Stocarstvo 2.

Kolokvijum
1.Kako se definise plodnost domacih zivotinja?Plodnost se moze definisati kao
sposobnost zivotinja da proizvode celije sposobne za oplodnju(gamete) i da se blagovremeno
oplodjavaju i radjaju normalne mladunce sposobne za zivot,te da tu sposobnost sto duze
zadrze.
2.Kako se moze procenjivati plodnost domacih zivotinja?Moze se procenjivati plodnost
jedinki(plotkinja i priplodnjaka) ili stada.
3.Na osnovu kojih pokazatelja se moze procenjivati reproduktivna sposobnost
krava?Reproduktivna sposobnost krava se moze proceniti na osnovu razlicitih pokazatelja
kao sto su:
1. Interval osemenjavanja
2. Servis period
3. Reprodukcioni ciklus ili medjutelidbeni interval
4.Sta je to interval osemenjavanja i koliko treba da bude optimalno trajanje ovog
parametra?interval osemenjavanja (INO) predstavlja vremenski period od teljenja do prve
inseminacije ili pripustanja.On se izrazava u danima i prvi je pokazatelj reproduktivne
sposobnosti.Prosecne vrednosti ovog parametra trebalo bi da budu u intervalu od 60 do 80
dana.
5.Sta je to servis period i koliko treba da bude optimalno trajanje ovog parametra?
Servis period (SP) je vremenski period od teljenja do uspesne oplodnje.Pozeljno je da on traje
od 60 do 90 dana.
6.Sta je to reprodukcioni ciklus (RC),iz kojih perioda se sastoji i koliko treba da
bude optimalno trajanje ovog parametra?Reprodukcioni ciklus (RC) ili medjutelidbeni
interval predstavlja vremenski period izmedju dva uzastopna teljenja.Njega cine servis period
i bremenitost (RC=SP+B).Na variranje reprodukcionog ciklusa utice pre svega servis
period.To je osobina sa sirokim intervalom variranja,za razliku od bremenitosti koja ima malu
fenotipsku varijabilnost.Reprodukcioni ciklus krava varira od 350 do 400 i vise dana.U
zapatima sa dobrom plodnoscu RC varira u intervalu od 365 do 380 dana.Smatra se da su
visokomlecne krave dobre plodnosti ukoliko RC kod njih varira od 380 do 410 dana.
7.Sta je to efektivna plodnost (EP),kako se izracunava i u kom intervalu treba da
se krece vrednost ovog parametra?Efektivna plodnost predstavlja relativan odnos broja
dana u godini i reprodukcionog ciklusa,izracunava se primenom sledeceg
obrasca:EP=(365/RC)x100.Vrednosti ovog parametra bi trebalo da se krecu izmedju 90 do
105%.
8.Sta je to plodnost krava u toku iskoriscavanja i kako se izracunava ovaj
parametar? Plodnost krava u toku iskoriscavanja(PKpz) se izracunava tako sto se vremenski
period u danima od prvog (SKlt) do poslednjeg (SKnt) podeli sa brojem teljenja umanjenim za
jedan (n-1):PKpz=SKnt-SKlt/n-1.
9.Na osnovu kojih pokazatelja se procenjuje plodnost bikova?Veoma je vazno da se
redovno i pouzdano procenjuje plodnost bikova bez obzira da li se koriste za parenje ili

proizvodnju sperme odnosno osemenjavanje.Plodnost bikova se ocenjuje na osnovu sledecih

pokazatelja:
1. Test nepovadjanja plotkinja(TNP)
2. Bremenitost posle prvog osemenjavanja
3. Indeks osemenjavanja(IO)
10.Sta je to test nepovadjanja plotkinja i koje vrednosti ovog parametra
reprezentuju dobru,zadovoljavajucu i losu plodnost bikova?Test nepovadjanja
plotkinja(TNP) pokazuje relativni broj krava i junica koje nisu ispoljile estrus(nisu povadjale)
posle prve inseminacije.Test nepovadjanja plotkinja se sprovodi 30,60 i 90 dana posle
inseminacije.Tacnost testa zavisi od broja plodkinja koje se ispituju.Tacnost testa je mala ako
se on sprovodi na 50 plotkinja koje se gaje u razlicitim uslovima.Na vecem broju plotkinja,30.
Dana posle inseminacije,dobre rezultate plodnosti pokazuju vrednosti TNP vece od
70%.uporedjivanje nalaza rektalnog pregleda 90. Dana posle inseminacije sa rezultatima
ispod 10%.Vrednost TNP ispod 60% ukazuje na pogorsanje plodnosti u zapatu.Ovim testom
se moze procenjivati plodnost priplodnjaka i zapata u celini.
11.Sta je to bremenitost posle prvog osemenjavanja i koje vrednosti ovog
parametra reprezentuju veoma dobru,dobru i nezadovoljavajucu plodnost bikova?
Bremenitost posle prvog osemenjavanja predstavlja relativan broj bremenitih (steonih)
plotkinja (krava i junica) posle prvog osemenjavanja.Ovaj pokazatelj plodnosti se utvrdjuje do
90. Dana posle inseminacije.Plodnost bika je veoma dobra,dobra i nezadovoljavajuca ukoliko
je procenat bremenitih plotkinja posle prvog osemenjavanja veci od 60(veoma dobra),5060(dobra) i manji od 50%(nezadovoljavajuca) respektivno.Procenat bremenitih junica je za
oko 10% veci nego krava posle prvog osemenjavanja.Negativna strana ovog pokazatelja je u
tome sto ne daje objektivnu ocenu plodnosti zapata.Odnosno,na osnovu njega se ne moze
videti koliko dugo plotkinje nisu ispoljile estrus.Ovaj pokazatelj se moze koristiti za
ocenjivanje plodnosti bikova,zapata i kvalitet rada osemenjivaca.
12.Sta je to indeks osemenjivanja i koje vrednosti ovog parametra reprezentuju
dobru,veoma dobru i nezadovoljavajucu plodnost bikova?Indeks osemenjavanja(IO)
pokazuje koliko je prosecno osemenjivanja izvrseno semenom odredjenog priplodnjaka po
steonoj plotkinji.Ovaj parametar ima komparativan znacaj i moze se primenjivati samo u
istim odgajivackim uslovima i pri osemenjavanju veceg broja plotkinja(150-200
grla).Izracunava se tako sto se broj svih osemenjavanja krava (BOSK) podeli sa brojem
steonih krava (BSK):IO=BOSK/BSK.Indeks osemenjavanja kod bikova sa veoma dobrom
plodnoscu ne prelazi vrednost 1,6 sto odgovara 60% gravidnosti posle prvog
osemenjavanja.Indeks osemenjavanja do 1,9 ukazuje na dobru plodnost,a indeks veci od 1,9
oznacava narusenu plodnost,sto podrazumeva da je steonost po prvoj inseminaciji manja od
50%.
13.Sta je to natalitet krava,kako se izracunava i koje vrednosti ovog parametra
predstavljaju odlicnu,vrlo dobru,zadovoljavajucu i nezadovoljavajucu plodnost
zapata?Natalitet krava (NK) predstavlja broj zivo rodjene teladi od 100 krava za godinu
dana.to znaci da se pri utvrdjivanju ovog pokazatelja plodnosti ne uzimaju u obzir oteljene
junice,odnosno prvotelke.Utvrdjuje se radi analize plodnosti zapata po obrascu:NK=Broj
zivorodjene teladi od krava/Prosecan broj krava x 100 .Vrednosti NK vece od 90% su
odlicne,od 86-90 su vrlo dobre,od 81-85 su zadovoljavajuce i manje od 80 su
nezadovoljavajuce za plodnost zapata.

14.Sta se podrazumeva pod remontom zapata,od cega zavisi njegov intezitet i

kako se izracunava procenat zamene?Pod remontom se podrazumeva obnova
zapata(stada).Kojim intezitetom ce se obavljati obnavljanje zapata,zavisi pre svega,od
prosecne starosti krava pri izlucenju iz priploda i njihovog uzrasta pri prvom teljenju.Period
od prvog teljenja do izlucenja,naziva se produktivnim zivotom krave(PZ).Ukoliko je
produktivni zivot krave duzi,utoliko ce intezitet obnove stada biti manji,sto pruza mogucnost
stroze selekcije.Relativan broj izlucenih krava iz zapata u toku godine,naziva se procentom
zamene(Z).On se izracunava na taj nacin sto se relativna velicina zapata oznacena sa 100%
podeli sa prosecnim produktivnim zivotom krava:Z=100/PZ
15.Sta je to remontni procenat i kako se izracunava ovaj parametar?Remontni
procenat (R) predstavlja odnos izmedju procenta zamene (Z) i prosecnog broja zenske teladi
po kravi godisnje (Zt=0,5NK/100):R=Z/Zt
16.Koji su to najvazniji pokazatelji reproduktivne sposobnosti krmaca?Najvazniji
pokazatelji reproduktivne sposobnosti krmaca su:
1.
2.
3.
4.
5.

Procenat koncepcije i prasenja

Velicina legla pri rodjenju i zalucenju
Trajanje reprodukcionog ciklusa odnosno broj legala po krmaci godisnje
Godisnja proizvodnost krmaca
Proizvodnost krmaca u toku iskoriscavanja

17.Kako se iskazuje godisnja produktivnost krmaca,od cega ona zavisi i kako moze
da se poveca?Godisnja produktivnost krmace se najcesce iskazuje brojem odgajene
prasadi(20-25) i brojem prasenja(2,2-2,4) u toku godine.Godisnja produktivnost najvise zavisi
od duzine trajanja reprodukcionog ciklusa i od velicine legla.Skracivanjem RC (i to SP) u
poboljsanim uslovima odgajivanja i primeni dobrih odgajivacko-selekcijskih mera koje se
ogledaju u povecanju velicine legla moze se povecati godisnja produktivnost krmace,koja se
ogleda u vecem broju prasenja i vecem broju odgajene prasadi u toku godine.
18.Koji su to najvazniji pokazatelji plodnosti ovaca?Kakvi rezultati plodnosti se
ostvaruju kod ovaca kombinovanog tipa?Najvazniji pokazatelji plodnosti ovaca su:
1.
2.
3.
4.
5.

Broj ili procenat ojagnjene jagnjadi od 100 ovaca

Broj ili procenat mrtvorodjene jagnjadi od 100 ovaca
Broj ili procenat zivorodjene jagnjadi od 100 ovaca
Broj ili procenat odgajene jagnjadi od 100 ovaca
Procenat ojagnjenih i neojagnjenih ovaca

Kod ovaca kombinovanog tipa se ostvaruje plodnost u intervalu od 90 do 130% (90-130

jagnjadi/100 ovaca ili 0,9-1,3 jagnjeta/ovci).
19.Kako se izrazava potencijalna plodnost zivine i kako se ona ispituje?Sta se
smatra parametrom prave plodnosti u zivinarstvu?Potencijalna plodnost zivine se
izrazava brojem snesenih jaja za odredjeni vremenski period (nedelja,mesec,godina).Nosivost
se ispituje preko kontrolnih gnezda.Parametrom prave plodnosti u zivinarstvu se smatraju
inkubaciona sposobnost jaja(% inkubiranih jaja) i procenat izlezenih pilica.
20.Objasniti dinamiku nosenja jaja kod kokosi i ilustrovati primerom?Kokoske nose
jaja u serijama.Posle serije nastupa vreme odmora ili pauze(jedan ili vise dana).Serija nosenja
i pauza cine ciklus.Nosivost je veca kada kokos snese vise jaja u jednoj seriji,a pauza traje

krace.Na primer,ukoliko jedna nosilja u seriji snese 4 jaja i ima pauzu 1 dan a druga snese 3
jaja i ima pauzu 2 dana,tada se u proizvodnom ciklusu od 365 dana moze ocekivati da prva
snese 292 a druga 219 jaja.

POZNAVANJE HRANIVA KOJA SE KORISTE ZA ISHRANU DOMACIH

ZIVOTINJA
1.Sta se podrazumeva pod stocnom hranom?Koliko u ukupnim troskovima
stocarske proizvodnje ucestvuju troskovi ishrane?Koji su to kriterijumi za podelu
hraniva?Pod stocnom hranom podrazumevaju se proizvodi biljnog,zivotinjskog,mineralnog ili
sintetickog porekla koji treba da podmire potrebe zivotinja u energiji,proteinima,mineralnim
materijama,vitaminima I drugim sastojcima.U ishrani stoke najcesce se kombinuje vise
hraniva u obroku kako bi se podmirile uzdrzne I proizvodne potrebe zivotinja.Smatra se da u
stocarskoj proizvodnji 50 do 70% ukupnih troskova cine troskovi ishrane stoke.To ukazuje na
potrebu poznavanja hranljive vrednosti svakog hraniva.tocna hraniva se mogu podeliti prema
poreklu,hemijskom sastavu I energetskoj vrednosti.Svaka od klasifikacija ili podela ima svoje
prednosti I nedostatke,te se sve one medjusobno kombinuju.

2.Prikazati klasifikaciju stocne hrane I posebno prikazati klasifikaciju hraniva

biljnog porekla?
1.
2.
3.
4.
5.

Hraniva biljnog porekla

Hraniva zivotinjskog (animalnog) porekla
Mineralna hraniva
Dodaci stocnoj hrani
Industrijski proizvedene krmne smese
1.Hraniva biljnog porekla

1.Kabasta hraniva
Zelena hraniva(sa pasnjaka I livada,sa oranica,ostala zelena hraniva)
Suva kabasta hraniva(seno I ostala gruba hraniva)
Silaza I senaza
Socna hraniva(korenasta,krtolasta I ostala)
2.Koncentrovana hraniva
Zrnasta hraniva(zrnevlje zitarica,zrnevlje leguminoza,ostala zrnasta hraniva)
3.Sporedni proizvodi industrije
Mlinske industrije,industrije ulja,industrije secera,industrije alkohola,industrije skroba,prerade
voca I povrca,ostalih industrija.
3.Od kojih faktora zavisi sastav I hranljiva vrednost hraniva?Na sastav I hranljivu
vrednost hraniva uticu razliciti faktori kao sto su:

1.
2.
3.
4.

Zemljiste,djubrenje,klima I primena agrotehnickih mera

Botanicki sastav I sorta biljnih kultura
Starost biljaka,vreme setve,kosidbe ili zetve
Nacin spremanja,trajanje skladistenja I iskoriscavanje hrane

4.Sta su to travnjaci I kako se dele?U kom delu godine se koristi zelena masa sa
pasnjaka?Travnjaci su povrsine koje su trajno ili u toku vise uzastopnih godina obrasle
razlicitim biljnim vrstama,a mogu se kositi ili koristiti za napasanje stoke.Dele se na pasnjake
I livade.Zelena masa sa pasnjaka se koristi u period od aprila do novembra.
5.Navesti I objasniti nacine iskoriscavanja pasnjaka? Razlikuju se tri nacina
iskoriscavanja pasnjaka:slobodno,poluslobodno I pregonsko.Slobodno napasanje stoke na
pasnjaku je najstariji I najlosiji nacin iskoriscavanja.Stoka se krece po celom pasnjaku I bira
najbolju travu.Kod poluslobodnog iskoriscavanja zivotinje se zadrzavaju na odredjenoj
povrsini dok ne popasu travu,a zatim prelaze na drugi deo.Najbolji nacin je pregonsko
napasanje stoke.ovaj nacin ima niz prednosti I sa stanovista iskoriscavanja pasnjaka,brzine
regeneracije trava,stepena gazenja I unistavanja biljaka.Povrsina pasnjaka se podeli na
odgovarajuci broj parcela ili pregona.Zivotinje se zadrzavaju na jednom pregonu dok ne
popasu travnu masu,a zatim prelaze na drugi.Redosled ispase treba menjati kako bi se
sprecilo prenosenje semena istih korovskih biljaka.
6.Za koje vrste I kategorije domacih zivotinja zelena masa sa pasnjaka moze da
bude osnova obroka ili jedina hrana?Navesti u kojim kolicinama dnevno po grlu?
Zelena masa ima znacajnu ulogu u ishrani goveda.U zavisnosti od kvaliteta ona moze ciniti
osnovu obroka ili jedinu hranu krava,priplodnih junica,junadi u tovu,jalovih ovaca,ovaca u
prve dve trecine bremenitosti.U ishrani goveda efekti koriscenja zelene mase su veci nego
konzervisane u vidu sena I silaze.Ukoliko je pasa dobrog kvaliteta krave mogu podmiriti
potrebe za proizvodnju 20-22kg mleka,a junad u tovu ostvariti dnevni prirast od 580 do
1000g.Dnevne potrebe zelene mase po grlu iznose 2-4% SM hrane izracunate na 100kg
telesne mase.Krave muzare dnevno mogu konzumirati do 70kg zelene mase kada je ona
jedino hranivo u obroku.Junad starija od 12 meseci mogu dnevno konzumirati 35-45kg zelene
mase sa pasnjaka,bremenite ovce do 10,a dojne od 10-15kg zelene mase.
7.Nabrojati najcesce krmne kulture?Koje su najkvalitetnije I kakve su njihove
najvaznije karakteristike?Najcesce krmne kulture koje se koriste u ishrani stoke
su:lucerka,crvena detelina,zeleni kukuruz,sirak,jednogodisnje
leguminoze(grasak,grahorica),uljana repica I stocni kelj.
Leguminoze su najkvalitetnija voluminozna hraniva bogata proteinima dobrog kvaliteta
koji zadovoljavaju potrebe krava muzara,junad u tovu,ovaca I konja.Ova hraniva se mogu
delimicno koristiti u ishrani svinja I zivine.Leguminoze sadrze dosta mineralnih
materija,narocito kalcijuma,ali I vitamina(karotina,niacin,B2,E,D).One se upotrebljavaju za
proizvodnju visoko kvalitetnog sena I silaze.Povoljno uticu na plodnost zemljista zbog
mogucnosti azotofiksacije.Prema statistickim podacima,od ukupnih povrsina zasejanih
krmnim biljem,pod leguminozama je oko 75%.U ishrani stoke leguminoze se mogu koristiti
kao zelena hrana,seno,silaza I senaza.Zelena masa leguminoza u toku rane faze razvica,a
narocito ukoliko je vlazna od kise ili rose,moze izazvati nadun kod goveda I ostalih
prezivara.Leguminoze u kombinaciji sa zrnevljem zitarica podmiruju potrebe zivotinja za
proizvodnju mesa I mleka.

8.Nabrojati osnovne karakteristike lucerke I kolicine sveze lucerke koja se daje

razlicitim vrstama I kategorijama domacih zivotinja?Lucerka je veoma kvalitetno
proteinsko biljno hranivo.Sa povecanjem lisne mase lucerke povecava se udeo protein u
suvoj materiji.Sadrzaj protein se menja u zavisnosti od faze razvica biljaka,tako da je u vreme
pre pupoljenja veci nego u punom cvetanju.Kako se sa starenjem biljaka smanjuje sadrzaj
protein,tako se povecava ucesce celuloze.Odnos hranljivih materija u lucerki je uzan,a to
znaci da je dobra za ishranu mladih grla.Kravama se dnevno daje 20-25,podmlatku 5 do
20,priplodnim I tovnim svinjama 7-11 I ovcama 2-4 kg lucerke.