Pas Nas Prijatelj

(
PAS NAS PRIJATELJ
Izdaje i {tampa Atelje KRSTI] - Beograd 011/233-55-91
- Nijedna ìvotinja na svetu nije dostojna ve}eg ~ovekovog

po{tovanja, prijateljstva i ljubavi nego {to je pas. On je deo samog ~oveka
neophodan za njegovo napredovanje i dobro.
Odakle poti~e ova, za ~oveka, tako va`na ìvotinja? Na osnovu
istraìvanja, verovatno je da doma}i pas ima dva pretka, vuk i {akal. I to ne
dana{nji vuk i {akal, jer su i oni danas evoluirali, nego njihovi preci iz
ledenog doba. Preobra}aj psa u doma}u ìvotinju geolo{ki pada u ledeno
doba, ili u kameno doba koje je nekoliko hiljada godina unazad. Nije
utvr|eno kada je izvr{eno pripitomljavanje divljeg psa. Pretpostavlja se da
je to bilo krajem srednjeg kamenog doba. Stariji paleontolozi su mislili da
pas poti~e od neke vrste divljeg psa (Canis ferus) iz kiluvijuma, ili samo od
{akala (Canis aureus), ili samo od vuka (Canis lupus). Oni su zastupali
gledi{te da je poreklo pasa jednorodno. Me|utim, danas je svuda usvojeno
gledi{te po kome pas poti~e od vi{e divljih ìvotinja sli~nih njemu.
Najstarija praistorijska rasa pasa bila je ìvotinjica sli~na {picu.
Po{to su ostatke ovoga psa na{li u treseti{tu, blizu ljudskih naselja na kolju,
Mitajer naziva psa Treseti{ni {pic. Hilcmajer smatra da treseti{ni pas nije
bio u po~etku prava doma}a ìvotinja, da je ìveo samo kao pratilac
~oveka, da se kao poludivlja ìvotinja samo zadràvao u njegovoj blizini.
Razvoj psa u doma}u ìvotinju vr{io se tokom mnogo hiljada godina,
najpre kroz prelazno stanje, a kada je ~ovek podigao prvu sojenicu na
stubovima, pas postaje doma}a ìvotinja.
Mogu}no je da je ~ovek kamenog doba ba{ iz religioznih razloga
privukao psa uza se, pa je tako na{ doma}i pas najplemenitija doma}a
ìvotinja, kao i ma~ka, stekao mesto u ose}ajnom ìvotu ~oveka kamenog
doba.
Od {akala poti~u {picevi. Od njega poti~u svi parija psi iz Azije i
Afrike.
Od vukova poti~u doge, hrtovi i ov~ari. Doge vode poreklo od
tibetskog vuka. Me|u njima se isti~e crna, tibetanska doga. Ove su indijske
doge ukr{tene sa velikim balkanskim psima, pa su dobijeni ~uveni molosi,

odavno poznati kao dobri ~uvari ljudi i stoke.
Molose su odgajivali Molosi-narod ilirskog porekla, pa su po
njima ovi psi dobili i ime.
Postoji obi~aj u Makedoniji i na Kosmetu da se {arplanincima potsecaju u{i da bi bili lju}i. Pretpostavlja se da su ilirski molosi, koje pominju jo{ stari Grci, praoci na{ih {arplaninaca rasrostranjenih po Makedoniji i
Kosmetu. Danas oni sluè kao ~uvari ba~ija i stada, jer su veoma o{tri psi.
Pored {arplaninaca, i {vajcarski bernardinci svakako vode poreklo od
molosa.
Ov~arski psi vode poreklo od bronca, koji poti~e od indijskog
vuka. Pradomovina im je Iran.
Hrtovi vode poreklo od etiopskog vuka. Pokraj Memfisa arheolozi
su prona{li na zidu sliku lova~kog hrta.
Prosja~enje leì psu u krvi, a ono je i vuku i {akalu u krvi, jer su i
oni stalni prosjaci kod zverova iz reda ma~aka, kao {to su mnoge ptice
grabljivice prosjaci sokola. [akali prate lava, tigra i pantera na grabljivim
pohodima, da bi se dokopali onoga {to ja~i ostave. - Vuk je poznat kao
prosjak risa. Za vuka i {akala su bile pogodne prilike da prosja~e od ljudi
za vreme lova i ribarenja, jer je tu uvek bilo otpadaka. to su ~esto bile samo
kosti, zato i danas kod pasa opaàmo da sa uìvanjem drobe kosti, ~ak i
kada imaju hrane u izobilju.
Mnogi psi imaju naviku da bez ikakvog razloga odnesu jedan deo
hrane i zakopaju je u zemlju. Tu osobinu imaju {akali. Na taj na~in ~uvaju
hranu da ims e na|e kada budu gladovali. [akal nosi plen u `bun, tamo ga
sakrije i pojavljuje se sa drugim predmetom u zubima, da bi stvorio utisak
kao da plen nosi dalje. I pas isto tako uzima razne stvari, kao krpu, peru{ku,
metlu itd. Tada u njegovom pona{anju moèmo da prepoznamo {akala.
Kada ga posmatramo u tom smislu, kao najve}a njegova sposobnost, dolazi
do izraàja sposobnost aportiranja. On to nikada ne bi nau~io da radi kada
ne bi imao uro|ene sposobnosti, jer dresura moè samo da pomogne da
do|e do izraàja ono {to je od predaka nasle|eno.
Kada ide da spava, pseto kruì jednom ili vi{e puta oko leì{ta i
~eprka. Pas to ~ini isto kao {to su radili i njegovi preci, kada su posle dugog
skitanja spremali leàj.
Psi, kao i vuci, imaju obi~aj da na pogodnom mestu ostavljaju
obele`ja: mokre izmete zatrpavaju zemljom i travom, bacaju}i se pritom
zadnjim nogama. Ovo su njihovi znaci raspoznavanja i orijentacije prema
OD DIVLJE DO DOMA]E @IVOTINJE

Da pogledamo {ta o psu kaè veliki poznavalac ìvotinja Alfred
Brem.
~oporu. to je instinkt vrste, koji je imao za cilj vezivanje jedinke za ~opor,

neka vrsta veze za potpomaganje u lovu, itd.
Bacanje zemlje i trave, nazivamo bacanje sugreba.
Psi jure za ko~ijama kada se kre}u, za automobilom, itd, pri ~emu
su vrlo uzrujani i laju. To je prastari na~in lova gonjenjem, koji se, u
takmi~enju sa saobra}ajnim tehni~kim sredstvima ~oveka, ponavlja. Sve
ono {to se brzo kre}e, za njega je plen koji beì, a koga mora da stigne,
{~epa, popla{i ili ukroti lajanjem.
Tako je pas sa svojim prainstiktima postao ~ovekova ìvotinja.
ôvek je psu obezbedio bezbriàn opstanak, dao mu stan sa leì{tem, hranu
i za{titu od neprijatelja, a istovremeno ga je u~inio svojim saradnikom na
poslu. ôvek je, kasnije, odabiranjem, usavr{io razne osobine psa. Neki su
psi odli~ni pliva~i, neki nau~e prili~no sigurno da se penju, itd.
Tako se, napretkom ljudske kulture, i svet pasa razvnovrsno i bogato razvijao.
PAS KAO DOMA]A @IVOTINJA

Jo{ u prapo~ecima ~ovekovog organizovanog na~ina ìvota, pas
postaje njegov pratilac. Po svemu sude}i bio je isprva ~uvar i pratilac u
lovu, ali uskoro potom dobija mesto i u domu - kao ~lan porodice.
Psi su od prirode ìvotinja koje ìve u ~oporu i zajedni~ki dobavljaju hranu. Svaki ~lan ~opora upravlje se i pot~injava vo|i ~opora. Iz ovih
razloga se i pas koji ìvi u domu upravlja prema "gazdi", koji u njegovim
praiskonskim osobinama, pretstavlja vo|u ~opora.
KORISTI KOJE LJUDI IMAJU OD PASA

Odavno je svima poznato da je pas odani prijatelj ~oveku, njegov
pratilac i da moè da sluì u razne svrhe.
On, pre svega, ~uva imovinu, ~uva ku}u, stado, itd. Pas sluì u
lovu, zatim u otkrivanju zatrpanih u snegu, vu~e senke u arkti~kim predelima, gde to nije u stanju nijedna ma{ina ili ìvotinja da u~ini, zatim kao
vodi~ slepih, itd. Posebno je zna~ajna uloga psa u borbi protiv kriminaliteta u otkrivanju opojnih droga.
Za sve nabrojane koristi ~ovek je, uo~avaju}i osobine i prirodna
svojstva pasa, uspeo da stvori veliki broj rasa, pa je pojedine rase usmerio
ka raznim namenama. Zatim je, u cilju odre|enih namena, obu~io pse i
koristio svojstva ve} stvorenih prirodnih osobina putem selekcije.
5
Zbog prirodnih svojstva koja ima, naro~ito zbog jako razvijenog

~ula sluha, vida i mirisa, pas je od davnina koristio ~oveku u njegovim
delatnostima. Privrènost psa vlasniku moè da izgradi najtananije
ose}anje prijateljstva, koje ~sto dovodi do lakog `rtvovanja onoga {to je
najdragocenije, ìvota, za spas gospodara.
Pas u armiji
U minulim ratovima psi su kori{}eni za izvr{avanje vrlo te{kih i
sloènih zadataka. Da podsetimo da su psu ~ula mnogo razvijenija nego
kod ~oveka, pa da zbog toga moè da ~uje, vidi i oseti, prisustvo ~oveka,
ìvotinje i predmeta na neuporedivo ve}oj udaljenosti nego {to to mi
moèmo. Tvrdi se da ~ulo mirisa, u odnosu na specifi~ne materije kod psa,
moè da bude oko deset miliona puta osetljivije nego kod ~oveka, a ~ulo
sluha ~oveka i psa se razlikuje za oko dvadeset puta u korist psa. Pojedine
vrste pasa imaju tako visok stepen inteligencije da mogu sa lako}om da
nau~e stotine ve`bi i komandi.
Poslovi koje pas moè da obavi za potrebe vojske u doba mira,
odnose se, uglavnom, na ~uvanje granica i va`nijih objekata.
On je na tim poslovima ~esto nezamenljiv i ti poslovi se, katkada, bez njegove aktivnosti ne mogu zamisliti.
Pas u borbi protiv kriminala

Na jednoj ve`bi odrànoj u Beogradu 1974. godine jedan dobro
uve`ban pas pratio je kriminalca kilometrima u stopu, da bi mu se, puze}i
privukao na nekoliko metara, ~uvaju}i se neprijateljskog metka. Laveòm
je obavestio kordon milicije, koji se u poteri, zaklonom, pribliàvao mestu
gde se kriminalac nalazi.
Slu`ba bezbednosti je iz pomenutih razloga obrazovala specijalne
{kole za obuku slu`benih pasa. Ove {kole su postigle dobre rezultate. Osi
koji su obu~avani u njima imali su ogromnih uspeha, naro~ito pomaù}i u
gonjenju i hvatanju odmetnika i u otkirivanju nepoznatih izvr{ilaca
najteìh krivi~nih dela. Nisu retki slu~ajevi da su psi gubili ìvote svesno
izvr{avaju}i komande svojih vodi~a i {tite}i njihove ìvote.
Praksa je pokazala da se uspe{no mogu obu~iti psi za branioce,
pomaga~e u odràvanju javnog reda, pratraìva~e, spasioce u planini, spasioce davljenika, spasioce u elementarnim nepogodama (poplava, poàr,
lavine), ~uvare i pronalaza~e opojnih droga.
Vodi~ dobro obu~enog slu`benog psa moè biti sasvim siguran da
6
}e njegov pas, zbog svoje fizi~ke kondicije i razvijenih refleksa imati

dovoljno snage da ga odbrani od sile i do deset puta ja~e od njega.
I dan danas, ako odete u {kolu za obuku slu`benih pasa pod
Avalom, u hodniku zgrade }ete ugledati velikog vu~jaka kako se kezi na
Vas, i prestra{i}ete se, zasta}e Vam dah! Ne bojte se, to je pas Brik, pas
heroj, koji je poginuo u {umama Sandàka hvataju}i ubicu iz Novog Pazara
i {tite}i ìvot svoga vodi~a.
U znak zahvalnosti, Brika su balsamovali i postavili kao primer za
ugled u {koli za obuku pasa.
Pas otkriva drogu

Narkomanija je jedno od najve}ih zla savremenog ~ove~anstva.
Borba protiv rastura~a droga je veoma te{ka i komplikovana. I ovde je pas
~oveku prisko~io upomo}. Specijalno obu~eni psi za otkrivanje droga
skoro nepogre{ivo obavljaju ove zadatke. Pronalaze je na svkaom mestu,
ma gde bila sakrivena: u vozu, automobilu, avionu, na otvorenom prostoru,
kod {vercera u njihovoj ode}i i sl.
Poznato je, na primer, da je samo jedan od pasa za otkrivanje droga
RSUP Srbije otkrio droga u vrednosti nekoliko stotina miliona dinara, a
posebno {to je spre~io da ona dospe do narkomana i time sa~uvao hiljade
ìvota ljudskih.
Psi spasioci
Visoko u Alpima, izme|u [vajcarske i Italije, use~en je tesnac
Velikog Svetog Bernarda. Na ulazu u samu klisuru diù se dve zgrade-bolnice i manastira. Prva godinama sluì kao svrati{te iscrpljenim putnicima i
alpinistima, koji se ~esto izlaù velikim opasnostima u poku{aju da se
domognu planinskih vrhunaca.
Bolnica, osnovana 1962. poznata je po ~uvenim psima
bernardincima, koji se u ovoj ve~ito beloj divljini odvajaju i obu~avaju za
naro~itu slu`bu spasilaca. Ovi psi su dosada prona{li i spasili hiljade
drvose~a, skija{a, alpinista i voza~a koji su se izgubili u sne`nim vejavicama u visokim brdima.
Bernardinac je veoma inteligentan i poznat po svojim izvanrednim
sposobnostima, kao {to su: izdr`ljivost, vernost i po`rtvovanost.
U toku prve dve godine ìvota ovi psi se obu~avaju za slu`bu
spasilaca ljudi. Tek posle toga poveravaju im se ozbiljni zadaci. U po~etku
oni samo prate svoga u~itelja, starijeg psa u pronalaènju putnika i posma7
traju}i ga kako radi, u~e se da kasnije sami preuzmu ovu slu`bu. Kad pas
spasilac prona|e u snegu zalutalog putnika, najpre po~ne da laje, da bi ga
probudio. Kada mu to uspe, sluì mu kao vodi~ do bolnice.
Ako putnik ne moè da hoda, pas mu sluì kao oslonac, ili ga, u
krajnjem slu~aju, vu~e po snegu dok ne stignu do skloni{ta.
Ponekad
se dogodi da posustane od ljudskog tereta, te ostavlja putnika na nekom
skrovitom mestu, a on sam odjuri da dovede pomo} iz bolnice. Sna`nim
laveòm, za tren oka digne sve na noge, daju}i znak za uzbunu.
Ovi psi spasioci su naro~ito aktivni u septembru, kada prve sne`ne
vejavice iznenade turiste u ovim predelima.
Pas Bari je, na primer, poznat celoj Evropi kao najbolji pas spasilac, koji je za 14 godina, u razdbolju od 1800-1814, spasao 40 ljudskih
ìvota.
Ov~arski psi
Od kada je ~ovek pripitomio ìvotinje, po~eo da drì stada,
koriste}i meso, mleko, vunu i dr, kao pomaga~a je odmah uzeo psa.
Svaki pas je po prirodi prvenstveno ~uvar, sposoban za obavljanje te
du`nosti - da drì stado na okupu, da ga goni napred ako to gospodar èli i
da ga brani od divljih zveri. Sve ove poslove moè da obavlja i svaki pas
me{anac sa, manje vi{e, dobrim uspehom.
Selekcijom je ~ovek stvorio i rasne ov~arske pse kao: {arplanince,
{etlandske ov~are, koli ov~are, komondore, kuvase i puli. U ovo se moè
uvrstiti i nema~ki ov~ar, mada je on prvenstveno slu`beni pas, jer se kao
takav pokazao nezameljivim.
Osobine svih ov~ara su: izdr`ljivost, o{trina, hrabrost i nepodmitljivost.
Pas vodi~ slepih lica

Za vodi~a slepih lica pas se specijalno obu~ava. Svrha obu~avanja
je da se slepom licu obezbedi potpuna sigurnost u kretanju van ku}e - kroz
grad i slobodan prostor. Pas mora da ga zaustavi kada nai|e na bilo kakvu
prepreku, kada treba da pre|e ulicu, da sa~eka da pro|e vozilo, da ga bez
komplikacija vrati ku}i, ako su se od nje udaljili, itd. U obavljanju ovoga
posla pas mora da bude strpljiv, da je sav posve}en njemu i da ne sme na
ulici da mu skrene pa`nju bilo kakav drugi predmet, objekat, ~ovek ili
ìvotinja.
Najpogodinije za ovu svrhu su ènke nema~kih ov~ara: pouzdane
8
su, vi{e se kontroli{u i ne gube glavu pri susretu sa istom ìvotinjom drugoga pola. Mnogobrojne su pri~e o vernim psima vodi~ima slepih i njihovim gospodarima, koje je zla sudbina povezivala za ceo ìvot.
Lova~ki pas
Od prodavnica ~ovek pripitomljava psa da ga prati u lovu ili da mu
~uva ku}u.
ôvek je, kako smo rekli, psu obezbedio bezbriàn opstanak, dao
mu je stan i leì{te, hranu, a istovremeno ga u~inio saradnikom na poslu.
Kasnije, odabriranjem, usavr{ava njegove osobine po potrebi.
Lova~ki pas je igrao zna~ajnu ulogu da prati jo{ pra~oveka u lovu,
da mu pomogne da uhvati divlja~, da ga {titi od eventualnog napada neke
druge opasne ìvotinje. Vremenom su ~ovek i ìvotinja u lovu postali jedno
bi}e, tako da je pas razumeo mig i komandu svoga gospodara istoga ~asa
kada bi je on izrekao i sa velikom ljubavi i èljom je ispunjavao.
Lova~ki pas je i danas nezamenljiv lovcima, iako je lov izgubio
svoju prvobitnu namenu i pretvorio se u neku vrstu "sporta".
Lova~ki psi se, uglavnom dele na pti~are i goni~e. Pti~ara ima vi{e
vrsta: poenter, koke {panijel, dalmatiner, seter, retriver - u njih spadaju i
labrador, nema~ki kratkodlaki i dugodlaki pti~ar, itd. U goni~e se ubrajaju
sve vrste terijera: erdel, foks, irski, bedlinton, {kotski terijer, bulterijer,
nema~ki terijer, lova~ki terijer, keri blu terijer, jork{irski, lasa i tibetski terijer, itd.
Dok su pti~ari umiljati, ljubazni psi, odli~ni markireri i aporteri,
goni~i su o{tri, nervozni i nestrpljivi psi, {to odgovara nameni - lovu na
nisku divlja~.
Mnogi od ovih pasa izgubili su svoje prvobitne osobine zbog lepote i umiljatosti, tako da, na primer, dalmatiner, koke {panijel postaju
salonski psi, koji se vrlo rado drè u domovima, isklju~ivo kao ljubimci.
Od terijera, jork{irski, foks i drugi isto tako se drè i kao ku}ni ljubimci i ne koriste u lovu.
NEODGOVORNI VLASNICI
koju su uzeli, ona im postaje teret, jer nisu spremni na svakodnevne

obaveze oko nje. I tada, uz zanemarivanje u pogledu hrane, vode, drànja,
le~enje i izvo|enja, pribegavaju i zlostavljanju, jer im ìvotinja postaje
teret koga ne znaju kako da se re{e. Pojedini je tuku, kada laje, cvili i traì
hranu, ili da se izvede da bi obavila svoje potrebe, a drugi, uz oskudno,
neredovno hranjenje, re{avaju problem {etnje na taj na~in, {to psa samog
pu{taju da izlasi i ne brinu za njegovo kretanje i povratak.
Pas dràn na taj na~in ima gospodara, a ipak ìvi sli~no psu lutalici. Ose}a se odba~en i suvi{an, uz to je gladan, bez nege, a ~esto i bolestan.
U vreme parenja on se, kao i pravi lutalica, pari sa nezbrinutim ènkama,
bori i ujeda sa mu`jacima suparnicima. Ni sa ènkom nije bolje. Lo{
gospodar je ~ak i tera od ku}e ako ostaje skotna, pa se i okoti, jer je u doba
estrusa bila bez potrebnog nadzora.
Ukoliko je nije oterao od ku}e,
ona gladuje, trpi è| ako doji male, a lo{ vlasnik uop{te ne brine, niti ga sve
to interesuje.
Postoje vlasnici koji psu, umesto ku}ice, samo veù kratak lanac i
ostavljaju ga tako vezanog na ki{i, vetru, hladno}i, neza{ti}enog da skapava, {to je gore od svega {to smo nabrojali.
Dru{tvo za za{titu ìvotinja nailazi na bezbroj stravi~nih na~ina drànja ìvotinja - od kaveza u
kome nema mesta ni za leànje, do gole zemlje i kratkog lanca na vetrometini bez ikakve za{tite. Vi|ali su se psi i u mra~nim garaàma, zatvorenim
u mrklom mraku na betonu, ili podrumima i sl.
Iz svih tih drugih, po ìvotinju nepovoljnih uslova, koju
prouzrokuju neodgovorni vlasnici, vi{e je nego opravdana praksa u razvijenim sredinama da se takvi vlasnici ìvotinja rigorozno ka`njavaju.
U odluci o drànju ìvotinja grada Beograda o{tro je sankcionisano
zlostavljanje, ubijanje i napu{tanje ìvotinja, {to je uspelo da izbori
Dru{tvo za za{titu ìvotinja grada Beograda.
U ovom propisu ta~no je odre|en na~in drànja ìvotinja i nabrojane zakonske obaveze vlasnika, kao i sankcije, ukoliko se propisa ne
pridràva.
RASE PASA
Postoji dobar broj vlasnika ìvotinja koji uzimaju psa ili ma~ku, iz
raznih, ali pokatkad i neopravdanih razloga: za dete - da se ono poigra, iz
radoznalosti, jer nikada nisu imali psa, iz snobizma, takvi po pravilu, kupuju rasnog psa, i sl.
Vlasnici, koji imaju takve motive, po pravilu, unesre}uju ìvotinju
Rase pasa su, uglavnom, ljudska tvorevina. ôvek je, zbog svojih
potreba ukr{tavao pojedine vrste pasa, da bi iz toga, kao rezultat ukr{tanja
dobio pse onih osobina, koje bi sluìle odre|enoj nameni. Na taj na~in
stvoreno je 324 pasmina koje su svrstane u {est grupa: slu`beni psi, terijeri,
lova~ki spi, psi pratioci, hrtovi, minijaturni psi. Svaka od ovih grupa ima
10
nekoliko podgrupa, a svaka podgrupa sadrì vi{e odeljeka - podvrsti.

Ako nabavite ~istokrvnog pripadnika neke rase, ima}ete osiguranu
o~ekivanu veli~inu psa, njegovu predvi|enu narav, osobine i sl. Ovde }emo
u tabeli prikazati najpopularnije rase i njihove osobine. Me|utim, jedno je
sigurno: ako vam se neki pas svi|a, pokazuje privrènost prema vama,
sasvim je svejedno koje je rase, da li je rasan, ili je me{anac.
[to se ti~e naklonosti, ukoliko ste emotivni i nemate neke posebne
namere sa psom, ne}ete davati prednosti ni pasmini, ni njenoj trì{noj vrednosti.
Razume se, ukoliko imate neke posebne namere sa psom - da vam
bude ~uvar, ov~ar, lova~ki pas i sl, izabra}ete rasu koja ima najvi{e
sklonosti ovim poslovima i zadacima.
Me{anci
Nema razlike u otpornosti organizma izme|u me{anaca i rasnih
pasa. [tavi{e, ponekad su rasni psi ne`niji i manje otporni na pojedine
bolesti i napore. Svima je podjednako potrebna nega i pa`nja gospodara.
Neki me{anci-pudle ili malih terijera - su veoma {armantne i pametne
ìvotinje. Opet, na neke me{ance sa bokserom ili {arlplanincem treba
obratiti pa`nju, jer su mo`da nasledili agresivnost od tih roditelja. Me{anci
su lova~kim psima, poenterima, seterima i sl. mogu biti veoma miroljubivi,
bez obzira {to su veliki. Ovi psi manje laju i veoma su pogodni, kao i pravi
lova~ki psi, za stanove u kojima se ne èli mnogo buke.
NABAVKA I NEGA
Pre nabavke jedan upitnik
Pre nego {to odlu~imo da uzmemo psa, treba da postavimo sebi
neka pitanja i da na njih iskreno odgovorimo:
Pitanje: da li je iz porodice neko tokom celog dana kod ku}e u va{em
stanu?
- Pas, a posebno {tene, ne bi smelo da ostane samo vi{e ~asova.
Ono moè da oseti strah, o~ajanje, pa je potrebno lice koje }e biti u stanu,
da bi moglo da ga izvede napolje, jer jedanput u toku dana.
Pitanje: imamo li finansijskih mogu}nosti za pravilnu negu,
ishranu, za veterinara, kao i vakciniaciju psa?
- Ukoliko dràlac sve ovo nije u mogu}nosti da obezbedi, ne bi trebalo da
uzima psa.
11
Pitanje: da li }emo mo}i da izvodimo redovno psa u {etnju, pa i po

lo{em vremenu?
- Da bi bio zdrav, pas treba da drì kondiciju i da mu je obezbe|eno
svakodnevno kretanje. Zbog toga je poèljno da se istr~i negde na slobodnom prostoru. vo|enjm na povodniku ne obezbe|ujemo dovoljno kretanja
ve}ini mla|ih pasa.
Pitanje: imamo li strpljenja za sve obaveze koje iziskuje pravilno
drànje psa?
- Pas je zadovoljstvo, ali i obaveza vlasnika. Pored izvo|enja u
{etnju, potrebno mu je svakodnevno pripremati obrok, sveù vodu, ~ist
leàj, itd.
Pitanje: da li smo spremni da ga u toku celog njegovog ìvota
volimo i pazimo?
- Pas ìvi 10 do 15 godina. Moramo biti na~isto s tim, da li smo
spremni da ga za sve to vreme na isti na~in volimo, pa da mu i u starosti
pruìmo utehu i ljubav koju je on svojom odano{}u nama zasluìo.
Pitanje: da li smo u mogu}nosti uvek da zbrinemo psa za vreme
godi{njeg odmora i imamo li obezbe|en pogodan sme{taj za njega u
ovakvim slu~ajevima?
- @alosna je istina koja se svake godine ponavlja u vreme godi{njih
odmora da veliki broj pasa postaje plen kafilerija, gladi, propadanja ili meta
lovaca. Ako niko od porodice ne ostaje u stanu da ga pazi, pas se moè
smestiti i kod poznanika ili prijatelja. U ovu svrhu postoje i specijalni pansioni. Pas se, uostalom, moè povesti i na put zajedno sa porodicom.
Pitanje: da li nam je cela porodica saglasna sa nabavkom i
drànjem psa?
- Dovoljno je da jedan ~lan porodice ne voli ìvotinje, pa da
drànje psa postane prava mora za ostale ~lanove porodice, one koje vole
ìvotinje. Zna~i, pre nabavke psa, treba konsultovati sve ~lanove proodice
i obezbediti saglasnost svih njih sa nabavkom psa.
Pitanje: da li smo u stanju da obezbedimo takve uslove drànja psa
da njegovo prisustvo ne ometa mir i red u celoj zgradi i ne smeta susedima?
- êsto dolazi do veoma o{trih sukoba sa susedima i ostalim stanarima ba{ zbog pasa, {to u velikoj meri moè da zatruje atmosferu dobrosusedskih odnosa.
Pitanje: da li smo spremni da zadrìmo psa i kada dobijemo bebu
i promenimo svoj bra~ni status?
12
- Postoji izvestan broj mladih osoba koje, pogre{no, smatraju da je

svaka ìvotinja opasna kada se nalazi u blizini novoro|enog deteta. Zbog
ove zablude, vlasnici ~esto, po dobijanju bebe, odbacuju i unesre}uju ìvotinju bez griè savesti. Ovo je jedan od ~estih uzroka odbacivanja psa, pa,
pre no {to se odlu~e da nabave ìvotinju, treba dobro da razmotre svoj
bra~ni status u bliòj i daljoj budu}nosti...
... I, na kraju: najlak{e je nabaviti ìvotinju, ali njeno drànje
zahteva ljubav, po{tovanje, `rtve i human odnos, ~emu svako nije dorastao.
Mu`jak ili ènka?

Neki ljudi smatraju da je lak{e i bolje dràti mu`jaka nego ènku.
Me|utim, nije tako. @enka se tera svakih 6 meseci, a polni àr traje do 3
nedelje. U tom periodu je treba dobro ~uvati i ne pu{tati je bez nadzora u
{etnju.
Mu`jak je, me|utim, stalno zainteresovan za suprotni pol.
Ukoliko ga ne bismo budno ~uvali, on bi u svako doba i{ao da sebi na|e
partnerku, pri ~emu bi bio izloèn svim mogu}im opasnostima, posebno u
gradskom saobra}aju.
@enke su u odnosu na ~oveka ve}inom pitomije od mu`jaka i zbog
toga su bolje kao ku}ni prijatelji. Posebno je to dobro u slu~aju kada se u
ku}i nalaze i mala deca.
Sterilizacija - kastracija
Kod ma~aka se moè sa uspehom vr{iti sterilizacija, odnosno kastracija, a kod pasa i keru{a tako|e. Sterilizacija ne menja karakter ovih
ìvotinja. Mnogi smatraju da je kastrirana ìvotinja obavezno sklona gojenju. Ovo, me|utim, nije istina, ukoliko se takva ìvotinja pravilno hrani i
dovoljno kre}e. Sterilisana keru{a prestaje da se tera, zbog ~ega vi{e ne}e
biti privla~na za mu`jaka.
U Engleskoj se sterilizacija pasa preporu~uje, a u Nema~koj se vi{e
upotrebljavaju posebna sredstva koja se daju keru{ama za vreme teranja.
Ona oduzimaju karakteristi~an miris koga ènke imaju u ovom stanju. Poznate su za tu svrhu, na prime, NONIDAN- tablete, koje proizvodi KRKA
(Novo Mesto).
Sterilisani i kastrirani psi su veoma pogodni kao vodi~i slepih lica.
[tene
Svaki pas je malo nervozan kada do|e u novu sredinu. ako je u
13
pitanju {tene, onda mu je potrebno mnogo spavanja, pa je neophodno da

mu se obezbedi odgovaraju}e mesto, gde bi se pripremili.
Najbolje
je pletenu korpu za pse, a u njoj jedan jastuk punjen sun|erastom masom
ili mali pokriva~. Kada sve to ima, psi} }e da se orijenti{e prema mirisu
koji }e od njega da prime ove stvari, pa }e se lak{e navi}i da ide uvek na
to mesto.
Ako u kasnijem periodu èlimo psa da drìmo u dvori{tu, obezbedi}emo mu prostranu suvu ku}icu. Mesto ku}ice treba da bude zaklonjeno
od vetra i osu{eno kada je zima, a u letnjem periodu potrebno je ku}icu premestiti u hladovinu.
Prijatelj ìvotinja ne drì svoga psa na lancu.
Ukoliko je iz opravdanih razloga neophodno da se pas kra}e vreme
drì na lancu, lanac bi morao da je napralvjen od karika koje se ne uvr}u i
ne skra}uju ga.
On, po propisu, mora da bude duga~ak bar 3 m.
Sudovi i kojih }e pas da se hrani treba da budu ili plasti~ni ili emajlirani.
Njihova veli~ina treba da odgovara veli~ini psa. Za pse sa dugim klempavim u{ima, preporu~uje se sud sa manjim otvorom, da bi se izbeglo
kva{enje u{iju pri jelu, ili pojenju.
[tene treba ~e{}e ~etkati. Kupanje jednom u dva meseca, ali
isklju~ivo de~ijim {amponom ili sapunom. Posle toga dobro ga obrisati
frotirom i su{iti fenom, ukoliko nije letnje doba.
Psu treba nabaviti ogrlicu sa plo~icom na koju se ureè ima i prezime vlasnika, adresa i telefon. Ovo se stavlja psi}u kada bude sposobno za
{etnju i povodnik, tj. posle ~etvrtog meseca ìvota.
PRAVILNA ISHRANA PASA

Pas spada u meso`dere. Me|utim, on je, ta~nije, prvenstveno
meso`der, ali ne i isklju~ivo, kao {to su to ma~ke.
U ishrani pasa dolaze belan~evine, ugljeni hidrati, masti, mineralne
materije i vitamini.
U belan~evine ubrajamo: meso, iznutrice, jaja, mleko i ribu.
Biljne ben~evine iz soje mogu, tako|e da zadovolje pse}e potrebe za
belan~evinama. Belan~evine su zastupljene sa 70% u ishrani psa.
Meso moè da se daje jedanput nedeljno i sirovo.
Ugljeni hidrati u ishrani pasa su: pirina~. zobne pahuljice, testa, hleb.
Krompir spada u namirnice koje pas najteè vari. Ukoliko u hrani, ipak,
ima ne{to krompira, treba ga dobro skuvati i izgnje~iti.
14
Kao dodatak hrani, psu treba dati i povr}e koje on lako voli.
Prakti~no,s ve vrste povr}a dolaze u obzir.
Psu je potrebno dati i ne{to masno}e, jer njegov organizam ne
moè sam da izgradi neke masne kiseline. Ukoliko ih njegov obrok ne
sadrì (na primer meso, mleko), tada se moè dodati margarin ili ulje, ali u
malim koli~inama.
Vitamini su psima potrebno isto kao i ljudima. Pas moè sam da
izradi C vitamin u svom organizmu, a vitamini A, B i D treba da budu zastupljeni u njegovoj ishrani. Nedostatak bilo kojeg od ovih vitamina
prouzrokuje niz poreme}aja kod ìvotinja. Kod mladih pasa i {tenadi
posebno treba voditi ra~una o dovoljnoj zastupljenosti vitamina D, koji
reguli{e kalcijum i fosfor i ima va`nu ulogu u rastu kostiju i zuba.
Psu moèmo dati deo ostataka na{eg ru~ka. Ali nikako samo to, jer
je hrana koju mi jedemo suvi{e zasoljena, ili paprena, za~injena, a to je
{tetno za njega. Nemojte psa u~iti da jede van svog mesta i suda. Nemojte
mu nikada davati zalogaje sa stola u usta, jer }ete ga time nau~iti da stalno
prosi, pa ne}ete imati mogu}nosti da jedete, a da ne budete ometani. Posle
ru~ka mu moète dati neki ostatak, ali ga stavite u njegov sud.
[tenad do 3 meseca treba da dobiju 4 obroka dnevno i to
ravnomerno podeljenih, na primer: u 8, 12, 16 i 20 ~asova. Do sedmog
meseca mladi pas dobija 3 obroka dnevno. Kada napuni godinu dana, dobija dva obroka.
Dva dnevna obroka potrebna su i odraslom psu. Od ova dva obroka jedan je glavni a drugi sporedniji. Glavni obrok treba da sadrì kosti,
meso (kosti ne smeju biti ìvinske) i povr}e, dok onaj sporedni treba da
sadrì mleko, keks ili ka~amak. Na kilogram telesne teìne treba da
ra~unamo trideset do pedeset grama hrane dnevno. Ukoliko dajemo koncentrisanu hranu (pse}e konzerve), u obzir dolaze ne{to manje koli~ine.
Ukoliko je neki pas izmr{aveo, koli~ine treba da budu ve}e. @ivahniji psi,
obi~no, traè ve}u koli~inu hrane, nego oni mirniji.
Pazite da ne prehranite psa. Nemojte mu davati slatki{e, jer je to
veoma {tetno za njega. Nemojte da ga pregojite je }e salo da optereti njegovo srce. Nau~ite ga radu, zdravoj hrani u normalnim koli~inama i vodite
ra~una o njegovoj potrebni za kretanjem. Na ovaj na~in odrà}ete dugo
ìvotinju u dobrom zdravlju.
Voda
Sveù vodu treba davati u zaseban sud tri puta dnevno. Pas oèdni
15
posle {etnje, i ako je jeo suvu hranu. Ne zaboravite da mu stavite na

odre|eno mesto, pored hrane, uvek napunjen sud vode.
O PRIRODI I OSOBINAMA PSA

Psa je lako razumeti, naravno pod uslovom da ga volimo. S druge
strane, pak, moramo da podsetimo da svi psi nemaju istu narav i bistrinu.
Terijeri, na primer, su veoma o{troumni, dok su ov~ari stabilniji i razboritiji. veoma je mali procenat ograni~enih i lukavih pasa. Objektivno, on je
veoma po{tena i pametna ìvotinja. Otvoren je i iskren. Iako su njegovi
preci morali da budu lukavi, jer su se borili za opstanak, on to vi{e nije ako se nalazi kod ~oveka koji ume lepo da postupa sa njim. Ukoliko ipak,
neki pas pati od "ludila", zna~i da je du{evno bolestan i pored na{eg
pravilnog postupanja, pa ga u tom slu~aju treba bezbolno uspvati. - Pas na
gospodara gleda sa divljenjem, o~ekuje da on bude strog, ali i pravi~an. Pas
ose}a svaku promenu ~ovekovog raspoloènja i strpljivo satima ~eka, ako
zna da je gospodar ne~im drugim zaposlen. On zna i kada mu je gospodar
tuàn i zabrinut i tada ume da mu stavi glavu na noge i legne kraj njih da
bi ga ute{io da se ovaj ne bi ose}ao sam.
Psa moèmo nau~iti mnogim stvarima strpljenjem, nagradom i
pohvalom, ili kojim dobrim zalogajem. Ne treba biti nestrpljiv i grub. Batinanje dobrog psa bez razloga je sramota njegovog gospodara, a ne psa.
Ku}na dresura ili na~in pona{anja na ulici su neophodni da bi pas umeo da
se pona{a u urbanoj sredini. Lekcije iz toga pona{anja su nu`ne i korisne.
Ako je pas bolestan, odbija da jede. Nepravilno je psa terati da jede i na to
ga prisiljavati. Pas moè da bude nekoliko dana bez hrane i to koristi njegovom ozdravljenju.
Ako je pas bolestan ili ose}a bol, podnosi}e ga hrabro. @ivotinje ne
treba uznemiravati kada su bolesne, jer one èle tada da budu same, a to
èle i na samrti. Njegov ìvot je kratak i mi, i pored zaklinjanja da posle
njegove smrti ne}emo da uzmemo novog psa, ipak to ~inimo. Jer mi
volimo pse, a ne samo psa.
VASPITANJE PSA
Vaspitanje psa podrazumeva: strpljenje, razboritost, sobnu ~isto}u,
razgovor sa psom, navikavanje na ogrlicu i povodnik, pona{anje u saobra}aju, poslu{nost.
Dobro vaspitan pas je prijatan drug i ku}ni prijatelj. Zbog toga je
16
va`no da ga vaspitamo pravilno jo{ od malih nogu. Pravilan odgoj ima

veliki zna~aj, jer se kasnije isplati. Sve ovo treba ~initi sa mnogo strpljenja i dobrote, a nikako grubo. Ako {tene pravilnov aspitate, ono }e, kao
odrastao pas, tako lepo da se pona{a da }ete biti ponosni na njega u svakoj
prilici.
[tene nema dobro pam}enje. Ono u~i samo ako istu komandu
ponovite mnogo puta. Ve`bajte ga nekoliko minuta, ali uvek pravite kra}e
pauze da biste mu dali mogu}nost da se odmori. u protivnom, {tene bi brzo
izgubilo interesovanje, jer bi mu se sve to dosadilo.
Vaspitanje {teneta treba, u malim dozama, da otpo~ne ve} oko
tre}eg meseca ìvota. Pohvalite ga uvek kada zasluì. Recite "dobro
ku~ence" i pomilujte ga. Ponekad mu dajte i dobar zalogaj nekog keksa,
kao nagradu. Samo to ~inite retko, jer on moè pogre{no da shvati da svaka
va{a zapovest treba da bude za~injena nekim zalogajem.
Ako ka`njavate psa, kaznite ga smesta. Ali ne batinama. Ako mislite da, ipak, treba malo ve}e o{trine, pored o{trih re~i, tada ga nikada
nemojte udarati rukom, ve} nekim novinama i to pozadi, ovla{ a nikako
preko nju{ke i o~iju. Njegova nju{ka je veoma osetljiva i razvijena kao ~ulo
mirisa i svaka grubost moè da je povredi i poremeti. Ta kazna treba da
usledi smesta, jer }e pas samo onda mo}i da shvati zbog ~ega je ka`njen.
Ako pro|e izvesno vreme, a vi ga kaznite, to ne}e imati nikakve svrhe, jer
pas vi{e ne}e mo}i da razume za{to mu to ~inite.
Najbolje dejstvo kazne ima ton kojim opominjete psa koji je
zgre{io. Nemojte nikada da vi~ete, ve} samo o{trije mu recite "nevaljalo
ku~e". On }e po tonu va{eg glasa da razazna da ste ljuti, tj. da je on za to
kriv.
Smatrajte da je {tene od dva do ~etiri meseca, otprilike, kao dvogodi{nje dete, a da je {estomese~no {tene po nemirluku pribli`no trogodi{njaku na{eg roda.
Ako je {tene nervozno i nevaljalo, nemojte ga pla{iti ili tu}i. U
ovakvim slu~ajevima naoruàjte sa strpljenjem kada mu se obra}ate i
budite mirni.
Sobna ~isto}a
Moète da probate i na~in koji sam li~no isprobala na svome psu

kada je bio {tene. Uzela sam toaletni papir i, kada je on pi{kio po tepihu,
obrisala sam ovim papriom mokra}u, stavila taj papir na slivnik na podu
kupatila, zatim neutralisala onaj miris mokra}e koji ej ostao pored tepiha.
Ostavila sam vrata kupatila otvorena i, slede}i put, kada je hteo da mokri,
moj pas je, vo|en tim mirisom, oti{ao u kupatilo i mokrio na slivnik,
odnosno toaletni papir natopljen njegovom mokra}om koga sam tu stavila.
Kasnije nije hartija vi{e bila potrebna, on je sam i{ao na mesto. Naravno,
uvek smo potom vodom oprali slivnik, pa za na{e ~ulo mirisa nije bilo
problema, ali, po{to pas ima mnogo razvijeniji nos, tj. njuh, on je ose}ao
svoj miris na slivniku i redovno tamo vr{io nu`du dok je bio {tene.
Kasnije je Lirik (tako nam se zvao pas) odrastao, pa smo ga
redovno tri puta dnevno vodili u {etnju i pu{tali ga da se dobro istr~i, pa je
svoje fiziolo{ke potrebe obavljao napolju. Me|utim, kada je ostario (ìveo
je 14 godina), kada mu je zdravlje popustilo, nije vi{e mogao da ide u
{etnju i sa mukom se vukao po ku}i. Tada je po~eo da vr{i nu`du tamo gde
je to ~inio kao {tene. Sada je grebanjem na vrata kupatila uku}anima davao
znak da mu se ona otvore i kada bi mi to u~inili i{ao je ta~no na isti slivnik
na koji je i{ao kao mali.
Tako je pas svima nama olak{ao probleme nastale njegovom nesposobno{}u da ide u {etnju. Bili smo se uverili da smo dobro postupili kada
smo ga nekad u mladosti nau~ili na slivnik, jer da smo ga nau~ili da ide u
sanduk, to u njegovoj poznoj starosti ne bi imalo vrednosti i iz razloga {to
je on bio veliki pas, pa bi u te svrhe trebalo imati i veliki sanduk, {to je
sasim neprakti~no, jer onako onemo}ao on u njega ne bi bio u stanju da se
popne.
Nadamo se da }e mnogima na{e iskustvo u ovom pogledu mo}i da
pomogne.
Nemojte nikada da gurate nju{ku {teneta u mokra}u. Dovoljno je
da ga odvedete odmah do mesta gde nije trebalo da se pomokri i nekoliko
puta kaète "fuj". Zatim ga odvedete na mesto gde to treba da uradi (u stanu
ili ulici).
Ina~e, kada pas malo odraste, treba ga izvoditi, u {etnju ujutru,
uve~e i posle obroka.
U po~etku, dok je manje i ne moè redovno da se izvodi, nabavite

jedan sandu~i} i stavite u njega hartiju. Odmah posle obroka stavite ga u
nju da bi obavilo svoje potrebe. Pet {est puta, po potrebi i vi{e kada je
mla|e, stavljajte ga u taj sandu~i}.
Od prvih dana ìvota naviknite {tene na njegovo mesto u stanu bilo

da je to korpa, kutija, du{e~i} i sl.
17
18
Pravilno drànje psa u stanu
Motrite na njega, pa ako èli da spava na nekom drugom mestu,

obratite mu se i kaìte: "Mesto!". Dajte mu njegovu igra~ku - staru patiku,
lopticu i sl. Ako ho}e da dira druge stvari, oduzmite mu ih i opet mu dajte
njegovu igra~ku. Pri oduzimanju predmeta koji nisu njegovi, ponavljajte
re~ "fuj". Granicu dozvoljenog kretanja oko njegovog mesta ozna~ite time
{to }ete novinama da {u{kate i to spu{tenim na patos, da bi mu ovim
{umom dali na znanje dokle je njegova granica. Ovo }e posti}i èljeni cilj.
Ostavite ga na ~as samog i kri{om posmatrajte iz druge sobe.
Ako èli da legne na drugo mesto, ponovite "fuj" i on }e ve} razumeti da
mora natrag u svoju korpu. Ne zaboravite da {tene posle svakog obroka
mora da vr{i nu`du.
Ako pas kratko vreme treba da ostane sam, ne zaboravite da mu
ostavite hrane, vode, mesta za nu`du, igra~ku, itd. Sve mu to obezbedite i
u~inite dostupnim. Ako je sve u redu, drugi put moète jedan ~as duè da
izostanete. Me|utim, {tenad, pa i odrasli psi, ne smeju duè od nekoliko
~asova bez prekida da budu ostavljeni sami, naro~ito ne tokom no}i.
Vodite ra~una da njegovo mesto ne bude ni blizu otvorene vatre,
niti na promaji.
Pro{nja pored stola, nije dopu{tena. Ne dozvoljavajte nikada da
pas prosi kod stola ni kada ste vi ni va{i gosti u pitanju. Nipo{to ga ne
navikavajte na zalogaje sa trpeze. Ako, ipak, moljaka i dosa|uje, treba da
ga izvedete iz sobe u kojoj obedujete. On mora da bude nau~en da za vreme
va{eg obedovanja, mirno leì pod stolom.
U prethodnom poglavlju rekli smo kako psa treba dràti u stanu, a
sada }emo re}i nekoliko re~i o tome kako ga treba dràti u dvori{tu, ukoliko je ve}i i otporan na zimu.
Pas u dvori{tu mora da ima prostranu ku}icu postavljenu bar 10 cm
iznad tla. U njoj treba da bude sveà slama, asura i sl. Ulaz u ku}icu
okrenut je prema jugu, dok pred samom pse}om ku}icom treba da bude
postavljena daska {irine najmanje 3/4 m, i to bez eksera. Kuci}a treba
obavezno da bude nepromo~iva.
Psa ne smemo da drìmo u garaì, {upi i sl. to su vla`ne, hladne
prostorije u kojima bi brzo oboleo od raznih bolesti i navukao i reumatizam. - Ku}ica moè biti postavljena i ispod neke nastre{nice.
Ukoliko èlimo da pas bude nekoliko ~asova vezan, najbolje je
na~initi mu ìcu duìne bar desetak metara na koju bi se prika~io lanac
dovoljne duìne, pokretan, tako da bi on i tih nekoliko ~asova mogao da
protr~i. Razumljivo je da se posle toga mora pu{tati sa veze da bi se slo-
bodno kretao, bilo u dobro ogra|enom dvori{tu, bilo da se povede u {etnju.

Pas koji se ne kre}e, ne samo da fizi~ki propadne, mi{i}i mu
oslabe, organski se poremeti, ve} mu i psiha bude dovedena u bolesno stanje. On je depresivan, ili krajnje agresivan, bezvoljan, o~ajan. Pas je trka}a
ìvotinja i to pametan vlasnik ne sme da zaboravi. Svako sputavanje njegovih prirodnih svojstava ide na njegovu {tetu.
Kada govorite komandom veoma je va`no da pazite na ton kojims

e psu obra}ate. Do {est meseci, {tene veoma malo moè da Vas razume. On
}e Vas najbolje razumeti ako rali~ite zapovesti naglasite razli~itim tonom.
Na primer: "sedi" - o{tro naglasite, "ustani", "mesto", "fuj",
"nazad" - dubokim glasom, "pusti", "uhvati", "traì", - o{trim glasom,
"dobro ku~e", "uz nogu", "ulica" - prijateljskim tonom. Ton kojims e
obra}ate psu veoma je vaàn za njegovo vaspitanje. Treba nastojati da iste
zapovesti budu uvek na isti na~in nagla{ene.
"Sedi": Ovu zapovest i {tenad brzo nau~e. [tene stoji na ~etiri
noge, a vi desnom rukom podignite njegovu glavu, a levom pritisnite njegov zadnji deo tela, sve dok ne sedne. Istovremeno kaìte: "sedi". To mora
da bude zapovest, a nikako molba. Istovremeno treba da ga pohvalite.
Drìte ga jo{ koji sekund, pa ga onda pustite slobodnim.
Ako {tene poku{a da ustane, ponovite postupak i ponovo kaìte
"ustani".
"Mesto": [tene stoji,a vi povucite jednom rukom njegove prednje
noge napred, drugom rukom pritisnite njegova le|a i recite: "mesto". Vi
treba da nastojite da ga nau~ite, da ga naviknete da sedi pre obroka i dam
u kaète "jedi" ili "do|i".
"Do|i": Kada pozovete psa sa "do|i", to recite prijateljskim tonom,
tako da ta komanda koja ga poziva k vama budi radost u njemu. Pohvalite
psa, samo ako vas je poslu{ao posle neke zapovesti i ne preterujte u tome
svaki ~as i bez razloga.
Nemojte nikada da idete u susret psu koga zovete, ili da se jo{ malo
udaljite. Ako je u pitanju {tene, moète i da kle~ite u trenutku kada mu
kaète: "do|i".
Ako psa nervozno i bezrazlo`no kaznite, ne}e rado da se odazove
va{oj komandi da do|e.
"Ustani": Ako èlite da pas ustane, a ve} sedi po zapovesti, tada
}ete podi}i kaìprst i izgovoriti vi{e puta "ustani", a istovremeno, polako
19
20
Kako razgovarati sa psom
pored njega kora~ajte. Posle nekoliko koraka, zastanite i zapovedite:

"do|i". Ako stoji neposredno pred vama, sledi komanda: "sedi". Tada ga
pohvalite. Ukoliko bi ustao pre nego {to ga pozovete, odmah ga gurnite
ponovo da sedne. Ponavljajte ovu ve`bu vi{e puta, s tim da u kasnijem
periodu pravite ve}e razmake me|u njima. ako je napredovao u
poslu{nosti, tada moète da se sakrijete iza nekog drveta, a on }e ~ekati na
va{u zapovest.
[tene ne treba beskrajno dugo da sedi i ~eka na va{u novu
zapovest. Ali, ipak, mora da nau~i da mirno sa~eka dok vi idete unaokolo
da obavite neke druge radnje u sobi, na primer, ili, kasnije, ispred prodavnice kada bude odrasliji, dok vi budete kupovali. Trening oko sedenja
moè da bude pripomognut time da ga uz odre|eno mesto privremeno
veète, pa kad mu kaète: "ustani", skinite vezu koja ga je dràla za to
mesto.
Treba imati na umu da }e {tene rado da pregrize vezu kojom je
vezano za odre|eni predmet u toku sedenja. Zato biste mogli da ga u to
vreme preveète metalnim lancem.
"Fuj": Naviknite ga na re~: "fuj", kada mu ne{to u ku}i ili na ulici
zabranjujete. Trudite se da mu se ne dopustite lo{u naviku da poku{a da
vr{i nu`du na svakom uglu, ili pod svakim drvetom. Ako to ~ini, tada ga
povucite na povodniku i recite: "fuj", a dopustite mu da nu`du vr{i na dva
tri mesta i da sa tim zavr{i.
Vodi}ete ga uz levu nogu sa komandom: "uz nogu" i on to mora da
poslu{a, {to je veoma va`no za uli~nu dresuru.
Ovratnik i povodnik
Naviknite {tenad da na vreme prihvati ovratnik i povodnik. Treba
po~eti sa sasvim lakim ovratnikom i ne zaboraviti da izme|u vrata i ovratnika-ogrlice treba da bude dva prsta {upljine. U po~etku }e se {tene buniti
protiv toga, ali ubrzo }e se navi}i. U po~etku ga vodite na jednom gajtanu
po ku}i i ba{ti dok navikne da ide na vezi. ako po~ne da se bacaka i legne,
nemojte vezu vu}i. Ostavite vezu, pri|ite mu sa le|a i potap{ite ga po
zadanjem delu tela, a on }e da reaguje tim {eto }e da ustane i potr~i.
Ako poneko {tene ili odrasliji pas ne prestaje sa tim da vu~e povodnik, tada morate da ga vodite na vrlo kratkoj vezi. Kaìte ~esto: "uz nogu".
Kada pu{tate psa da se istr~i, traìte neko mirnije, sigurnije mesto.
Kada otr~i, ~ekajte ga na istom mestu, da vam se vrati.
21
Pravilno pona{anje na ulici

U~ite {tene da vas poslu{no sledi na ulici i ide uz nogu. Kada treba
da stanete pre prelaska ulice, kaìte mu: "sedi". Kada je prolaz otvoren,
kaìte mu: "do|i" i povedite ga dalje. Naviknite ga da pred prodavnicom
gde }ete kasnije ne{to kupovati, na komandu: "sedi", sedi bez pokreta. Ako
se udaljite, a on po|e sa Vama, vratite se, ponovite komandu o{trim tonom,
tako da se on navikne da mora mirno da Vas sa~eka dok se ne vratite.
Ponovite to vi{e puta i on }e se navi}i da ovo poslu{a.
Ako ste, ~ak i dobro vaspitali svoga psa, ne bi nikada trebalo da
dozvolite da na ulici slobodno tr~ka. Tako bi se sigurno jednog dana
dogodilo da na suprotnoj strnai ulice ugleda drugog psa ili ma~ku, kada }e
nagoni u njemu da prorade, pa }e u momentu da zaboravi {ta je nu~io,
potr~a}e da pretr~i ulicu, ne obaziru}i se na saobra}aj. Ovo moè biti fatalno.
Neposlu{nost
Dobar odgoj psa {titi vas i njega od neprijatnosti da do|e u konflikt
sa susedom, da o{teti tu|u imovinu, ili da uni{tava druge ìvotinje. Zabranite mu da juri ma~ke. Ne zaboravite da }e ma~ka, ako je pas napadne da se
brani noktima, {to moè da se zavr{i time da i pas bude ozle|en, a naro~ito
o~i. Na ovaj na~in moète da se potrudite da ga nau~ite da ne goni druge
ìvotinje: pomo}u duga~ke veze, tako da je on i ne oseti, drìte ga. Kada
pojuri drugu ìvotinju, iznenada povucite ovu vezu i spre~ite ga.
Ako ubija ìvinu, uzmite le{ i njome ga udarite po zadnjem delu
tela. To je jedina prilika kada treba ja~e da ga po zadnjem delu tela smesta
udarite i kaète: "fuj" i to o{trim tonom, ako tako u~inite, on }e kaznu da
razume i zapamti za lede}u priliku kada do|e u sli~no isku{enje. Lova~ki
psi i obu~eni za lov imaju drugu dresuru, o ~emu ovom prilikom ne}e biti
re~i.
Pas ~uvar
Pas poseduje uro|eni instinkt ~uvara. On instinktivno laje,
najavljuju}i dolazak nepoznatog. Ako laje i na nekog prijatelja koji vam
~esto u ku}u dolazi, tada ga treba od lajanja na njega odu~iti. U tom slu~aju
pomilujte psa umiruju}i ga i recite mu re~: "prijatelj". Ovo ponovite nekoliko puta, tako da }e on da nau~i i kada razazna korake stalnog prijatelja,
ne}e se oglasiti lajanjem.
Mislite na to da {to je pas bolje vaspitan to }e biti "pametniji". A
22
ako mu pruìte ose}anje da vam je on dobar prijatelj, doìve}ete da Vas i

Va{eg prijatelja psa svi rado gledaju i do~ekuju.
Pas i ma~ka
Kada se dvoje ljudi me|usobno ne trpe, kaè se da se "slaù kao
pas i ma~ka". Iz toga se mo` zaklju~iti da se pas i ma~ka ne slaù me|u
sobom. Ovi konflikti me|u ìvotinjama ve}inom dolaze zbog toga, {to sam
~ovek nahu{kava psa na ma~ku, dok bez ovog njegovog me{anja u prirodi,
obi~no se ove dve ìvotinje pri susretu zaobilaze i paze da ne urkste svoje
putanje.
[tene i ma~e se lak{e naviknu jedni na druge. Ukoliko uzmete
ma~e, a imate odraslog psa, tako|e ne}e biti problema. Ipak, u po~etku
treba da motrite na njih i ukoliko bi bilo neslaganja, interveni{ete. Veoma
je va`no da hranu koju pas pojede jede na miru, tj. da ne dozvolite ma~etu
da se kre}e blizu njega. Kada pas pojede obrok, odmah sklonite sud, jer on
moè da postane uzrokom o{trog sukoba, ukoliko ma~e zaèli da jede iz
njegovog suda. Ina~e }e pas munjevito da reaguje, smatraju}i da sud pripada njemu i da ma~e bespravno poseè za njim.
Obi~no se psi ve}ih rasa bolje slaù sa ma~i}ima, jer su psi malog
rasta jogunastiji. Me|utim, ako odrastu zajedno, to ne igra nikakvu ulogu.
Ako pas poku{a da jede iz ma~jeg suda, savetno je podi}i ga na
neko vi{e mesto i tada
pas ne}e mo}i da ga dohvati.
Pas i dete.
Deca
mahom
vole da druguju sa ìvotinjama i da se sa njima
zbliè. Ona, naravno, ne
znaju da pas voli decu,
ali da je i njemu potrebno
izvesno vreme da se
upozna i zbliì sa njima.
Da bi se to odvijalo bez problema, treba
detetu skrenuti pa`nju da
ne juri u susret psu,
pogotovu kada je pas nepoznat, ve} ga treba pustiti da sam do|e u blizinu
da ga omiri{e. Sve dok on to ne u~ini ne treba ga dirati. Ako pas potom
veselo i prijateljski ma{e repom, tada dete moè da ga pomazi, najbolje
ispod brade. ako se pas sam ne pribliì, dete ne treba da ga pomiluje, ve}
mirno da stoji dok se pas ne udalji. Ako ste nabavili psa umesto igra~ke
detetu, pogre{i}ete, jer pas nije igra~ka, ve} ìvo bi}e koje moè pokatkad
da ne bude raspoloèno za igru, ili moè da bude umorno.
Ukoliko dete i tada insistira na igri, pas opravdano moè da reaguje. Ako o ovome vodite ra~una, ima}ete uvek dobro druga sa kojim }e se
Va{e dete igrati na obostrano zadovoljstvo.
Polni àr
Posle {est meseci ìvota keru{a polno sazri, a to se manifestuje
krvarenjem koje traje oko dve i po do tri nedelje i to dva puta godi{nje.
Polni àr po~inje od trenutka pojave krvarenja, a najintenzivniji je od desetog do {esnaestog dana, po~ev od prvog dana krvarenja.
Pona{anje ènke u to vreme nije bitno izmenjeno. Ona ostaje u
ku}i i dvori{tu kao i pre toga, a uznemirena postaje ukoliko se oko dvori{ta
okupe mu`jaci koji, putem mirisa, osete da je ènka u fazi polnog àra i
èle da do|u do nje. Zbog toga je savetno obezbediti ènku ~vrstom
ogradom, ili je, ~ak, u to vreme dràti u ku}i. Na taj na~in se najbolje moè
izmbe}i lave`, usnemirenje i sl.
Za spre~avanje neèljene skotnosti kod ènki moè se koristiti i
sredstvo NONIDAN ili neko sli~no, ~ime obezbe|ujemo ènku od parenja, ukoliko nije fizi~ki bezbedna od mu`jaka.
Sa mu`jacima je druga~ije. Oni su uvek spremni za parenje i, kada
osete miris koji se {iri iz keru{e, uznemire se i èle da do|e do nje.
Poznato je dobar broj pasa pobegne od ku}e (ako se dobro ne
~uva), usled nagona koji ga goni ka keru{ama koje se nalaze u njegovoj
blizini i u polnom àru.
Ukoliko nema na raspolaganju keru{e koja bi mu odgovarala za
parenje - preporu~uje se napornija i duà {etnja sa psom. Na taj na~in
smanji}e se napetost koju on tada ose}a.
Parenje
Za parenje treba obezbediti zaklonjen i pogodan prostor. Ostaviti
mu`jaka i ènku da se upoznaju, onju{e. Mu`jak treba da stupi u akciju, a
ènka da se privoli. Ukoliko ona to ne èli, potrebno je razdvojiti ih i
23
24
poku{ati ponovo neki drugi dan, pa i nekoliko puta u toku dana sa prekidima. Ako uspe, samo parenje ne traje duè od pola sata.
Za{to pas ujeda?
mo pomo} i onemogu}imo ga u napadu na li~nost ili imovinu. Ukoliko se

dogodi da pas na komandu: "pusti" ne reaguje, bacite prema njemu lanac i
ponovite komandu. Tada }e do njegove svesti, uz zveket lanca, da dopre i
komanda da mora da pusti onog koga je uhvatio. Ovo samo u izuzetnim
prilikama, jer bi, u protivnom, kada bismo ~esto upotrebljavali lanac, pas
reagovao na zveket klju~eva i povla~io se.
I psi su, kao i ljudi, razli~itih naravi. Veliki broj ih je i boja`ljiv. Ne
ra~unajte da }ete od boja`ljivog psa da napravite hrabrog borca. Osrednje
hrabri psi mogu dobrim treningom da se razviju u dobre i korisne borce. U
vlasti zlonamernih vlasnika ìvotinje mogu da pretstavljaju opasnost i za
nedu`na lica. Poznato nam je da obesni mladi}i pogre{nim komandama
napujdavaju svoje pse na decu, ma~ke, ili druge ìvotinje bez ikakvog
razloga.
Velika {teta i za ìvotinju i ~oveka, ako pas za gospodara ima zlonamernog ~oveka. Jer za pona{anje ìvotinje koja ima vlasnika, odgovoran
je samo vlasnik. Pas je rezultat njegovog odgoja.
Pas spada u agresivne ~uvare, koji instinktivno ujedom brani ono

{to smatra da treba da za{titi. Od malena on je svestan o{trine svoga zubala.
êsto nastaju nesporazumi zbog ujeda pasa, koje laici me|u ljudima ne razumeju i uvek zbog ujeda okrivljuju samo psa.
Za razliku od njih, dobro informisani vlasnici i poznavaoci pasa,
znaju da je takvo ujedanje samo rezultat pomanjkanja znanja o prirodi i
ìvotinjama i postupaka sa njima.
@ivotinja nije "Lesi" sa filma, ve} stvorenje sa osobinama ìvog
bi}a, sa jakim ose}anjem ~uvanja poseda, ili straha od nepoznatog. Deca
~esto èle igru, prelaze}i prostor koji pas ose}a kao svoj i izazivaju ga i
draè na reagovanje. Ponekad zaèle da draè ènku koja ima mladunce, i
koja, iz opreznosti, ne moè da bude tolerantna. Ove gre{ke se ne doga|aju
tamo gde dete i pas zajedno odrastaju. Pas je naviknut na reagovanje dece,
a deca opet rano nau~e kako da postupaju sa psom. Iz tog razloga bi odrasli
trebalo da {to ranije nau~e decu opho|enju sa ~etvorono{cima.
Kada je u pitanju pas permanentno pod kontrolom i komandom
svoga gospodara, dobro dresiran, ne}e imati prilike za ispoljavanje nezadovoljstva, ~ak i onda kada je izazvan, jer }e da ~eka komandu da bi odre|eno
lice ujeo. Da bi se ovo postiglo, potrebno je dosta upornog ve`banja.
Najbolje je nama}i jedan dàk na levu ruku i pozvati psa, po{to potr~imo
nekoliko koraka: "drì, zgrabi". Pas }e u po~etku instikntivno, a zatim
svesno da potr~i da zgrabi ustima taj dàk i pazi}e da Vas pri tome ne
povredi. Ponavljate li to vi{e puta, zapamti}e i komandu: "drì, zgrabi".
Kada budete èleli da on ispusti plen, tj. dàk, komandova}ete: "pusti".
Ponavljaju}i to on }e da shvati da mora da prestane sa ujedom. Ukoliko
èlite da u ovom treningu napredujete, moète kasnije, umesto dàka, da
namaknete neki rukav starog sakoa, najzad i ko`ni rukav.
Da bi pas bio dovoljno nadraèn i da mu ovo ne dosadi, treba da se
sagnemo, kao da smo ìvotinje, tako da on, time {to opona{amo ìvotinju,
izvr{ava nare|enje sa vi{e poleta. Kasnije tokom u~enja, moèmo da se
sakrijemo u `bunje, takvan, podrum, a on }e da nas traì ne bi li nas uhvatio.
Na taj na~in nau~i}emo psa da na komandu pojuri eventualnog
pravog napada~a, provalnika, zgrabi ga za rukav i drì, sve dok ne pozove-
Obi~no se tvrdi da psa treba svakoga dana bar dva sata {etati.
Ima rasa kao, na primer, lova~ki ili ov~arski psi kojima je potrebno oko 10
km istr~avanja dnevno. Ipak ne treba se zabrinuti da su {etnje sa psom
ne{to {to suvi{e zamara i oduzima vremena. Dràlac ìvotinje moè {etnju
da podeli na tri manje {etnje: ujutru, u podne i uve~e, a to koristi i zdravlju
vlasnika.
Mnogo pasa ìvi bez dovoljnog i redovnog tr~anja, neophodnog za
zdravlje i ìvotnu radost. Na primer, ako drìte, lova~kog psa u stanu
vi{espratnice, budite spremni da poderete |onove na cipelama da biste
takvog psa odràsli u dobroj kondiciji. Suprotno tome su patuljaste vrste
i veli~ine pasa koji su radosni i dobro zdravlja, ako ih samo jednom
izvedete u {etnju kada idete u kupovinu ili nekim drugim poslom. Uslov je
i da koli~ina hrane odgovara stvarnoj potro{nji energije. Ipak, treba imati
na umu: pas je trka}a ìvotinja.
Starijim ljudima, koji su usamljeni i imaju psa, ponekad je 2-3 km
dnevno pe{a~enje zamorno. U tom slu~aju ponesite loptu i otidite do vama
najblièg mesta gde ima prostora i bacajte loptu. Pas }e za njom da tr~i i
zamori}e se na taj na~in onoliko koliko mu je potrebno, a Vi se ne}ete premoriti. Savetno bi bilo jednom nedeljno sa psom oti}i u prirodu i tamo
ìvotinji pruìti mogu}nost, duèg, ja~eg i boljeg istr~avanja.
25
26
Koliko je kretanja potrebno psu?
Posmatrajte svoga psa dok tr~i. Ako ~esto zadnjicom trlja tle, moè
da zna~i da ne{to sa njegovim debelim crevom nije u redu, da mo`da ima
parazite, zatvor ili proliv. Ako to primetite, posetite uskoro veterinara.
Prilikom izbora rase moramo prvenstveno da vodimo ra~una da li

dolazi u obzir izdràvanje velikog, srednjeg ili malog pasa.
Pre nego {to se odlu~imo da kupimo {tene, moramo da se raspitamo o karakteristikama rase koju èlimo da nabavimo, naro~ito u pogledu
rasta. Ovo stoga {to nam se moè desiti da uzmemo {tene koje }e izrasti u
velikog psa, iako u stanu nemamo dovolj-no prostora.
Najbolje je da se o ovom pitanju posavetujemo sa odgovaraju}im
stru~njakom, koji }e nam dati osno-vne podatke o veli~ini i karakteristikama svake rase.
Ukoliko nismo u mogu}nosti da se sa nekim posavetujemo, na
raspolaganju nam stoje standardi pasa, iz kojih }emo mo}i da saznamo sve
{to nas interesuje o na{im ~etvorono`nim prijateljima. Treba da znamo da
se visina psa meri metrom od poda do grebena, i to kada pas stoji mirno.
Onaj koji èli da

kupi velikog psa, treba
da razmisli o ceni
ishrane.
Izrastao i krupan
bernadinac
zahteva
dnevno oko 2 kg mesa,
leonberger i njufaundlenac ne{to manje.
Moramo da vodimo
ra~una da je danas sve
teà nabavka jeftinih
inzutrica i konjskog
mesa. Porcija mesa i
mesnih prera|evina
jednog psa mo` biti dopunjena zobenim pahuljicama i raznim fabri~kim
dodacima koji se spremaju za pse, ali je sve to samo mali deo. Ishrana je,
svakako, vaàn momenat o kome moramo da vodimo ra~una prilikom
kupovine psa.
Posavetujmo se sa doma}icom da li da kupimo psa duge ili kratke
dlake.
Psi menjaju dlaku dva puta godi{nje - u prole}e i u jesen. Tada im
opada stara dlaka i raste nova. Ako se pas drì u stanu, ona se najve}im
delom zadràva na tepihu. To doma}ici zadaje dosta posla ako je dlaka psa
duga. Isto tako, pse duge dlake veoma je te{ko dràti ~istim jer dlaka u
prili~noj meri skuplja prljav{tinu i pra{inu. Sve ovo ne mora da bude razlog
da ne uzmemo psa duge dlake ako nam se on svi|a. Ipak bi bilo bolje da se
posavetujemo sa svojom doma}icom, kako joj je bismo stvarali nepotreban
posao oko odràvanja ~isto}e ku}e.
Kao dobri ~uvari preporu~uju se nema~ki ov~ari, {picevi, doge,
bokseri, bernardinci, rotvajleri, leonbergeri i {arplaninci.
Dobar pas ~uvar moda da bude dovoljno zao i o{tar. U ovoj kategoriji prvenstvo se daje onim psima koji veoma brzo reaguju, a ujedno su
nepoverljivi prema strancima. Karakteristi~ni su po tome {to svoju okolinu
pa`ljivo osmatraju, a na nadraàje koji im dolaze sa strane, veoma brzo
reaguju laveòm. Na taj na~in oni vlasniku stavljaju do znanja da se strane
osobe pribliàvaju njegovoj ku}i, dvori{tu i sl.
Mali pas tako|e moè da bude dobar ~uvar.
27
28
KOME SAVETUJEM DA UZME PSA

Kome je lekar savetovao ili, ~ak, naredio da bude {to vi{e u pokretu i na sveèm vazduhu, da se {eta, taj }e tako|e sebi da nabavi psa.
Postoje saveti dobronamernih lekara koje mi prihvatamo, ali ih ne
sprovodimo u delo, a me|u njih spada i savet da se {to vi{e kre}emo u
prirodi i na sveèm vazduhu. Ono {to ne uspeva lekar, uspeva, naj~e{}e,
pas. Ako smo se re{ili da uzmemo psa, tada, za njegovu ljubav, moramo da
{etamo. Te {etnje nisu nikada dosadne jer }e nas na{ prijatelj ~esto naterati
da se takmi~imo sa njim u tr~anju.
Starijem bra~nom paru ~ija su deca oti{la svojim putem, pas moè
da postane posebno drag doma}i drug.
Mnogi bra~ni parovi koji su svoju decu izveli na put, da bi popunili
prazninu u ku}i, uzimaju psa. Ovim se postiè obostrana korist. Pre svega,
jedna plemenita i pametna ìvotinja dobija za{titu i negu. S druge strane,
pas razbija monotoniju svakodnevnog ìvota i stvara radost u ku}i. Da bi
se sve to postiglo, potrebno je pametno i promi{ljeno vaspitanje, {to traì
dosta muke i truda. Ne smemo zaboraviti da }e nam pas sve to vratiti
iskrenom ljubavlju, verno{}u i privrèno{}u.
IZBOR RASE
êsto je dovoljno samo ljutito lajanje malog psa, pa da neka osoba

koja se tiho pribliàva, bude otkrivena i zaustavljena s njegove strane.
Strana osoba nije u stanju da "proceni" da li taj mali ljuti pas moè da
ujede, pa je zato obazriva kada prilazi ku}i u kojoj ovaj ìvi. Od malih ljutih pasa preporu~uje se slede}e: ofenpin~er, pekinezer, patuljasti pin~er,
patuljasta pudla, patuljasti {naucer.
Ko èli da uzme psa da bi se za{titio od pacova ili mi{eva, nabavi}e
pin~era, {naucera ili foksterijeta.
Patuljaste rase pin~ara i {naucera naro~ito su poznate kao utamanjiva~i
{tetnih glodara. Posebna dresura za ovaj poduhvat nije im potrebna. U
velikim ìtnim magacinima, prodavnicama ìvotnih namirnica i na sli~nim
mestima takvi psi su se pokazali kao nezameljivi.
Ko èli potpunu za{titu u ku}i, neka se bezrezervno opredeli za
slu`benog psa.
Kod nabrojenih, vrlo razli~itih, rasa radi se o psima koji su namenjeni da budu ~uvari i za{titnici ku}a, raznih objekata, ljudi i sl. Bez obzira
na njihovu o{trinu, oni se, promi{ljenom dresurom i dobrim odgojem,
mogu vaspitati da budu prijatni u ku}i, da vole uku}ane i budu verni. Moè
se uop{teno re}i da su slu`beni psi inteligentni i ljupki.
Nama~ki ov~ar nije pogodan za ku}nog psa.
Psi ove vrste traè da budu u stalnom pokretu. Poznati su kao spasioci ljudi, odli~ni u policiji, kao grnai~ari, a mnogi od njih su se i proslavili. Zbog svega ovoga oni traè odre|en reìm drànja, koji sadrì {to vi{e
kretanja u prirodi. Bez toga postaju mrzovoljni, refleksi im slabe, polako
im se gube one osobine koje ih odlikuju.
Prilikom nabavke pojedinih rasa pudli moramo da vodimo ra~una
o njihovom spoljnom izgledu.
Ima rasa koje zahtevaju poseban tretman radi odràvanja spoljnog
izgleda. Zavisno od rase, njihova frizura moda da bude usagla{ena propisima predvi|enim standardom. Ovo se postiè specijalnim na~inom ~e{ljanja i trimovanja. Samo lepo ure|eni i doternai psi mogu da idu na izlo`be i
da konkuri{u za jednu od {ampionskih nagrada.
êsto }emo imati priliku da u dru{tvu ljubitelja psa ~ujemo re~

francuskog porekla - pedigre. Pedigre, ili na{im jezimo re~eno rodovnik
(rodoslovlje), je isprava kojom se dokazuje da jedan pas vodi poreklo od

~istokrvnih roditelja. Ova isprava tako|e dokazuje da se doti~an pas preporu~uje za priplod. Pedigriran pas kod koga se na kinolo{koj priredbi
ustanovi da ima neke nasledne mane koje bi mogao da prenese na potomstvo, automatski se isklju~uje iz daljeg priploda. [tenad mogu da dobiju
pedigre samo pod uslovom da su im oba roditelja pedigrirana. Da bi dobio
pedigre za svoju {tenad, odgajiva~ la`ne kinolo{ke organizacije. Zahvaljuju}i pedigreu, kod pojedinih rasnih pasa moè da se utvrdi poreklo za
trideset i vi{e kolena unazad. Kako postoje i rasni psi koji nemaju pedigre,
to je prodavac duàn da nam kod kupovine {teneta pokaè pedigre. Pedigre je, istovremeno, deo rodovne knjige, koja se vodi za svaku rasu pasa.
Rodovna knjiga sluì da se u njoj vode podaci o svakoj rasi pasa.
Rodovna knjiga, pored ostalog, sadrì ime psa, datum {tenjenja, pol, boje,
oznake, ime odgajiva~a i vlasnika i tako dalje. Prilikom prijave legla odgajiva~ daje imena svojoj {tenadi. Sva {tenad jednog legla moraju imati
imena sa istim po~etnim slovom, kao: Adon, Adis, Aron, Ava, AFrodita, i
tako dalje. Pored imena moè da stoji i ime odgajiva~nice (ukoliko je odgajiva~ prijavio). Ako se odgajiva~nica zove Tajfun, onda }e se pas zvati
Adon Tajfunksi. Pored zvani~nog, moèmo na{em psu da damo i neko
drugo ime koje nam se svi|a, pa }e se onda on zvati Adon - Lola (ako ga
tako zovemo iz milo{te) Tajfunksi. I ovo drugo, dodatno ime, Lola, moè
da se upi{e u pedigre i rodovnu knjigu.
Pedigre je li~na karta svakog rasnog psa.
Sli~no li~nim ispravama ljudi, koje sluè za njihovu identifikaciju,
pedigre je ogledalo jednog psa. Pored osnovnih podataka, tu se unose i
ocene koje je pas dobio na smotrama i izlo`bama. Dobar odgajiva~ koji èli
da pari svog psa sa drugim psom, sazna}e ve} pri prvom pogledu u pedigre osnovne kvalitete psa koga èli da uzme za parenje. Isto tako, kupac
{teneta moè iz pedigrea da vidi da li podmladak posti~e od dobrih roditelja. Svi pedigrirani psi registrovani su u centralnoj evidenciji rodovnih knjiga. Centralnu evidenciju rodovnih knjiga vodi najvi{i forum kinolo{ke
organizacije u svkaoj zemlji i to za svaku rasu posebno. Rodovne knjige u
stvari, predstavljaju kopije rodovnika onih pas akoji su pozitivno ocenjeni.
Pozitivna ocena daje pravo vlasniku psa ili kuje da ih dalje upotrebljava u priplodu - daljoj reprodukciji. Pri upisu u rodovnu knjigu pas dobija broj pod kojih je zaveden, {to je od naro~ite va`nosti kada se desi da dva
psa iste rase nose i isto ime. Da bi sve ovo bilo punova`no, mora biti
overeno pe~atom kinolo{ke organizacije i potpisom ovla{}enog lica.
29
30
NE[TO O PEDIGREU
Ukoliko uzimamo rasnog psa, potrebno je da pogledamo njegov
pedigre.
Prilikom kupovine rasnog psa moramo da znamo da ima rasnih

pasa koji nemaju pedigre.
Prema propisima na{e kinolo{ke organizacije, za priplod se mogu
upotrebljavati samo pozitivno ocenjeni psi. Parenje se dozvoljava kujama
starijim od ~etrnaest meseci i mu`jacima koji su napunili osamnaest. Broj
{tenadi koja se mogu ostaviti u leglu je najvi{e {est. Imaju}i sve ovo u vidu,
~esto se de{ava da odgajiva~, bez obzira na dalju zabranu parenja, pari kuju
mimo propisa ili se bavi nekontrolisanim parenjem. Pored ovih, postoje i
drugi slu~ajevi kada odgajiva~ ne po{tuje kinolo{ke propise. Stoga se
kupcima preporu~uje da, prilikom nabavke {teneta, traè na uvid pedigre i
nabave mi{ljenje kinolo{kih stru~njaka. Na taj na~in }e se izbe}i nezadovoljstvo, koje ~esto skupo zavr{ava, a da pritom ne postoji sigurnost da se
gubitak moè nadoknaditi.
Svaka rasa ima svoj standard, sa kojim bi trebalo da bude upoznat
onaj koji kupuje psa.
Mnogi su skloni da kupe {tene bez prethodnog upoznavanja sa
rasom o kojoj se radi. Sve rase pasa koje su priznate od strane me|unarodne kinolo{ke organizacije, kao i kinolo{kih organizacija pojedinih zemalja, imaju propisane standarde. Standard predstavlja idealnu sliku psa jedne
rase. Sasvim je prirodno da je te{ko na}i lepo gra|enog psa koji se u potpunosti poklapa sa standardom. Stoga, ako se takvi psi na|u na kilo{kim
priredbama, dobijaju speicjalna priznanja i konkuri{u za najvi{e me|unarodno zvanje u lepoti i radu. Preporu~ljivo je da svako ko kupuje {tene,
dobro prostudira, standarde pasa, kako ne bi bio iznena|en visinom i
drugim svojstvima svog psa kada ova odraste.
Ako èlimo da parimo svog psa, moramo prethodno da proverimo
da nije u srodstvu sa psom koga smo izabrali za parenje.
Prema propisima kinolo{kih organizacija, zabranjeno je parenje u
srodstvu. Pod ovim se podrazumeva da nisu u srodstvu najmanje po tri
pretka sa o~eve i maj~ine strane. Ovo se moè lako utvrditi ako se pogleda
u pedigre. Parenje u srodstvu dovodi veoma brzo do degeneracionih pojava kod potomaka. Zato, ako èlite da parite svog psa, pogledajte prethodno u pedigre drugog psa, da kasnije ne biste imali pote{ko}e oko priznavanja legla.
KUPOVINA
Neka pravila za kupivinu {tenadi kojima se, po kinolo{kim pravilima, kupiraju u{i ili repovi.
31
Po kinolo{kim propisima, kod nekih je rasa potrebno kupirati

(skratiti) repove i u{i, ili samo jedno. Po pravilu prodavac je duàn da skrati
repove. Najbolje vreme za to je ve} peti dan starosti. Kupcu se prodaje
{tene kome je ve} zarasla rana. Kako se kupiranje u{iju vr{i kasnije, posle
osme nedelje ìvota, to tro{ak oko kupiranja snosi kupac.
NEKI PRAVNI PROPISI O PSIMA

Vlasnik koji ima o{trog psa koji je sklon da ujeda strane osobe,
duàn je da stavi na ulazu u dvori{te, ba{tu ili stan tablu sa natpisom "Pazi!
Opasan pas! Ujeda!, kako ne bi do{ao u sukob sa zakonom.
Najvi{e od ujeda pasa stradaju po{tari, radnici gradske ~isto}e, kao
i druga lica koja ulaze u dvori{te u kojima se nalaze zlo}udni psi. Upozorenje treba da se nalazi na ulaznim vratima, jasno i ~itko napisano.
PREUZIMANJE - NAVIKAVANJE
Prvog dana moramo da po~nemo upoznavanje mladog psa sa
novom okolinom.
îm do|e novi ~lan na{eg doma, prirodno je da upoznamo sa
novom sredinom. Pokaza}emo mu stan i ba{tu, jer njega sve interesuje.
Potom dolazi na red ~lanovi porodice, naro~ito deca. Odmah psa treba da
zovemo njegovim imenom, kako bi mogao {to pre da nam se odaziva.
Poèljno je {tene {to pre navi}i na njegovo mesto u sobi i odrediti
mu leàj za spavanje.
Odgajiva~ obi~no drì {tene zajedno sa kujom, pa je na{ slede}i
zadatak da odredimo mesto na kome }e {tene da spava. Ovo je va`no stoga
{to ima dece koja }e ga prve no}i odvesti u svoj krevetac, a to je potpuno
pogre{no. Obi~no ga treba smestiti da spava u onom delu stana u kome
uku}ani ne spavaju.
Od prvog dana privikavanja potrebno je da pas uspostavlja kontakt
sa novom sredinom.
Sa zadovoljstvom gledamo i uìvamo kada vidimo kako se pas i
njegov gospodar savr{eno slaù. Ali, treba da znamo da se ova veza uzajamnog poverenja stvara godinama i strpljivim radom. Pogre{no je biti
strog i bezobziran prema psu, kod koga moè da se stvori strah od gospodara. Naprotiv, potrebno je sa njim uspostaviti srda~an odnos, ali s tim da
se zna "ko je gazda". Deci koja u igri vuku psa za rep, treba lepo objasniti
32
njemu - red u ku}i mora da se zna. Ukoliko mu je leàj neudoban, moèmo

da mu stavimo neki stari prekriva~.
ISHRANA I VODA
da to ne ~ine, jer ga to uznemirava i kvari njegov karater.

Mesto u stanu na kome }emo smestiti {tene treba da bude miran
kutak kako bi ono moglo da se privikne na njega.
I pas traì mir kada se odmara. Ujedno, ve} od prvog dana treba da ga
privikavamo na njegovo mesto i da budemo uporni u tome. Ukoliko bi
{tene èlelo da promeni to mesto, uvek ga treba vra}ati, sve dok se ne
privikne.
[tene treba od prvog dana u~iti da se pristojno pona{a prema gostima.
Vrlo je ru`na slika kada {tene ili pas nasr}u na goste, pa makar i u
igri. Stog aih treba u~iti da budu u~tivi i kad god poslu{aju, re}i im
"Bravo!". Tako }e ova re~ polako da se usadi u njihovu svest i da bude
vezana samo za njegove dobre postupke.
Ne smemo da dozvolimo da pas upotrebljava name{taj za svoj
odmor, ve} treba uvek da ga uputimo na njegovo leì{te.
Krevet, kau~, fotelja i stolica su delovi name{taja na kojima se
odmaramo. Ne smemo da u~imo psa da se tu odmara ili penje, kada smo
mu ve} odredili njegov kutak. Bez obzira na na{u ljubav i bole}ivost prema
33
Psi pripadaju meso`derima - to je ~injenica o kojoj mormao da

vodimo ra~una.
Prema na~inu ishrane, pas pripada velikoj grupi ìvotinja koje se
nazivaju op{tim imenom meso`deri (carnivora). Osnovna hrana divljih
meso`dera su meso i kosti, ali ne treba da zaboravimo da ove ìvotinje u
prirodi napadaju druge slabije ìvotinje, te ih pojedu sa svim njihovim
unutra{njim organima. Ova ~injenica je va`na jer ovakvim na~inom
ishrane one unose ne samo hranljive materije za svoj opstanak, nego i razne
fermente i vitamine koji se nalaze u unutra{njim organima (èlucu, crevima, jerti, i tako dalje.) pojedinih ìvotinja. Naprotiv, u civilizovanoj sredini, pod ~ove~ijim okriljem, ove i druge ìvotinje koje ~ovek gaji i ~uva,
zavisne su od hrane koju im on sprema. Slobodno moè da se kaè da malo
ko zna kako treba hraniti psa. Mnogi vlasnici su skloni da svojim ljubimcima pruè razne slatki{e i druge poslastice, a da pritom zanemare njihovo
osnovne potrebe u hrani. Nepravilna ishrana moè da dovede do ~itavog
niza oboljenja i, na kraju, do potpunog upropa{}ivanja psa.
Hrana u sirovom stanju je za na{eg psa isto tako dobra kao i
kuvana hrana.
Videli smo da ìvotinje u prirodi ìve samo na sirovoj hrani, o ~ijoj
se nabavci same brinu. @ivotinje koje je ~ovek pripitomio, iz osnova su
izmenile svoj na~in ishrane u smislu kvaliteta hrane. Jo{ se i danas mogu
da na|u psi koji uzimaju hranu u sirovom stanju, dok ve}ina pasa
uglavnom jede kuvanu hranu. Prime}eno je da, ukoliko neki pas uzima
samo sirovo meso, njegovo telo moè da dobije jak i neprijatan miris. U
tom slu~aju je poèljno da se meso malo prokuva.
Pas ne poseduje tako prefinjen ukus kao ~ovek, koji zahteva razna
jela i za~ine u svojoj ishrani.
Pas, kao i druge ìvotinje, svakodnevno treba da uzima hranu. Ko
svog psa hrani ljutim i za~injenim kobasicama, prikantnim jelima i aromati~nim slatki{ima, taj ne moè da o~ekuje pravilan razvoj i napredovanje svoga ljubimca.
Ishrana na{eg psa treba da se sastoji od dve tre}ine mesa i jedne
tre}ine povr}a.
Meso: iznutrice (srce, èludac, jetra, plu}a, izuzimaju}i bubrege,
34
konjsko meso, glave svih biljo`dera, tetive svih mesnih otpadaka koje
doma}ica prilikom spravljanje mesa ne upotrebi. Prilikom pripremanja
mesne hrane moramo da znamo da ona ne treba da bude slana i za~injena
raznim za~inima (biber, paprika, i tako dalje.). Pored mesne hrane, preporu~ljivo je povr}e. Od povr}a u obzir dolazi pirina~, zobene pahuljice,
raàni hleb, prera|evina ìtarica, griz, proso, razna druga povr}a i vo}e.
Hrana na{eg psa treba da se sprema na slede}i na~in:
Meso ise}i na manje delove radi lak{eg varenja, naro~ito za one
pse koji imaju sklonost da gutaju hranu. Velik butne kosti davati ne kao
hranu, ve} vi{e za razonodu. Sitne i lomljive kosti, kao {to su pile}e, svinjske i kosti divlja~i, potpuno izbaciti iz izhrane. Mleko davati kuvano, ali
ne u velikim koli~inama. Biljna hrana (bra{no, hleb, makarone, pirina~,
zobene pahuljice i dr.), osim hleba, mora se dobro prokuvati. Povr}e, kao
{to je spana}, kelj, {argarepa i dr., tako|e, treba da se prokuva, osim
{argarepe, koje se moè davati i u sirovom stanju. Vo}e (jabuke, kru{ke,
gro`|e, breskve, kajsije i dr.), nije potrebno posebno pripremati, ve} ga
davati u sveèm stanju. Napominjemo, da kod vo}a koje ima ko{tice, iste
moramo prethodno ukloniti, jer se de{ava da pas proguta ko{ticu, {to moè
da ima te{ke posledice po njega. Samo ako pripremamo raznovrsnu hranu,
moèmo o~ekivati od svog psa da se pravilno razvija i da uvek bude krepak
i jak.
Hrana za na{eg psa mora da bude umereno temperirana i gusto
spravljena.
Osnovno pravilo u ishrani pasa treba da bude: mlaka i ka{asta
hrana. Mnogi gre{e kada hranu daju direktno iz friìdera. Ukoliko je
~uvamo u friìderu, ona se prethodno mora zagrejati. Na{ kaìprst je pritom najbolji termometar. Kaìprstom treba da dodirnemo hranu i konstatujemo u kojoj meri ona treba da bude zagrejana. [to se ti~e gustine, najbolje je spremiti gustu hranu, tako da je pas primoran da `va}e.
Kosti se moraju davati u takvom stnaju da ih pas moè iskoristiti.
Najbolje su kosti mladih ìvotinja - sisara, jer samo takve pas moè
da iskoristi. Kosti ìvine i sitne divlja~i naro~ito su opasne. One se te{ko
lome pod zubima psa, stvaraju iglice kod preloma i an taj na~in o{te}uju
sluzokoù aparata za varenje.
Riba je visokokvalitetna hrana.
Riblje meso sadrì najkvalitetnije belan~evine koje su potrebne za
razvoj, naro~ito mladog psa. Prilikom pripremanja ribe psima se ne daju
glava, peraja, kratke i {iljate kosti.
Dobro pripremljena hrana je neophodna za razvoj psa.

Kada se hrana pravilno pripremi, organizam je u stanju da iskoristi na
najbolji na~in sve sastojke koje ona u sebi sadrì. Razne vrste hraniva sastavljene su od razli~itih osnovnih sastojaka: masti, belan~evina, {e}era,
minerala i vitamina. Svaki od ovih sastojaka u~estvuje, u ve}oj ili manjoj
meri, u rastu i razvoju organizma. Stoga obrok treba da bude sastavljen
tako da u ishrani budu pravilno zastupljeni svi pomenuti sastojci.
Kosti su vaàn sastavni deo ishrane.
One sadrè kalcijum, belan~evine, ko{tanu sr` i druge va`ne mineralne materije potrebne za razvoj organizma. osim toga, preporu~uje se da
se mladim psima daju velike cevaste kosti (koje oni ne mogu da pregrizu)
radi ja~anja zuba i desni. Kao {to je ve} nagla{eno, treba potpuno izbaciti
pile}e kosti, zatim kosti koje sadrè {iljke ili se te{ko lome. Najve}u vrednost imaju kosti mladih ìvotinja (tele}e i druge). Moramo da znamo da ne
smemo da preterujemo sa davanjem kostiju.
Iskuvane kosti su bezvredne kao hrana; cevaste kosti su opasne.
Ishrana kostima ima za cilj da ìvotinji obezbedi va`ne elemente za razvoj
organizma. Cevaste kosti (osobito ìvinske) prilikom lomljenja stvaraju
iglice i {iljke koji mogu da ozlede usnu {upljinu i ostale delove aparata za
varenje. Pored ozleda, cevaste kosti stvaraju te{ke zatvore, pa je u tim
slu~ajevima neophodna pomo} veterinara. Stoga ove kosti treba odbaciti iz
pse}eg jelovnika.
Psu koji je napunio pet godina ìvota, treba da se ograni~i ili obustavi ishrana kostima.
Ishrana kostima stvara tvrdu stolicu. Kontrolom izmeta (ukoliko je
stolica tvrda) sazna}emo da li moèmo, i u kojoj meri, da dajemo kosti
svom psu.
Krompir, mahunasti plodovi i kukuruz nisu hrana za na{eg psa.
Krompir treba izbaciti iz jelovnika. Mahunaste plodove (boranija i
drugo) i kukuruz psi ponekad ne podnose dobro i povra}aju.
ôkoladne bombone, bombone, kola~e, ~okoladu i sli~no treba,
bez izuzetka, izbaciti iz ishrane psa.
Ta~no je da su napred spomenuti proizvodi izvrsni, ali }emo se, na
kraju, ipak sloìti da ih prima ne treba davati. Razlog je vrlo jednostavan.
Ovo je visokokalori~na hran ai izaziva nepotrebne naslage masnog
tkiva kod na{eg ljubimca. Tako|e, treba da zamolimo svoje prijatelje da,
bez obzira koliko voleli na{eg psa, svoju ljubav ne pokazuju davanjem
slatkih stvari. Ukoliko je pas poslu{an, moèmo mu neki put dati kocku
35
36
rada praviti duè ili kra}e pauze, zavisno od toga da li se na{ pas pritom
zamara ili ne. îm vidimo da se pas zamorio i nije u stanju da prati na{a
nare|enja, bolje je da prekinemo sa radom i nastavimo slede}eg dana.
Ve} u najranijoj mladosti pas brzo shvata ko mu je gospodar i
vo|a.
Prirodno je da se prvi kontakt izme|u ~oveka i psa stvara prilikom
ishrane. Pas obi~no zavoli najvi{e onoga koji ga hrani. Kad uspostavimo
~vrstu vezu sa njim, tada pas shvata ko vodi glavnu brigu o njemu.
Kada na{ pas shvati radnje koje treba da nau~i, te iste radnje
ponoviti na drugom mestu.
Na{a nare|enja pas mora da izvr{ava na svakom mestu. Pri tome, on treba
da je tako obu~en da mu ne smeta prisustvo drugih ljudi i ìvotinja. Da bi
se sve ovo postiglo potrebno je dosta truda i vremena.
Za svako nare|enje i zahtev moramo uvek da primenjujemo istu
re~. Odre|ene re~i treba da su kratke i da se jedna od druge jasno razlikuju. [to jasnije i ubedljivije izgovorimo te re~i, pas }e ih brze nau~iti.
Naro~ito kroz ton glasa on treba da ~uje i da razlikuje da li se radi o naredbi ili zabrani neke radnje. Takve, stalno ponavljane, re~i nazivaju se
zvu~nim znacima.
Re~ "Fuj!" pas treba odmah da prihvati kao re~ zabrane.
Onaj koji poznaje svog psa, odmah }e da primeti, po njegovom
drànju, da li je pas u~inio neku {tetu. Drhtanje, poniznost, strah od kazne
su samo osnovni znaci koji pokazuju da je na{ pas ne{to pogre{io. Kod
izgovaranja re~i :Fuj!" pas mora odmah da napusti neèljenu radnju. êsto
je vrlo vaspitno da se u po~etku, uz re~ "Fuj!", istovremeno pomo}u povodnika povu~e vratni kai{, tako da oba znaka za psa imaju isti smisao.
Onaj koji psa u~i da juri ma~ku ili ga draì na to, mora da ra~una
sa tim da }e da snosi posledice na~injene {tete ili }e, eventualno, da odgovara dru{tvu za za{titu ìvotinja.
Stalno se na raznim fotografijama prikazuju primeri prijateljskog
slaganja psa i ma~ke. U praksi to, obi~no, izgleda druk~ije. êsto vidimo
ru`nu sliku - pas besomu~no juri za ma~kom. Pritom postoji obostran
aopasnost, kako za psa, tako i za ma~ku. U èlji da sustigne ma~ku pas ne
gleda na saobra}aj i u stanju je da pretr~i ulicu, bez obzira na sve nesretne
posledice koje ga u tom trenutku mogu zadesiti. A i kada sustigne ma~ku,
ova se brani o{trim kandàma, koje, obi~no, uperio na o~i psu. Nije redak
slu~aj da ma~ka u odbrnai izgrebe psa i ozledi mu o~i. Stoga psa treba
odvikavati i u~iti da ne juri ma~ke.
njega, moramo da se zapitamo da li smo mo`da, njegovo vaspitanje usmerili pogre{nim putem.
Svako vaspitanje na{eg psa mora da se izvodi tako da on bude
oslobo|en straha, a na{ odnos prema njemu treba da je autoritativan.
Prirodno je {to pas ne shvata odmah smisao na{ih re~i, jer su njegove radnje refleksne i instiktivne. Stoga, ako je potrebno, moramo ve`bu
kojoj ga u~imo, vi{e puta i sa strpljenjem da ponovimo. Tom prilikom pas
ne sme da ose}a strah, ve} ga za svaku dobro ura|enu radnju treba pohvaliti. Mo`da u izvesnim momentima moramo da povisimo ton i budemo strogi prema njemu, ali ne smemo da dozvolimo da se kod njega razvije strah.
U tom slu~aju, ima}emo pla{ljivog psa, koji }e u potpunosti
proma{iti svoju namenu.
Svaka dresura mora da se sastoji od nare|enja i pohvale.
U svom radu sa psom izdajemo mu nare|enja {ta u odre|enom
slu~aju treba da uradi. u toku rada pokaza}emo mu nekoliko puta ve`bu,
dok je on, najzad, ne shvati. Za svaku dobro ura|enu stvar treba ga pohvaliti, jer to u njegovoj psihi stvara ose}anje sigurnosti i zadovoljstva.
Nasuprot tome, ako u toku radnje pogre{i, treba mu povi{enim tonom re}i
"fuj!". Kako se to obi~no kaè, pas ima svoju filozofiju i ~esto kao da ho}e
da kaè: "Ova mi radnja veoma te{ko pada i ja ne mogu da je nau~im." Nije
ta~no! On treba da shvati da to ipak moè da uradi i da za svaku dobro
ura|enu ve`bu o~ekuje nagradu, bilo u pohvali ili, pak, kocki {e}era.
Vaspitanje jednog psa mora, u osnovi, da bude oslobo|eno prinude
i da po~iva na strpljenju i ponavljanju.
Refleksi i instikti koje pas dobija nasle|em, moraju vaspitanjem da
budu usmereni u odre|enom pravcu. Nije dovoljno samo da nabavimo
lova~kog ili nekog drugog psa. Lova~ki pas ima nasle|ene osobine vezane
za razne vrste lova, ali ako te osobine ne negujemo i razvijemo, ne moèmo
ni da o~ekujemo neke rezultate od svog psa. U ~itavom svetu postoje razne
{kole i kursevi za obuku pasa. Njihov cilj je da se kod pasa raznih rasa do
maksimuma razviju odre|ene osobine. Pri tome, cilj svih dresura sastoji se
u tome da se pas nikada ne nalazi u strahu, ve}, naprotiv, da shvati da
odre|enu komandu treba da izvr{i sa li~nim zadovoljstvom. Prema tome,
vi{e puta ispoljeno strpljenje mora da donese odgovaraju}e rezultate.
Postupnost u u~enju psa je veoma va`na stvar.
Svakog dana moèmo da radimo sa psom, ali ve`ba ne sme da
bude duà od petnaest minuta. Ukoliko nepotrebno napreèmo psa, on }e
da se brzo zamori i pokaè nezainteresovanost. Stoga je potrebno u toku
54
53
smotrama i izlo`bama pasa odbacuju se svi degenerisani psi i oni koji bi

mogli da imaju neke nasledne mane. Ba{ zahvaljuju}i pedigreu, prilikom
parenja pasa odgajiva~i imaju tu mogu}nost da spore dva psa koji imaju
zaista odli~ne kvalitetne osobine. Na taj na~in se kod rasnih pasa potenciraju dobre osobine, a lo{e uklanjaju.
VASPITNA NAÊLA
Psa treba da vaspitamo da nam bude odan i privrèn.
Svaki pas traì od svog gospodara razumevanje, a iskustvo ve}ine
vlasnika govori da lepim i razumnim postupcima prema psima moè
mnogo posti}i. Pas ima svoj ponos i, kako se to kaè, "ljubav daje za
ljubav". Postoji mnogo slu~ajeva kada je pas `rtvovao svoj ìvot za vlasnika. Stoga se u narodu ~esto kaè "veran kao pas".
Mi po~injemo vaspitavanje psa ve} od prvog dana njegovog
dolaska u na{ dom.
Mlad pas se vrlo lako privikava na novu sredinu i novog vlasnika.
On se brzo uklapa u na{u porodicu i po~inje odmah da shvata na{e re~i
njemu upu}ene. Obi~no prve re~i koje ~uje su: "Slatko, lepo {tene!", {to, u
svakom slu~aju, kod njega izaziva povoljne reakcije. Treba imati dosta strpljenja u prvim danima, kada se po~inje sa vaspitanjem {teneta.
Ne smemo da zaboravimo da smo u po~etku vaspitanja svog psa
njemu strani i da mnoge na{e radnje on ne}e mo}i odmah da nau~i.
Mnogi nestrpljivi vlasnici u po~etku vaspitanja èle da im pas
nau~i sve radnje odjednom. Ima dosta osnovnih radnji koje pas treba da
nau~i, kao, na primer: da ide uz nogu, legne, sedne, ostane na mestu, i tako
dalje. Za sve te radnje treba dosta vremena i strpljenja. Svaka radnja mora
da se u~i posebno i tek kada pas shvati jednu ve`bu, treba pre}i na drugu.
u svakom slu~aju, treba ra~unati sa tim da }e pas mo`da da se opire na{im
zapovestima i da }emo mi u tom momentu za njega da budemo strane
osobe. Ali, kada jednom savlada potrebne ve`be, radi}e ih sa lako}om i
osetiti pravo zadovoljstvo.
U vaspitanju psa moramo da znamo {ta sa njim èlimo da
postignemo.
Vrlo je te{ko pri}i vaspitanju psa ako unapred ne znamo {ta èlimo
da postignemo.
U svakom slu~aju, moramo da znamo {ta èlimo da postignemo sa
svojim ljubimcem. Nikada ne treba preterivati i traìti ne{to nemogu}e od
njega. Stoga, da bismo izbegli svoje razo~arenje {to nismo ni{ta postigli od
52
Sobu, stan, ba{tu, ve}i ogra|en prostor ili ~ak park on smatra svojom neprikosnovenom teritorijom. Ovu teritoriju bri`no ~uva i neki put je
veoma nepoverljiv prema stranim ljudima i ìvotinjama. On se tu pona{a
kao svaki dobar doma}in. u toku dana sve obi|e, pogleda, pa ~ak i na|e
mesto na kome }e da zakopa kosti. Vlast na svojoj teritoriji nije voljan ni
sa kim da podeli. Ima dosta rasa koji su umiljati na ulici, a koji su na svojoj teritoriji beskompromisni. Kao da im je neko {apnuo: "Nikoga ne pu{taj
sem svojih uku}ana!" I te{ko onom (bio to strani ~ovek ili ìvotinja) ko se
usudi da nepozvan stupi na njegovu teritoriju.
Ako se re{imo da kaznimo psa, on mora da zna uzrok ka`njavanja.
Poneki put svoje neraspoloènje i nervozu ispoljavmao na psu. Sve
to kod njega stvara razna neraspoloènja i strah od gospodara. Mnogo puta
}emo viknuti na psa ako laje u stanu. U tim slu~ajevima moramo da proverimo da se neko na nalazi iza vrata. Pas svojim lajanjem èli da nas upozori na nepoznatog gosta, a taj gost moè da bude i lopov. Akog a bez
razloga kaznimo, moè da se desi da, ba{ kada treba da nam javi o
nepoèljnoj poseti, on ne zalaje.
STRANI PAS
Nepoznatom psu moramo da pri|emo sa najve}om oprezno{}u.
Nepoznati pasa, pri na{em susretu, prvo }e po~eti da nas nju{i. On
}e sve pedantno da pronju{ka: na{ mantil, pantalone ili cipele. Pogotovo
ako i mi imamo psa, strani pas }e, izme|u ostalog, traìti prvenstveno njegov miris. I ovom prilikom treba da budemo suzdr`ljivi i da pri|emo stranom psu sa najve}om oprezno{}u, dok ne upoznamo njegov karakter.
Ko èli da pomiluje psa koga dovoljno ne poznaje, u najmanju
ruku je krajnje neoprezan.
Ima puno pas akoji svoje prijateljsko drànje i izgled momentalno
promene kada ih neka, za njih strana, osoba poku{a da uznemiri. Mogu
ljuto da reè, a ho}e i da ujedenu. Zato-oprezno sa nepoznatim psima!
BAJKE I PRAZNOVERICE
"âst rasnim psima, ali me{anci su pametniji i zdraviji!" - to je
bajka.
Iz neobave{tenih izvora se ~uje da prilikom odgoja u ~istoj rasi
dolazi do degeneracije. Me|utim, praksa pokazuje suprotno. Na raznim
51
DAVANJE MEDIKAMENATA
Lekove u te~nom stanju dajemo pogodnom fla{icom u usni dèp.
êsto }e nam veterinar prepisati lekove u te~nom stanju, kakvi su
razni sirupi, ~ajevi, pra{kovi koji moraju da se daju rastvoreni u te~nosti.
Tehnika davanja te~nih lekova sastoji se u slede}em: levom rukom obuhvatimo psa, sa glavom podignutom nagore; lek obi~no, stavimo u fla{icu sa
uzanim glri}em (za to su pogodne fla{ice od vo}nog soka ili kokakole) i
desnom rukom gli} fla{ice gurnemo izme|u usana i zuba. Gledamo da
te~nost lagano izlazi iz fla{ice kako se pas ne bi zagrcnuo.
Sredstva u vidu pilula moèmo da damo sa vir{lom ili kobasicom.
Jedan od na~ina davanja lekov au obliku tableta, pilula, draèja ili kapsula
jeste da ih stavimo u par~e vir{le ili kobasice, pa ih tako damo psu da
proguta.
Pilule ili kapsule moèmo da gurnemo psu duboko u zdrelo.
Postoji mogu}nost da ove lekove dajemo psu direktno u usta. u
bozir dolaze mirni psi i oni kojima mogu da se otvore usta. Desnom rukom
otvorimo gornju vilicu, dok levom lek gurnemo duboko u usnu {upljinu, po
mogu}stvu do `drela, i brzo zatvorimo obe vilice. u tom momentu pas teì
da obavi akt gutanja i on proguta lek.
PRILA@ENJE I PONA[ANJE PREMA PSU

Nije dovoljno samo iamti psa, ve} je potrebno odgovaraju}e se
pona{ati prema njemu. Treba da se zna da pas ìvi svojim ìvotom i gleda
nas iz svoje perspektive.
Osnovno pitanje koje se javlja kod novog vlasnika psa, jeste kako
mu pri}i i kako se pona{ati prema njemu. Danas se sa sigurno{}u zna da
nas pas gleda iz svoje perspektive i da u nama ne vidi ~oveka, ve} bi}e koje
stoji iznad njega. Njegov vlasnik predstavlja za njega vo|u koji mu pomaè
i vodi ga kroz ìvot. Stoga na{ odnos prema njemu i prilaènje treba da
budu prijateljski. U njemu ne smemo da vidimo obi~nu ìvotinju, ve} bi}e
koje ima svoj svet. Psi su emotivne ìvotinje, koje imaju svoj ponos,
ne`nost, ljubav, i tako dalje. Svako grubo i nedoli~no pona{anje prema psu
moè da izazove pojavu straha i nepoverenja prema nama.
Prostor u kome se nalazi on smatra delom svoje neprikosnovene
teritorije, koju deli sa svojim gospodarem i njegovom porodicom.
Sobu, stan, ba{tu, ve}i ogra|en prostor ili ~ak park on smatra svojom neprikosnovenom teritorijom, koju deli sa svojim gospodarem i njegovom porodicom.
50
Pas se ne znoi kao druge vrste ìvotinja, te kod povi{ene telesne

temperature vi{ak toplote izbacuje preko usta, ubrzanim disanjem i
isplaènim jezikom. Stoga je potrebna hitna pomo} stru~njaka.
Povra}anje kod psa ne mora uvek da zna~i da je on bolestan.
Pas ima tu fiziolo{ku osobinu da veoma lako povra}a. uzroci
povra}anja mogu da budu razli~iti. Ukoliko je na{ ljubimac halapljiv prilikom uzimanja hrane, usled prenatrpanosti èluca dolazi do povra}anja.
Me|utim, ako je povra}anje u~estalo, sa psom, u svkaom slu~aju, nije ne{to
u redu.
Da bismo bili sigurni da je na{ pas zdrav, moramo da mu izmerimo temperaturu.
Tehnika: vrh maksimalnog temometra (koji se upotrebljava za
merenje telesne temperature ljudi) otprilike oko 3 cm uvu~emo u ~mar psa
i drìmo tri do ~etiri minuta. Kod ovog postupka vlasnik, ili onaj koji drì
psa, mora da ga ~vrsti prihvati. Normalna temperatura psa kre}e se od 37,5
do 39 stepeni. Ukoliko je temperatura ve}a od 39 stepeni, moramo da se
posavetujemo sa veterinarom.
Gnojan izliv iz nos ai o~iju, oteàno disanje, proliv, neveselost, suv
i vru} nos, gubitak apetita i pove}ana è|, povi{ena temperatura sa gronicom - sve su to znaci koji upu}uju na to da se kod mladog psa radi o
{tene}aku.
Uzro~nik ove opasne bolesti je virus. Obi~no oboljevaju psi od dva
meseca do jedne i po godine. Bolest je zarazna za pse i prenosi se dodirom
zdravog sa bolesnim psom. Prenosilac moè da bude ~ovek, ukoliko je
rethodno bio u dodiru sa bolesnim psom. u stvari, ono {to za decu predstavljaju de~je bolesti, to {tene}ak predstavlja za mlade pse. Naj~e{}e se
sre}e kod mladih pasa, mada se poneki put moè zaraziti i kod odraslih koji
nisu bili prethodno vakcinisani ili nisu nikad do{li u dodir sa ovim virusom.
Ukoliko pas trese glavom i ~e{e u{i, najverovatnije se radi o zapaljenju spoljnog u{nog kanala.
Zapaljenje sluzokoè spoljnog u{nog kanala veoma je ~esta pojava
kod pasa. Zapaà se naj~e{}e kod rasa koje imaju oborene u{i (seteri, poenteri, kokeri i drugi), zatim o{tru i dugu dlaku ({arplaninci). U svim tim
slu~ajevima je jako smanjena ventilacija u{nog kanala i pove}ana
mogu}nost nakupljanja sekreta, raznih stranih tela, bakterija, gljivica,
parazita i drugog. Ukolikos e pas pravovremeno ne privede veterinaru i
le;enje ne po;ne na vreme, dolazi ;esto do komplikacija i le;enje traje dugo,
bez neke nade za brzi ishod oboljenja.
49
preduzmemo mere za njihovo ~i{}enje.

Ima vi{e vrsta crevnih parazita u pasa. Neki su vidljivi golim
okom, dok se drugi mogu utvrditi smao mikroskopskim pregledom. Pas
koji u sebi nosi crevne parazite moè da izgleda zdravo na prvi pogled,
mada se, u su{tini, radi o bolesnom psu. Pored nekih crvenih parazita koji
su opasni samo za pse, pas moè da ima jednu pantlji~aru koja se zove tanija echinococus, a opasna je po ~oveka. Pas se ovom tenijom zarazi
uno{enjem njenih cista preko mesa koje nije kontrolisano na klinici. Iz
ciste ehinokoka razvija se parazit koji ìvi u crevima psa. Jaja ovog parazita dospevaju u spolja{nju sredinu sa pse}im izmetom i, ako ~ovek do|e do
njih nekim slu~ajem, kod njega se u raznim organima (jetra, plu}a, slezina
i tako dalje) razvija cista ehinokoka. Ova cista ne samo da ugroàva
~ovekovo zdravlje ve} se jedino moè otkloniti operacijom. êsto se
de{ava da, i pored izrazito dobrog apetita, pas slabi, mr{avi, dlaka gubi sjaj,
nakostre{ena je i tako dalje. Vlasnik moè, ali ne mora, da primeti crevne
parazite. Stoga je poèljno da se vr{i kontrola izmeta povremeno u
najbliòj veterinarskoj stanici.
Pregledom "na jaja parazita", koji se vr{i pod mikroskopom,
dobi}emo odgovor da li su paraziti prsutni ili ne.
Ovo je va`no, jer za svaku vrstu parazita postoji odre|en lek. I jo{
jedan dobronameran savet: nemojte da dozvolite da vas pas ljubi i liè jer
tako moè da prenese crevne parazite na vas.
BOLESTAN PAS
smemo da budemo popustljivi prema njemu. Moramo ga u~iti redu ve} od

po~etka. Kada se pas nau~i redu, ne}e biti zainteresovan niti nam smetati
za vreme obeda.
Stolica na{eg psa je najbolji pokazatelj da li je njegovo varenje, a
stim i pravilno iskori{}avanje hrane, u redu.
Kod pravilne ishrane stolica treba da bude kobasi~astog izgleda,
braon ili svetlobraon boje. Tvrda i bela do beloùta stolica govori nam da
je pas jeo vi{e kosti nego {to sme i da mu to moramo ograni~iti. Tamnocrna stolica - dajemo suvi{e mesa. @itka, neformirana stolica - suvi{e èlatinozna hrane. u svim ovim slu~ajevima moramo da posvetimo vi{e pa`nje
ishrani.
Ne smemo da uznemiravamo psa kada jede.
Svaki pas voli da u miru pojede svoj obrok. Nije poèljno da psa
uznemiravamo kada jede, a to najmanje dopustljivo deci. Tada i najmirnij
pas moè iznenada nekoga da ujede.
Posle obroka poèljno je pustiti psa da odmorinajmanje dva ~asa.
Mir i odmor su potrebni za pravilno varenje hrane i iskori{}avanje
hranljivih materija od strane organizma. Ovo je od osobite va`nosti za
{tenad i mlade pse.
Pored posude sa hranom treba da stoji sud sa sveòm vodom.
Zavisno od ishrane, koja moè da bude vi{e ili manje ta~na, pa ~ak
i suva, pas pokazuje razli~itu potrebu za koli~inom vode koju pije. Stoga
on mora da ima uvek dovoljnu koli~inu sveè vode u svojoj posudi, koja
treba da stoji u blizini posude za hranu.
Suv i topao nos, nakostre{enost dlake, èlja za zavla~enjem u ugao,

neveselost, neobi~an nemir, gubitak apetita, poja~ano suzenje i krmelj,
povra}anje, proliv, oteàno ili prekomerno mokrenje, kao i drugi sli~ni
znaci - govore da sa spom nije ne{to u redu.
Ko dobro poznaje svog psa, veoma brzo moè da uo~i da li njegov
nemir zna~i èlju za odmorom ili po~etak bolesti. Treba da znamo da psi
mogu da budu vi{e ili manje neraspoloèni, poti{teni, umorni, mada to ne
zna~i da su oni bolesni. Ukoliko neraspoloènje potraje duè, naro~ito ako
se radi o ina~e temperamentnim psima (lova~ki terijeri, foksterijeri, i tako
dalje), onda s pravom moèmo da posunjamo da su bolesni. Ukoliko
posumnjamo da nam je pas bolestna, potrebno je da {to pre potraìmo savet
veterinara.
Groznica koja nastupa brzo, ubrznim disanjem i izba~enim
jezikom, pouzdan je znak da je pas bolestan.
Nakon svake {etnje sa psom po {umici i sli~nim mestima moramo

da pregledamo psa "na krpelje".
Krpelj predstavlja veliku opasnost za psa iz vi{e razloga, me|u
koje se ubrajaju uznemirenost psa zbog njihovog prisustva (krpelj se hrani
krvlju) i mogu}nost preno{enja jedne bolesti (piroplazmoza) ba{ putem
njih. Ovo oboljenje po~inje naglim skokom temperature, prestankom apetita, neveselo{}u i iznemoglo{}u. Drugog ili tre}eg dana bolesti pojavljuje se
ùtica i krvavko mokrenje. Da nam se ovo ne bi desilo, potrebno je da psa
povremeno pregledamo "na krpelje" i izbegavamo mesta na kojima ;ujemo
da ih ima. Krpelj obi~no ìvi po `bunju, mogu da se na|u i po {umarcima,
starim gra|evinama, i tako dalje.
Ukoliko kod svog psa primetimo crevne parazite, treba odmah da
48
47
PARAZITI I NJIHOVO SUZBIJANJE
Ima vi{e razloga koji dovode do debljanja psa i nakupljanja prekomernog

masnog tkiva kod njega. Tu spadaju sklonost ka gojenju, prekomerna
ishrana, visokokalori~na ishrana, slabo kretanje, izvesni nervni i hormonski poreme}aji. Pored toga {to pas izgubi lep izgled, nagomilano masno
tkivo oteàva njegovo kretanje i nepovoljno deluje na rad srca. Ne smemo
da budemo sentimentalni niti da u~imo psa da za vreme na{eg ru~ka stoji
pored stola i ~eka da mu damo malo hrane.
Pas treba da se hrani uvek u odre|eno vreme.
[tene do tri meseca starosti dobija obrok ~etiri puta u toku dana (na
primer, 7, 11, 15 i 19 ~asova), mlad pas, do sedam meseci starosti, tri puta
dnevno (na primer u 8, 14 i 18 ~asova). Kasnije pas jede dva puta dnevno,
dok je odrasle pse dovoljno hraniti jedanput dnevno. Neobi~no je va`no da
taj obrok bude ta~no u odre|eno vreme, kako bi se pas nau~io redu u svojoj ishrani.
Jedan posni dan u nedelji dobro }e do}i na{em psu.
Pod ovim se podrazumeva da pas toga dana ne jede meso niti dobija masnu hrnau. Umesto toga, moèmo da mu damo ka~amak sa mlekom
ili samo povr}e.
Pri ishrani {tenadi i mladih pasa moramo da vodimo ra~una da
hrana bude kvalitetna.
Kvalitetno meso, jaja, povr}e - sve su to hranljive materije potrebne za pravilan rast i razvoj mladog organizma. Pri tome ne smemo da izgubimo iz vida mineralnu i vitaminsku hranu.
Ishrana {teneta ili mladog psa treba da je sastavljena od sveèg
mesa, povr}a, mleka i hleba.
Da bi se {tene pravilno razvijalo, ishrana treba da sadrì meso,
preprèn beli hleb i povr}e (u manjim koli~inama). Mlad pas, od {est meseci starosti pa nadalje, tako|e dobija meso i zobene pahuljice umesto hleba.
Mleko dolazi u obzir u svim dobima starosti, ali ne suvi{e.
Ponekad moèmo da damo i malo meda. Ovo su osnovna hraniva koja
mroaju obavezno da se daju, a u obzir dolaze i druge vrste hrane koje smo
ranije naveli.
[tene treba odmalena da se u~i redu i ishrani.
Mlad pas uvek ima prohtev za jelom. Njegov nos stalno traì mesta
na kojima se nalazi ili sprema hrana. Obavezno }emo ga videti u kuhinji za
vreme spremanja jela ili pored stola za ru~avanje. Kad god ga ponudimo,
spreman je da prihvati svaki zalogaj hrane sa zadovoljstvom. A kako da ga
odbijemo kada on usrdno i lepo moli!? Ba{ stog au tim momentima ne
{e}era, vode}i pritom ra~una da mu to ne bude suvi{e. Sve {to je suvi{no ne valja.
Ishrana jetrom, vitaminskim preparatima i mineralnim materijama
poèljno je s vremena na vreme.
êsto su saveti veterinara da se kod odgoja mladih pasa daje s vremena na vreme jetra, razni mineralni i vitaminski dodaci.
Poèljno je da se utvrdi vreme ishrane na{eg psa.
Radi zavo|enja reda u ishrani, potrebno je, po mogu}stvu, da
odredimo ta~no vreme davanja obroka. U koje }e to doba dana da bude,
odredi}e sam vlasnik, prema svojim mogu}nostima. Ovo je korisno i stoga
{to imamo uvid u koli~inu obroka koju pas pojede.
Ako pas ima sklonost da sakrije hranu, potrebno je da prona|emo
to skrovi{te.
Kod nekih pasa postoji sklonost da sakrivaju hranu, bolje re}i, da
je zakopavaju u zemlju. To je ostatak starog instikta iz vremena kada psi
nisu imali dovoljno hrane, te su morali da stvaraju neku vrstu rezerve.
êsto nam najvi{e muke zadaje pronalaènje skrovi{ta hrane. Ovo je
potrebno stoga {to se na tom mestu nalazi hrana koju pas ne bi trebalo da
uzima, kao {to su cevaste kosti i sli~no.
Dnevna koli~ina hrane treba da bude odre|ena zavisno od rase i
starosti:
Kao osnovna norma (prema Kleveru) moè da posluì slede}e: psu
te{kom 10 kilograma treba dnevno davati 650 grama hrane, psu od 20 kilograma oko 1 kilogram dnevno i psu od 50 kilograma oko dva kilograma
hrane. Psi sa vitkim telom i dugim hodom moraju da uzimaju ne{to vi{e
hrane od napred navedenih koli~ina, uz napomenu da ova hrana treba da
bude kvalitetnija. Logi~no je da je te{kim rasama potrebno vi{e hrane da bi
zadovoljile svoje potrebe. [tenad i mladi psi zahtevaju da se prilikom
ishrane vodi ra~una o njihovom rastu i razvoju, pa im je potrebno da jedu
vi{e puta u toku dana. Psi koji dosta tr~e ili vr{e neku slu`benu du`nost,
kao {to su lova~ki psi, psi za vu~u, policijski i drugi, imaju ve}e prohteve
za hranom od onih (istih ili sli~nih rasa) koji se drè po stanovima.
Ako na{ pas pojede punu zdelu, to je znak da smo mu ta~no odmerili koli~inu hrane.
Po pravilu, u zdeli ne treba da ostane hrana nakon obeda. Neki put
je te{ko odmeriti dovoljnu koli~inu hrane koja je potrebna na{em psu, ali
se to iskustvo sti~e vremenom.
Ako je na{ pas sklon gojenju, moramo mu ograni~avati hranu.
46
45
POHVALE I PREKORI, NAGRADE I KAZNE

Ne smemo da budemo {tedljivi u pohvalama i prekorima.
Vi{e puta ponovljenu re~ pas polako shvata i povezuje svoje radnje sa njom. Naro~ito ne smemo da budemo {krti na re~ima kada treba da
pohvalimo dobre postupke mladog psa. i stariji psi vole kada im se obratimo lepim re~ima. Uop{teno re~eno, pohvala u svakom trenutku povoljno
deluje na vaspitanje psa.
Psa pohvaljujemo kratkim i jednostavnim re~ima, kako bi on
mogao brzo da shvati njihovo zna~enje.
Najobi~nija re~ koja se tom prilikom upotrebljava je "Bravo!", a
jo{ je bolje kada se pomene i ime psa. Sve to treba da se iskaè u prijateljskom i jasnom tonu. Ovu, kao i druge re~i pohvale, pas svakako da ne
razume, ali }e ih u svojoj psihi povezati sa onim radnjama za koje mis
matramo da su dobro izvr{ene.
Prekori moraju da budu tvrdo i odse~no izre~eni.
Za razliku od pohvale, re~i prekor amoraju d budu kratke, odse~ne
i duboke. Naj~e{}a re~ prekora je "Fuj!". Ovu re~ moramo da ponovimo
dva do tri puta, kako bi pas shvatio njeno zna~enje. U njegovoj svesti ona
}e biti povezana sa radnjom koju on ne sme ili ne bi trebalo da uradi.
Za primenu telesne kazne moèmo da uzmemo neki tanak prut ili
savijene novine.
Ako smo prinu|eni da telesno kaznimo svog psa, onda je to najbolje da u~inimo jednim tankim prutom, koji }emo na}i u nekoj {umi ili parku
prilikom {etanja sa psom. Lakim pokretom ruke udari}emo psa kada to
zatreba. U ovakvim slu~ajevima to je za psa pre opomena za ono {to nije
smeo da uradi, nego telesni bol.
OSNOVI VASPITANJA
Sa vaspitanjem psa treba po~eti veoma rano.
Ako smo ve} odlu~ili da nabavimo psa, moramo da mu posvetimo
svoju pa`nju. Drugim re~ima, moramo da vodimo ra~una da na{ pas, po
mogu}stvu, bude lepo vaspitan. Sa vaspitanjem je potrebno po~eti sasvim
rano. Mlado {tene ne shvata na{e zapovesti, pa je preporu~ljivo da od
tre}eg meseca starosti zapo~nemo sa njegovim vaspitanjem. u tom starosnom dobu treba da budemo zadovoljno ako na {tene nau~i neke osnovne
radnje. Ako se {tene drì u stanu, vaspitavanje treba da po~ne ranije nego
sa onim koje je sme{teno u dvori{tu. u vaspitanjus e mora voditi ra~una da
55
se {tene telesno ne premori jer takav zamor veoma {tetno uti~e na organizam i rod. [etnje sa njim ne smeju da budu preduge.
Posebnu pa`nju treba posvetiti li~noj higijeni {teneta.
[tene }e vrlo lako i brzo da postane ~isto ako se ustanovi ta~an red
u ishrani, tj. ako obroke hrane prima ta~no u odre|eno vreme. Ovaj
redosled omogu}uje normalno i pravilno varenje. No, i pored preduzetih
mera, neki put {tene ostaje "zaboravno", pa svoju toaletu svr{i u nekom
delu stana. Tu}i ga ili mu zabadati nos u ovom trenutku je iluzorno. Vremenom se {tene navikne na izvestan red. Ako bismo hteli da i najmanje
{tene odrìmo ~istim u sobi, moramo ga svaka dva sata izvoditi na ulicu, a
za to malo ko ima slobodnog vremena.
Ako {tenetu èlimo da skrenemo pa`nju na po~injenu gre{ku u
stanu, onda mora da postoji uzajamno veza izme|u kazne i izvr{ene radnje.
Na{li smo neèljenu lokvu u stanu, koju je napraivlo na{e {tene. U
brzini i ljutnji dovodimo {tene do tog mesta i zabadamo mu nos u to mesto.
Ne znamo da tog momenta ~inim ogromnu gre{ku, pas je po prirodi veoma
~ista ìvotinja i kada se jednom nau~i li~noj higijeni, nikada ne}e da
napravi {tetu u stanu. U slu~aju da se to desi, {tene }emo dovesti na mesto
"prekr{aja" i re}i mu "Fuj!" i brzo ga preneti na mesto koje mu je namenjeno za toaletu.
Zaprljana mesta u stanu moramo odmah da o~istimo.
Ako {tene "vr{i svoje poslove" na nekom skrivenom mestu, vremenom
dolazi do zaudaranja. Najbolje je to mesto o~istiti nekim dezinfekcionim
sredstvom ili benzinom.
Vaspitanje {teneta po~inje u sobi.
Ovde se, uglavnom misli na {tenad koja se drè po stanovima. Ve}
od prvog ulaska u na{ stan moramo da mu pokaèmo mesto za spavanje,
ishranu i vr{enje fiziolo{kih potreba. U po~etku se {tene opire ovim na{im
merama, ali se vremenom nau~i. Osnovno u ovom vaspitanju je biti
dosledan i ne praviti nikakve ustupke.
Navikavanje {teneta da ide na odre|enom mestu je jedno od
prvih na~ela sobne dresure.
Da bismo {tene navikli da ide na odre|enom mestu, nu`no je da ga,
posle kakve duè {etnje, u momentu kada je ono èljno odmora, odvedemo
do oder|enog mesta. Temperamentno {tene retko èli da se zadrì na jednom mestu. Zato ga postavimo na odre|eno mesto i nekoliko puta ponovimo re~i "Mesto!" ili "Boks!", a onda ga pohvalimo sa "Bravo!". Ukoliko
ono èli da ode sa svom mesta, moramo da budemo uporni i vra}amo ga
56
dotle dok ono ne shvati da mu je to mesto odre|eno za odmor.

Usled dosade {tene gricka razne delove name{taja - i od toga ga
treba odu~iti.
Da prekrati samo}u dok je njegov gospodar zauzet raznim poslovima, {tene obi~no po~ne da grize i grebe delove name{taja, tepih, cipele,
papu~e, ~arape i tome sli~no. Da bismo ovu lo{u naviku iskorenili, moramo
ovla{ da lupimo {tene preko nju{kice, uz o{tru re~ "fuj!", i da ga po{aljemo
na njegovo mesto. Da bi se {tene zabavljalo, treba da mu nabavimo razne
gumene predmete od tvrde gume, pa neka ih grize do mile volje.
Strogo moramo da se drìmo redosleda u ishrani {teneta.
U poglavlju o ishrani {teneta naglasili smo da {tenetu treba davati
hranu u odre|eno vreme. Na taj na~in, ve} odmalena {tene se u~i redu u
ishrani, {to, u svakom slu~aju, dovodi do dobrog varenja hrane. Time kod
njega izbegavamo razna stoma~na obolenja. Ako slu~ajno presko~imo
redosled hranjenja, {tene ogladni i prebrzo uzima hranu, {to vremenom
moè da dovede do èluda~no-crvenih katara.
Naredbom "Do|i!" po~injemo osnovni rad i vaspitanje svog
psa.
Ve`be poslu{nosti su prvi deo obuke, dok su drugi deo razne specijalne obuke. Bez obzira kakva nam je namera i èlja u vaspitanju na{eg psa,
prvo moramo da ga nau~imo osnovnom redu i disciplini. Treba znati da je
uspeh ve}i {to je pad disciplinovaniji u radu. Obuka psa po~inje negde
izme|u osmog i dvanaestog meseca starosti, tj. u vreme njegove zrelosti.
Prva naredba koju pas mora da savlada, jeste da do|e na na{ poziv.
Ve`bu "Do|i!" izvoditi u prirodi.
Osnovna na~ela kod vaspitanja psa su da se ve`be izvode u prirodi i {to dalje od javnog saobra}aja i buke. Da bi se ova, kao i druge ve`be
izvela {to bolje, ~ovek i pas moraju da budu {to vi{e skoncentrisani. Prilikom izvo|enja ve`be psu staviti okovratnik sa bodljama, koji }e da ga
steè pri povla~enju. Ovaj okovratnik stavlja se psu samo prilikom
izvo|enja ve`bi.
U toku ove ve`be izvo|a~ mora da bude uporan sve dok je pas potpuno ne savlada.
Jo{ jedno zlatno pravilo - ne prelaziti na drugu ve`bu dok pas nije
dobro savladao ovu prvu. Onaj koji izvodi ve`bu, krene, obi~no, u {etnju
do mesta na kome misli da treba da je izvede. Kraj povodnika drì u desnoj
ruci. U po~etku povodnik drìmo kratko, i, uz jedva ~ujni znak "Do|i!",
krenemo normalnim koramkom. Pas polako polazi za nama. Pritom psa
treba hvaliti i milovati rukom. Zvu~ni znak "Do|i!" treba upotrebiti jedino
povezano sa milovanjem ili "cimanjem" (ukoliko se pas opire), kako bi on
shvatio da svoju radnju treba da usaglasi sa komandom onog akoji ga
vaspitava. Ukoliko pas prilikom ve`be vu~e unapred, prave se o{tri pokreti
ulevo, tako da se pas sudari sa levim kolenom onoga koji ga u~i. Ako pas
zaostaje iza vodi~a, treba ispitati koji je uzrok. U slu~aju da se pas upla{i
ve`be, treba da ohrabriti milovanjem i tap{anjem po vratu.
Ve`ba "Sedi!" tako|e spada u osnovne radnje koje treba da
nau~i na{ pas.
Da bismo psa navikli da sedne, potrebno je da ga uhvatimo desnom
rukom za okovratnik u gornjem delu vrata. Levom rukom energi~no
pritinemo sapi psa nadole i istovremeno izgovorimo zvu~ni znak "Sedi!".
Kada pas sedne, leva ruka jo{ mora da bude pritisnuta na sapima,
kako se pas ne bi pomerio. imaju}i u vidu da se pas, prilikom svake nove
ve`be, opire radnji koju treba da izvr{i, odmah }emo ga pohvaliti nekoliko
puta re~ju "Bravo!" i nagraditi ga nekim omiljenim zalogajem. Nakon
nekoliko minuta ve`bu }emo opet da ponovimo na isti na~in. Ovu radnju
}emo da uve`bavamo sve dotle dok pas na zapovest "Sedi!" sam ne sedne,
bez na{e pomo}i. Kad na zvu~ni znak pas ve} lepo sedne, treba ga ostaviti u tom stavu i polako se udaljiti od njega. U renutku kada pas poku{a da
se digne, treba mu ponovo izre}i zapovest "Sedi!". îm pas u ovoj ve`bi
postane sigurniji, moèmo slobodno da se {etamo ono njega. Kada smo
postigli ovaj stepen obuke, moèmo da budemo zadovoljni i mi i pas. Mi jer smo strpljivim radom psa nau~ili jednoj radnji, a pas zato {to sa svakom
novom ve`bom dobija sve ve}u sigurnost u radu.
Pas treba da se navikne da se za vreme na{eg ru~ka mirno
pona{a.
Poneki psi "gurmani" imaju ru`nu naviku da nam se pridruè za
vreme na{eg obeda. Pojedini ~lanovi porodice su skloni da svoj zalogaj
podele sa psom; tada mu, naravno, svako baci po neki zalogaj. Osnovno je
znati da psu nije mesto u sobi za ru~avanje, a ako se ve} ru~ava u prostoriji u kojoj je pas sme{ten, onda on za to vreme mora da bude na svom
odre|enom mestu. Da bi pas bi miran za vreme ru~ka, on mora svoj obrok
da dobije na vreme. Pri tome psa moramo da nau~imo da hranu uzima
samo na odre|enom mestu 9koje smo mu odredili) i iz posuda koje su
namenjene njemu. Isto tako, i mi moramo da se pridràvamo reda u odnosu na psa. ovde se msili na redosled ishrane, o ~emu smo ve} govorili. Kada
nau~imo psa da u odre|eno vreme dobija hranu, ond anam on ne}e smetati
57
58
za vreme ru~ka.
Psa moramo da odu~imo od ru`ne navike da ska~e na kau~,
fotelju, stolicu za odmor ili krevet.
Na{ pas mora da ima svoj deo za odmor u stanu. Ukoliko ga primetimo da je sko~io na krevet, fotelju i tako dalje, moramo odmah da mu
naredimo "Mesto!" ili "Boks!" i kaèmo "Fuj!". Ne smemo psu nikada da
dozvolimo da se odmara na mestima koja su namenjena na{im gostima i
nama. Moramo da imamo na umu da je pas ponekad prljav, da ostavlja
dlake i moè da zaprlja to mesto. Stoga nije zgodno da svoje prijatelje
posadimo na mestu na kome je prethodno bio pas.
Psa moramo postepeno da u~imo da se vosi automobilom.
Mnogi vlasnici pasa koriste automobil da izvedu svoj ljubimca
negde u prirodu. Nije redak slu~aj da tom prilikom {tene ili mladi pas ne
podnosi vo`nju. To se moè videti ve} nakon probne vo`nje, kada se kod
psa primeti uznemirenost, pa ~ak i povra}anje. Ukoliko primetimo da nam
pas ne podnosi vo`nju, moramo da ga postepeno privikavamo. U tim
slu~ajevima se preporu~uje da se sa sobom ponese malo hrane i vode. Ukoliko imamo obi~aj da vozimo psa sa sobom, on mora da zna gde mu je
mesto u kolima. taj deo treba da je pokriven nekim prekriva~em, koji se
skida posle vo`nje. Na zapovest "Mesto!" pas treba da u|e u automobil i da
mirno zauzme svoje mesto. Ako je pas u kolima dok svr{avamo neki posao,
poèljno je da prozor (ili leptir staklo) ostavimo malo otvoren, kako bi se
on {to prijatnije ose}ao za vreme na{eg odsustva.
Lepom pona{anju {tene u~imo ve} u najranijoj mladosti.
Prvo }emo pustiti {tene da sedne, a potom prihvatiti zadnje {ape
jednom rukom, a drugom dràti komad zalogaja (par~e {e}era, mesa i tako
dalje) iznad njegove glave. Uz re~ "Lepo!" da}emo mu da proguta zalogaj.
Ovo je, ujedno, jedna od prvih ve`bi koje radimo sa {tenadi. Cilj ove ve`be
je da se {tene odràva na zadnjim nogama, a time, ujedno, privikava na gipkost.
[tene vrlo brzo nau~i da pruà {ape.
Najve}a radost dece ja kad im {tene pruì {apu. Ovu radnju {tene
brzo nau~i i ona je uro|ena. Obi~no {tene stavimo u sede}i poloàj i jednom rukom mu prihvatimo jednu od prednjih nogu, uz ponavljanje re~i
"Daj!", ili "Pruì {apu!". [tene se brzo navikne na ovu radnju i pri susretu
sa decom ili odraslima veoma rado pruà {apu radi "rukovanja".
59
DRESURA
Ako èlimo da pas slobodno ide pored nas, prethodno moramo da
ga nau~imo uz pomo} povodnika.
Ve} smo rekli da su okovratnik i povodnik "li~ne stvari" jednog
psa, na koje treba da ga naviknemo jo{ od prvih dana. Pri tome moramo da
vodimo ra~una da okovratnik ne bude ni suvi{e tesan ni labav. Povodnik,
dug oko 1,20 metara do 1,50 metara, prikopava se preko alke za okovratnik. Pas se vodi uz nogu i treba da je uvek sa na{e leve strane. Na taj na~in
imamo slobodnu desnu ruku i stranu. U po~etku se povodnik popu{ta i ide
se ne{to brìm korakom, kako bi se pas sustigao. Po mogu}stvu, treba i}i
ravnim putem. Najpre odabrati usamljene puteve, a kasnije se uputiti putevima sa vi{e prometa i, kona~no, ve`bati u polju i {umi, gde ima mnogo
prepreka koje treba savladati. Od svakog naglog ili sporog pokreta pas se
odvikava tako {to se kratko povuke povodnik ili mu se nenamerno stane na
prst. Posle izvesnog broja ve`bi hoda uz nogu sa povodnikom, poku{a}emo
istu ve`bu bez povodnika. Stavi}emo ga u dèp. Ako se pas udalji od nas
pozva}emo ga naredbom "K nozi!", udaraju}i malo svoju levu nogu levom
rukom kako bi pas na poziv zauzeo svoje mesto. Ako budemo strpljivi i
uporni, posti}i }emo ono najidealnije, a to je da se pas slobodno kre}e
pored nas.
Na prometnim prelazima moramo da pustimo psa da slobodno
pre|e ulicu.
Naravno, ovo se odnosi na pse koji su savladali ve`bu da idu slobodno uz nogu. Pas u takvim slu~ajevima mora da bude pod prismotrom
svog vlasnika. Ako bi poku{ao da ubrza hod, treba mu strogo kazati: "K
nozi!".
Svog psa moramo da u~imo da se pla{i svakog automobila.
Prva stvar koju neiskusan pas moè da uradi, jeste da potr~i prema
automobilu. Ovde se ne radi samo o nesre}i u kojoj moèmo da izgubimo
psa. Mnogi voza~i, da bi izbegli gaènje psa, mogu da naprave saobra}ajne
prekr{aje.
Slede}e ve`be koje na{ pas treba da nau~i su "Mesto!" i "Lezi!",
{to predstavlja osnov dresure.
Uz mnogo strpljenja svog psa }emo brzo da nau~imo da na komandu legne, po{to su psi tome ve}inom skloni po svojoj prirodi. Na komandu
"Na mesto!", levom rukom treba da pritisnemo sapi, a desnom greben psa,
kako bi on legao na zemlju. Moèmo da se posluìmo slede}om ve`bom
ukoliko je pas tvrdoglav: psa }emo prvo postaviti u sede}i stav, a onda mu
60
rukom izbaciti noge, jer su ispod njega, unapred. Pritom, levom rukom
dràti okovratnik, a podlakticom pritiskati svom duìnom psa nadole. Pas
tada nije u stanju da se podigne. istovremeno, desnom rukom izbacujemo
prednje noge i dajemo o{tru zvu~nu komandu "Mesto!". Ovu ve`bu
uve`bavamo polako, a, ukoliko je neki pas teè izvodi, treba da je ponavljamo vi{e puta, sve dok je on ne shvati.
Zapovesti "Mesto!" psa moèmo da nau~imo na slede}i na~in:
Na neki direk (stub) ili panj pri~vrsti se karika i kroz nju se
provu~e jaka uzica i kai{, duìne 20 metara. Jedan deo uzice (kai{a)
veèmo psu za okovratnik sa bodljama, a drugi deo, kako je to ve} predstavljeno na slici, drìmo u svojim rukama pod uglom od 90 stepeni.
izme|u karike na drvetu i psa razmak treba da bude oko dva do tri metra.
Pas treba, na naredbu "Mesto!", da sedne. Potom se mi polako
udaljujemo unazad, dogod nam drugi deo povodnika dozvoljava, i, ~im pas
ho}e da ustane i da nas prati, sna`nim trzajem povu~emo povodnik, koji
(preko alke na drvetu) deluje na oglicu sa bodljama, i kaèmo "Mesto!".
Podignutom rukom propratimo zvu~ni znak vidnim znakom. Posle nekoliko puta ponovljenih ve`bi, ostavljamo psa sa povodnikom i dozvoljavamo mu da nam se pribliì. Tada ga obi~no pohvalimo i nagradimo nekim
ukusnim zalogajem. Ova ve`ba je preporu~ljiva za izvo|enje na raznim
mestima, kako bi se pas nau~io da u poloàju ostane mirno, sve dotle dok
ga gospodar ne pozove, ~ak i onda kada gospodar ode daleko od njega. Tek
na poziv gospodara pas moè da napusti svoje mesto.
Psa }emo odu~iti od lajanja i cviljenja na slede}i na~in:
Mnogi vlasnici pasa, zajedno sa ~lanovima porodice, u radno
vreme ostavljaju spa samog kod ku}e. Poneki psi iz dosade, a neki zato {to
su razmaèni, kad ostanu sami u stanu, s vremena na vreme laju, cvile i
urli~u. Da bi se odu~io od ove r|ave navike, pas se veè duga~kim povodnikom, koji ide ispod zatvorenih vrata do predsoblja ili neke druge sobe.
Vlasnik drì drugi deo povodnika u ruci. Kucanjem na vrata ili
{etnjom po sobi vlasnik draì psa na lajanje. Ako pas zalaje, povu~e se
naglo povodnik i izda nare|enje "Mesto!" ili "Fuj!". Ova radnja mora da se
ponovi nekoliko puta.
Pas mora da se nau~i da laje samo na komandu.
Kada pas laje iz bilo kakvih razloga, treba ga bodriti uzvikom "Laj!
Laj!" i to treba izvoditi vi{e puta. u~enje na lajanje treba da po~ne sa psima
jo{ odmalena, jer je tada u~enje mnogo lak{e. Ukoliko pas nije sklon lajanju, treba ga jako u{tinuti za uvo ili mu lagano nagaziti na {apu. Bol koji se
tom prilikom javlja, izaziva pojavu glasa kod psa. Pas se vremenom nau~i
da laje samo na komandu "Laj!". Ovu ve`bu va`no je da nau;e svi psi, a
pogotovo slu`beni i lova;ki.
Svaki dobar postupak psa moramo obilno da pohvalimo.
Nema ni~eg lep{eg nego kad do|emo do saznanja da smo u radu sa
psom pokazali uspeh, to jest da je na{ pas brzo i lako shvatio zadatke koje
smo mu postavili prilikom izvo|enja ve`bi. Pri svemu tome, moramo da
znamo da je pas veoma osetljiva ìvotinja i da svaki njegov uspeh treba
obilato da nagradimo. Obi~no mu se za svaku dobro izvedenu ve`bu kaè
"Dobro!" ili "Lepo!". Ove re~i pas povezuje sa postignutim uspehom, pa se
stoga i trudi da vezbu {to pre savlada.
Sa ve`bom "Aport!" po~injemo tek kada je pas nau~io slede}a
nare|enja: "Do|i!", "Sedi!", "Kod noge!" ("K nozi!") i "Mesto!".
Pas mora da nau~i da na znak "Aport!" uzme jedan predmet iz ruke
i drì ga toliko dugo dok ne dobije znak "Pusti!". Za ovo moè da posluì
jedna laka gu`va slame, takvog oblika da je pas bez te{ko}a moè uzeti u
usta. Posle svake ve`be sa psom napravimo jednu kratku {etnju, s tim da se
posle toga ve`ba nastavi. Ako pas ({to se moè desiti) ne}e da otvori usta,
onda se blagim pokretom ruke napravi pritisak na usne da ih otvori. Kad
pas koji predmet za aportiranje ispusti iz usta, mora se levom ili desnom
rukom pridràti donja vilica, kako bi se spre~ilo da pas ispusti predmet.
îm se pas nau~i da drì predmet, prave se sa njim kratke {etnje kako bi se
pas nau~io da ga nosi. Slede}i stepen usavr{avanja ve`be sastoji se u tome
da pas podigne predmet sa zemlje ili da nam donese ba~eni predmet, uz
zvu~nu naredbu "Aport!". Ve`bu moèmo da smatramo uspelom tek kada
se pas nau~i da na znak "Aport!" mora da otvori usta, da predmet uzme u
usta i pri tome ga sigurno drì i da na znak "Pusti!" dozvoli da mu se predmet uzme iz usta.
Kuje koje pokazuju èlju za parenjem, moraju da budu pod stalnom kontrolom svog vlasnika.
Kod kuja se znaci parenja pojavljuju obi~no u devetom mesecu
ìvota. Ona ima dva puta godi{nje nagon za parenjem, u prole}e i u jesen.
Moramo da ra~unamo s tim da je u ovom periodu kuja "psihi~ki
poreme}ena", nervozna, nemirna, ima nagon za beànjem od ku}e i svog
gospodara. Dok je pod normalnim okolnostima ~esto neprijateljski raspoloèna prema stranim psima, sada rado stupa u kontakt sa njim. Da ne bi
61
62
KUJA
do{lo do neèljenog parenja, u ovom vremenskom periodu vlasnik mora da

povede vi{e ra~una o svom psu.
PARENJE I SKOTNOST
Parenje treba da se obavi u pogodno vreme polnog àra kako bi
kuja mogla da ostane skotna.
@elja za parenjem, a u vezi sa tim i krvarenje, se kod kuje pojavljuje dva puta godi{nje, u razmaku od {est meseci (naj~e{}e u prole}e i jesen)
i traje oko dve i po do tri nedelje, retko ~etiri nedelje. Najpogodnije vreme
je od desetog do {esnaestog dana od momenta pojave polnog àra, to jest,
od momenta krvarenje.
Kuju je najbolje pariti u prole}e, po{to je lak{e odgojiti {tenad u to
doba godine, nego u zimskom periodu.
Kuja nosi oko {ezdeset i tri do {ezdeset i pet dana, pa {tenad treba
o~ekivati nakon tog vremenskog perioda. Svaki iskusan odgajiva~ "tempira}e" vreme {tenjenja u prole}nom, odnosno letnjem periodu, kada je
{tenad mnogo lak{e odgajiti. Za po~etnika je vrlo rizi~no da {tenad gaji u
zimskom periodu. Razloga ima mnogo, a jedan od njih je i pove}an procenat rahitisa kod ove {tenadi.
Samo psi iste rase mogu da se pare me|u sobom.
Prema propisima kinolo{ke organizacije, mogu da se me|usobno
pare samo psi iste rase. Neki put se desi, kod neplaniranog parenja, da se
spare dve razli~ite rase, a njihov proizvod su me{anci. Stog amoramo na
vreme da obezbedimo dobrog mu`jaka, kao i uslove za parenje.
Pas i keru{a moraju da budu pripremljeni za parenje.
Par pasa odre|enih za parenje obi~no se stavlja u miran zagrejan
prostor. Kad se njih dvoje dobro onju{e, mu`jak obi~no stupa u akciju.
Keru{a je tada jo{ prepla{ena i nerado prima mu`jaka. Vrlo brzo dolazi do
prijateljstva i samog ~ina parenja, koji obi~no traje dvadeset do trideset
minuta. Ako parenje ne ide glatko, onda je potrebno pse razdvojiti na
kratko vreme i mu`jaka odvesti u {etnju. Parenje se moè poku{ati tri do
~etiri puta u toku dana, pa ako ni tada ne uspe, dati psima jedan dan odmora i ponovo poku{ati.
Uo~i {tenjenja potrebno je pripremiti prostor na kome }e kuja da se
porodi.
Moramo da odredimo mesto na kome }e kuja da se porodi. Izaberemo, obi~no, jedan deo u stanu gde ne}e nikome da smeta ili ve} za to
pripremljenu {tenaru, ako imamo ba{tu, odnosno dvori{te. Ku}ica za {ten63
jenje mora da bude dovoljno duga~ka kako bi keru{a mogla nesmetano i

dovoljno da se ispruì. Kod keru{e }emo primetiti da, {to se vi{e bliì
poro|aj, ona sama poku{ava da pravi "budu}e gnezdo" za mlade. Jedan od
znakova neposrednog poro|aja je pojava mleka na sisama. Sve nam to govori da je poro|aj blizu i da ne smemo nespremno da ga do~ekamo.
PORO\AJ
Ishrana keru{e koja doji, mora da bude kalori~na, sa dosta te~nosti.
Ishrana {tenadi u prvim nedeljama ìvota vr{i se samo preko
maj~inog mleka. A kako za stvaranje maj~inog mleka treba dosta hranljivih
materija i te~nosti, to ishranu majke moramo tako da podesimo da ona
putem hrane dobije sve potrebne elemente, uklju~uju}i tu belan~evine,
masti, {e}ere, vitamine, mineralne elemente i vodu. Stoga se u tom vremenkom periodu preporu~uje da s ekuja hrani mlekom (uz dodatak
zobenih pahuljica), sveìm mesom i jajima, pirin~em, povr}em, uz dodatak
vitamina i mineralnih elemenata.
PODIZANJE [TENADI
Ukoliko èlimo da nam {tenad dobro napreduju, moramo da se
drìmo slede}ih uputstava:
1. [tenad je potrebno staviti u posebnu prostoriju u kojoj im se
nalazi kutija sa leàjem. Odmah pored kutije treba prostrti }ebe, kako bi,
kad prohodaju, bila na ~istoj povr{ini. ]ebe po potrebi menjati.
2. Kada {tenad napune tri nedelje, uze}emo sveànj klju~eva i
njime im mahati ispred glave kako bi se, na izvestan na~in, zabavila. Na
ovaj na~in ona }e se vi{e kretati i polako osloba|ati u kretanju.
3. Kada napune {est nedelja, baci}emo sveànj klju~eva me|u
{tenad da bi se igrala.
4. [tenad moramo da drìmo u ~istim i higijenskim prostorijama,
da bismo izbegli, pre svega, invadiranje crvenim parazitima i drugim
zaraznim bolestima.
5. U toku ra{}enja moèmo da radimo gimnastiku sa {tenadima.
[tene se uhvati za rep i blago se prodrmusa. Prema dr F.Schmidtu,
ovakvom gimnastikom {tenad postaju krepkija i zdravija.
64
Oko pete nedelje ìvota {tene treba da nau~i da jede iz svoje
ODGOJ [TENADI
posude.
Svetlo, sve` vazduh i dosta kretanja - najbolji je zdravstveni savet

u podizanju {tenadi.
Osnovno pravilo u podicanju {tenadi je - svetlo, sve` vazduh i kretanje. Sun~evi zraci su korisni za razvoj jer, izme|u ostalog, sadrè ultravioletne zrake, koji potpomaù razvoj vitamina d u koì. Vitamin D je
neophodan u razvoju {tenadi jer, zajedno sa kalcijumom, u~estvuje u
oko{tavanju kostiju.
Otprilike sa ~etiri nedelje starosti otpo~injemo sa prihranjivanjem
{tenadi.
[tenad relativno brzo rastu i udvostru~avaju svoju teìnu. Ono
tre}e nedelje ìvota {tenad dobijaju zube, koji prilikom sisanja draè kuju.
Obzirom da su {tenad ve} uve}ala svoju teìnu, da traè vi{e mleka i da
zbog naraslih zubi}a draè dojke, kuja po~inje da ih izbegava. Ve} u ovo
vrem eona mogu da se prehranjuju. Najbolje je da im se daju zobene
pahuljice skuvane u mleku, uz dodatak malo {e}era. U po~etku ih prehranjujemo pet puta na dan, a nedelju dana kasnije ~etiri puta dnevno.
Oko pete nedelje starosti dajemo im polovinu dnevne hrane.
Sada ve} pove}avamo koli~inu obroka, a smanjujemo vreme sisanja. U ovom vremenskom periodu {tenad dobijau mleveno meso pome{ano
sa zobenim pahuljicama. [tenadi dajemo da jedu onoliko koliko mogu da
pojedu. U hrani im se moè dati jedna ka{i~ica ribljeg ulja.
Vitaminska hrana je sastavi deo ishrane {tenadi.
Vitamini su neophodni u razvoju {tenadi. Moèmo ih dati putem
sveèg vo}a i povr}a. Danas u apotekama postoje razni sirupi i draèje koji
sadrè sve potrebne vitamine za rast i razvoj {tenadi.
[tenad treba da sisaju najmanje do {est nedelja ìvota.
Maj~ino mleko je prva, jedina i kompletna hrana koju {tene dobija kada do|e na svet. Zahvaljuju}i toj ishrani {tene se razvija i raste, ali na
àlost, koli~ina mleka koju majka proizvodi uvek ostaje ista ili se ne{to
malo pove}ava. Da ne bismo suvi{e optere}ivali majku, {tenad treba da
ostanu na sisi najmanje {est nedelje.
[tenad koja ne}e sama da uzimaju hranu, moramo tome da
podu~avamo.
Ve} smo napomenuli da {tenad po~inju da se prehranjuju oko
~etvrtine nedelje ìvota. Ako {tene ne}e samo da uzima hranu, poku{a}emo
malu varku. Dove{}emo ga do posude sa hranom i pokazati mu hranu, a
potom zamo~iti prst u posudu i dati {tenetu da ga oliè.
Ko poseduje rasnog psa, mora da vodi ra~una o tome da ga vodi na

izlo`bu pasa.
Na takvim izlo`bama (smotrama, utakmicama, revijama) se ocenjuju psi, u ocenjiva~kim krugovima koej odreduje prire|iva~ki odbor, po
rasama ili rasnim grupama. Na njima se ocenjuje oblik psa, anatomska
gra|a, narav i stepen tipi~nosti za doti~nu rasu, propisan standardom.
Odgajiva~ ili vlasnik koji o~ekuje posebno nagrade i priznanja za
uspe{an odgoj ili rad svog psa na kinolo{kim izlo`bama, mora specijalno
da povede ra~una o svom ljubimcu.
Na pojedinim kinolo{kim priredbama psima se daju prigodne
nagrade u vidu diploma, medalja, pehara i tako dalje. Vlasnik koji èli da
konkuri{e za jednu od nagrada, mora da zna da se takve nagrade dodeljuju
kao specijalna priznanja psima koji se najvi{e pribliàvaju idealnom tipu
65
66
[tene treba odmalena nau~iti redu u ishrani. Kada se ono jednom

nau~i da jede iz svoje posude, retko }e uzimati hranu sa drugog mesta.
Drugo va`no pitanje je koli~ina hrane koju jedno {tene pojede. Izvesna
koli~ina hrane (svaki vlasnik moè da pretpostavi koliko jedno {tene moè
da pojede) se daje otprilike nekoliko dana. Hrana se u posudi ostavi deset
do petnaest minuta, a posle se skloni. Na taj na~in moèmo da zaklju~imo
koju koli~inu hrane moèmo da damo {tenetu.
[tenad treba redovno kontrolisati "na crevne parazite".
Crevni paraziti su prisutni kod ve}ine {tenadi. Oni ne samo da
ometaju njihov razvoj ve} mogu toliko da se nakupe da potpuno zatvore
creva, usled ~ega {tene moè da ugine. Pregledom stolice u veterinarskoj
bolnici moèmo da ustanovimo da li {tenad imaju crevne parazite ili ne.
Ukoliko ih imaju, dobi}emo od veterinara odgovaraju}i lek.
Vakcinacija protiv {tene}aka mora da bude obavljena na vreme.
[tene}ak je veoma te{ka i opasna bolest virusnog porekla, koja
napada mladu {tenad. Kako je le~enje kod ove bolesti nesigurno i skupo,
najbolje je da se {tene odmah vakcini{e i prebrine i ta briga. Prvu vakcinu
{tene prima u sedmoj nedelji ìvota, s tim da se druga vakcina daje oko
dvanaeste nedelje ìvota. Posle kombinovane vakcine, koja {titi {tenad ne
samo od {tene}aka ve} i od hepatitisa i leptospiroze. Zarazni hepatitis i leptospiroza su, tako|e, te{ke bolesti koje napadaju mladu {tenad.
KINOLO[KE IZLO@BE
standarda, propisanom za svkau rasu, i koji pokaù najbolji uspeh u radu

(radni psi).
@elja svakog vlasnika psa je da njegov ljubimac dobije najvi{e
odgovaraju}e priznanje.
Svaki ljubitelj pasa ima prilike da na izlo`bama nau~i mnoge
potrebne stvari o psima. Zbog toga se izlo`be i prire|uju. to je, ujedno, i
prilika da se uporede dobre i lo{e osobine svog psa sa drugim psima. Mora
se priznati da su svi vlasnici pomalo sujetni i osetljivi ukoliko njihov pas
ne dobije odgovaraju}e priznanje. U svkaom slu~aju, izlo`ba predstavlja
podsticaj i saznanje da psu moramo da poklonimo vi{e pa`nje i rada, kako
bi mogao da se takmi~i za jednu os nagrada na nekoj slede}oj izlo`bi.
Njegova veli~ina dozvoljava da se gaji

u gradu i vozi automobilom.
Potrebno je da se pas dosta izvodi
napolje, napoverljiv je prema stranim
osobama.
STANDARDI PASA
TERIJERI
FOKSTERIJER
(KRATKODLAKI I
O[TRODLAKI)
BUL - TERIJER
Visina 36 do 40 cm, teìna do 9 kg,

mali rastom, snaàn, kvadrati~an, u{i
oblika slova V, rep kupiran.
Bela boja sa crnom i plamenom
bojom. Kod kratkodlakih dlaka gusta,
glatka, Kod o{trodlakih o{tra, ~vrsta i
nije suvi{e duga. @ivahan, sr~an i temperamenta pas.
Pored upotrebe za lov, dobar je kao
ku}ni pas - nervoznog je temperamenta.
Visina 40 do 55 cm, teìna 17 do 26

kg, srednje visok pas, muskulozan, u{i
male i kupirane, rep kratak.
Bela ili bela sa flekama. Dlaka: kratka,
polegla, pravilna, i o{tra, lepog sjaja.
Inteligentan, odan po prirodi, o{tar i
lako stupa u borbu sa drugim psima.
Dobar ~uvar, odan porodici. Nije preporu~ljiv za nervozne osobe.
SKAJ - TERIJER
Visina do 25 cm. Glava duga~ka sa
[KOTSKI TERIJE
Visina 25 do 28 cm, 8 do 11 kg teàk,
sna`nim vilicama. U{i prave ili vise}e.

Tamna ili svetla. Dozvoljene su dve
boje, pod uslovom da su nos i u{i crni.
Voli decu, odan je i veran.
Nepoverljiv prema stranim osobama.
Pas za grad i stan. Osobito ga vole
mlade dame. Dlaka traì posebnu negu.
glavu ima duga~ku za psa njegove

visine. U{i male, {picaste i prave.
Rep srednje duìne i tanji se prema
vrhu.
Crna boja ili boja p{enice. Ima dve
vrste dlake: kratku zbijenu ili mekanu
dlaku.
Snaàn, podesan za jamarenje, kratkih
nogu i ìvahnih pokreta.
Drì se po gradovima, odràvanje jednostavno.
YOK[IR - TERIJER
Visina do 30 cm, patuljaste figure, rep
srednje kupiran.
Boja tamna, na glavi zlatnoùta.
Dlaka duga.
Inteligentan i ìvahan, veseo.
Luksuzan i moderan pas. Dlaka traì
posebnu negu.
LOVNI TERIJER
Visina iznad 40 cm, teìna od 7,5 do
10 kg, u{i u obliku slova V, rep kupiran.
Osnovna boja je Crna, me{ana sivocrna, a tako|e i tamnosme|a. Dlaka kratka, gusta i o{tra.
Borben je i upotrebljava se za lov pod
zemljom. Voli vodu. Glasno goni divlja~ po tragu.
67
SEALYHAM - TERIJER
Visina 25 do 30 cm, teìna do 9 kg.
Snaàn, muskulozan pas. U{i srednje
veli~ine. Rep kupiran.
Boja bela ili bela sa ùtobraon. Dlaka:
68
duga, ~vrsta, gusta.

Pametan i ìvahan, veran.
Uglavnom se upotrebljava za drànje
po ku}i. Traì odva`nog gospodara.
@ivahan, ima izuzetan nos za lov.

Pored lova, koristi se zbog svoje elegancije i kao sobni pas.
JAZAVIÂRI
Visina do 63 cm, elegantan i graciozan

pas. Rep dobro odlakan. U{i oborene.
Dlaka duga, boja izrazito kestenjasta,
bez i najmanjeg traga crvene boje.
Plemenit i prijatan pas, veran,
inteligentan i odan svom gospodaru.
Odli~an u lovu, ujedno omiljen u ku}i,
uvek dobre naravi.
IRSKI SETER
NAMA^KI JAZAVIÂR
(DAKL)
Nizak kratkih nogu, izduènog, ali
krepkog tela sa ~vrstom muskulaturom.
Visina do 27 cm, teìna 5 do 9 kg.
Crvena, ùta, crna, braon, grao.
Dlaka kratka, gusta, sjajna, kod
dugodlakih je duga, a kod o{trodlakih
o{tra.
Karakteran i temperamenta pas, prijatnog izgleda.
Upotrebljava se za lov, ali se u poslednje vreme sve vi{e drì po ku}ama.
Zobg izvrsnog nosa rado se upotrebljava u lovu. Osetljiv je na grubo postupanje.
NEMA^KI KRAKTODLAKI
PTIÂR
Plemenit, skladno gra|en pas. visina
do 64 cm. U{i srednje duìne, oborene,
rep se skra}uje za jednu tre}inu.
Dlaka kratka, gusta, tvrda, o{tra. Boja
mrka bez belega, mrka sa malim belim
belegama, tamnomrka sa mrkom
glavom, mrkim {arama i ta~kama.
Brz u lovu i ne}e da izneveri lovca,
ukratko - dobar lov~ev pomoaga~ i
pratilac.
Prete`no se upotrebljava u lovu, mada
se dosta drì po ku}ama.
EPANJELBRETON
Visina do 51 cm, skladno gra|en i
neàn pas, u{i oborene, rep kratak i
dobro odlakan.
Telo obraslo ne preterano tankom
dlakom, skoro pravom ili neznatno
talasastom. Boja bela i narandàsta,
bela i kestenjasta, bela i crna, trobojna
ili trobojno prskana sa jednom ili drugom od pobrojanih boja.
Uporan i istrajan u lovu.
Omiljen je kod dece, pa se pored lova
upotrebljava kao ku}ni pas.
ENGLESKI SETER
Lepo gra|en pas, visine do 60 cm,
skladnih oblika, elegantne pojave i
pokreta. U{i srednje duìne, oborene,
rep srednje duìne.
Dlaka duga~ka, blago talasasta i svilasta. Boja crna ili bela, limunùta i
bela.
Brz u lovu radi dobro, rado ide u vodu.
Pored lova, zbog svoje elegancije rado
je vi|en u ku}i.
BRAK - JAZAVIÂR
Visina 34-42 cm. U{i srednje duge,
{iroke.
Dlaka kratka, vrlo gusta, polegla i
o{tra. Boja crnocrvena, sme|a, crna,
crvena.
Radni pas koji je prilago|en velikim
zahtevima te{kih lovnih terena.
Pored lova moè biti dobar sobni pas.
GORDON - SETER
Visina do 65 cm, snaàn, otmenog
izgleda. Gra|en kao galoper, vrlo plemenitih linije i svojom gra|om moè se
porediti sa najlep{im lova~kim psom.
Boja dlake crna kao ugalj i sjajna sa
braoncrvenim. Dlaka na glavi i prednjim stranama nogu kratka i fina, dok je
na ostalim delovima tela umereno
duga~ka.
Osobina mu je lov u {umi i vodi
inteligentan i karakteran pas.
@ivahnog je temperamenta u lovu, prijatan i miran u ku}i, veran gospodaru.
LOVA^KI PSI
POENTER
Visina 53 do 63 cm, snaàn, muskulozan pas, elegantan, kvadrati~nog
izgleda. Rep lagan. u{i oborene.
Boja bela sa crnim tufnicama, braon,
oran` ili ùta. Dlaka kratka, glatka i sjajna.
69
NEMA^KI O[TRODLAKI
PTIÂR
Pas srednje veli~ine visina oko 60-65
cm. Sna`ne ali ne i te{ke gra|e. Op{ti
izgled psa je ozbiljan i pametan, samo
o~i imaju prete}i izgled jer su
pokrivene obrvama.
Dlaka duìne oko 4 cm, u predelu
trupa i nazad polegla. Boja mrka i bela
daje utisak mrkosive boje.
Osobine iste kao i u nema~kog
kratkodlakog pti~ara.
Izdr`ljiv i uporan u lovu.
MALI MINSTER-LENDER
Visina 46 do 56 cm. Srednje veliki
pas, snaàn, sa plemenitom glavom.
Rep srednje duga~ak sa dugom perjanicom.
Boja mrkobela, mrka. Dlaka glatka,
gusta i malo talasasta, ~vrsto prilegla.
Mio i ljubazan pas, dobar aporter,
istrajan u radu.
Zbog njegovih dobrih osobine u lovu,
lovci ga rado koriste.
VI@LA
LABRADOR - RETRIVER
Lova~ki pas srednje veli~ine po izgledu plemenit i lagan. Njegova je muskulatura suva, kosti fine, sa ~vrstim tetivama, i suvim nogama. Visina do 65 cm,
rep kupiran do jedne tre}ine, u{i
oborene.
Boja tamnoùta bez belega, dlaka
kratka, prava i sjajna.
Inteligentan pas koji lako shvat,a
miran, ali ponekad ìve naravi. Privrèn
je, lako se upravlja njime i poslu{an je.
Pas jake gra|e, kratak, {iroke glave,

{irok i dubok u grudima, {irok i jak u
slabinskom delu i jakih zadnjih nogu.
visina 55 do 57 cm. Rep se postepeno
suàva prema vrhu - srednje duìne.
Dlaka kratka, gusta, bez talasa. Boja
crna, mrkocrvena ili ùta.
Vrlo je ìvahan i rado se kre}e.
Zbog svoje elegancije sve se vi{e
sre}e po gradovima kao gradski pas.
70
pod vratom, ali nijedan od tih belina

nije poèljna.
Pokrenutu divlja~ uporno goni,
nagone}i je obi~no na lovca u zasedi.
izdr`ljiv je i moè ceo dan da radi u
lovu.
Spada u grupu goni~a.
KOKER[PANIJEL
Visina do 43 cm. Teàk 11 do 13 kg,
srednje veli~ine, snaàn, Rep kupiran.
U{i duga~ke i odlakane.
Boja crna, braon, crvena ili blond sa
belim.
Okretan, ìvahan sportski pas,
pametan, veran i odan. Njegova posebna odlika je temperament.
Pored lova omiljen je kao dobar ku}ni
prijatelj. Dlaka i u{i zahtevaju dobru
negu.
ISTARSKI KRATKODLAKI
GONI^
Pas srednje veli~ine, skladne plemenite glave. Dobra povezanost i lepa
uskla|enost pojedinih delova tela,
sna`no ispoljen kostur.
Kratka sjajna i polegla dlaka,
sne`nobele boje, sa manjim ili ve}im
{arama izrazito narandàste boje ili potpuno beo.
@ivahan, ali nije nervoznog temperamenta, kao goni~ je uporan. Radi svojih
dobrih osobine ova se rasa sve vi{e
traì.
Kao i kod balkanskog goni~a.
HANOVERAC
Visina od 40 do 60 cm, veliki, snaàn.
Glavu i rep nosi vodoravno ili koso
naniè, a re|e iznad le|ne linije.
Boja sivomrka, kao zimska dlaka
jelenske divlja~i. Na nju{ci, o~ima i
u{ima crnomrko opaljena, crvenomrka,
crvenoùta, tamnoùta ili mrka boja.
Dlaka: gusta, prava i sjajna.
Prati trag ranjene divlja~i, te se jo{
naziva krvoslednikom.
Upotrebljava se u lovu na divlja~.
ISTARSKI O[TRODLAKI
GONI^
BALKANSKI GONI^
Srednje visoki rast, skladno gra|eno
telo, neznatno duè od visine grebena,
glava u gornjem delu {ira, blago se
suàva prema nju{ci, u{i su oborene, pri
vrhu zaobljene i nenaborane.
Dlaka kratka i polegla, ne{to duà na
zadnjoj ivici butina i donjoj strani repa.
Osnovna boja dlake je lisi~ijecrvena
ili ùta, sa manjim ili ve}im crnim
poleòm koji prekriva godnji deo trupa,
a ~esto i vrata, i dopire do glave u vidu
dve tamne mrlje na slepoo~nicama.
Neznatna belina dopu{tena je na
grudima ili na prstima prednjih nogu ili
71
ERDEL TERIJER
ROTVAJLER
Pas iznad srednje veli~ine, snaàn.
Visina 55 do 66 cm. Rep kupiran.
Dlaka kratka, prava, gruba i o{tra.
Boja crna sa o{tro ograni~enim tamnomrkim oznakama. Na obrazima,
nju{ci, pristima i nogama.
Izrazito odan i veran pas. Mogao bi se
svrstati
izme|u
slu`benog
i
neslu`benog psa. Mirnog temperamenta. Odli~an ~uvar i slu`beni pas, nije za
male stanove i iziskuje obilnu ishranu.
VELIKI [NAUCER
Po telesnoj gra|i sli~an istarskom

kratkodlakom goni~u.
dlaka duga 5 do 10 cm, o{tra i prava.
Boja dlake sne`no-bela, sa ta~kastim
pegama narandàste boje.
isto kao istarski kratkodlaki goni~.
Kao i prethodna rasa.
SLU@BENI PSI
(PSI ZA ODBRANU)

kg. Kvadratastog oblika. U{i i rep kupirani.
Boja ùta u raznim nijansama. Dlaka
kratka, glatka i sjajna.
Veran, dobar pratilac i nepoverljiv
NEMA^KI OVÂR
DOBERMAN
Visina 58 do 68 cm, vitak, mi{i}av.
U{i i rep kupirani.
Boje crne, ugasito - sme|e. Dlaka
kratka, ~vrsta i gusta.
Temperamentan
i
ìvahan.
Nepoverljiv, opasan za nepoznate
osobe. Odan familiji i gospodaru.
Veoma o{tar za{titni slu`beni pas,
traì dosta kretanja i svkaodnevni rad.
Pogodan za ku}e sa dvori{tem i
ba{tama.
Visina 56 do 61 cm, teìne oko 22 kg,

visok, vadratastog oblika, snaàn. U{i u
obliku slova V, rep kupiran.
Glava i u{i ùtomrke boje. Trupe treba
da je crne ili tamnosive boje. Dlaka
tvrda, gusta i o{tra.
Temperamenta i inteligentan pas.
Nekada se sa uspehom upotrebljavao
u policiji, kao vodi~ slepih i u odbrani.
Sve su mu ove osobine, sa~uvane, ali
se danas vi{e koristi kao ku}ni pas.
Visina 65 do 70 cm. Kvadrati~an, u{i i

rep kupirani, ima bujnu bradu.
Boja crna, bez belega, Dlaka o{tra.
Veran, vrlo prijatan, omiljen je kod
dece, neustra{iv.
Kao nema~ki ov~ar i erdel-terijer.
Visina 55 do 50 cm, pravougaonog
prema stranim osobama.

Poznat kao dobar policijski i za{titni
pas, omiljen u ku}i.
oblika, snaàn. U{i no{ene u vis, rep

dovoljne duìne i dobro odlakan.
Boja crna, gvozdenosiva, pepeljastosiva sa crnim pla{tom. Mogu biti psi
kratke, duge i duge o{tre dlake.
Veran i odan, voli decu, hrabar i
odvaàn, nepoverljiv prema stranim
osobama.
Policijski pas ujedno pas ~uvar, za
odbranu, sluì kao vodi~ slepih,
pronalazi zatrpane u snegu, odli~an pas
za porodicu.
BERNARDINAC
Visina 70 do 85 cm, teìna od 70 do 80
kg, vrlo veliki, masivan, snaàn, u{i
oborene, dug rep.
Boja bela sa crvenim, crvena ili ùta,
ili braonkasta sa belim. Dlaka duga~ka.
Miran i veoma omiljen kod dece, ne
laje mnogo, a odli~an pliva~.
Poznat kao spasilac ljudi zatrpanih u
snegu. Traì obilnu ishranu.
BOKSER
72
gra|e, u{i oborene u obliku slova V.

Rep dovoljne duìne i odlakan. Visina
oko 65 cm, teìna oko 40 kg.
jednobojan je a dozvoljene su sve
nijanse boja od belog do tamnomrkog,
skoro crnog. Dobro je odlakan, dlaka
duìne od 10 do 12 cm.
Odli~an ~uvar, sr~an i nepodmitljiv
pas, ~esto vrlo o{tar. izdr`ljiv na vremenske nepogode i jake zime.
Pored toga {to se upotrebljava kao
ov~arski pas, sluì kao pas ~uvar
objekata, dràvnih granica i tako dalje.
LEONBERGER
Visok od 70 do 80 cm, elegantan,
inpozantan, u{i srednje veli~ine i
oborene, duga~ak rep.
Boje ùta sa crvenom i braon maskom
na licu. Dlaka duga.
Odli~an pliva~, voli dru{tvo dece,
veselog temperamenta.
Dobar kao pratilac i u odbrani. Traì
dosta prostora i {etnje.
NJUFANDLANSKI PAS
kg, veliki, jak, snaàn, u{i male,
oborene, rep jak i dobro odlakan.
Boja sjajno crna. Dlaka duga, gusta.
@ivahan i mio pas, mirnog temperamenta, siguran i neustra{iv, veoma voli
dru{tvo dece, poznat kao odli~an pliva~
jer voli vodu.
Dobar pratilac, odli~an ~uvar za ba{tu
i dvori{te, traì da se dosta izvodi.
[ETLANDSKI OVÂR
Savr{eno skladan pas, lepih srazmera.
Telesni sastav ima izgled simetri~ne
celine. Visina oko 36 cm, rep dobro
odlakan. U{i male i poluispravljene.
Trobojni su, mrka, plava i crna boja.
Dlaka duga~ka, gusta i o{tra.
Izraàva ljubav prema svom gospodaru, poslu{an je, uzdr`ljiv prema
stranim osobama.
Sjedinjuje lepotu, inteligenciju i
ìvahnost. Pored ov~arskog psa drì se
po gradovima.
NEMA^KA DOGA
Mu`jak visok 80 cm, a ènka 72 cm.
Spadaju u velike pse, sna`ne, elegantne, u{i {picasto kupirane.
Boja: ùta, plava, crna sa belim flekama. Dlaka: kratka, gusta i sjajna.
Gord i ponosit pas, poseduje visoku
inteligenciju, neustra{iv, odan vlasniku
i ku}i, nepoverljiv prema stranim
osobama.
Isklju~ivo policijski pas i pas za
odbranu. Traì o{tru ruku, dosta nege i
{etnje.
KOLI ([KOTSKI OVÂR)
OVÂRSKI PSI

visok, elelgantne glave, u{i poluoborene, rep srednje duìne i odlakan.
[ARPLANINAC
Snaàn, dobro povezan pas, solidne
73
Boja crno-bela, crno-crvena i crnobelo-braon. Dlaka duga, gusta, jaka.

Odan i pametan, veoma veran, gord.
U poslednje vreme se zbog svoje lepote drì po gradovima.
HRTOVI
AVGANISTANSKI HRT
Visina 65 do 75 cm, sna`nog i dostojanstvenog izgleda, gordog drànja,
inteligentnog izraza, pravi isto~nja~ki
tip.
Dozvoljene su sve boje dlake. Vrlo
duga, svilasta i tanka dlaka prekriva
rebra, prednje i zadnje noge, celo telo
izuzev le|a. Po~ev od ple}ki do korena
repa le|a su obrasla dugom, svilastom
dlakom, koja stvara ~uperke, dok je
li~ni deo glave obrastao kratkom i gustom dlakom. U{i i noge pokriva duga i
obilna dlaka.
Prijatan i osetljiv pas, malo laje, gord.
Elegantan luksuzni pas, pogodan
KOMONDOR
(MA\ARSKI OVÂR)
Visina psa do 65 cm, kuje 55 cm,
teìna 35 do 40 kg, spada u velike pse
sa jako izraènom glavom. Rep
duga~ak, u{i oborene.
Boja bela, dlaka duga~ka. Temperamenta, odan veran pas. Voli svog
gospodara, dok je prema stranim osobama nepoverljiv i o{tar.
U Ma|arskoj se koristi kao ov~arski
pas. U svetu poznat po svojoj lepoti, pa
se dosta drì izvan granica svoje
domovine.
KUVAS
(MA\ARSKI OVÂR)
Visina 60 do 76 cm, jak, u{i previjene
u korenu, i rep dobro odlakan.
Dlaka na trupu, podlaktici, nogama i
repu je srednje duìne do 4 do 14 cm.
Boja bela.
Veran, odan, inteligentan, neustra{iv
prema stranim osobama. Kao i komondor.
samo za velike stanove. Traì dosta kretanja,

dlaka
zahteva
posebnu
kozmetiku.
PULI
SALUKI (PERSIJSKI HRT)
Kvadratastog oblika, visina od 37 do

47 cm. Teìna 10 do 15 kg, rep dug i
odlakan.
Boja dlake crna, duìna ide od 5 do 15
cm. Dlaka duga, gusta i kovrdàva.
@ivahan, ùstar i inteligentan pas.
Prvoklasan, ov~arski pas, i ne samo
kao ov~arski pas, ve} i kao ~uvar.

kg, snaàn, mi{i}av, u{i duga~ke, rep
duga~ak i tanak.
Dozvoljene su sve boje, dlaka kratka,
glatka i sjajna.
Elegantnog izgleda i odan gospodaru.
Luksuzni pas, traì dosta kretanja.
Moè da dostigne 67 km/h.
74
BARZOJ (RUSKI HRT)

Visok 75 do 82 cm, elegantan, glava
uska i duga~ka, u{i poluoborene, rep
duga~ak.
Boja bela, zlatna u svim nijansama,
zlatna sa malo srebrnaste boje, zlatna sa
tamnom nijansom, crvena sa crnom
nijansom, siva. Dlaka duga~ka, svilena,
talasasta ili kovrdàva.
Miran, poznat kao dobar trka~ki pas,
malo laje, neustra{iv u lovu.
Poznat kao luksuzni pas u ~itavom
svetu. Te{ko se odràva u gradu, jer
traì dosta prostora. Dobar je kod sportskog jahanja kao pratilac.
BULDOZI
[PICEVI
ENGLESKI BULDOG
[PIC (VOLF-[PIC, VELIKI

[PIC, MALI [PIC)
Visina od 40 do 45 cm, teìna od 20 do

25 kg. Glava masivna, donja vilica
isturena.
Boja bela, crvena, ùta; dlaka fina,
glatka, kratka.
Neustra{iv, veran, voli decu.
Dobar prijatelj i ku}ni pas.
FRANCUSKI
BULDOG - BULI
Visina 35 do 40 cm. teìna 7 do 14 kg.
Mi{i}av, mali rastom, u{i sli~ne kao u
slepog mi{a, rep kratak, no{en pravo.
Boja bela sa ili bez malih fleka, dlaka
kratka, fina, gusta i glatka.
@ivahan, inteligentan, prijatan, nije
neki naro~iti ljubimac dece. Isklju~ivo
pas za grad i stan.
IRSKI HRT
Visok je i uliva po{tovanje, mi{i}iva
je, sna`no i skladno gra|en, lakih i
ìvih pokreta, glava i vrat visoko
no{eni, rep je no{en u luku na vi{e i pri
vrhu blago povijen. visine 79 cm, teìne
54 kg.
Boja siva, tigrasta, boja r|e, crna,
bela; dlaka o{tra i gruba po trupu,
naro~ito je o{tra i duga~ka iznad o~iju
ispod donje vilice.
Okretan i sr~an pas.
Upotrebljava se u lovu.
PUDLE
PUDLA (VELIKA, MALA,
PATULJASTA)
Velika: 45 do 60 cm. Mala: 35 do 45
cm. Patuljasta do 35 cm.
Boja: crna, braon, bela, dlaka
kovrdàva, gusta i sjajna.
@ivahni i inteligentni psi.
Idealan pas za porodicu. Moè se
dràti u malim stnaovima. frizura se
doteruje po modi.
MALI ITALIJANSKI HRT

Visina 35 cm, teìna 5 kg. Mali, graciozan i elegantan. U{i male, lepe, rep
kratak i lak.
Dozvoljene su crna, siva i izabel boja.
Kratka i tanka dlaka.
Brz u lovu, visoko inteligenta,
neustra{iv i uporan, pomalo kapriciozan.
Pored lova, spada u luksuzne pse i
rado je vi|en po gradovima.
gusta, duga i loknava. MaltezerL boja

bela, dlaka vrlo duga i glatka.
Pametan i odan.
Luksuzan pas, dlaka traì posebnu
negu.
Volf-{pic 45 do 55 cm. Veliki {pic 40

do 50 cm, mali {pic 20 do 28 cm, u{i
male, {iljate.
Volf-{pic je boje vu~je ili srebrnograo
sa crnim vlekama. Veliki i mali su beli,
crni, braon, grao, retke su druge boje.
dlaka o{tra, gusta, duga sa gustom podlakom.
Verni i odani psi, dosta laju.
Korisni psi za porodicu, drànje je
jednostavno, pogodni za grad i male
stanove.
BRISELSKI I BARBANTERGRIFON
Visina do 25 cm, teìna do 5 kg, u{i
{picaste kupirane, ili male i
poluobe{ene.
Boja crvena ili crveno-braon dlaka
o{tra i gusta.
@ivahan, pametan, veseo.
Sobni pas, pogodan i za male stanove.
JAPANSKI PIN^
ÂU-ÂU

elegantan.
Bela sa crnim ili crvenoùtim flekama. Dlaka duga.
Solidno gra|en pas, lavovskog izgleda, dostojanstvenog i gordog drànja,

posebno ga odlikuje plavo crni jezik.
Visina 45 do 55 cm.
Boja crna, ri|a, plavi~asta, sura, krem
ili bela. Dlaka gusta i prava.
Veran, ali nije prisan.
Pogodan za ku}u i za {etnju.
MALI PSI
AFEN PINÊR
Visina 25 do 26 cm, teìne 1, do 1,5
kg, rep kupiran, ima bradu.
boja crna, ùta, crvenkasta, grao, Dlaka
o{tra i gusta.
Prijatan, odan, veran.
Pogodan za male stanove.
@ivahan, pametan, veseo.

Traì dosta pa`nje i ljubavi - sobni
pas.
MOPS
BOLGONEZER I
MALTEZER
Visina do 32 cm, teìna do 7 kg,

okrugla glava.
Boja grao, braon sa ùtobelim. Dlaka
kratka, bela, gusta, sjajna.
Inteligentan, neustra{iv, prijatan.
Visina do 30 cm, teìna do 5 kg. U{i

oborene.
BolgonezerL ima belu boju dlake, vrlo
75
76
Luksuzan, miran pas, dobar prijatelj,

pogodan u malim sobama.
PAPILON
Visina 20 d0 25 cm. Teìna do 4 kg.
Jednobojan, braon ili ùt. Dlaka prava
i duga.
@ivahan i pametan.
Prijatan sobni prijatelj, traì da mu se
posveti dosta nege.
PATULJASTI [NAUCER
SADR@AJ
Visina do 35 cm, u{i visoko postavljene i ravnomerno odse~ene, rep kupiran, ima bradu.
Boja srebrnostosiva i ~isto crna. Patuljasti {naucer je o{trodlak.
@ivahan o{tar, odan. Lovi pacove i
mi{eve.
Veran, neustra{iv, pogodan za ku}u i
dvori{te.
OD DIVLJE DO DOMA]E @IVOTINJE ....................... 3

PAS KAO DOMA]A @IVOTINJA ................................. 5
KORISTI KOJE LJUDI IMAJU OD PASA .................... 5
- pas u armiji .................................................................... 6
- u borbi protiv kriminala ................................................. 6
- pas otkriva drogu ........................................................... 7
- psi spasioci ..................................................................... 7
- ov~arski psi .................................................................... 8
- vodi~ slepih .................................................................... 8
- lova~ki pas ..................................................................... 9
NEODGOVORNI VLASNICI .........................................9
RASE PASA ................................................................... 10
- Me{anci ........................................................................ 11
NABAVKA I NEGA .......................................................11
- pre nabavke upitnik ..................................................... 11
- Mu`jak ili ènka ? ....................................................... 13
- Sterolizacija - kastracija .............................................. 13
- [tene ............................................................................ 13
PRAVILNA ISHRANA PASA ....................................... 14
- voda ............................................................................. 15
O PRIRODI I OSOBINAMA PSA ................................ 16
VASPITANJE PSA ........................................................ 16
- sobna ~isto}a ................................................................ 17
- pravilno drànje u stanu .............................................. 18
- kako razgovarati sa psom ............................................ 20
- ovratnik i povodnik ...................................................... 21
- pravilno pona{anje na ulici ......................................... 22
- neposlu{nost ................................................................ 22
- pas ~uvar ...................................................................... 22
- pas i ma~ka .................................................................. 23
- pas i dete ...................................................................... 24
- polni àr kod psa ......................................................... 24
- parenje ......................................................................... 25
- za{to pas ujeda ............................................................ 25
- koliko je kretanja potrebno psu .................................. 26
KOME SAVETUJEMO DA UZME PSA ..................... 27
IZBOR RASE ................................................................ 27
NE[TO O PEDIGREU .................................................. 30
KUPOVINA ................................................................... 32
NEKI PRAVNI PROPISI O PSIMA ............................. 32
PEKINEZER
PATULJASTI [PANIJEL
Visina 25 do 35 cm. Teìna od 1,5 do

6 kg, mali rastom, rep no{en nagore, u{i
oborene.
Sve su boje dozvoljene, dlaka gusta i
duga.
@ivahan i pametan.
Isklju~ivo pas za ku}u, a dobro je
do{ao i u malim stnaovima.
Visina 25 do 30 cm. teìna 3 do 5 kg.

Repu kupiran.
boja bela sa crvenobraon flekama,
crna sa crvenim flekama, bela sa crnim
i crvenobraon flekama ili potpuno crvena. Dlaka polegla i dobro obrasla.
Izrazito temperamenta, vrlo pametan.
Prijatan sobni i luksuzni pas.
PATULJASTI PINÊR
DALMATINAC
Visina do 26 cm. U{i visoko nasa|ene

i, prema propisu, ravnomerno
odse~ene, rep kupiran.
Boja crna, crvenoùta, braon, plavograo. DlakaL kratka, gusta i sjajna.
Pametan i ìvahan pas. Lovi pacove i
mi{eve.
Dobar je za stan i ba{tu, kao i omiljeni
sobni pas.
Visina za mu`jaka od 55 do 60 cm, a
za kuje od 50 do 55 cm. Mu`jaci su
te{ki oko 25 kg, a ènke oko 22,5 kg.
Osnovna boja je ~isto bela sa crnim ili
sme|im pegama.
Karakteran i privrèn pas.
Pas za razonodu. U poslednje vreme
se sa uspehom upotrebljava kao lovni
pas.
PATULJASTA PUDLA
Visina do 35 cm, rep kupiran.
boja crna, bela, braon, dlaka gusta i
kovrdàva.
Vrlo pametan, ìvahan, veran i
privrèn.
Sobni i luksuzni pas, pogodan za male
stanove, traì naro~itu negu.
77
78
PREUZIMANJE - NAVIKAVANJE .............................. 32

ISHRANA I VODA ....................................................... 34
PARAZITI I NJIHOVO SUZBIJANJE ......................... 47
BOLESTAN PAS ........................................................... 48
DAVANJE MADIKAMENATA .................................... 50
PRILA@ENJE I PONA[ANJE PREMA PSU ............... 50
STRANI PAS ................................................................. 51
BAJKE I PRAZNOVERICE ......................................... 52
VASPITNA NAÊLA ................................................... 52
POHVALE I PREKORI, NAGRADE I KAZNE ........... 55
OSNOVI VASPITANJA ................................................ 56
DRESURA ..................................................................... 60
KUJA ............................................................................. 63
PARENJE I SKOTNOST ............................................... 63
PORO\AJ ..................................................................... 64
PODIZANJE [TENADI ................................................ 64
ODGOJ [TENADI ........................................................ 65
KINOLO[KE IZLO@BE ............................................... 66
STANDARDI PASA ...................................................... 68
TERIJERI I FOKSTERIJERI ....................................... 68
[KOTSKI TERIJER .................................................... 68
LOVNI TERIJER ......................................................... 68
BUL - TERIJER ........................................................... 68
SKAJ - TERIJER ......................................................... 68
YOK[IR - TERIJER .................................................... 68
SEALYHAM - TERIJER ...................................... ....... 68
NAMA^KI JAZAVIÂR (DAKL) .............................. 69
BRAK - JAZAVIÂR ................................................... 69
POENTER ..................................................................... 69
IRSKI SETER ............................................................... 69
ENGLESKI SETER ...................................................... 69
GORDON - SETER ...................................................... 69
NEMA^KI KRAKTODLAKI PTIÂR ....................... 69
NEMA^KI O[TRODLAKI PTIÂR .......................... 70
VI@LA ........................................................................... 70
EPANJELBRETON ....................................................... 70
MALI MINSTER-LENDER ........................................ 70
LABRADOR - RETRIVER ......................................... 70
KOKER[PANIJEL ....................................................... 70
HANOVERAC ............................................................. 71
BALKANSKI GONI^ ................................................. 71
ISTARSKI KRATKODLAKI GONI^ .......................... 71
ISTARSKI O[TRODLAKI GONI^ ............................. 71

NEMA^KI OVÂR ..................................................... 71
ERDEL TERIJER ......................................................... 72
VELIKI [NAUCER ...................................................... 72
BOKSER ....................................................................... 72
DOBERMAN ................................................................ 72
ROTVAJLER ................................................................ 72
BERNARDINAC .......................................................... 72
LEONBERGER ............................................................ 72
NJUFANDLANSKI PAS ...............................................73
NEMA^KA DOGA .......................................................73
[ARPLANINAC ............................................................73
[ETLANDSKI OVÂR ................................................73
KOLI ([KOTSKI OVÂR) ..........................................73
KOMONDOR (MA\ARSKI OVÂR) ....................... 74
KUVAS (MA\ARSKI OVÂR) ................................. 74
PULI .............................................................................. 74
AVGANISTANSKI HRT ................................... ...........74
SALUKI (PERSIJSKI HRT) ........................................ 75
BARZOJ (RUSKI HRT) ............................................... 75
IRSKI HRT ................................................................... 75
MALI ITALIJANSKI HRT ........................................... 75
ENGLESKI BULDOG ................................................. 75
FRANCUSKI BULDOG - BULI ................................. 75
PUDLA (VELIKA, MALA, PATULJASTA) ............... 75
[PIC (VOLF-[PIC, VELIKI [PIC, MALI [PIC) ....... 76
ÂU-ÂU ................................................................... 76
AFEN PINÊR ............................................................. 76
BOLGONEZER I .......................................................... 76
MALTEZER .................................................................. 76
BRISELSKI I BARBANTER-GRIFON ......................76
JAPANSKI PIN^ ...........................................................76
MOPS ............................................................................ 77
PAPILON ...................................................................... 77
PEKINEZER ................................................................. 77
PATULJASTI PINÊR ................................................. 77
PATULJASTA PUDLA ................................................. 77
PATULJASTI [NAUCER ............................................ 77
PATULJASTI [PANIJEL .............................................. 77
DALMATINAC ........................................................... 77
79
80

Pas Nas Prijatelj

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pas Nas Prijatelj

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

(

PAS NAS PRIJATELJ

Izdaje i {tampa Atelje KRSTI] - Beograd 011/233-55-91

- Nijedna `ivotinja na svetu nije dostojna ve}eg ~ovekovog

doge ukr{tene sa velikim balkanskim psima, pa su dobijeni ~uveni molosi,

OD DIVLJE DO DOMA]E @IVOTINJE

~oporu. to je instinkt vrste, koji je imao za cilj vezivanje jedinke za ~opor,

PAS KAO DOMA]A @IVOTINJA

KORISTI KOJE LJUDI IMAJU OD PASA

Zbog prirodnih svojstva koja ima, naro~ito zbog jako razvijenog

Pas u borbi protiv kriminala

}e njegov pas, zbog svoje fizi~ke kondicije i razvijenih refleksa imati

Pas otkriva drogu

Pas vodi~ slepih lica

koju su uzeli, ona im postaje teret, jer nisu spremni na svakodnevne

nekoliko podgrupa, a svaka podgrupa sadr`i vi{e odeljeka - podvrsti.

Pitanje: da li }emo mo}i da izvodimo redovno psa u {etnju, pa i po

- Postoji izvestan broj mladih osoba koje, pogre{no, smatraju da je

Mu`jak ili `enka?

pitanju {tene, onda mu je potrebno mnogo spavanja, pa je neophodno da

PRAVILNA ISHRANA PASA

posle {etnje, i ako je jeo suvu hranu. Ne zaboravite da mu stavite na

O PRIRODI I OSOBINAMA PSA

va`no da ga vaspitamo pravilno jo{ od malih nogu. Pravilan odgoj ima

Mo`ete da probate i na~in koji sam li~no isprobala na svome psu

U po~etku, dok je manje i ne mo`e redovno da se izvodi, nabavite

Od prvih dana `ivota naviknite {tene na njegovo mesto u stanu bilo

Pravilno dr`anje psa u stanu

Motrite na njega, pa ako `eli da spava na nekom drugom mestu,

bodno kretao, bilo u dobro ogra|enom dvori{tu, bilo da se povede u {etnju.

Kada govorite komandom veoma je va`no da pazite na ton kojims

Kako razgovarati sa psom

pored njega kora~ajte. Posle nekoliko koraka, zastanite i zapovedite:

Pravilno pona{anje na ulici

ako mu pru`ite ose}anje da vam je on dobar prijatelj, do`ive}ete da Vas i

Za{to pas ujeda?

mo pomo} i onemogu}imo ga u napadu na li~nost ili imovinu. Ukoliko se

Pas spada u agresivne ~uvare, koji instinktivno ujedom brani ono

Koliko je kretanja potrebno psu?

Prilikom izbora rase moramo prvenstveno da vodimo ra~una da li

Onaj koji `eli da

KOME SAVETUJEM DA UZME PSA

^esto je dovoljno samo ljutito lajanje malog psa, pa da neka osoba

^esto }emo imati priliku da u dru{tvu ljubitelja psa ~ujemo re~

(rodoslovlje), je isprava kojom se dokazuje da jedan pas vodi poreklo od

Prilikom kupovine rasnog psa moramo da znamo da ima rasnih

Po kinolo{kim propisima, kod nekih je rasa potrebno kupirati

NEKI PRAVNI PROPISI O PSIMA

njemu - red u ku}i mora da se zna. Ukoliko mu je le`aj neudoban, mo`emo

da to ne ~ine, jer ga to uznemirava i kvari njegov karater.

Psi pripadaju meso`derima - to je ~injenica o kojoj mormao da

Dobro pripremljena hrana je neophodna za razvoj psa.

smotrama i izlo`bama pasa odbacuju se svi degenerisani psi i oni koji bi

PRILA@ENJE I PONA[ANJE PREMA PSU

Pas se ne znoi kao druge vrste `ivotinja, te kod povi{ene telesne

preduzmemo mere za njihovo ~i{}enje.

smemo da budemo popustljivi prema njemu. Moramo ga u~iti redu ve} od

Suv i topao nos, nakostre{enost dlake, `elja za zavla~enjem u ugao,

Nakon svake {etnje sa psom po {umici i sli~nim mestima moramo

PARAZITI I NJIHOVO SUZBIJANJE

Ima vi{e razloga koji dovode do debljanja psa i nakupljanja prekomernog

POHVALE I PREKORI, NAGRADE I KAZNE

dotle dok ono ne shvati da mu je to mesto odre|eno za odmor.

do{lo do ne`eljenog parenja, u ovom vremenskom periodu vlasnik mora da