanja, neto masa.

49. Šta predstavlja i šta mora da sadrži obrok za ishranu domaćih životinja? Šta se podrazumeva
pod potrebama domaćih životinja u hranljivim materijama? Koji parametri se uzimaju u obzir
pri sastavljanju obroka?

Obrok je količina svih hraniva koje se daju životinji u toku 24h. On mora da sadrži sve neophodne
materije u određenoj količini i pravilnom međusobnom odnosu što zavisi od vrste i kategorije životinje,
nivoa proizvodnje, cene hraniva i dr činilaca. To znači da obrok mora biti izbalansiran.
Pri sastavljanju obroka mora se voditi računa o:
-potrebama životinja u energiji i hranljivim materijama u toku dana,
-vrsti i količini svakog hraniva,
-hranivima koja će se koristiti za balansiranje obroka
-nivou energije i hranljivim materijama iz različitih hraniva,
-obezbeđenostit tržišta hranivima i mogućnosti plasmana robe,
-načinu držanja i ishrani životinja, distribuciji hrane, broju hranjenja i dr.

50. Navesti karakteristike ishrane krava u laktaciji?

51. Navesti karakteristike ishrane zasušenih krava?

52. Navesti karakteristike ishrane teladi?

Prva hrana za telad je kolostrum. Sadržaj zaštitnih materija u kolostrumu se stalno menja tako da ih
24h posle teljenja ima samo 40-50%. Smanjuje se sposobnost resorpcije nepromenjenih gama
globulina u crevima teleta. Ishrana kolostrumom treba da počne 1 do 2h posle rođenja i obavlja se 3-5
puta u toku 24h. Punomasno mleko se zamenjuje regenerisanim u uzrastu teleta od 15 do 20 dana.
Zamene za mleko sadrže: obrano mleko, mast, vitamine, mineralne materije, antibiotike. Zamene za
mleko su u brašnastom obliku i rastvaraju se vodom u odnosu 1:8 ili 1:9. Posle 30-og dana uzrasta
teleta upotrebljavaju se za jedno napajanje u toku dana. Tele popije i do 12kg mleka. Povećanjem
količine mleka, postiže se i dnevni prirast. Ishrana se može obavljati sisanjem ili napajanjem pomoću
cucli. U drugoj nedelji života tele dobija seno i koncetrat po volji.

53. Navesti karakteristike ishrane junadi u tovu?

 STOCARSTVO II KOLOKVIJUM

54. Navesti karakteristike ishrane ovaca?

55. Navesti karakteristike ishrane svinja?

56. Navesti karakteristike ishrane živine?