03.

PROCENA EKSTERIJERA DOMAIH IVOTINJA

Procena eksterijera domaih ivotinja predstavlja jedan od izvora podataka koji se koristi prilikom utvrivanja njihove priplodne vrednosti. Vri se: posmatranjem i ocenom od oka, merenjem osnovnih telesnih dimenzija, i (eventualno) fotografisanjem.

Prilikom procene eksterijera osnovno je da se to preciznije procene pojedini delovi tela, a nakon toga i telo u celini, a ne samo da se pronalaze i strogo ocenjuju eventualni nedostaci. Ovo je veoma bitno, jer se esto deava da su pojednine greke ublaene, a ponekad i potpuno kompenzovane nekim drugim prednostima u grai tela. Estetske i funkcionlane greke. Nasledne i nenasledne greke.

NEDOSTATAK Dug slabinski deo lea Uska karlica

KOMPENZACIJA Vea irina slabina Dua crevna kost

Kraa butna kost

Kraa ramena kost

Dua potkolenica
Dua podlaktica

PRIPREMA I IZVOENJE PROCENE EKSTRIJERA (1)

Procenjivanje eksterijera domaih ivotinja izvodi se na: unapred pripremljenom i, po mogustvu, otvorenom prostoru; teren - ravan, bez nagiba i prostran, tako da omoguava ivotinjama da zauzmu prirodan stav; tlo ne bi trebalo da bude ni suvie tvrdo (kamenito ili od betona), ni suvie mekano u kome e ivotinja propadati papcima, tj. kopitama - najbolje je da je teren od nabijene zemlje ili obrastao niskom travom.

PRIPREMA I IZVOENJE PROCENE EKSTRIJERA (2)

Grlo se nalazi u prirodnom stavu ako se ravnomerno oslanja na sve etiri noge, pri emu su mu noge tako postavljene da ako: ivotinju gledamo spreda prednja leva skoro pokriva zadnju levu, a prednja desna zadnju desnu nogu, ili ako ivotinju posmatramo sa (npr.) leve strane prednja leva noga treba da pokriva prednju desnu, a zadnja leva zadnju desnu nogu.

PRIRODAN STAV

NEPRAVILAN POLOAJ

PRIPREMA I IZVOENJE PROCENE EKSTRIJERA (3)

Grla se prvo, posmatrajui sa svih strana, procenjuju u celini u cilju odreivanja okvira i skladnosti grae, a potom se odreenim redom procenjuje deo po deo tela, utvruju se meusobni odnosi pojedinih delova, kao i kompenzovanost eventualnih eksterijernih nedostataka. ivotinje se prvo procenjuju u mirovanju, a zatim u kretanju od i ka procenjivau. Cilj je da se procene hodovi, kao i da se uoi odraz eventualnih nedostataka na kretanje ivotinje

Pre nego to se pone sa procenjivanjem pojedinih delova tela ivotinje, neophodno je da se grlo oceni u celini. Prilikom te procene u obzir se uzima veliina i graa skeleta, koji ujedno predstavlja i osnov za dalju procenu eksterijera, razvijenost i povezanost pojedinih njegovih delova, kao i oblik i graa zglobova, kopita ili papaka, razvijenost miia i tetiva i na kraju pravilnost stavova i kretanje ivotinje.

Procenjujui kostur ivotinje dobija se utisak o njenom okviru ili formatu, tj. o odnosu izmeu visine i duine. Prema okviru, sve domae ivotinje se dele na:

1. ivotinje VELIKOG OKVIRA takve ivotinje su visoke i duge, pri emu je duina trupa vea od visine grebena.

2. ivotinje MALOG OKVIRA takve ivotinje su niske i kratke, sa priblino jednakom duinom tela i visinom grebena.

Prilikom procene opteg izgleda ivotinje treba da se vodi rauna i o njenoj harmoninosti, tj. o skladnosti pojedinih delova tela. Tako npr., razvijenost prednjeg dela trupa treba da je u skladu sa zadnjim delom, a visine nogu u skladu sa visinom grebena. Pojedinani delovi trupa treba da su meusobno povezani sa dovoljno miia. Grudni ko treba da je dovoljno dubok, dug i irok. Stroije treba da se cene visokonoge ivotinje sa plitkim i uzanim grudima, jer takve ivotinje slabo iskoriavaju hranu, slabo se tove i daju relativno male prinose mesa.

Prilikom procene opte razvijenosti i izgleda grla vodi se rauna i o tome da ivotinje poseduju sve znaajnije rasne karakteristike, kao i to da su im dobro izraene sekundarne polne karakteristike. Formalizam u stoarstvu

SEKUNDARNE POLNE KARAKTERISTIKE

Sekundarne polne karakteristike: Mujaka enki

Kraa i ira glava, razvijeniji rogovi, jai onjaci (kod vrsta koje imaju te zube: konji, svinje i psi).

Jai kotani i miini sistem.

Snaniji prednji deo tela (naroito grudi i vrat). Dua i gua dlaka (razvijenija i jaa griva kod pastuva, brada kod jareva ili vea kovrdavost dlaka na elu bikova), razvijenija kresta, itd.

ivahniji temperament.

Dua i ua glava, dui i tanji vrat, dui i tanji rogovi.

Finiji i neniji kostur. Relativno ira karlica.

Mirniji temperament.

Prilikom procene eksterijera domaih ivotinja treba da se vodi rauna i o tzv. TIPU IVOTINJE.
Pod tipom se podrazumeva ivi model ivotinje, koji prema svom spoljanjem izgledu, konstituciji i proizvodnim osobinama u potpunosti odgovara nameni za koju se gaji. U okviru razliitih vrsta domaih ivotinja razlikujemo sledee tipove:

GOVEDA: tip za proizvodnju mleka, tip za proizvodnju mesa, kombinovani tip, radni tip, i tip za borbu. KONJI: radni tip, tip za trke, i tip za kas. OVCE: tip za proizvodnju vune, tip za proizvodnju vune i mesa, tip za proizvodnju vune i mleka, tip za proizvodnju mesa, tip za proizvodnju mesa i loja, tip za proizvodnju mleka, tip trojnih kombinovanih sposobnosti, tip visokoplodnih ovaca i ovaca za proizvodnju koica, i tip za proizvodnju krzna.

KOZE: tip za proizvodnju mleka, tip za proizvodnju mesa, tip za proizvodnju mleka, mesa i kostreti (kozja dlaka), tip za proizvodnju kostreti, tip za proizvodnju koica i kostreti, i tip za proizvodnju puha (kozja vuna)
SVINJE: tip za proizvodnju mesa, i tip za proizvodnju mesa i masti; (ranije je postojao i tip samo za proizvodnju masti) IVINA: tip za proizvodnju jaja, tip za proizvodnju mesa, kombinovani tip, i borci

Da bi se grla istog tipa mogla meusobno uporeivati neophodno je da postoji STANDARD za odreenu rasu ili odreeni proizvodni tip.
Standard jedne rase predstavlja verodostojan opis idealnog rasnog tipa koji u potpunosti odgovara postavljenom odgajivakom pravcu. Standard odreene rase utvruje se na osnovu proseka najvanijih morfolokih, proizvodnih i reproduktivnih pokazatelja izmerenih na dovoljno velikom uzorku potpuno razvijenih, prosenih i tipinih grla te rase. Rasni standardi su dinamine prirode, tj. podloni su promenama koje se deavaju tokom vremena i koje nastaju kao rezultat sprovoenja odreenog selekcijskog rada.

KARAKTERISTIKE EKSTERIJERA
Nakon zavrene procene opteg izgleda grla pristupa se proceni pojedinih delova tela, i to sledeim redom: 1. Glava, 2. Vrat, 3. Trup (greben, lea, slabine, krsta, sapi, rep, grudi, trbuh, vime), 4. Ekstremiteti, 5. Stavovi i hodovi, i 6. Koa i dlaka.

PROCENA GLAVE (1)

OSNOVU ZA PROCENU GLAVE INI KOTANA GRAA LOBANJE.

Prema veliini glave, izgledu i pojedinim delovima moe se proceniti: plemenitost grla, tip konstitucije, zdravstveno stanje, pol i rasna pripadnost, vreme dozrevanja, graa kostura, temperament itd.

PROCENA GLAVE (2)

ivotinje sa velikom i tekom glavom i debelom koom imaju i grub kostur, dok je plemenita glava sa jasno ocrtanim kotanim izratajima i tankom koom svojstvena plemenitim rasama. Ranostasne ivotinje imaju kratku i iroku, a kasnostasne dugu i uzanu glavu. ivotinje dobrog zdravlja i temperamenta imaju ivahne i bistre oi i pokretljive ui.

PROCENA GLAVE (3)

Oblik glave, razmak izmeu linog (facijalnog) i eono-modanog (frontalnocerebralnog) dela lobanje, oblik gornje i donje vilice i profilna linija variraju izmeu razliitih vrsta i rasa domaih ivotinja. Zajedniko za sve je da se pri proceni glave trai da ona bude skladne i harmonine grae, sa jasnim rasnim karakteristikama i odlikama pripadajueg tipa, kao i da je dobro spojena sa vratom.

PROCENA GLAVE (4)

Profilna linija varira od prave, neznatno ugnute (konkavan profil) ili ispupene (konveksan profil) u eonom delu, do manje ili vie prelomljene. Ui na glavi mogu da budu uspravne, poluklopave ili klopave (velike razlike postoje izmeu pojedinih rasa ovaca, koza, svinja, pasa i, naroito, kunia). U zavisnosti od vrste i rase na glavi mogu, ali i ne moraju da se nalaze rogovi. utost, tj. odsustvo rogova moe da bude polno uslovljena, ali i rasna karakteristika. Kao rasna karakterisitka se kod ovaca uzima i obraslost glave vunom.

Profilna linija i oblik glave kod razliitih vrsta domaih ivotinja

Profilna linija i oblik glave kod konja

Poloaj uiju kod razliitih vrsta domaih ivotinja

Poloaj i oblik rogova kod razliitih vrsta domaih ivotinja

PROCENA VRATA (1)

PROCENA VRATA SE VRI U ODNOSU NA NJEGOVU IRINU I DUINU. Vrat treba da je pravilno nasaen i dobro vezan sa grudnim koem s jedne i sa glavom s druge strane. Prelaz izmeu vrata i grudnog koa treba da je postepen, a nikako otar to odslikava slabu razvijenost miia. Mujaci i ranozrelije ivotinje odlikuju se kraim i neto debljim vratom. Ako goveda, svinje ili ovce imaju duge i uske vratove smatra se da loe iskoriavaju hranu. Kod tovnih rasa goveda, kao i kod ovaca i svinja trai se da miine partije vrata budu dobro razvijene, dok duina i poloaj vrata kod konja ima znatnu ulogu u mehanici kretanja.

Razliite dimenzije vrata kod konja

Profilna linija i poloaj vrata kod konja i goveda

PROCENA TRUPA
Prilikom procene trupa kod domaih ivotinja, posebno se procenjuju: greben, lea, slabine, krsta, sapi, rep, grudni ko, trbuh, i vime.

PROCENA TRUPA U CELINI VRI SE NA OSNOVU NJEGOVE DUBINE, IRINE I DUINE.

S gornje (dorzalne) strane trup je ogranien linijom koja ide od grebena do repa, a sa donje (ventralne) trbuhom.

PROCENA GREBENA
Greben sainjavaju vertikalni nastavci od II do VII lenog prljena, a kod konja od II do VIII. GREBEN SE PROCENJUJE PREMA DUINI I VISINI. Kod jahaih i tovarnih konja greben treba da bude dug i visok, dok je kod goveda, svinja i ovaca poeljno da bude irok i dobro zaobljen. Kod svih vrsta strogo se ceni nizak, kratak ili iljast greben. Ako su gornje ivice lopatica vee od vertikalnih nastavaka lenih prljenova, onda se javlja tzv. oluast greben, pri emu usled slabo razvijenih miia dolazi do stvaranja udubljenja na grebenu izmeu uzdignutih gornjih ivica lopatica

Pravilno razvijen greben

Oluast greben

Oluast greben

PROCENA LEA
Lea u UEM SMISLU ini deo od grebena do prvog slabinskog prljena, dok se u IREM SMISLU pod leima podrazumeva deo od grebena do poslednjeg slabinskog prljena. Kod ivotinja sa nejasno izraenim grebenom pod leima se podrazumeva deo od vrata do prvog krsnog prljena.

Poeljno je da su lea ravna, duga i iroka kod tovnih ivotinja i kratka kod radnih. RAVNA LEA imaju one ivotinje kod kojih se lena linija nalazi u istoj ravni sa horizontalnom linijom koja spaja oba kuka.

MANE LEA: Sedlasta ili ulegnuta lea (posledica loe ishrane, slabe kondicije, veeg broja partusa; strogo se ocenjuju).

MANE LEA: aranasta ili ispupena lea (posledica loe ishrane ili preranog poetka upotrebe u radu).

Uzana lea: Kada su boni izrataji prljenova kratki, rebra slabo zaobljena, i miii slabo razvijeni. Ako su vertikalni izrataji uz to jo i dugi, onda su lea otra ili krovasta.

Kod ivotinja sa dobro razvijenim miiima du kimenog stuba, javlja se iza grebena i u podruju slabina udubljenje po sredini lea.

Ulegnute

PROCENA SLABINA
SLABINE ili spoj su deo trupa od poslednjeg lenog (vertebrae thoracales) do prvog krsnog prljena (vertebrae sacrales). Spajaju karlicu, odnosno zadnji deo tela s prednjim i ine je 5-7 slabinskih prljenova (vertebrae lumbales).

Ravne

Treba da budu to krae i ire (naroito kod jahaih i tovarnih konja zbog tereta koji nose). Kod goveda, ovaca i svinja poeljne su duge i iroke slabine, jer se tu nalaze najkvalitetnije miine partije. Veliki nedostatak predstavljaju duge i uske slabine sa nedovoljno razvijenim miiima.

PROCENA SAPI (1)

SAPI su kaudalni deo trupa koji je sa gornje strane ogranien krsnom kosti (os sacrum), a sa donje karlicom (pelvis). KRSTA su deo od poslednjeg slabinskog (vertebrae lumbales) do prvog repnog prljena (vertebrae caudales). Treba da budu duga. Pregraenost ako su krsta via od grebena. KARLICU (pelvis) sainjavaju 3 karline kosti: crevna (os ilei), sednjana (os oschii) i stidna (os pubis).

Oblik i poloaj sapi naroito zavisi od razvijenosti i poloaja crevnih kostiju.

PROCENA SAPI (2)

Sapi treba da budu duge, iroke i prostrane, priblino podjednake irine kako u kukovima, tako i butnim zglobovima. Kod radnih ivotinja (konji i druge vrste domaih ivotinja) sapi se procenju sa gledita mehanike pokreta, a kod drugih proizvodnih tipova s gledita proizvodnje mesa, obzirom da su u tom delu tela razvijene najkvalitetnije miine partije.

crevna (os ilei)

sednjana (os oschii)

stidna (os pubis)

RAVNE SAPI

HORIZONTALNE SAPI

STRME SAPI

Prema OBLIKU sapi mogu biti: Ravne. Krsna kost je blago nagnuta unatrag, a crevne i sednjane kosti su duge i neto kose. Horizontalne. Krsna kost je vodoravna, pa ak i malo uzdignuta, dok su crevne i sednjane kratke i priblino horizontalne. Oble ili ovalne. Kukovi su sputeni, crevne kosti duge, a sapi sa razvijenom muskulaturom. Magaree. Vertikalni nastavci krsnih prljenova su znatno vii od kvrga crevnih kostiju, krsna kost je sputena unatrag, a koren repa visoko nasaen. Kose ili strme (krovaste). I krsna i karline kosti su strmo poloene unatrag (rasna osobina hladnokrvnih konja). Oluaste ili rascepljene (raskoljene). Du sredine krsne kosti prua se ljeb (ili oluk) nastao usled toga to su vertikalni izrataji krsne kosti kratki, a unutranje kvrge crevnih kostiju udaljene jedna od drugih.

PROCENA REPA
Rep se sastoji od razliitog broja repnih prljenova (vertebrae caudales), nadovezuje se odmah posle sapi i svojim poloajem utie na njihov oblik. Rep moe da bude visoko, normalno ili nisko nasaen. Nepoeljan je u karlicu duboko usaen rep koji se javlja kada je krsna kost kratka. Visoko nasaen rep ne treba strogo da se ceni, jer on ni na koji nain ne utie na ispoljavanje proizvodnih osobina. Rep treba stroije da se ceni ako ne pokriva dobro stidnicu i mar.

Visoko nasaen koren repa

Visoko nasaen koren repa

PROCENA GRUDI (1)

Grudni ko (thorax) je najvaniji deo trupa. Ograniavaju ga sa dorzalne strane kimeni stub (columna vertebralis), sa ventralne grudna kost (sternum) i sa lateralne strane rebra (costae).

Poeljno je da su grudi to due, ire i dublje, jer od njihove veliine u velikoj meri zavisi proizvodna sposobnost, zdravlje i otpornost ivotinje.

PROCENA GRUDI (2)

Grudni ko treba da je priblino podjednako irok u ramenim zglobovima i iza laktova.

irina grudi iza lopatice treba da iznosi bar 1/3 od visine grebena.
Dubinu grudi izraavamo u relativnom odnosu prema visini grebena i ona je kod konja oko 45-50%, kod goveda, ovaca i koza preko 50% i kod svinja preko 60%.

PROCENA TRBUHA
Treba da je dovoljno prostran, dobro zaobljen i da neprimetno prelazi kaudalno u karlicu i kranijalno u grudni ko. Veliina i oblik trbuha ukazuje na to kako ivotinja iskoriava hranu i kako je u mladosti bila hranjena. ivotinje koje su u mladosti hranjene kabastom hranom imaju tzv. obeeni trbuh. (nepoeljan je jer oteava kretanje i smeta prilikom skokova). Nepoeljan je i plitak, odnosno u zadnjem delu usukan trbuh koji se uzdie prema karlici.

Poeljno je da donja ivica trbuha bude u istoj horizontalnoj ravni sa grudnom kosti.

PROCENA VIMENA (1)

Vime se kod preivara nalazi izmeu nogu u preponama, dok se kod svinja i karnivora nalazi du donje povrine trbuha. Treba da je pravilno i skladno razvijeno, dovoljno veliko i duboko i da se prostire to vie napred ispod trbuha i natrag izmeu nogu.

Svi delovi vimena treba da su podjednako i pravilno razvijeni sa pravilnim, dobro razvijenim i dovoljno velikim sisama.
Vime treba da je mekano, elastino i da ima dobro razvijeno lezdano parenhimatozno tkivo. Kada se izmuze treba da splasne, to nije sluaj kod grla koja imaju mesnata i masna vimena.

PROCENA VIMENA (2)

Nepoeljni su, naroito kod krava, sledei oblici vimena: Malo i slabo razvijeno vime, obavijeno slabo elastinom koom i obraslo gustom i dugom dlakom (primitivne rase); Plitko i produeno vime sa kratkim sisama (slabe mlene krave); Sputeno i kratko vime sa kratkim sisama, tzv. visee vime;

Vime sa nepravilno razvijenim etvrtima;

iljasto (picasto) i obeeno vime sa jako priblienim sisama, tzv. kozije vime.

PROCENA EKSTREMITETA

Za sve domae ivotinje ekstremiteti imaju veliki znaaj i zato se trai da su snani, pravilno razvijeni i sa pravilnim stavovima. Ovo se naroito odnosi na radna i sportska grla, kao i za sva priplodna grla. Prilikom ocene ekstremiteta posebno se procenjuju prednji, a posebno zadnji ekstremiteti.

PROCENA PREDNJIH EKSTREMITETA (1)

Prednji ekstremiteti domaih ivotinja:

1. lopatica (scapula),
2. ramena kost (humerus), 3. podlakatne kosti (ossa antebrachi) u koje spadaju a) bica (radius), i

b) lakatna kost (ulna),

4. kosti prednjeg noja (ossa carpi) i donoja (ossa metacarpi), 5. lanci prstiju (phalanges digitorum pedis anterioris), i 6. sezamoidne kosti (ossa sezamoidea). Ove kosti su za trup vezane preko miine ili sinsarkozne veze i jedna od procena prednjih ekstremiteta je u odnosu na jainu te veze.

PROCENA PREDNJIH EKSTREMITETA (2)

PROCENA LOPATICE (1) Lopatica treba da je duga, priljubljena i dobro vezana miiima uz grudni ko, koso poloena i da sa ramenom kosti zaklapa ugao od 115O kod konja i od 90-120O kod goveda. Miiavost lopatice se procenjuje na osnovu izraenosti lopatinog grebena (spina scapulae) i po povezanosti lopatice sa grudnim koem.

Ako su lopatice oskudne u muskulaturi njihov greben je jasno izraen i obrnuto, ako je muskulatura obilna itava regija je zaobljena sa slabo naznaenim grebenom.

PROCENA LOPATICE (2) Slabo vezana i od grudnog koa odvojena lopatica smatra se kao velika mana. Povezanost pleke jedna je od odlika vrsta i kod konja je bolje izraena nego kod goveda.

PROCENA PREDNJIH EKSTREMITETA (3)

PROCENA RAMENIH KOSTIJU Treba da bude to dua i koso poloena u odnosu na lopaticu. Sa podlakticom treba da zaklapa ugao od 150O kod konja i od 130-145O kod goveda. PROCENA PODLAKATNIH KOSTIJU Procenjuju se na osnovu duine i obloenosti miiima. Duina podlaktice je karakteristika ne samo vrste, ve i rase.

Miiavost podlaktice se procenjuje na osnovu njene irine i obima u proksimalnom delu, kao i po izraenosti muskulature.
Posmatrano spreda, lakatni zglob bi trebao da bude priblino jednake irine kao i rameni. Za mehaniku kretanja od vanosti je da lakatna kost bude dovoljno duga i dobro razvijena, kao i da lakat bude dobro razvijen.

PROCENA PREDNJIH EKSTREMITETA (4)

PROCENA CEVANICE I KIICE Cevanica i kiica se, takoe, procenjuju na osnovu svoje duine i vrstine. Poeljno je da budu to krae i vre.

Ugao izmeu cevanice i kiice treba da bude od 130-150O, dok sama kiica prema horizontali treba da zaklapa ugao izmeu 45 i 55O u zavisnosti od vrste domaih ivotinja.
Poloaj prstiju treba da je pod uglom od 55-60O.

PROCENA ZADNJIH EKSTREMITETA (1)

Zadnji ekstremiteti se za trup vezuju zglobno, pri emu imaju jae i razvijenije i miie i kosti od prednjih. To je iz razloga to zadnji ekstremiteti guraju trup napred, dok ga prednji samo prenose. Sastoje se iz: 1. karlice (pelvis), 2. butne kosti (femur), 3. podkolenih kostiju (ossa cruris) koje sainjavaju:

a) golenjaa (tibia), i
b) lisnjaa (fibula), 4. kostiju zadnjeg noja (ossa tarsi) i donoja (ossa metatarsi), i 5. kostiju i lanaka prstiju (phalanges digitorium pedis posteriorum).

Razvijenost i pravilni stavovi zadnjih ekstremiteta su naroito od znaaja za priplodnjake, jer od toga zavisi njihova mogunost skakanja na plotkinje.

PROCENA ZADNJIH EKSTREMITETA (2)

PROCENA KARLICE Na osnovu duine i irine koja je posebno znaajna kod enskih grla, kao i kod grla namenjenih za proizvodnju mesa.

PROCENA BUTNIH KOSTIJU Treba da su dugake i pravilno poloene, odnosno da sa karlicom zaklapa ugao od 90-100O kod goveda, tj. oko 110O kod konja. Miina razvijenost ove regije treba da je to izraenija, a procenjuje se na osnovu lateralne strane buta. Ukoliko je ona obla but je muskulozan, a ukoliko je ravna ili ak ulegnuta znak je oskudne muskulature.

PROCENA ZADNJIH EKSTREMITETA (3)

PROCENA PODKOLENIH KOSTIJU Prema duini i razvijenosti, a pre svega golenjaa. to dua i jaa.

Golenjaa i butna kost treba da grade ugao (ugao kolenog zgloba) od 110120O kod goveda i od 150-155O kod konja.
Prelaz izmeu butne i podkolenih kostiju nikako ne sme biti otar, ve postupan, to se i postie dobro razvijenim miiima.

Ovaj deo tela je naroito znaajan kod tovnih grla (najkvalitetnije partije miia) i radnih grla, jer se tu nalaze vani miii koji iniciraju pokrete i kretanje tela.

PROCENA KOPITA I PAPAKA

Od njih u velikoj meri zavisi kretanje ivotinje, kao i njihova radna ili bilo koja druga sposobnost. Prednja kopita treba da imaju okruglast oblik, a zadnja jajolik, odnosno ovalan, oba da su vrsta, pravilno graena i ne prestrma. Poeljno je da su prednja kopita neto ira i pljosnatija od zadnjih, dok sa horizontalom trebaju da zaklapaju ugao od 55O. Zadnja kopita i papci sa horozontalnom podlogom treba da grade ugao od oko 60O. Suvie mekana, tanka i pljosnata kopita se brzo troe, te ih u tom smislu treba stroije ceniti. Kod preivara i svinja papci treba da su vrsti i glatki. Manja je greka ako su neto strmiji, nego ako su suvie pljosnati.

Razliiti oblici kiica i kopita konja i papaka goveda

Strmi zadnji papci

PROCENA STAVOVA NOGU

Da bi ekstremiteti odgovarali svojoj funkciji, sem to treba da su vrsti, normalno graeni i razvijeni, treba da imaju i pravilne stavove. Pod stavom nogu podrazumeva se poloaj koji noge zauzimaju kako meusobno, tako i u odnosu na telo kao celinu. Pravilan stav je kad svaka noga u celini ima takav poloaj koji obezbeuje ravnomernu podelu mase tela na svaki pojedinani ekstremitet, uz istovremeno omoguavanje izvoenja pravilnih pokreta. Nepravilni stavovi se javljaju kad ekstremiteti bilo nekim svojim delom, bilo u celini odstupaju od ovakvog poloaja.

PROCENA STAVOVA PREDNJIH NOGU (1)

Pravilan stav prednjih nogu posmatrano SA STRANE je onda kada zamiljena vertikala putena iz tzv. Bilerove take, odnosno Tuberositas radii, polovi bicu, koleni (karpalni) zglob i cevanicu i pada na zemlju uz samu zadnju ivicu kopita, tj. papka.

PROCENA STAVOVA PREDNJIH NOGU (2)

Nepravilnost stavova posmatrano SA STRANE procenjuje se u odnosu na poloaj nogu prema vertikali Tuberositas radii, bica, koleni (karpalni) zglob i cevanica: Klecav stav (klecavo ili jarevo koleno) koleni zglob je ispred ove normale, a cevanica pozadi nje.

Uvuen stav (peadijski ili infanterijski stav, uvueno koleno) obrnuto od prethodnog, tj. koleni zglob je iza vertikale, a cevanica ispred.
Ispruen (isturen) stav i koleni zglob i cevanica i kopito, odnosno papak su ispred vertikale. Podvuen stav obrnut od ispruenog, odnosno koleni zglob, cevanica i kopito (papak) se nalaze iza vertikale.

Isturen Pravilan Podvuen

Klecav Uvuen

PROCENA STAVOVA PREDNJIH NOGU (3)

Posmatrano SPREDA, pravilan stav prednjih nogu je onda kada ih polove zamiljene vertikale putene iz sredine ramenih zglobova. Nepravilnosti u stavovima mogu da budu sledee: Zblien stav noge se nalaze unutar navedenih vertikala. Razdeljen stav noge su van navedenih vertikala, odnosno udaljene su vie nego to treba. Bavast (O) stav kolena su udaljena, a kopita (papci) zblieni. Iks (X) stav obrnuto, tj. kolena su zbliena, a kopita ili papci razmaknuti.

PROCENA STAVOVA ZADNJIH NOGU (1)

Stav zadnjih nogu posmatrano SA STRANE je normalan kada zamiljena vertikala putena od zadnje take sednjaine kvrge dodiruje skoni zglob i pada nekoliko santimetra iza kopita ili papka.

Nepravilnosti u stavovima zadnjih nogu je procenjuju se u odnosu na zamiljenu vertikalu:

Podvuen stav skoni zglob je ispred normale. Isturen stav skoni zglob i kopito (papak) su iza normale.

Sabljast stav skoni zglob je pozadi, a kopito (papak) ispred normale usled ega je ugao u skonom zglobu manji od normalnog.

PROCENA STAVOVA ZADNJIH NOGU (2)

Stav zadnjih nogu posmatrano OTPOZADI je pravilan ako zamiljene vertikale putene od zadnjih taaka sednjainih kvrga polove noge po sredini.

Najee nepravilnosti su:

Bavast stav skoni zglobovi su van vertikala, a kopita (papci) zblieni. Kravlji stav skoni zglobovi su zblieni, a kopita, odnosno papci jako razmaknuti, pri emu su noge podvuene. Zblien stav papci, odnosno kopita su zbliena, tj. nalaze se unutar navedenih vertikala. Razmaknut stav obrnuto od zblienog, odnosno kopita ili papci su izvan vertikala.

Zblien

Kravlji

Pravilan