UVOD

PHYLUM: Chordata
UBPHYLUM: Vertebrata
CLASSIS: Mammalia
SUBCLASSIS: Eutheria
ORDO: Carnivora
FAMILIA: Canidae
GENUS: Canis
SPECIES: Canis familiaris
Siberian husky

Sibirski haski (rus. )

je radni pas srednje veliine, koji pripada V FCI grupi
a poreklom je iz istonog Sibira. Linjanje kod
sibirskih haskija je povezano sa vremenskim
uslovima i kada do njega doe, to se deava 2 do 3
puta godinje, ono traje oko 10 dana.
Njegovo krzno moe biti crno-bele, sivo bele ili ak
crveno-vele boje, dok boja oiju moe biti plava, to
je karakteristino za ovu rasu, ali i smea. Oi im ne
moraju biti iste boje. Ovaj bliski roak aljaskog
malamuta i samojeda ivi od 13 do 15 godina.

Istorija
Prvo spominjanje ove rase vezuje se za sibirski narod uki, koji je vrio odabir najboljih pasa, kako bi stvorio
izdrljivog, brzog i snanog psa sa dobrom orijentacijom, to je na kraju dovelo do nastanka sibirskog haskija,
Mada je dananji haski pod patronatom SAD. Godine 1867. Aljasku su za 7.200.000 dolara USA kupile od Rusije.
U to vreme prvi pioniri u potrazi za zlatom nastanjuju se na Yukon teritoriji, kasnije zlatni Yukon. Kako stalni sneg i
loe vremenske prilike ne dozvoljavaju gotovo nikakav transport, pioniri po ugledu na starosedeoce Eskime,
poinju da koriste zaprege pasa. Ova rasa je homogena, nije se meala, ve da su ih uki, a kasnije po ugledu
na njih i ostala plemena jedino i retko ukrtala sa polarnim vukom, kako bi njihova izdrljivost bila to vie u skladu
sa prirodom koja ih okruuje. Godine 1908. odrana je prva trka saonicama koju su vukli sibirski haskiji; staza je
bila duga 408 km, a preena je za 119 asova. 1925. godine u mestu No name (bez imena),kasnije Nome tj.
Naomi, zavladala je difterija. Zbog jako loeg olujnog vremena (vetar je duvao preko 100km/h, a temperatura se
spustila ispod -50 stepeni C) avioni nisu mogli da polete do ovog malog gradia.Oni najotroumniji su se ubrzo
setili zaprenih pasa.Iako je krenulo vie zaprega sa spasonosnim serumom, prva je nakon 2048km stigla ona
formirana od sibirskih haskija, nakon pet dana.Psi su bili u jako loem stanju, iznemogli,istroenih jastuia apa i
gotovo na izdisaju, ali itav grad je spaen. U Centralnom parku u Njujorku podignut je spomenik psima
uesnicima ove trke sa posebnim isticanjem Balt-a, voe poslednje zaprege koja je stigla u Nome posle gotovo
est dana. Ubrzo, rasa se proirila na Kanadu i ostatak SAD. Ameriki tenarski klub je sibirske haskije kao rasu
priznao tek 1930. Sredinom 50-ih godina 20. veka, preneti su i u Evropu. FCI 1966.godine priznaje sibirskog
haskija kao ameriku rasu.

Standard rase:

Teina
Muijaci: 20-27
kg
enke: 16-23
kg
Visina
Muijaci: 53-60
cm
enke: 51-56
cm
Veliina

Poreklo : U.S.A.
Datum postavljanja standarda : 02.02.1995.
FCI: Grupa V, pic i primitivne rase pasa.
Selekcija 1 N 270
Opti izgled: Sibirski haski je radni pas, srednje veliine, leernog dranja i
energinog hoda. Kretanje mu je prirodno i elegantno. Telo je umereno zbijeno,
pokriveno kvalitetnim krznom, ui su prave, rep gusto odlakan asocira na njegovo
nordijsko poreklo. Karakteristino kretanje je jedinstveno i naizgled lako. Sa velikom
sigurnou obavlja svoju originalnu ulogu vunog psa, vukui teret umerenom brzinom
na velike razdaljine. Proporcije i oblik njegovog tela pokazuju uravnoteenost snage,
brzine i izdrljivosti. Mujaci nikada ne deluju proseno u svom izgledu, a i enke su
bez mana u svojoj grai. Sibirski haski u dobroj kondiciji sa zatvorenom i dobro
razvijenom muskulaturom nikada nije preteak.

Glava
Lobanja: Proporcionalna je telu, blago zaobljena, klinaste forme.
Mane: Glomazna i nezgrapna glava, suvie nena glava.
Njuka: Je srednje dugaka. Rastojanje od nosne peurke do stopa
jednako je rastojanju od stopa do potiljane kvrge. Stop je dobro izraen,
linija nosnika je ravna. Njuka je srednje irine i postepeno se suava ka
vrhu, koji nije ni iljat ni kockaste forme. Usne su dobro pigmentisane i
prileue. Makazast zagriz(1, slika 1 ).

Mane: Suvie pljosnata, prekratka ili preduga

njuka. Nedovoljno izraen stop. Bilo koji zagriz
izuzev 1. makazastog (2. kljetasto , 3. blagi
podgriz, 4. podgriz, 5. predgriz)

Ui: Srednje veliine, trouglastog oblika, visoko usaene i

relativno blizu postavljene. Debele su i prekrivene gustim
krznom blago zaobljene u korenu i uspravno noene. Vrhovi
blago zaobljeni.
Mane: Prevelike ui u odnosu na glavu, suvie razmaknute,
labave.
Oi: Bademaste forme, srednje veliine, blago iskoene. Pogled je ivahan, prijateljski, zainteresovan, ak
Ijubopitljiv. Boje su kestena ili plave. Prihvataju se i bikolori.
Mane: Previe
iskoene oi, suvie
blizu postavljene.

Telo
Vrat: Srednje duine, lepo oblikovan i ponosito noen. U kasu se obim vrata prividno poveava, glava blago
nagnuta napred.
Mane: Kratak, debeo, zdepast ili predug vrat.
Pleka: Lopatica je dobro postavljena i zaklapa sa horizontalom ugao od 45 stepeni.
Blago iskoena prema vertikali. Miii i ligamenti koji povezuju pleku sa grudnim kosom vrsti i razvijeni.
Mane: Strma ili loe povezana pleka.

Grudi: Izraene i jake ali nikako prevelike. Najnia taka je smetena tano u nivou laktova. rebra su dobro
zaobljena poev od kime, blago spljotena sa strane, radi slobode pokreta.
Mane: Suvie veliki grudni ko,
bavast, suvie ravna ili slaba
rebra.
Lea: Prava i vrsta, lena
linija ravna. Srednje su duine,

ni

prekratka ni preduga. Slabine

su

zaobljene i snane, ue od
grudnog koa i blago
uzdignute. Sapi su povijene u
odnosu na kimu, ali nisu toliko
oborene da bi ometale iskorak
zadnjih nogu. Telo je neto
due u odnosu na visinu
grebena.
Mane: Ulegla ili nedovoljno vrsta lea, aranasta lea, nadgraenost.

Noge
Prednje noge: Gledano od napred prednje noge su umereno razmaknute paralelne i vertikalne, laktovi ni uvueni
ni izbaeni. Gledano sa strane aplje blago nagnuto, doaplje snano ali pokretljivo. Kosti nikada nisu preteke,
rastojanje od lakta do zemlje neto vee nego rastojanje od grebena do lakta. Dozvoljeno je odstranjivanje petog
prsta.
Mane: Slabo aplje ili doaplje, preteak kostur, izbaeni laktovi. Nepravilni stavovi.

Zadnje noge: Od pozadi gledano umereno razmaknute i paralelne. Slabine dobro

zaobljene i snane, potkolenica dobro iztaknuta, dobro postavljena. Ako ga ima peti prst se odstranjuje.
Mane: Otvoren ugao skonog zgloba, kravlji, preirok ili preuzak stav.
ape: Ovalnog oblika ali ne preduge. Srednje veliine, kompaktne i dobro odlakane izmeu prstiju i jastuia na
tabanu. Jastuii su tvrdi i odgovarajue debljine. ape nisu ni izvrnute, a ni uvrnute.
Mane: Razmaknuti prsti (slika), prevelike ili nezgrapne ape, male i osetljive, uvrnute ili izvrnute.
Rep: Dobro odlakan, etkast, slian lisiijem. Normalno usaen noen graciozno povijen iznad lea, kao srp kada
je pas pozoran. Ne treba da se uvija ni levo ni desno a ni da pada ka leima. Kad odmara rep je opruen. Dlaka je
srednje, na itavom repu, jednake duine dajui mu izgled okrugle etke.
Mane: Rep sputen na lea, suvie zarolan, preduga dlaka, nisko ili visoko usaen rep.

Hod: Karakteristian za haskija, ujednaen i naizgled lak, najbolje se iskazuje u umerenom kasu. U takvom kasu
tragovi mu se niu po uzdunoj liniji tela. U hodu noge su prave, laktovi nisu izbaeni, ape ni izvrnute ni uvrnute,
lena linija ravna.
Mane: Skraen, neusklaen i isprekidan hod, trom korak, lelujav hod, ukrtene noge (hod krabe).

Dlaka: Dlaka je dupla i srednje duine, gusta, nikada preduga da smeta

jasnim konturama psa. Podlaka je meka i gusta.

Dlaka je ravna i blago polegla, nikako

predebela ili strea. Za vreme linjanja
normalno je odsustvo podlake.
Dozvoljeno je poravnati brkove i dlaku
izmeu prstiju i jastuia, dok se
skraivanje dlake na ostalim delovima tela strogo penalizuje.
Mane: Duga, otra ili ekinjasta dlaka, previe vrsta ili svilenkasta. Svako skraivanje sem dozvoljenog.
Boja: Doputene su sve boje od isto bele do crne. Sreu se razliite oznake na glavi, maske tipinih motiva koje
ne nazimo kod drugih rasa.

Karakter

Odlikuje se umiljatou, razigran je io i drutven, ne pokazuje posesisvnost psa uvara, nije nepoverljiv prema
stranim osobama a ni agresivan prema drugim psima. U zrelom dobu pokazuje dozu rezervisanosti i dostojanstva.
Posluan je, voli da ugodi vlasniku i radi
sa velikom voljom.
Iako se u prolosti koristio gotovo
iskljuivo za vuu, zbog lepote,
inteligencije i dobre i vesele naravi u 20.
se veku rairio svetom kao ljubimac.
Odlino se slae s decom, posebno
onom koju poznaje.. Naime, sibirski
narod uki koji ih je odgajio zimi ih je
ak stavljao na spavanje sa decom kako
bi ih ugrejali.

Inae je vrlo energian i treba mu mnogo kretanja i

panje vlasnika. Neispunjavanje tih potreba moe dovesti do destruktivnog ponaanja (npr. vakanje). Uglavnom
je tih, ali ponekad i zavija.

Sibirski je haski dosta aktivan pa bi mu ivot u stanu, posebno ako se ne kree dovoljno, mogao pasti teko. Bilo
bi dobro da ima barem dvorite za igru. Ono mora biti dobro ograeno jer e vam se ljubimac, ako pobegne
gonei neku manju ivotinju, teko vratiti. Krzno se jednostavno odrava, tokom linjanja ga treba etkati metalnim
eljem. Bolje mu odgovara hladnije vreme pa posebno vodite brigu o njemu kada su vruine. Ne mora esto da
se kupa jer se sam isti.

Zakljuak

Diskvalifikacija: Visina koja prelazi 59,69 cm kod mujaka i 55,88 cm kod enki. Mujaci moraju imati dva testisa
normalne veliine sputena u skrotum.
Rekapitulacija: Najvanije karakteristike su srednja veliina
srednje snaan kostur, proporcionalnost, lakoa i sloboda
pokreta, lepo krzno, prijatna glava i ui, pravilan i prirodan rep.
Svaki znak prekoraenja u kosturu ili teini, usiljen ili kriv hod,
duga i gruba dlaka treba da budu kanjeni. Sibirski haki nikada
nema grub i glomazan izgled koji podsea na teglee ivotinje.
Isto tako nije ni slab i nean poput hrtova. Oba pola odaju utisak
velike izdrljivosti. Oigledne greke u grai kod drugih rasa
izbegnute su kod haskija.
Sibirski haski je pasmina koja zahteva mnogo kretanja i vremena, mnogo truda, rada i socijalizacije. Ako ste u
stanju priutiti toliko vremena tencima i nakon toga odraslom psu, dobiete predivnog prijatelja i lana porodice
sledeih 10-15 godina.