(.

Sus scrofa domestica)

( ).
(), (, ,
, ,...) . .
, , . ,
. .
.

() 112-114 ( , ,
). 9 12.
, , .
6 100 .
. ,
12 .
. ,
, .
.
-
. .
.
, .
.
. ,
.
.
.

13.00012.700 .
.
11.400 , ,
, .
.

 -
.
,
,
.
.
18. 19. .

. ,
, ,
.
.

.

Obeleavanje domaih ivotinja

1. ta se podrazumeva pod obleavanjem domaih ivotinja?
Obeleavanje predstavlja osnovnu zootehniku meru, stavljanju odredjenih znakova (simbola)
ili brojeva na najpodesniji deo tela ivotinje u cilju njihovog raspoznavanja. Obeleavanje je
dobro ukoliko ispunjava sledee zahteve:
1.
Stavljeni znak trajno ostaje
2.
Lako, brzo i tano se moe identifikovati
3.
Ne kvari izgled ivotinje
4.
Ne oteuje kou ili vunu
5.
Moe se obavljati prvih dana posle rodjenja individue
6.
Ekonomino je
2. Koji su to najei naini za obeleavanje domaih ivotinja?
1.
Rovaenje
2.
igosanje (toplo i hladno)
3.
Tetoviranje
4.
Stavljanje metalnih ili plastinih markica
3. Rovaenje
Rovaenje je jedan od najjednostavnijih i dosta starih naina, uglavnom za obeleavanje
svinja, ovaca i koza. To je obeleavanje pri kojoj se ivotinji na uvetu odsecaju delovi u
obliku trougla i kruga. Dobre strane su te to se moe primenjivati za obeleavanje
mladnunadi u prvim danima ivota i ivotinje sa pigmentiranom i nepigmentiranom koom
uiju, ali je i veoma jeftino. Nedostaci se ogledaju u tome to se za njegovo obavljanje kao i
za identifikaciju grla mora pamtiti klju. Usled pojave kanibalizma kod svinja mogui su
sluajevi kidanja delova uha sa rova znakom.

4. Toplo igosanje kao nain za obeleavanje?

Toplo igosanje spada u starije naine obeleavanja. Primenjuje se prvenstveno za
obeleavanje konja, mada se ovim nainom mogu obeleiti rogata goveda, ovnovi i jarevi.
Mesto za obeleavanje goveda je osnova roga ili papak, kod ovnova i jareva osnova roga, a
kod konja kopito, vrat, sedite i sapi. Obavlja se tako to se metalni ig zagreje do usijanja pa
se zatim prinosi na deo tela ivotinje koji je predvidjen za igosanje. Prednosti toplog
igosanja su:
1. Jednostavno izvodjenje obeleavanja
2. Jeftin nain obeleavanja
Loa strana se ogleda u tome to se konjima oteuje koa (smanji se njen kvalitet) i to
brojevi na rogovima, kopitima i papcima ivotinja zarastaju usled obnavljanja ronatog
tkiva (igosanje se mora ponoviti).
5. Hladno igosanje?
Hladno igosanje je obeleavanje ivotinja tenim azotom. Sutina igosanja tenim azotom
(-196 stepeni Celzijusa) se sastoji u selektivnom razaranju elija melanocita koje proizvode
pigment dlake, dolazi do izrastanja bele dlake. Ovaj nain je podesan za obeleavanje
ivotinja koje imaju pigmentiranu dlaku (jednobojno pigmentirana grla ili arena sa
pigmentiranim povrinama). Za obeleavanje tenim azotom potrebni su: teni azot, kontejner
za transport tenog azota, garnitura igova (bakarnefigure brojeva od 0 do 8, odgovarajuih
dimenzija), posuda za hladjenje igova, pribor za pripremu mesta za obeleavanje (pribor za
skidanje dlake, ienje i dezinfekciju koe), pribor za fiksiranje ivotinje (mehaniki vez,
boks ili nosna brunda) i zatitne naoari i rukavice za lice koje obavlja igosanje.
6. Tetoviranje kao nain obeleavanja
Tetoviranje se primenjuje za obeleavanje goveda, ovaca, svinja, koza i kunia, ali veoma
retko drebadi. Ukoliko se drebad tetovira, tada se to obavlja na donjoj usni posebnom
napravom u oliku naliv pera na ijem vrhu je igla za tetoviranje. Kod ostalih vrsta ivotinja
tetoviranje se obavlja na usnoj koljki. Prednosti tetoviranja su:
1. univerzalan nain obeleavanja svih vrsta sem ivine
2. relativno jednostavan nain obeleavanja
mladunci pojedinih vrsta ivotinja se ne mogu tetovirati odmah posle rodjenja, oteana je
identifikacija kod pigmentiranih ivotinja, tetovirani brojevi ponekad mogu da zarastu i na
ovaj nain se moe obeleiti odredjeni broj ivotinja.
7. ipovanje
Najnoviji nain za obeleavanje ivotinja jeste ipovanje. On predstavlja usadjivanje ipa pod
kou ivotinja. Pomou odredjenog itaa moemo proveriti o kojoj ivotinji se radi. Prednost
ove opcije obeleavanja je u tome to se na ip moe ubaciti velika koliina informacija
vezanih za tu ivotinju tako da se kompijuterski vri matino knjienje.
MATINO KNJIGOVODSTVO
Uzgojno selekcijski rad sprovodi se tokom niza generacija da bi se poveali proizvodni
potencijali pojedinih ivotinja. Da bi se planska selekcija mogla obavljati neophodno je pratiti
i evidentirati odredjene pojave i obeleja. Svrha mtinog knjigovodstvas je u tome: da se svi
podaci o identitetu i poreklu grla, o tipu, obliku i eksterijeru, o reprodukcijskoj vrednosti kao i
ostali vani podaci evidentiraju u jednoobrazne matine knjige i evidenciju, kako bi sluile za
maksimalno korienje kapaciteta u tehnolokom procesu. Pravila pri unoenju podataka u
matinu knjigu:

1. podaci moraju biti verodostojni, tani, upisan podatak ne sme se ispravljati ni brisati
bez odobrenja nadlene selekcijske ustanove
2. podaci moraju biti pravovremeni
3. podaci moraju biti svrsishodni
u matinoj knjizi potrebno je da budu informacije o: matini broj, ime , podaci o rodjenju,
podaci o poreklu, podaci o izgledu, podaci o radjanju (kod enki), podaci o proizvodnoj
efikasnosti ivotinja, teina, posebni znaci za prepoznavanje, podaci o vlasniku, podaci o
eventualnom uginuu.
KONSTITUCIJA I KONDICIJA
KONSTITUCIJA obuhvata fizoloke i morfoloke osobine organizma, koje su posledica
nasledja i uticaja spoljasnjih inilaca. Ona je skup svih telesnih i duevnih osobina koje
organizam nasledjuje i stie tokom ivota. Konstitucija se procenjuje na osnovu: gradje i
jaine kostura, razvijenosti tela, razvijenosti izmedju miia i tetiva, gradje, debljine,
elastinosti koe, izgleda, debljine i duine dlake, razvijenost vimena i polnih organa, i
nedostaci u konstituciji.
4 tipa konstitucije: gruba, snana, fina, limafatina
KONDICIJA je trenutno stanje ivotinje u odnosu na njen spoljanji izgled. Posledica je nege,
vebe, posebne ishrane. Kondicija je promenljiva i na nju moemo uticati do odredjenih
granica. Kondicija moe biti:
1. rasplodna kondicija srednje uhranjene, ivahne, pokretljive ivotinje
2. izlobena kondicija slina rasplodnoj
3. radna kondicija neto mravije ivotinje, dobro pripremljene za obavljanje
odredjenih poslova.
4. trkaka kondicija prilino mravo telo, sukih i jakih miia
5. tovna kondicija miii proeti mau
6. izgladnela kondicija posledica loe hranidbe ili bolesti

STRUKTURA I FUNKCIJA GENA

Gen je fizika i funkcionalna jedinica nasleivanja, koja prenosi naslednu poruku
iz generacije u generaciju, a ini ga celovit deo DNK potreban za sintezu
jednog proteina ili jednog molekula RNK. Geni su nanizani du hromozoma. Gen
za odreeno svojstvo uvek se nalazi na istom mestu na hromozomu koje se
naziva genski lokus.
Geni su linearno rasporeeni delovi hromozomske DNK (vidi sliku). Njihova
veliina (broj nukleotida DNK) i i raspored na hromozomima su strogo odreeni.
Graa gena je ustvari graa same DNK i ogleda se u tano odreenom redosledu
nukleotida (A, T, C i G). Promena tog redosleda, manjak ili viak nukleotida
rezultira u promeni funkcije gena i naziva se genska mutacija (takasta mutacija).
Podela gena
Prema funkciji koju obavljaju, gene moemo podeliti na:

strukturne i

regulatorne.
Strukturni geni su:

geni koji nose ifru za protein (prepisuju se na i-RNK) i

geni koji se samo prepisuju u RNK (t-RNK, r-RNK).

Regulatorni geni se ne prepisuju ve se za njih vezuju molekuli koji reguliu
odreene procese u organizmu. Znanja o regulatornim genima su jo uvek
nedovoljna. Pripadaju im geni koji:

uestvuju u replikaciji,

uestvuju u kretanju hromozoma u deobi,

kontroliu krosing-over i telomere koje doprinose stabilnosti hromozoma.

Telomere predstavljaju neku vrstu zatitne kape hromozoma jer ne reaguju sa
krajevima drugih hromozoma i nisu osetljive na dejstvo egzonukleaza.

ODGAJIVANJE U ISTOJ RASI

Parenje mukih i enskih ivotinja iste rase, soja, a novije vreme i istog
proizvodnog tipa;
ivotinje su meusobno sline u najvanijim morfolokim, fiziolokim i rasnim
osobinama.
Potomstvo je vrlo slino roditeljima, odnosno poseduje tipine rasne
karakteristike;
U genetikom smislu ovo gajenje predstavlja sparivanje homozigotnih genetikih
konstitucija;
Ograniena mogunost odabiranja usled smanjivanja varijabilnosti tokom
vremena;
Promene su spore, ali sigurne - nema velikih iznenaenja;
Pravilan izbor roditeljskih parova doprinosi sigurnom unapreenju osobina;
Ovim postupkom se mogu sigurno ouvati autohtone rase u svom izvornom
obliku, a pravilnom selekcijom i unaprediti; metodom gajenja u istoj rasi mogu
se unaprediti i populacije plemenitih i oplemenjenih rasa boljih ili veih
proizvodnih sposobnosti - ovaj postupak se primenjuje dokle god postoji
zadovoljavajui selekcijski efekat
Ovim postupkom se unapreuju osobine sa srednjim i visokim heritabilitetima
Kroz generacija se realizuje i iskoritava aditivni genetski efekat;
OVAJ POSTUPAK JE OSNOVA ZA SVE DRUGE METODE GAJENJA !!!!
MONOHIBRIDNO NASLEIVANJE
Monohibridno ukrtanje je ukrtanje jedinki (roditeljska generacija) koje se
razlikuju u jednoj osobini (mono = jedan): kod jednih je izraena dominantna
varijanta, a kod drugih recesivna varijanta te osobine. Jedinke u narednoj,
potomakoj generaciji nazivaju se hibridima (heterozigoti) jer nastaju
ukrtanjem roditelja iz istih linija, homozigota. Kod ovog ukrtanja obrazuju se
hibridi u odnosu na jednu osobinu.

Mendel je odgajao iste linije (sorte) biljaka: Jednu koja u svakoj generaciji daje
okruglo i drugu koja daje naborano seme. Biljke iz takve dve linije ukrta
medjusobno i to naziva roditeljskom ili parentalnom generacijom (P). U
potomstvu je dobio sve biljke sa okruglim semenom (zrnom) i tu generaciju je
nazvao prva filijalna (F1). Medjusobnim ukrtanjem biljaka F1 generacija
dobio je narednu, F2 generaciju u kojoj se javljaju biljke i sa okruglim i sa
naboranim semenom u odnosu 3 : 1 (tri puta ima vie biljaka sa okruglim nego
sa naboranim semenom).

37. DIHIBRIDNO NASLEIVANJE

Ukrtanje pri kome se prate dve osobine naziva se dihibridno. Svaku od tih
osobina kontrolie jedan gen koji obrazuje dva alela : dominantan i recesivan.
Geni koji odreuju te osobine nalaze se na razliitim hromozomima, pa se
nazivaju slobodni (nevezani geni)(postoje i vezani geni, a to su oni koji se
nalaze na istom hromozomu). Mendel je vrio dihibridna i polihibridna ukrtanja
i naao uverljive dokaze da se aleli rastavljaju i slobodno kombinuju (po
principu sluajnosti).
Jedan od primera takvog ukrtanja je praenje oblika i boje semena graka.
Oblik semena, odreen nekim genom A (obrazuje dva alela: A- dominantna i arecesivan), moe da bude:

okrugao (dominantna) i
naboran (recesivna),
Boja semena graka, odreena nekim genom B (obrazuje dva alela: Bdominantna i b-recesivan), moe da bude:

uta, to je dominantna i

zelena, to je recesivna osobina.

P i F1 generacijaU P generaciji se ukrtaju, kao i u monohibridnom, biljke istih
linija homozigoti. Jedna linija su biljke dominantni homozigoti (AABB) sa
obe dominantne osobine (okruglo, uto seme), a druga su recesivni homozigoti
(aabb) sa obe recesivne osobine (naborano, zeleno seme). Homozigoti obrazuju
jedan tip alela : dominantan homozigot gamete koji svi imaju kombinaciju AB, a
recesivan homozigot gamete sa kombinacijom alela ab. (Primenjeno je 1.
Mendelovo pravilo rastavljanja alela pri obrazovanju gameta gameti sada
imaju po jedan alel gena A i B.) Slobodnim kombinovanjem gameta AB i ab
moe da se obrazuje samo jedan genotip AaBb u F1 genaraciji, pa je ona
uniforman i po genotipu i po fenotipu ( sve biljke imaju izraene obe
dominantne osobine : okruglo i uto seme).
F2 generacija
Biljke F1 generacije, s obzirom da su heterozigoti za oba gena (dihibridi),
obrazuju 4 tipa gameta (2n, gde je n=2) sa sledeim kombinacijama alela : AB,

Ab, aB i ab. Kada se ovi gameti meusobno slobodno iskombinuju, dobije se 16

moguih kombinacija u F2 generaciji (vidi shemu na str. 4).
U F2 generaciji se javljaju 4 razliita fenotipa i 9 razliitih genotipova. Broj
moguih fenotipova koji se obrazuju u F2 generaciji izraunava se po formuli
2n, a broj moguih genotipova po formuli 3n, gde je n broj osobina koje se
prate(posmatraju). U F2 generaciji obrazuje se 9 razliitih genotipova : (AABB,
AABb, AaBB, AaBb, Aabb, aaBb, AAbb, aaBB i aabb).
Fenotipovi koji se pri ovakom, dihibridnom ukrtanju obrazuju u F2 generaciji
su :
1. fenotip obe dominantne osobine (okruglo, uto seme) odreen je genotipom u
kome su oba gena zastupljena bar sa po jednim dominantnim alelom
(obeleiemo ga sa A-B-) to se javlja u 9 od ukupno 16 kombinacija ili 9/16 ;
2. fenotip u kome je prva osobina dominantna, a druga recesivna (okruglo,
zeleno seme) odreen je genotipom A-bb koji se javlja u 3 od ukupno 16
kombinacija ili 3/16
3. fenotip u kome je prva recesivna, a druga osobina je dominantna (naborano,
uto zrno) odreen je genotipom aaB- koji se javlja u 3 od 16 kombinacija ili
3/16
4. fenotip obe recesivne osobine (naborano, zeleno seme) odreen je genotipom
aabb, gde su svi aleli recesivni koji se javlja u 1 od 16 kombinacija1/16.Fenotipski odnos u F2 generaciji je , dakle, 9 : 3 : 3 : 1
38.POLIHIBRIDNO NASLEIVANJE (POLIGENSKO)

(). (
) () ,
.
.