1

UVOD
Engleski seter je brz, ali miran radni pas sa odičnim njuhom i krznom koje ih
odlično štiti i od visokih i niskih temperatura. Veoma je umiljat pas, smirene naravi.
Prijateljski je raspoložen prema deci i izuzetno vezan za porodicu. Veseo je i
živahan napolju, a u zatvorenom prostoru neaktivan. Ukoliko ima pasivnog i
neautoritativnog gazdu, postaće svojeglav. Neke engleske setere je teško naučiti
higijenskim navikama. Dok je još štene, ovom psu treba postaviti stroga pravila
ponašanja i rano početi sa treningom, kako bi se izbegle neželjene navike. Potreban
im je autoritativan, strog, poverljiv i dosledan vlasnik, ali pas se nikada ne sme
grubo dresirati. Engleski seter je osetljiv na ton ljudskog glasa i neće poslušati
komandu ako oseti da je stabilniji od svog vlasnika. Ne reaguju ni na grubu i
prestrogu disciplinu. Vlasnik treba da bude stabilan i smiren, ali ipak da poseduje
prirodni autoritet. Seteri se odlično slažu sa drugim psima i uživaju da se igraju sa
njima. Odlični su čuvari. Vole da skitaju, kopaju rupe u zemlji i dobri su skakači.

2
  Postoje dva tipa engleskog setera: radni i psi za izložbu. Radni tip se koristi
u lovu i za poslove na polju, a po izgledu su manji i svetliji. Oba tipa su
veoma energična i potreban im je svakodnevni trening, ali radni tip ima još
više energije i potrebno mu je više vežbe.

 Nivo dominantnosti ovih pasa zavisi od jednike i može da varira čak i u

jednom leglu. Ukoliko smatrate da ne možete ovom psu da priuštite jak
auoritet, izaberite pokorniju rasu. Temperament engleskog setera zavisiće od
toga kako ga tretirate i trenirate. Ovaj pas će postati veoma lajav ukoliko ga
zanemarite i ne obezbedite mu dovoljno psiho – fizičke vežbe.

3
 Prednosti i mane Engleskog Setera u
odnosu na druge ptičare

4
5
 ISTORIJAT RASE


6
 .

7
 Uslovi odgoja i nega
 Engleski seter nije za život u stanu. Trebalo bi da ima na
raspolaganju dvorište bar srednje veličine. Svim seterima je
neophodna svakodnevna, duga, brza šetnja ili džogiranje. Pas
treba uvek da je iza ili pored vlasnika tokom šetnje. Jedino u tom
slučaju pas vlasnika smatra pravim vođom i postaje poslušan.
Engleski seter voli da trči na otvorenoj, bezbednoj povšini.
 Dlaku engleskog setera je potrebno povremeno četkati. Kada se
pas linja, potrebno je češće četkanje. Kupajte ga sam ako je
neophodno, a preporučuje se suvo šamponiranje. Dlaku na
šapama i nokte treba skraćivati. Ova rasa se prosečno linja.

8
 
STANDARD
Opšti izgled: Srednje veliki sa jasno ocrtanom siluetom. Ukupna slika i kretanje elegantni.

 Karakteristika: Veoma aktivan sa izraženim smislom za lov.

 Narav: Izuzetno prijateljski raspoložen ali dovoljno odvažan.

 Glava i lobanja: Glava je visoko uzdignuto nošena, duga i relativno suva, sa jasno izraženim stopom.
Lobanja od uva do uva ovalna, sa primetno puno prostora za mozak. Jasno izražena potiljačna kvrga. Njuška
srednje duboka i prilično četvrtasta. Dužina njuške od stopa do vrha nosne pečurke jednaka je dužini od
potiljačne kvrge do stopa. Nozdrve široke, vilice približno iste dužine. Usne nisu previše opuštene. Nosna
pečurka crna ili kožno braon u saglasnosti sa bojom dlake.

 Oči: Inteligentne, sjajne i izražajne. Boja očiju je od lešnik braon do tamno braon, što tamnije to bolje. Samo
je kod pasa „liver belton" dozvoljena svetlija boja očiju. Oči su ovalne i nisu buljave.

9
  Uši: Srednje duge, nisko usađene, lepo čvrsto priležuće uz obraz. Vrh ušiju somotast,
gornji deo prekriven finom svilenkastom dlakom.

 Zubalo: Snažne vilice sa perfektnim pravilnim i potpunim zubalom, makazastog

zagriza, pri čemu sekutići gornje vilice bez razmaka dodiruju sekutiće u donjoj vilici.
Zubi stoje vertikalno u vilici. Poželjno je da postoje svi zubi.

 Vrat: Prilično dug, mišićav i suv. Pri spoju sa glavom blago zaobljen i dobro od glave
odvojen, ka plećkama postaje jači. Bez slobodne kože na guši, ili slobodne kože ispod
guše. Elegantan.

 Prednji deo: Dobro unazad postavljene plećke. Grudi duboke i široke dobro leže
između plećki. Izražena grudna kost. Prednje noge ravne i veoma mišićave sa oblim
prstima. Laktovi dobro priležu i stoje dobro ispod tela. Došaplje kratko, snažno, oblo i
pravo.

10
11
  Telo: Srednje dugo, kratka, ravna leđa, sa dobro zaobljenim jako zasvođenim
rebrima, pri čemu se rebra pružaju daleko unazad.

 Zadnji deo: Široke, blago zaobljene slabine, snažne i mišićave. Noge su veoma
mišićave, to se odnosi i na potkolenice. Koleno dobro uglovano. Od kuka do
skočnog zgloba dobra dužina butine. Skočni zglob niti unutra niti napolje postavljen
i stoji dovoljno nisko.

 Šape: Dobro popunjene, zatvorene sa priljubljenim i dobro savijenim prstima,

zaštićeni gustom dlakom između njih.

 Kretanje: Slobodno, ljubko, koje odaje utisak brzine i izdašnosti i izdržljivosti.

 Rep: Usađen približno u visini i liniji leđa, srednje dug, ne dopire niže od skočnog
zgloba, ni iskrivljen ni zavijen, blago savijen ili sabljast. Pri tome bez i najmanje
tendencije da bude uzdignuto nošen. Odlakanost ili zastavica visi u dugim
žbunastim resama na dole. Odlakanost počinje tačno ispod korena repa, povećava se
do sredine, rese se ka vrhu repa ponovo skraćuju. Dlaka je duga, sjajna meka i
svilenkasta, blago talasasta ali ne uvijena. U kretanju rep je nošen živahno sa jedne
na drugu stranu pri tome u liniji sa leđima ali ne iznad njih.

12
13
  Dlaka: Od potiljka u visini ušiju, počinje raspoređena po ćelom telu, blago talasasta
ali ne uvijena, duga i svilenkasta dlaka. Pantalone na zadnjim nogama i odlakanost
prednjih nogu, gotovo do šapa, bogata.
 Boja: Crno i bela („bluebelton"), oranž i bela („orangebelton"), limunžuta i bela
(„limon- belton"), braon i belo („Liverbelton") ili trobojan. Ova trobojnost sastoji se
od „bluebelton" i plameno žute, ili „liverbelton" i platneno žute, pri čemu su
poželjniji psi sa tačkama („belton"), nego oni sa pločama po telu.
 Veličina: Mužjaci 65-68 cm i ženke 61-65 cm
 Mane: Sva odstupanja od gore navedenih tačaka ima se smatrati greškom, a njihova
ocena stoji u zavisnosti od stepena izraženosti.
 N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa potpuno spuštena u
skrotum.

14
 SAVETI PRI IZBORU STENETA (PSA)
 Nabaviti štene ili odraslog psa?
 Da li se pri nabavci odlučiti za štene ili za odraslog psa? Smatra se da štene ima
izvesne prednosti. Ono sa dva do četiri meseca nije moglo da stekne rđave
navike, niti da se veže za jednu osobu, jer to obično čini u petom mesecu. Sa
druge strane od šteneta možete napraviti ono što vama najviše odgovara, tako
da vam ono konkretnim ponašanjem kod kuće i u lovu pričinjava zadovoljstvo
u toku čitavog svog radnog veka. Vrline i mane koje bude steklo zavisiće samo
od vas. Niko ne može garantovati kakvo će biti kada odraste, ali ako ste ga
brižljivo odabrali, sigurno je da će rizik biti manji. Kupiti štene je lutrija, ali
ako potiče od roditelja koji ou se dokazali svestranim radom u praktičnom lovu,
gotovo ste sigurni da niste pogrešili, već imate šansu da izvučete premiju.

15
  Poznato je da se na potomstvo prenose osobine roditelja: eksterijerne i
radne tj. lovačke. Treba napomenuti da se lakše dresiraju potomci
šampiona u radu jer je selekcija u više generacija učinila svoje. Ne treba
se povoditi za malom cenom šteneta, jer se često pokaže da to staje jako
skupo. Cena nikad nije velika ako je štene dobro. Nabavku ne treba
vršiti putem oglasa i pisma, jer možete biti obmanuti. Najbolje je otići
na lice mesta, proučiti rodovnik, videti roditelje po mogućstvu i jedinke
ranijih legala, način uzgoja, ishranu štenadi, njihov izgled i stanje
zdravlja. Treba birati veselije i življe štene, prema čemu se ocenjuje
temperament. Najbolje je celom leglu dati hranu i uočiti ono koje prvo
stigne na čanak, koje gura druge i uzima bolje parče i više. Iz toga se
mogu izvesti dva zaključka. Prvo, da je štene snalažljivo, što je
značajan kvalitet za lov. Zatim, pokazuje proždrljivost, što je znak
vitalnosti i dobrog stomaka. Pored toga lakše ćete ga podizati i dresirati,
jer će više, kao halapljiv, ceniti nagradu koja je bitan uslov pri obuci.
Birajte štene sa širim i dub'ljim grudima, jer će biti izdržljivije u lovu.
Postoji izreka: "Pas ne trči nogama, već grudima". Takva štenad su jača,
oštrija i borbenija. Izbegavajte štene koje je manje od ostalih u leglu jer
obično ostane nedoraslo. Udarite dlanom o dlan dok jedu da bi uočili
ono koje se plaši, jer će verovatno imati strah od pucanja te ga treba
zaobići, pa i kada ima lep izgled i boju dlake.

16
  Treba izbeći kupovinu šteneta sa ozbiljnim nedostacima koji se prenose kao:
svetle ili raznobojne oči, pogled grabljivice, depigmentaciju na kapcima i
njušci, jedno ili oba jaja (testisa) nevidljiva, blede boJe, urođena gluvoća,
isturena ili uvučena donja vilica. Treba pogledati i temperaturu u čmaru šteneta
koja treba da bude 38,5 do 38,7 stepeni S, da ne kašlje i da nema proliv.
Naduven trbuh, znak je da je neočišćeno od glista. Oči sjajne, izražajne, ne
suzave i krmeljive. Zubi treba da su beli i bez žutih mrlja, koje mogu biti
prouzrokovane nekom bolešću. Boju birati po volji, ali je bolje da su čiste
"šare", jer se lakše uočava u prirodi. Proveru njuha neko vrši tako što namaže
kobasicom dva prsta pa njima prođe ispred njuške štenadi. Ono koje prvo oseti
miris kobasice, ima bolji njuh.

 Ako nabavljate mladog psa, 7 do 12 meseci, vi znate šta imate pred sobom, jer
su mu organizam i karakter već uglavnom oformljeni. Ako ima mane one su se
već pokazale. Ako je sve u redu treba misliti na obuku. Bez obzira da li je sa
njim već rađeno ili ne. Najbolje je da počnete od nule. Nikad nije suviše rano ili
suviše kaono pristupiti dresuri psa pod uslovom da nije već lovio. Žika Đurić,
poznati beogradski lovac, kupio je bretonku Elu staru 4 godine, koja nikada
nije izvođena u prirodu. Brzo se lovno probudila, a kasnije je važila kao jedan
od najboljih ptičara u Beogradu. Pre nego što počnete sa radom treba da prođe
bar 56 dana da vas upozna i zavoli, a to postižete bavljenjem njime što više,
uključujući hranjenje, šetnje, igru i slično. Zatim radite po redu kako je to u
ovoj knjizi postavljeno. Ako je ostalo malo vremena do otvaranja lova,
povećajte broj dnevnih vežbi ili ih skratite na najnužniji broj, što će vam
obezbediti da kolikotoliko njime vladate u lovu.
17
  Kupovina obučenog psa
 Ako nabavljate starijeg, obučenog psa, treba da ga obavezno isprobate u prirodi u
prisustvu njegovog vlasnika. Uverite se sami u njegovu preduzimljivost i druge
lovačke kvalitete. Ne treba da se zadovoljite onim što se o njemu kaže ili
mišljenjima zasnovanim na pogrešnim lovačkim kriterijima. Treba da zapišete
komande i sredstava prinude koje je upotrebljavao njegov učitelj. Ukratko, vi treba
da u potpunosti zamenite njegovog dotadašnjeg vlasnika, upotrebljava]ući savršeno
iste reči i postupke, koje je pas već usvojio. Pas nikada ne zaboravlja, već naučeno.
On ima izvanrednu memoriju. Dovodeći ga kući treba mu obezbediti što bolje
uslove smeštaja i ishrane i vrlo blag i prijateljski postupak da što pre stekne
poverenje u vas. Ne treba sa njime ići u lov dok ga, kako se to kaže "ne preuzmete u
ruke". To ćete postići kada tražite od psa da po vašem naređenju izvršava
bar.nekoliko važnijih radnji koje je već naučio. To naravno počnete tek kada se
potpuno oslobodio i navikao na novu sredinu. Ne smete se zadovoljiti polovičnim
radom psa, jer to u dresuri nije dopušteno. Pas će brzo da oseti čvrstinu vaše ruke pa
će prema tome i da se ponaša. Zavisno od toga, on bolje i disciplinovanije radi
promenom vlasnika.

18
  Dakle, da bi ovladali psom, najvažnije je da dolazi na prvi poziv
glasom i pištaljkom, da ide uz nogu i drugo, što je već naučio, a ako
nije morate sami pristupiti učenju bar najnužnijeg. Veoma je važno
da ga u prvimo izlascima vodite čvrstom rukom da bi ovladali njime,
da oseti da ste vi gospodar i da mora da se ponaša po vašoj, ne po
svojoj, volji. Šta se podrazumeva pod "čvrstom rukom" detaljno je
objašnjeno u lekciji ove knjige "Osnovi dresure". Pas nije
nepokvarljiva mašina, nego živo bice kojim treba da se ovlada, pre
nego što počne da se koristi.

19
  Starost psa
 Vek psa je nažalost kratak, a lovačkih još kraći. Retko koji živi duže od 12
godina. Naravno, na dužinu života utiče: nega, ishrana, uslovi rada,
upotreba u priplodu, nasleđe, psihofizičke osobine i dr. Sa gledišta
efikasnosti upotrebe u lovu ima izreka: "Tri godine mlad, tri godine star".
Međutim, to može da se prihvati samo kao grublja orijentacija. Ima rasa
koje se lovno bude dosta ranije nego druge. Po mom mišljenju, to može da
se kaže za poentera. Poenteri su ranostasniji, verovatno i od svih ostalih
rasa. No, u mnogo slučajeva zavisi od jedinke i njenog temperamenta, kako
u pogledu ranog buđenja i razvoja lovačke strasti, tako i dužine radne
sposobnosti. Može se reći: "Kvalitet ne čeka vreme". Naravno, pre he se
lovno probuditi onaj koji ima češći kontakt sa divljači.

20
  Ženka ili mužjak?
 Za početnike, bez iskustva u obuci i vođenju pasa u lovu preporučuje se
ženka. One su mirnije, podložnije dresuri, privrženije, umiljatije i
ranostasnije. Lakše se njima vlada u lovištu i kod kuće. Prema jednoj anketi
u Francuskoj, većina lovaca daje prednost ženki. Međutim, ženka je dva
puta godišnje, kada je u polnom žaru, neupotrebljiva za lov, ukoliko se, kao
što to rade u svetu, ne stavi zaštitni pojas. Nezgoda je i u tome što može da
dobije infektivno zapalenje materice, a u starijim godinama i tumor na
dojki.
 Mužjaci su lepši, tj. tipičnije izražavaju rasu, robusniji su, energičniji,
hrabriji, jači i sigurno sposobniji da premoste teže prepreke sa kojima se
sreću u lovištu, na suvom i u vodi. Međutim, mužjaka je po pravilu teže
dresirati i voditi u lovu. Čim polno sazri, iskoristiće svaku priliku da proluta
ne bi li sreo ženku u polnom žaru, u kom slučaju će vas i ostaviti, ako vam
nije pod okom, jer je nagon za održanje vrste jači od discipline. Od bolesti
za mužjaka je karakterističan "nefritis" koji se javlja, obično posle osme
godine starosti. Ukoliko dobije infekciju od krpelja ili od buva najčešće
postaje neplodan, najmanje jednu godinu do potpunog oporavka (dlake).
Preventiva je ovde nedovoljna. Ukoliko kod ženki dođe do neželjenog
parenja, potrebno je dati Plivine injekcije "Silbestrol" 0,5%, peti, sedmi i
deveti dan po parenju, što tiče sigurno sprečiti začeće.

21
  Mnogi lovci misle da je dovoljno da kupe štene lovačkog psa i kada stasa da ga
izvedu u lov i on će da lovi kako “gazda” poželi i zamisli. To je velika zabluda koja
dovodi do nemilih scena u lovu, i razočaranja u rase i pse, sve do gubljenja volje za
bavljenjem psima.
Svaki lovački pas se mora obučiti za lov. Gajenje, vođenje i obuka lovačkih pasa je
posebno umeće, da ne kažemo pretenciozno nauka, koju lovac – vodič mora usvojiti.
To posebno važi za vođenje svestranih pasa. Pas može pomoći vodiču, a da ne
odmogne i smeta njemu i ostalim učesnicima lova i ne uznemirava divljač, samo ako
vodič zna osobine rase i svog psa, osnove psihologije pasa, način obuke pasa i kako
se dotični pas vodi u razne vrste lovova. I ako radi sa psom kontuinirano. Veliki
dreser i britak pisac dr. Carl Tabel kaže da obuka i vođenje pasa nije za lenje ljude.
Činjenica je da gajenje, obuka i vođenje pasa u lovu zahtevaju aktivan način
življenja I žrtvovanje dela svog vremena.

Nemci su to na vreme uvideli i paralelno sa stvaranjem rasa svestranih lovačkih pasa

razvijali sistem obuke koji omogućuje obuku za uspešno izvršavanje svih zadataka u
lovu i uspešno vođenje takvih psa. Nemačka škola obuke lovačkih pasa se u
literaturi naziva “perfors” ili “muss” dresura i često se pogrešno interpretira kao
obuka u kojoj se grubo primenjuje sila prema psu da bi se postigao željeni cilj.
U teoriji obuke pasa je jasno da se ne može ništa postići bez primene prinude u
kombinaciji sa pohvalom – nagradom za postizanje formiranja uslovnih refleksa
koja su osnov ponašanja pasa. Prinuda ne znači nikakvo batinjanje ili grubo,
nekontrolisano iživljavanje prema psu. Ona mora biti primerena situaciji i psu i
prestati istog momenta kada izazove -postigne željeni efekat.

22
  Nemački sistem obuke su sistematično izgradili tokom stotinak godina
velikani dresure kao Oberlander, Dizel, Hegendorff, V. Uhde, Tabel... Na
početku je sadržala primese grubosti čiji je simbol bio korbač, ali je već
odavno to zaokružen, savremen i uspešan - dokazan model rada sa psima
bez primene grubosti (danas je pokret zaštitarstva životinja u Nemačkoj
izuzetno aktivan) u kome je do detalja razrađeno učenje svake radnje
potrebne svetranom psu od hodanja uz nogu do ispravljanja grešaka kao što
je nemarkiranje ili kidanje divljači. Osnovi te obuke su “daun” i “mus
aport”.
 Pioniri – dreseri su bili i plodni pisci, tako da su priručnici o obuci bili
dostupni svakom vodiču, i pored članaka u lovačkoj periodici su pisali
knjige i držali predavanja na kome su prenosili svoja iskustva drugim
vodičima. Odmah pošto se Nemačka oporavila od II. svetskog rata i pojavio
se automobil koj je omogućio okupljanje zainteresovanih, po zamisli
poznatog odgajivača i vodiča Franza Strassmanna su krenuli kursevi za
obuku lovačkih pasa koji su održavani jednom nedeljno. Na ovim
kursevima su više obučavani vodiči koji su preostalih sedam dana sami
radili sa svojim psima. Primer koji su gledali, pokazne radnje instruktora i
korekcije grešaka je više vredela nego većina literature. Zatim su stigli novi
mediji koji su ušli u svaki dom: TV, sa njim video kasete, pa računari i CD-
ovi, DVD filmovi....Nemačka škola dresure je pustila duboke korene u
lovačkom svetu.

23
  Savremeni priručnik (iako je napisan još 1964.) koji najbolje prenosi suštinu ove “škole” je
knjiga dr. Carla Tabela “Uzgoj, obuka i vođenje svestranih pasa” koja je do danas doživela 18.
izdanje i prevedena na više jezika.
Pored obuke uspešnosti uzgoja rase je u velikoj meri doprineo sistem ispitivanja radnih
osobina pasa na uzgojnim ispitima koji je začet u dane osnivanja ove rase i funkcioniše sa
minimalnim doterivanjem i dan danas. Sistem ocenjivanja na ovim ispitima je specifičan sa
ocenama od 0 do 12 bodova, ocenjivanje je detaljno opisano i definisano, svaka disciplina koja
se ispituje ima svoj koeficijent vrednosti. Grupu do 6 pasa ocenjuju tri sudije. Sudije ne “love
grešku” za diskvalifikaciju, već psima se daje više prilika sve dok se ne stekne kompletna slika
o njihovim kvalitetima.
Na prolećnom uzgojnom ispitu (VJP) se ispituju urođene osobine potrebne za lov mladog psa
koje je nasledio od roditelja: rad na tragu zeca, volja za nalaženjem divljači (pretraživanje),
nos, stajanje na divljač i vodljivost. Na prolećni uzgojni ispit se izvode psi oštenjeni u
prethodnoj kalendarskoj godini i tri meseca stariji.
Na jesenjem uzgojnom ispitu (HZP) se pored nasleđenih osobina procenjuje i prijemčivost psa
na obuku, rad u polju i vodi i rad pre i posle pucnja (donošenje iz vode i suvog, vlečka). Do tog
doba obuka mladog psa za rad u polju I vodi bi već trebala biti završena. Na ovaj ispit se mogu
prijaviti psi oštenjeni u prethodnoj kalendarskoj godini ili u godini
ispita.

 Učešće na ispitima je obavezno za sve pse, jer je uslov za dobijanje rodovnika podmlatka da
roditelji imaju položen prolećni i jesenji uzgojni ispit. Pored radnih ispita u Klubovima koji su
organizovani regionalno se održavaju i uzgojne smotre u eksterijeru, kao i smotre priplodnjaka
gde je cilj da se izvedu što više potomaka jednog priplodispitaniaka radi utvrđivanja njegovog
genotipa – prenosa osobina poželjnih u lovu nasleđem. Ocena na Klupskoj uzgojnoj smotri je
takođe obavezna. Na taj način se permanentno vrši provera genotipa roditelja i kvalitet mladih
pasa, te u uzgoju mogu učestvovati samo radno provereni psi.

24
 ISHRANA
 Oko pedeset različitih hranljivih sastojaka se smatra neophodnim za psa u njegovoj
svakodnevnoj ishrani a procena njihovog kvaliteta je zasnovana na brzini razlaganja u
organizmu.
Proteini (meso, riba, jaja), vlakna (zeleno povrće), masti (biljne i životinjske), minerali, i
vitamini moraju biti uključeni, a njihova količina se odnosi na sledeće:
 Veličina (očigledno, pas težine 2 kg neće imati istu dijetu kao pas težine 80 kg).
 Fiziološka kondicija (zahtevi ishrane su uslovljeni razvojem, fizičkom aktivnošću,
starošću, te da le je kuja gravidna ili prehranjuje štence).
 Zdravlje (u mnogo slučajeva, ishrana je postala glavno sredstvo u tretmanu oboljenja).

25
  Voda - najvažnija od svih
Može se pomisliti vodu nije potrebno navoditi ali važno je da se ne zaboravi
da organizam može podneti nedelje gladovanja ali ne i više od tri dana bez
vode.
Pas može preživeti ako izgubi svu masnoći i polovinu ukupne količine
proteina ale ne i 10% vode. Iz ovog,a lako je zaključiti da je voda najvažniji
sastojak u ishrani.
Dnevno, u proseku, psu je potrebno 60 ml ove tečnosti po kilogramu
telesne težine.
26
 PRAVILNA ISHRANA STENETA
 Ovo je sigurno pitanje koje često postavljate sebi kada
uzimate štene. Ono što morate znati je da ishrana varira od
uzrasta psa, a dok su još mali morate veoma voditi računa o
nutritivnim vrednostima hrane koju koristite. Ukoliko
pogrešite u ovom zadatku, znajte da vašem štenetu možete
poprilično zakomplikovati život, jer je ovo period kada pas
najviše raste. Imajte meru i nemojte kljukati vaše štene!

27
  Proteini - graditelji tela
Proteini grade mišićno tkivo, pomažu u razvoju nervnog i koštanog
sistema, itd. Postoje razlike u njihovoj prehrambenoj vrednosti. U
"korisne" proteine se ubrajaju oni koji dolaze iz crvenog i belog mesa, ribe
i jaja. "Loši" proteini se nalaze u vezivnom tkivu i u organizmu psa
prolaze nesvareni i neiskorišteni.
Hraneći psa najkvalitenijim proteinima (koji se absorbuju u organizmu u
obliku amino kiselina) nije garancija da će oni biti iskorišteni u
metabolizmu. Za uspešnu sintezu vlastitih proteina, psećem organizmu su
potrebne esencijalne amino kiseline.

28
  Masti - obezbeđuju energiju u obliku kalorija
Glavna, ali ne i jedina, uloga masti u organizmu je da
obezbede neophodnu energiju. Digestija masti kod psa je na
većem nivou nego kod čoveka što ne znači da je njihovo
konzumiranje neograničeno. Prisustvo masnoće u obroku
psa znatno pojačava apetit što može dovesti do prejedanja
tako da u ovom slučaju veličina obroka mora biti pažljivo
kontrolisana.
Iako psi mogu podneti visok nivo masnoće u njihovom
obroku ipak je potrebno da se on limitira onima koji
zahtevaju dosta kalorija a to su visokoaktivni psi te ženke u
laktaciji.

29
  Esencijalne masne kiseline
Pas nije u stanju da ih sam stvori već se one moraju uneti u organizam
putem ishrane (odatle i naziv esencijalne). Postoje dve bitne vrste
esencijalnih masnih kiselina (nazvane još i polinezasićene):
- "omega-6", zastupljene više u biljnim nego u uljima životinjskog
porekla (izuzev peradi). Nedostatak ove vrste masnih kiselina izaziva
suhu kožu, alopeciju (gubitak dlake) i slabu odlakanost. This is one of the
main nutrients for a beautiful coat.
- "omega-3", zastupljena uglavnom u ribljim uljima, igra važnu ulogu u
očuvanju ćelijskih membrana i u funkciji nervnog i imunog sistema. Ove
masne kiseline se koriste u tretmanu mnogih uzročnika iritacije kože
zbog svojih oksigenizirajućih svojstava (pospešuju tok oksigena i
učestvuju u oblikovanju crvenih krvnih zrnca.
Bez obzira na tip, sve esencijalne masne kiseline su nestabilne. Njihovom
razgradnjom hrana postaje manje ukusna te utiče na različite fiziološke
poremećaje kao što su digestivna intolerancija, oslabljen rad pankreasa,
oštećenja jetre, itd. U komercijaloj hrani, kao prevencija razgradnje
esencijalnih masnih kiselina dodaju se antioksidanti. Ukoliko se pas hrani
domaćom kuhinjom najbolje je ne davati psu iskuhane masnoće.

30
  Karbohidrati
 Sastojci su meterije biljaka, gotovo nezastupljeni u hrani životinjskog porekla.
Osnovne jedinice su jednostavni šećeri od kojih je najzastupljenija glukoza,
primarna komponenta skroba i celuloze. Drugi karbohidrati, kao što su pektini,
su mnogo kompleksnije molekule koje sadrže uronsku kiselinu nastalu
oksidiranjem jednostavnih šecera. Skrob i šećeri mogu biti svareni i asimilirani
organizmom psa dok drugi ugljeni hidrati (npr. celuloza) stimulišu i regulišu
promet materije u intestinalnom sistemu.

31
  Psi imaju metaboličku potrebu za glukozom, koja je primarni izvor enrgije
određenih organa, uključujući mozak, te sastavni element izgradnje mnogih
organskih molekula. S druge strane treba spomenuti da psi, kao i nekolicina
drugih životinjsikih vrsta, imaju jednu bitnu razliku: njihov organizam održava
glikemiju (nivo glukoze u krvi) bez karbohidrata u ishrani. Oni koriste određene
amino kiseline iz proteina u sintezi glukoze. Iz ovog razloga, psi nisu pod rizikom
nedostatka glukoze.

32
  Skrob
 Skrob je kompleks polimera glukoze u granularnoj formi čiji oblik zavisi od
botaničkog porekla. Organizam psa koristi amilaze, enzime pankreasa, u varenju
skroba. Stepen svarljivosti se znatno pojačava kuhanjem koje želatinizira skrob.
Sastojak krompira, riže, kukuruza, te zrna žitarica, skrob služi kao brz izvor
energije prethodno dobro iskuhan. Riža pripremljena u domacoj kuhinji treba da
bude lepljiva da bi se osigurala njena svarljivost i sprečila dijareja.

33
  Biljna vlakna
 Iako organizam psa nije u stanju da ih asimilira, neophodan su sastojak pravilne
ishrane. U ova vlakna se ubrajaju svi karbohidrati koji prolaze nesvareni kroz
tanko crevo: celuloza, hemoceluloza, lignin, pektična materija, itd, te neki od
proteina kao na primer keratin.
Glavna funkcija u organizmu je regulacija aktivnosti digestivnog trakta te
stvaranje substrata za intestinalnu floru. Svaka nagla promena u izvoru ovih
dijetnih vlakana može prouzrokovati privremeni poremećaj sa pratećom
nekontrolisanom fermentaciom, flatulenciom i dijarejom. Iako je ovaj sastojak
neophodan u zdravoj ishrani postoje i odredeni negativni aspekti:

34
  umanjena digestija
 u kombinaciji sa kompleksnim substancama poznatim
kao fitati, umanjena je dostupnost određenih minerala za
vreme digestije.
 Nivo ovih dijetalnih vlakana je potrebno pojačati u
ishrani pasa sa umanjenom aktivnošću i uvećanom
gojaznošću. U oba slučaja, osnovni cilj je smanjenje
asimilacije hrane i stvaranje stepena rastvorljivosti (koji
ne prelazi bolusni volumen).

35
  Vitamini
 Vitamini uključuju širok spektar organskih substanci. Dovoljan je nedostatak samo jednog
od njih i organizam će pokazati kliničke simptome koji mogu dovesti do ozbiljnih
oboljenja. Dnevne potrebe svakog od vitamina u ishrani pasa izražavaju se u miligramima
ili čak u mikrogramima.
U hrani su predstavljeni kao liposolubilni (rastvorljivi u mastima) i hidrosolubilni
(rastvorljivi u vodi). Organizam psa zahteva 13 različitih vitamina od kojih svaki igra
specifičnu ulogu (ili uloge) počev od obezbeđivanja dobrog vida, preko pravilnog rasta, do
održavanja krvnih sudova i nervnog tkiva. Važno je napomenuti da višak određenih
vitamina (naročito A i D) u ishrani psa može biti opasan.

36
  S druge strane, u primeru vitamina E, velike količine imaju
lekovit i preventivan efekt na ćelijske membrane i znakovi
hipervitaminoze nisu registrovani kod pasa. Stoga, količine
ovog vitamina iznad fiziloških potreba organizma psa mogu
povećati kvalitet specifične hrane. Na kraju, vlasnici pasa bi
trebali da zapamte da je pivski kvasac bogat prirodni izvor
vitamina iz B kompleksa koji su od velike pomoći u
poboljšanju izgleda dlake.

37
  Minerali
 Minerali čine malu proporciju u težini psa ali svaki od njih igra važnu
ulogu. Iz ovog razloga, količina minerala u obroku psa mora biti vrlo
pažljivo kontrolisana. Zatim, minerali mogu da reaguju između sebe u
vreme digestije i metabolizma. Iz tog razloga, neophodno je osigurati da
je svaki od njih prisutan u odgovarajućem omeru. Sa tačke ishrane,
minerali se dele u dve osnovne grupe:
 - Makronutrienti, gde je neophodna dnevna količina za psa standardne
veličine izražena u gramima; uključujući kalcijum, fosfor, magnezijum,
natrijum, kalijum, i hlorid
- Minerali u tragovima, gde se neophodna količina izražava u
miligramima (ili manje); uključujući željezo, baker, mangan, cink, jod,
selenijum, flor, kobalt, molibden.

38
  Zasnovano na količini, kalcijum i fosfor spadaju u najvažnije. Koriste se
u izgradnji kostura i imaju važnu ulogu u metabolizmu; na primer, fosfor
je uključen u transfer energije unutar ćelije. U nedostatku ovog minerala,
organizam može da crpi dodatne količine iz koštanog tkiva koje
predstavlja veliku rezervu. Ovo objašnjava oboljenja koštanog tkiva koja
se javljaju kada je ravnoteža kalcijum i fosfora poremećena. Magnezijum
je takođe uključen u metabolizam kostiju, ali još važnije, zajedno sa
kalijumom, neophodan je ze mnoge hemijske reakcije u međućelijskoj
tečnosti.
 Uopšteno, minerali u tragovima ne samo da su neophodni u produkciji
crvenih krvnih zrnaca nego i u transportu oksigena, očuvanju i
pigmentaciji kože, sintezi hormona tiroidne žlezde, itd.

39
 PRAVILNA ISHRANA STENETA
 Ovo je sigurno pitanje koje često postavljate sebi kada uzimate
štene. Ono što morate znati je da ishrana varira od uzrasta psa, a
dok su još mali morate veoma voditi računa o nutritivnim
vrednostima hrane koju koristite. Ukoliko pogrešite u ovom
zadatku, znajte da vašem štenetu možete poprilično
zakomplikovati život, jer je ovo period kada pas najviše raste.
Imajte meru i nemojte kljukati vaše štene!

40
  Čime ćete hraniti vaše štene, zavisi od dosta faktora: u kojoj
je fazi rasta pas, kolike je težine, rase i pola. Štenci rastu
veoma brzo, uglavnom u prvoj nedelji života udvostruče
svoju težinu. Pošto Nemački ovčari spadaju u rase velikog
rasta, oni su na rođenju teški oko 0.5kg i do nekih 30kg stižu
do svog 9-10 meseca. Baš zbog ove drastične promene u
težini morate znati da ishrana mora da pruži dovoljnu
količinu proteina, masti i ugljenih hidrata, kao i dovoljno
minerala, vitamina i amino kiselina.

41
  Kako štene raste, raste i količina hrane koja mu je potrebna
za ispravan i pravilan razvoj, i onda negde oko 8 meseca to
više nije linearna zavisnost, jer se količina hrane koju pas
unosi u sebe smanjuje. Uvek imajte na umu da mladi pas jede
ne samo da bi zadovoljio svoje dnevne potrebe, već i da bi
rastao, što može da zahteva dva puta više hrane nego
odrastao pas.

Rast psa zavisi od perioda života u kome se pas nalazi. Do 8
nedelje života pas raste veoma brzo, zatim se taj tempo
smanjuje do 20-24 nedelje života, a onda usporava do 6-8
meseca kada štene dostigne 3/4 svoje težine. Nakon 8-9
meseca života, visina je uglavnom već postignuta. Odraslog
psa smatramo tek sa 15-18 meseci.

42
  Cilj ishrane je da štene ima stalnu stopu rasta i ostanu u normalnom
opsegu za svoj pol i rasu. Težina je najvažnija i najlakša za kontrolu rasta
šteneta. Lak test možete da sprovedete bez merenja vašeg šteneta.
Prođite prstima preko rebara. Ako štene ima tanak sloj masti između
kože i rebara, onda ste na pravom putu. Mada je ova moja mene stalno
merila, a ja mrzim vagu! Štene koje raste, pogotovo od 3 do 6 meseci ne
bi trebalo da bude ni previše mršavo ni previše debelo, jer ukoliko
imamo ovaj problem to znači da štene ne koristi ispravno hranu, a i to
može dovesti do problema koje će imati kao odrastao pas. Odrastao pas
može da iznese veću težinu, ali i tu morate da imate neku meru!

43
  Štene raste veoma brzo od 8 do 20 nedelje( kada dostigne
polovinu težine odraslog psa). U ovom periodu hranite vašeg
ljubimca sa 10-14% masti i 22-25% proteina. Osnovni
procenat fosfora i kalcijuma u namirnicama mora se kretati
između 1,5%-2% kalcijuma, a 1-1,5 % fosfora u odnosu na
suvu materiju. Vodite računa da ne preterujete sa ishranom u
ovom dobu jer nam se tada ekstremno brzo razvijaju kosti.

44
  Sporiji rast do puberteta je period kada pas dostigne od 1/2
svoje težine do 3/4 svoje težine. U proseku rast psa se
smanjuje nakon 6 meseca. Sada vašeg ljubimca možete početi
da hranite već dva puta dnevno. Ukoliko imate mršavog ili
hiperaktivnog psa, trebaće vam više hrane nego za prosečnog
psa tog doba. Rešenje je prosto: previše debeo pas-smanji mu
hranu, previse mršav-povećaj mu hranu. Vodi računa da mu
ne daješ previše visokoenergetske hrane jer ako pas nije
aktivan, ovo dovodi do problema sa srcem i pas može psotati
destruktivan.

45
 KAKO ODABRATI ŠTENE?
 Kada ste se odlucili za rasu Engleski Seter pred Vama je
tezak zadatak: Gde kupiti psa? Vazno je naime kupiti
dobrog psa,tipicnog predstavnika svoje rase.Ne donosite
prebrzo odluku.Bolje je pricekati neko vreme dok se ne
ukaze prava prilika,nego kupiti prvog psa kojeg Vam
ponude.U medjuvremenu poslusajte savete nekog od
poznavalaca rase.Posetite nekoliko medjunarodnih izlozba
pasa(najbolje specijalku).Sve ovo ce Vam pomoci da
uvidite kvalitet pasa nekog odgajivaca.Kada ste se odlucili
za neku od brojnih odgajivacnica,morate znati kako
odabrati Vaseg buduceg
vernog pratioca.

46
  Izgled roditelja (muzjaka I zenke) I njihovi uspesi na izlozbama I
u radu,nisu potpuna garancija za dobar Izgled I karakter Vaseg
psa. Vazno je raspitati se I o njihovim prethodnim leglima I po
mogucnosti razgovarati sa njihovim vlasnicima. Ako ste se
konacno odlucili za leglo iz kojeg mislite odabrati psa,bilo bi
pozeljno da za vreme njegovog rasta posetite odgajivaca,kako bi
ste se uverili da stenci tamo imaju odgovarajucu negu potrebnu za
pravilan razvoj. Najbolje je preuzeti stene u vremenskom periodu
od 8-10 nedelja.U tom vremenskom periodu tesko cete moci
predvideti izgled Vaseg psa ( jer I najsitniji pas moze
odgovarajucim tretmanom izrasti u najkrupnijeg u leglu),ali
karakter psa je vec donekle definisan I moze se nekim od trikova
pokusati otkriti.

47
  U tom dobu mozete primetiti reakcije pasa prilikom
akusticnih I vidnih nadrazaja. Lagano pljesnite rukama ili
bacite kljuceve na pod.Normalan pas,stabilnog karaktera
znatizeljno ide ka izvoru nadrazaja,ili ga ni ne primecuje,dok
plasljiv pas uzmice,cvili I drhti.

 Zanimljivo je videti kako se stenad ponasaju medju njih

ubaci komad krpe.Stenad stabilnijeg karaktera ce krpu
zagristi I vuci I igrati se sa njom,a plasljivi psi ce uzmicati.

 Potrebno je posmatrati reakcije psa kada ga odvoje od

majke.Stene odvedete u drugu prostoriju I pazljivo posmatrat
njegove reakcije.Ono ne sme poceti cviliti,vec se mora sto
bolje orijentisati I naci put do svoje majke I legla.
48
  Nemojte izabrati ono stene koje je najagresivnije,njega cete
prepoznati po tome sto napada svoju bracu.

 Morate biti sigurni da Vam je bas to stene koje odaberete

simpaticno,zdravo,zivahno I da Vam ga odgajivac
bezuslovno preporucuje.

 Sa psom morate biti pazljivi.I najbolji pas kod loseg vlasnika

moze postati los ili agresivan pas.

 Ne kupujte psa za decu jer pas nije igracka,njemu treba

posvetiti puno paznje,vremena I razumevanja.

49
 MUžJAK ILI žENKA?
 Vecina ljubitelja Engleskih Setera se pri kupovini radije
odlucuje za muzjaka nego za zenku.Zasto?Za vecinu
nestrucnjaka vazan kriterijum koji odlucuje pri odabiru je
teranje kuje I podizanje stenadi.
 Evo jedne tablice u kojoj se nalaze pogodnosti ali I mane
muzijaka I zenke:
M Z
+ *jaci *manja,poslusnija,stalozenija
otporniji; privrzenija,manje agresivna;
- *jede vise,agresivniji *periodi teranja;
tvrdoglaviji;

50
 DRESURA
 Dresirati znači naučiti životinju da izvršava različite izdate
zapovesti. Da bi to uspeo dreser mora da poznaje fizičke i
psihičke genetske predispozicije pasmine koju obučava ali i
same konkretne životinje. Što se dreser manje pridržava
priznatih metoda i tehnika dresure mogućnost za neuspeh u
dresuri se uvećava.

 Dresura je uspešno završena kad pas na precizne komande

izvršava precizne radnje koje su planirane za tu komandu i
to uvek bez greške.

51
  Objasnimo to na primeru. Da bismo naučili psa da na komandu sedne
potrebno mu je pokazati šta se od njega zahteva. To se radi na sledeći
način: dreser izgovara komandu SEDI (malo povišenim tonom) pa
neposredno posle toga (podvučeno je jer obavezno ide prvo uzvik
naredbe pa tek onda rukom pritiskamo psa, TO JE BITNO JAKO)
jednom rukom pritiska slabine psa terajući ga da savije zadnje noge i da
sedne. To se više puta ponavlja sve dok pas sam ne izvrši tu radnju
sedenja na komandu SEDI, i to uvek bez dvoumljenja ili greške.
 Naredba u obliku zvučnog signala (u ovom našem slučaju to je uzvik
SEDI) još jednom napominjem uvek treba da neposredno prethodi
signalu (signal u našem slučaju je pritiskanje slabine psa terajući ga da
sedne).
 Da bismo proverili je li uslovni refleks izgrađen i da li je uspostavljena
potrebna veza između komande i izvršenja radnje isprobaćemo samo
dejstvo naredbe izgovarajući komandu SEDI. Ako je uslovni refleks
izgrađen pas će izvršiti komandu bez da dreser pritiska rukom psa da
sedne. Ako na komandu pas bez pritiskom ruke ne odgovori izvršenjem
zahtevane radnje to znači da se uslovni refleks još nije obrazovao, te je i
dreser dužan da i dalje koristi i neposredan i posredan nadražaj
(neposredan nadražaj je uzvik to jest naredba SEDI a posredan nadražaj
je rukom pritiskanje psa da sedne).

52
  Dominantne reakcije i njihov značaj za dresuru
 Odrasli psi već imaju izgradjene odredjene šablone ponašanja. Te
šablone ponašanja koji su već izgradjeni u toku dosadašnjeg života psa
nazivamo dominantnim reakcijama psa. Pre svake dresure odraslog psa
moramo najpre uočiti koje su to njegove dominantne reakcije, jer one će
se koristiti prilikom dresure. Tako na primer kod nekih pasa je izraženija
proždrljivost, kod nekih reakcija orijentacije itd. Svaka posebna izražena
reakcija zahteva drugačije, posebno, ophođenje sa psom. Na primer
dresiranje psa sa izrazitom proždrljivošću treba zasnovati na
bezuslovnim nadražajima hrane.

53
  Praktični rad sa psima je pokazao da se na gotovo sve
dominantne reakcije može uticati. Ponekad je dovoljno
izmeniti uslove sredine u kojoj pas živi pa da se donekle
izmeni i karakter dominantne reakcije. Na primer, pas se
nalazi u uslovima gde se sa njim loše postupa, gde ga tuku i
zastrašuju. Kod takvog psa će se obavezno razvijati
odbrambena reakcija pasivnog oblika. Kad bude video
nepoznatog čoveka, takav pas će pokazati kukavičluk,
bežaće od ljudi podavijenim repom. I obrnutno, kada se sa
psom lepo postupa, kod njega se stalno razvijaju hrabrost i
bes. Takav pas se neće plašiti ljudi i karakter njegove
odbambene reakcije će biti aktivan. Njegovo ponašanje uvek
će biti ponašanje hrabrog psa.

54
  Dakle, ako se u procesu obučavanja primenjuju prikladna tehnika i metoda dresiranja kod
psa će se moći razviti određene vrste dominantnih reakcija i odgovarajuće ponašanje. Od
psa kukavice je moguće napraviti hrabrog i aktivnog psa ali se dešava i suprotno. Ima i
pasa kod kojih je nemoguće bilo šta izmeniti bez obzira na metod i tehniku dresiranja.
Ovde se u prvom redu misli na uzrast psa. Kod starog psa sa odbrambenom reakcijom
pasivnog oblika nemoguće je izgraditi oktivan oblik odbrane. Kada je pas star i zreo, kada
je već prilično formirao svoju ličnost, jako je teško savladati postojeće stanje. Nasuprot
tome, mlade životinje lako reaguju na promene sredine.

Kao što je poznato psi se, kao i druge životinje, rađaju sa određenim sistemom reakcija
koji se sa rastom sve više obogaćuje uslovnim refleksima. To bogaćenje je kod pasa
naročito izraženo za vreme dresiranja kada se pored prirodnih nadražaja koriste i veštački.
Sa psom koji ima izraženu odbrambenu reakciju aktivnog oblika treba postupati odvažno
prilikom dresure a sa psom koji je ima u pasivnom obliku mnogo blaže i nežnije treba
postupati... Uvek, naime, treba imati u vidu koja reakcija dominira kod psa.

55
  Metode dresiranja

 U praktičnom radu sa psima primenjuju se sledeće metode dresure:

 1) Takozvane mehaničke metode. Kada se one koriste na psa se deluje

nadražajima koji kod njega izazivaju neprijatne (bolne) osećaje.

 2) Metoda podsticanja ukusa. Kod njih je dresura zasnovana samo na

nagrađivanju poslasticama kada je naredba uspesno izvršena bez ikakve
prinude.

 3) Metoda podražavanja koja se oslanja na sposobnost psa da oponaša

ponašanje drugih pasa.

 4) Kontrastni metod. Na psa se deluje i mehanički i hranom kao

nadražajem.

56
  Kao što je poznato istih pasa nema. Kod jednih uslovni refleksi nastaju
brzo kod drugih sporije. Ponekad se dreser dugo i bezuspešno trudi da
psa natera da laje na komandu. Ovde se može koristiti metoda oponašanja
povezujući treniranje pasa koji teško "uče" sa psima koji dobro rade. Već
smo pomenuli takozvanu kontrastnu metodu dresiranja, koja se sastoji u
smenjivanju prinude i podsticanja. Ova je metoda u praktičnom radu
mnogo efikasnija od ostalih. U njoj se redom smenjuju nadražaji bola kao
prinuda i nadražaji hrane kao podsticaj (nagrada). Ako pas na komandu
nije ispunio određenu radnju primenjuje se bol koji psa tera da izvrši ono
što se od njega traži. Ako je pak pas ispunio ono što je dreser od njega
zahtevao odmah dobija komadić mesa i pohvalu "dobro". Kada se taj
postupak više puta ponovi kod psa se brzo razvije uslovna veza; on
počinje da razlikuje signale koji izazivaju bol od signala koji donose
nagradu. Ova metoda pomaže da se skrati vreme dresiranja i omogućuje
besprekorno izvršavanje zadataka u različitim sredinama i pri različitim
uslovima.

57
  Psa je moguće izdresirati i bez korišćenja kontrasta sa samo
nadražajem bola ili sa samo nadražajem hrane. Metoda dresiranja
zasnovana samo na bolu kao nadražaju naziva se mehaničkom, a
ona zasnovana samo na hrani metodom podsticanja ukusa.
 Kod psa koji je treniran samo putem nadražaja bola može doći do
povlačenja i do gubljenja neophodnog kontakta sa dreserom. Psi
koji su istrenirani samo putem nadražaja hrane postaju pokatkad
nesigurni u ispunjavanju komandi dresera. Pri dodiru sa
nadražajem koji psima može odvući pažnju, kod njih dolazi do
blokade uslovnog refleksa i zapovest ostaje ne ispunjena. Pas
može da se oslobodi uticaja dresera. Osim toga, veoma je teško
dresirati sitog psa jer on tada prestaje da ispoljava posebno
interesovanje za hranu a time se produžava vreme dresiranja. Kao
što je već rečeno, najsigurnija i najbolja metoda je metoda
kontrasta odnosno metoda koja se zasniva na upotrebi i nadražaja
bola i nadražaja hrane.
58
  Oblici nadražaja
 Nadražajem se smatra svaki kontakt, bilo rečima ili dodirom, dresera prema psu
ali i osećaji koji se javljaju u samom organizmu psa. Za vreme dresiranja koriste
se različiti nadražaji koji se kao i refleksi dele na bezuslovne i uslovne. U
bezuslovne nadražaje ubrajamo hranu, trzaj povodnikom i slično. Stepen
korišćenja nadražaja zavisi od individualnih osobina psa. U uslovne nadražaje
spadaju sve izgovorene komande, pokreti rukom i drugi zvučni i vizuelni signali.
Komande se dele na osnovne i pomoćne. U osnovne komande spadaju one koje
kod psa izgrađuju osnovne navike. Pomoćne komande se koriste samo za
usmeravanje ka osnovnim to jest glavnim komandama. Na primer, kada se pred
psa iznese više predmeta i zapovedi se "miriši", kod njega treba na tu zapovest
izgraditi naviku da po mirisu odabere samo potrebne predmete. Taj uzvik MIRIŠI
je osnovna komanda. Pomoćne komande u ovom primeru mogu biti reči "dobro"
ili "fuj". Komanda "dobro" koristi se kada je pas odabrao pravilan predmet.
Komanda "fuj" se blago izgovara kada je pas pogrešio.

59
  Po svom značenju sve su osnovne (glavne) komande stalne
(nepromenljive). Potrebno je reći nešto o stalnosti i standardnosti
izgovorenih zapovesti. Ako zbog nečega pas ne reaguje na komandu
"aport", ne hvata ukazan mu predmet, neiskusan dreser u želji da pojača
zapovest "aport" počeće da izgovara nove reči kao "daj", "donesi" itd.
koje su psu nepoznate. Ove nove reči neće pomoći psu već će ga one
zbuniti jer neće razumeti šta se od njega traži. U datom primeru jedino
što može da pomogne jeste energično i uporno ponavljanje komande
"aport" jer je uslovni refleks izgrađen samo na tu reč. Svaka nova reč za
psa koji se dresira
nerazumljiva je.

60
  Pokret ili vizuelni signal nije kao uslovni nadražaj istovetan sa zapovešću
glasom. Pri istovremenom izgrađivanju uslovnog refleksa na zvučnu
komandu i na pokret uslovni refleks na pokret može brže da se stvori.
Međutim, pravilan redosled tehnika dresiranja zahtevaju da se prvo
izgradi navika na zvučne signale a tek onda navika na pokrete. Pored
nabrojanih uslovnih nadražaja DRESER je osnovni i najjači nadražaj za
psa. U početku dresiranja kada se izgrađuju navike opšteg tipa koriste se
nadražaji srednje jačine sem u izuzetnim slučajevima kada je potrebno
iskoreniti neku nepoželjnu naviku. Ali u svim slučajevima komanda
dresera mora biti izgovorena strogim tonom i treba da prethodi prinudi.
Kasnije će biti dovoljno da komanda dresera bude izgovorena strogim
glasom i pas će odmah ispuniti zapovest dresera. Komanda je zamenila
nadražaj bola.

61
  Hrana kao bezuslovni nadražaj ima više funkcija u dresuri. Nekad se
koristi za izgradnju osnovnog uslovnog refleksa na određenu komandu a
nekad da bi se ubrzala putem kontrasta (nagrađivanje kada je komanda
izvršena i nenagrađivanje kada se ne izvrši). Da bi se pojačao refleks
hrane i njegove veze sa zahtevima komande koristi se meso. Podsticanje
izvršenja zapovesti stimuliše se malim komadima mesa. Nagrađivanje
treba uvek propratiti komandom "dobro". Ponavljanjem tog postupka će
se kod psa izgraditi uslovni refleks na komandu "dobro", pa će komanda
vremenom zameniti poslastice. Ovde treba naglasiti i o načinu davanja
poslastica: iskusan dreser malim komadom mesa nadražiće životinju
mnogo više od neiskusnog. Ne treba davati mnogo mesa jer će se tako
pas zasititi i neće mu više biti zanimljiva hrana, samim tim hrana nema
više funkciju nagrade.

62
  Nadražaji koji ometaju
 Nadražaji koji ometaju mogu da se jave u okolnoj sredini ili pak osećaji
koji se javljaju unutar samog organizma psa: glad, žeđ i drugi. Oni mogu
da deluju na psa jače od nadražaja koje koristi dreser. Da se pas ne bi
oslobodio uticaja dresera nužno je kod njega izgraditi bezlično ponašanje
na ometajuće nadražaje. Da bi se to postiglo potrebno je da nadražaji
koje primenjuje dreser budu jači od onih koji ometaju pošto jači
nadražaji daleko više odvlače pažnju psu.
 U vreme dresure treba psa smestiti u takve uslove u kojima je uticaj
dresera najveći. To se postiže na sledeći način: u prvim danima obuke
pas se izoluje i trenira se sam dok ne stekne osnovne navike i dok se ne
uspostavi čvrsta veza između njega i dresera. Zatim se dresiranje
nastavlja u sredini koja se približava stvarnoj sredini to jest onoj sredini
gde postoje faktori ometanja (kretanje ljudi i kola, itd.).

63
  Što je uticaj dresera veći to se na psa deluje sa sve složenijim faktorima
ometanja. Zatim se od psa zahteva izvršenje zadataka u uslovima velikog
broja ometajućih faktora i tek posle toga se može preći na dresiranje u
uslovima takozvanih, fizičkih smetnji (gladovanja, hladnoće, vrućine
itd.).
 Naravno za vreme obuke treba stalno voditi računa o tipu psa. Ako se pas
boji faktora smetnji treba ga umiriti milovanjem i pokušati da na bilo koji
način taj ometajući faktor otklonimo bilo uklanjanjem tog faktora, bilo
premeštanje psa u neku drugu sredinu. Na kraju kad je proces dresure
završen izdresirani pas mora besprekorno da izvršava sve naredbe bez
obzira na jačinu ometajućih nadražaja.

64
  Intonacija glasa i njen značaj za dresuru
 Zvučne komande je potrebno izgovarati odsečno i dovoljne glasno
upotrebljavajući različitu intonaciju glasa. Ne sme se dozvoliti da glas
dresera bude monoton. Preterano visoka ili niska visina glasa su takođe
nepogodne ukoliko se stalne koristi samo jedna od njih. Psi imaju
izvanredno razvijen sluh i reaguju na boju glasa i to kako na jačinu glasa
tako i na dužinu trajanja glasa. Na to treba obratiti posebnu pažnju jer
zvučni signali predstavljaju sredstvo opštenja dresera sa psom, to je
"jezik" kojim čovek zapoveda i zahteva izvršenje određenih radnji.

65
  Glas je važan elemenat jer pomoću njega čovek utiče na životinju koju
dresira potčinjavajući je svojoj volji. Pogrešna komanda i nepravilno
korišćenje glasa može da dovede u pitanje uspeh same dresure jer
zbunjuje psa.
 U praktičnom radu je od samog početka, a naročito i u vreme kad se kod
psa razvijaju osnovne navike, potrebno izgovoriti komande što je moguće
razgovetnije i različitom intonacijom glasa. Na primer komande pretnje
se izgovaraju odsečnim, strogim i povišenim glasom a komande pohvale
otegnuto i nežno. Pravilnom primenom intonacije kod psa se razvija
sposobnost pravilnog reagovanja na glas dresera. Uz pretnju ide strogi
glas, uz nagradu blag i miran glas.

66
  Kada se radi sa psima dreser treba da pamti da ako pas ne ispunjava
njegove zahteve mora odmah ponoviti zapovest i to povišenim
tonom u kojem se naslućuje pretnja o mogućnosti kazne. Nasuprot
tome kada je zapovest ispunjena komanda pohvale se izgovara sa
prizvukom odobrenja i blagim glasom. Kod pasa se razvija uslovni
refleks na boju i visinu glasa. Oni znaju da preteći glas prethodi
neprijatnostima od strane dresera a ljubazan i prijatan glas prethodi
obaveznim nagradama.
 Na jednom primeru ćemo da objasnimo važnost intonacije. Psa
treba naučiti da ide pored dresera. Ako pas istrčava ili zaostaje iza
dresera onda ga trzajem povodnika vraćamo pored noge. Uz to
izgovaramo komandu "pored" povišenim i pretećim glasom (ali
naravno prvo izgovorimo PORED pa odma zatim povučemo
uzicu). Ako se pas nalazi pored noge (pravilan položaj)
upotrebljava se ista komanda "pored" ali sada izgovorena mekim i
prijatnim glasom.
67
  Ponavljanjem tog postupka se kod psa obrazuje novi uslovni
refleks na intonaciju glasa: komanda "pored" izgovorena pretećim
glasom znači će za psa moguću kaznu. Da bi kaznu izbegao pas će
se na taj signal odmah vratiti uz levu nogu dresera. Posle ovoga
pas neće želeti da napušta mesto pored noge osim u slučaju nove
zapovesti. On oseća da samo nalazeći se pored noge dresera može
da bude miran i da blagi glas svog gospodara može da čuje samo
onda kada je na tom mestu ili da dobije nagradu u vidu komada
mesa. Napuštanje mesta pored noge treba da se proprati pretećom
komandom kojoj sledi jak trzaj povodnikom.
 U zavisnosti od brzine navikavanja psa na intonaciju glasa zavisi i
brzina dresiranje. Ne sme se dozvoliti izgovaranje neprirodnih i
nepoznatih glasova, ili ako nije dosledne i iste komande jer pas
kad primeti lažnost postaje nepoverljiv prema komandama dresera
i to je vrlo otežavajuće i može dovesti do totalnog neuspeha
dresiranja. Pravilne i u pravo vreme upotrebljene intonacije
postaju navika samog dresera, koji se koristi njima pravovremeno
i tačno.
68
  Primena prinude
 Faktor prinude igra značajnu ulogu u dresuri pasa. Prinuda
omogućuje da se izgradi mehanizam bezpogovornog
ispunjavanja zadataka bez obzira na to da li su ometajući
nadražaji prisutni ili ne. Pod faktorom prinude podrazumeva
se način ophođenja koji primorava psa da izvrši naređenje.
Faktor prinude koči sve akcije psa koje nisu potrebne
dreseru. Primena prinude je potrebna zato što su mnogi naši
zahtevi neprijatni psu i što ih on ne bi ispunjavao
dobrovoljno. Prinuda se koristi čak i u onim slučajevima
kada se pas doučava u najprostijim navikama: sedeti, ležati i
slično. Ako pas odbija da izvrši naučenu komandu dreser ga
mora prinuditi na poslušnost. Kad god je potrebno psa na
nešto prisiliti ne smeju mu se činiti ustupci jer će u
protivnom dreser izgubiti uticaj. Kao način prinude koriste
se: trzaj povodnikom, izazivanje bola nazubljenom
ogrlicom, lagan udarac malim prutom itd...
69
  Neki dreseri odbijaju primenu laganim udarcem tankim
prutom kao prinudu, ali nama se čini da ta metoda nije loša.
Prutić je kao način prinude u rukama iskusnog dresera
nezamenljiva stvar ako su u pitanju psi kod kojih
prevladavaju aktivne odbrambene reakcije. Ali primena
prutića mora biti vezana za momenat odbijanja poslušnosti
psa. Treba ga primeniti samo kao poslednju meru i to onda
pošto je pas odbio da se povinuje ponovljenoj komandi
izgovorenoj pretećim glasom. Samo u tom slučaju treba
odmah upotrebiti prutić ili jak trzaj ogrlice. U ovom slučaju
preteća zapovest, pojačana bolom, postaje signal koji
opominje i koji sili na momentalno izvršenje zapovesti. Ali
onog trenutka kad pas izvrši zapovest treba ga odmah
nagraditi poslasticom i komandom zahvale. Metoda kontrasta
se sastoji u naizmeničnoj primeni bola i nagrađivanja. Ovde
se psu jasno nudi izbor da izvrši zadatak i bude nagrađen ili
da ga ne izvrši i bude kažnjen.
70
  Ali kod pasa kod kojih je jako izražena velika agresivnost i razdražljivost
nemoguće ga je obuzdavati sa polumerama i popuštati im već je potrebno
primeniti sve načine, uključujući i prut da bi se ostvarila poslušnost.
 Korišćenje faktora prinude je od velike koristi za dresera kada je kod psa
potrebno ugušiti urođeni instinkt. Na primer napad psa koga dresiramo na druge
pse. U takvim slučajevima polumera nije dovoljna. Protiv instinkta
razdražljivosti moguće je delovati samo jakim sredstvima prinude.
 Ako se prinuda koristi pravilno i pravovremeno ona neće imati štetno dejstvo i
dresiranje će biti uspešno. Psa je moguće izdresirati i bez prinude ali se tada ne
može od njega očekivati da uvek izvršava sve zapovesti bez pogovora a i dresura
će biti jako duga i naporna.

71
  Pohvale i zabrane
 Razmatrajući suštinu i značaj faktora prinude kao sastavnog dela dresure pasa ne
možemo a da se ne osvrnemo i na pohvale i zabrane koji su usko povezani sa
prinudom. Pod pohvalom podrazumevamo sledeće postupke: dopunska komanda
"dobro", milovanje i sve vrste poslastica.
 Da bismo psu pokazali da je dobro izvršio zapovest pohvaljujemo ga izgovarajući
komandu DOBRO i/ili milovanjem i davanjem poslastice. Komandu "dobro"
uvek treba izgovarati mekim i prijatnim glasom.
 Da bi se nešto zabranilo psu izgovara se komanda FUJ koja se obavezno izgovara
strogim glasom a ponekad je praćena i laganim udarcem tankog prutića ili
trzajem povodnika. Potrebno je istaći da neiskusni dreseri često upotrebljavaj
komandu zabrane "fuj" i koriste je i kad je to potrebno i kad nije. To je jako loše
za dresuru jer ako se suviše često upotrebljava ona kao faktor zabrane gubi svoju
vrednost.

72
  Da bi se otklonile manje važne nepravilnosti u izvršenju zadatka umesto
komande "fuj" može se upotrebiti odgovarajuća osnovna komanda ali
izgovorena strožim glasom. Na primer ako dreser primeti da pas dok čuva
stvari obraća pažnju na nešto drugo onda se umesto komande "fuj"
ponavlja komanda ČUVAJ govorena povišenim glasom. Treba shvatiti da
komanda zabrane predstavlja suprotne dodatnoj komandi "dobro".
Komanda zabrane "fuj" je potpuno samostalna komanda koja predstavlja
signal za kočenje svih neželjenih akcija ona je jak uslovni nadražaj koji
izaziva izraženu pasivno odbrambenu reakciju.

73
  Uticaj spoljašnjih faktora na dresuru
 Dresura pasa se može obavljati na različitim mestima i u različito
doba godine ili dana. Spoljašnji uslovi pod kojima se odvija obuka
različito utiču na dresuru i njene rezultate. Izvesni činioci i uslovi
sredine ubrzavaju dresuru dok ih drugi koče.
 Ako na mestu gde se odvija dresura ima mnogo stvari koje odvlače
pažnju psu (faktori ometanja) obuka će biti otežana. Uslovni
refleksi će pod uticajem jakih nadražaja koji odvlače pažnju psa
biti blokirani i on će odbiti da se pokorava dreseru. Nadražaji koji
odvlače pažnju mogu biti spoljašnjeg ili utrašnjeg porekla ali su i
podjednako uticajni. Na primer buka domaće životinje koje se
nalaze u blizini mesta dresiranja, zdravlje psa koji se dresira, sve
to odvlači njegovu pažnju. Stepen delovanja tih faktora zavisi od
toga u kojoj su meri razvijeni uslovni refleksi, odnosno stepen
izdresiranosti psa. Vrućina i hladnoća su jaki faktori ometanja jer
deluju na fiziološko stanje čime se smanjuje stepen
zainteresovanosti za obuku. Kad vlada velika vrućina pas se brže
zamara i gubi radnu sposobnost. Zbog toga je za vreme letnjih
vrućina potrebno počinjati rano ujutro. U to vreme je porast
temperature postepen i pas se lakše navikava na vrućinu.
74
  Niska zimska temperatura je takođe negativna na radnu sposobnost
psa jer on vrlo teško podnosi hladnoću i često odbija da izvrši
zapovest. Na dresiranje negativno utiču i faktori ometanja
fiziološke prirode — zamor, glad, blizina kuje u vreme parenja,
itd... Vrlo je teško boriti se protiv ovih faktora pošto su oni
fiziološkog karaktera. Njihov uticaj se može odstraniti samo
izuzetno jakim nadražajima. Dejstvo uslova spoljašnje sredine je
naročito značajno u dresiranju pasa tragača. Jak vetar može da
oduva ostavljeni miris koji služi kao trag ali ako duva u pravcu
njuške psa olakšava traganje. Vlažna i travnata zemlja duže
zadržava ostavljeni miris od suve i kamenite podloge, itd...
Prilikom dresure psa tragača potrebno je voditi računa o reljefu tla,
o dobu godine, temperaturi vazduha i drugim prirodnim uslovima.
Prohladno vreme i svež atmosferski vazduh smatraju se
najpogodnijim vremenskim uslovima za obuku pasa. Da bi se u
dresuri dobili što bolji rezultati potrebno je često menjati mesto
obuke. Nova mesta pojačavaju pažnju psu i doživljaj.

75
  U drugom delu obuke se razvijaju složenije navike pomoćnog karaktera
koje će kasnije služiti kao činilac povezivanja različitih specijalnih navika
za neku od službi. Za vreme trećeg, završnog, perioda, pas se priprema za
strogo određenu namenu, na primer za psa čuvara, psa tragača, itd... Ipak
nemoguće je povući oštru granicu između pojedinih perioda jer se za
vreme cele obuke paralelno sa složenim navikama usavršavaju i
ponavljaju navike osnovnog kursa. U praksi se pokazalo da uspeh
dresiranja u mnogome zavisi od toga da li su rešeni sledeći problemi:
 a) da li je obuka dobro organizovana i da li se ona u praksi dobro
primenjuje;
b) da li dreser poznaje teoriju i ume li pravilno da analizira svoje
postupke i ponašanje psa;
c) da li dreser pravilno primenjuje tehniku obuke;
d) da li su dobro odabrani psi za specijalne vidove službe u zavisnosti od
rase,
e) do koje su mere uslovi za dresuru pogodni.
 Za vreme obuke uvek je potrebno držati se principa sistematičnosti i
povezanosti. Ako se ne držimo principa povezanosti uspeh će izostati.
Dobro organizovan i povezan sistem dresure omogućiće nam da bolje i
pravilnije kod psa izgradimo potrebne navike i da te navike povežemo u
jednu celinu. Novonastale navike je uvek potrebno povezivati sa ranijim
navikama.
76
  Uzajamni odnos dresera i psa i uloga pomoćnika
 Dobar dreser je gospodar i prijatelj psa. Pas ga odlično razlikuje od
drugih ljudi i bezgranično mu veruje. Stepen poslušnosti zavisi od toga
do koje mere je pas vezan za svog gospodara. Nepoverenje u dresera
loše će se odraziti na rezultate obuke. Normalan uzajamni odnos između
dresera i psa se postiže sistematičnim kontaktom. Nežno obraćanje,
pažljivo ophođenje i dobra ishrana su najbolji način za uspostavljanje
dobrog kontakta. Kao što je poznato psi imaju različite karaktere, različit
stepen nadražljivosti i zbog toga će se način ponašanja dresera preneti i
na psa.

77
  Nekoliko puta smo imali prilike da vidimo kako tromo
ponašanje dresera koči živost pokreta kod psa. Dreser mora
dobro da poznaje psa, da ga neprestano posmatra kako bi
zapazio sve promene u njegovom ponašanju. Dreser mora da
bude energičan, čio, strpljiv, uvek da pazi na svoj glas, da ne
zaboravi da komandu pohvale i pretnje izgovara jasnim
glasom kako bi se one mogle razlikovati. Potrebno je znati
postupati sa psima, voditi računa o tipu njihove nervne
aktivnosti.

78
  Na primer sa plašljivim psom treba postupati obazrivije nego sa hrabrim.
Za vreme obuke može doći do napetih odnosa između dresera i psa i tada
se javljaju izvesne negativne odlike kod psa a to je nepoželjno. U tim
slučajevima dreser mora odmah da koristi preteći glas zahtevajući od psa
da ispuni zapovest. Ako se pas inati dreser mora odmah da upotrebi
najenergičnije mere, uključujući i lagani udarac prutićem kako bi pas
ispunio ono što se od njega traži. A pošto pas to izvrši iz usta dresera treba
da se čuju komande odobravanja i pohvale izgovorene mekim i prijatnim
glasom. To čini osnovu uzajamnog odnosa psa i dresera. Taj odnos mora
uvek biti protkan nečim lepim i dobrim.

79
  Kad se dreser upoznaje sa psom mora biti svestan činjenice da zao pas
može napasti a da pas kukavica može pobeći. Ponekad pas neće ni
napasti ni pobeći nego jednostavno dozvoliti da mu se priđe ali stalno
će biti na oprezu, sa nepoverenjem će pratiti pokrete nepoznatog
čoveka i režati. U takvim slučajevima dreser mora da ispolji
snalažljivost i opreznosti i najmanja neopreznost može da izazove
velike neprilike. Nesnalažljiv i plašljiv dreser će se naći u nedoumici ili
će čak pokušati da se povuče a tada ga pas može napasti. U takvim
situacijama potrebno je nazvati psa po imenu, hrabro mu prići i uhvatiti
ga za ogrlicu, i dalje mu tepati, pomilovati ga slobodnom rukom a
drugom rukom zakačiti povodnik i labavo vezati njušku pantljikom,
zatim izaći iz sobe i malo ga prošetati. Ako je pas bojažljiv treba sa
njim nežno i pažljivo postupati.

80
  Za vreme razvijanja navike tokom pomoćnog i specijalnog kursa dreser
ima pomoćnika koji poznaje tehniku i teoriju dresure. I pomoćnik mora
pravilno oceniti ponašanje psa, biti hrabar, vešt i tačno ispunjavati sve
zahteve dresera. Kada je cilj da se kod psa razvije neprijateljski stav, u
obuci pasa čuvara i graničara, uloga pomoćnika je veoma značajna. U
dresuri pasa tragača, graničara i čuvara, potrebno je stalno menjati
pomoćnika da se psi ne bi na njih navikli. U dresuri pasa tragača osnovni
zadaci pomoćnika su ostavljanje tragova i pretraživanje mesta i
prostorija. Veoma važnu ulogu pomoćnik ima i u dresuri pasa za vezu.
Tada je pomoćnik u stvari i sam dreser i mora da psa pazi i hrani. U
svakom slučaju dreser je taj koji rukovodi radom pomoćnika i podseća ih
na njihove obaveze.

81
  O načinu rada i navikama
 Za obučavanje pasa se koristi određeni, u praksi proveren, način
rada. Način rada se može definisati kao sistem ophođenja i tehnika
delovanja na psa za vreme razvijanja navika bilo koje vrste. Za
razvijanje svake pojedine navike potrebno je primenjivati poseban
način rada. Na primer da bismo psa naučili da na komandu sedne
postupamo na sledeći način: desnom rukom držimo povodnik i
neposredno posle izgovaranja komande "sedi" levom rukom
pritiskamo slabine psa terajući ga da sedne. Tako postupajući
dreser će kod psa razviti uslovni refleks na zvučni signal, odnosno
na komandu "sedi". Ali nije to jedini način na koji se može razviti
navika reagovanja na komandu "sedi".
 Postoji još jedna metoda tako što se povodnik nagazi nogom a
iznad glave psa drži se parče mesa i pas će svakako podići njušku
na gore i biće prinuđen da sedne. Za trenutak kad pas seda reći
ćemo komandu "sedi". Za svaki poseban slučaj, u zavisnosti od
uslova, koristi se najracionalniji način rada.

82
  Uvek je, nezavisno od posebnog cilja dresera, potrebno proučiti koja je
najbolja i najracionalnija tehnika za dresuru određenog psa. Što je
stvaralačka inicijativa dresera u pogledu tehnike rada veća to će brži i
veći biti i postignuti uspeh. Navika se definiše kao sposobnost psa da
ispuni ono za što je bio treniran. Navika je rezultat primene određene
tehnike rada.

 Izgrađene navike se po svom karakteru dele na proste i složene. U proste

navike spadaju uslovni refleksi tipa kada pas na komandu SEDI sedne a
u složene navike spadaju one koje se sastoje od nekoliko uslovnih
refleksa. Na primer izbor nekog predmeta na osnovu mirisa jer na
komandu dresera pas mora da priđe predmetima, da među njima odabere
potrebnu stvar, da je donese do drsera i sedne pored njega. U ovoj navici
se jasno vidi veći broj akcija.

83
  Način navikavanja psa da se odaziva na ime, nosi
ogrlicu povodak i brnjicu
 Ne treba misliti da je lako prići nepoznatom psu i staviti mi oko vrata
ogrlicu, na njušku brnjicu, prikačiti mu povodnik i poći sa njim na rad. To
nije tako jednostavno.
 Pre početka obuke dreser mora da navikne psa na svoje prisustvo, da
stekne njegovo poverenje, da ga „upozna" sa predmetima i opremom za
dresuru. Obično se pas navikava na odazivanje, na ogrlicu i povodnik dok
je još štene. Ali ako pas još nema imena i nije naučen na ogrlicu i
povodnik onda obuku treba time započeti. Treba se držati datog reda jer u
protivnom nećemo dobiti željeni rezultate.

84
  Navikavanje psa da se odaziva na ime vrši se u zatvorenoj prostoriji.
Dreser pažljivo otvara vrata, blagim i mirnim glasor zove psa i nagradi ga
parčetom mesa čim ovaj pogleda u njegovom pravcu. Dajući psu meso
ponavlja mu ime. Ukoliko pas ne reaguje na ime dreser sve ponavlja
izpočetka. Ako je pas ranije dobijao meso on će brzo prići dreseru. Tada
dreser opet mori ponavljati ime psa, dati mu meso, gladiti ga i tepati mu.
Ubuduće treba psa kad god mu se prilazi ili kad se doziva zvati njegovim
imenom.
 Prvih dana će dreser nastojati da mu pas priđe dok mu pokazuje meso.
Zatim će ga navikavati da priđe samo na komandu "dođi". Ukoliko se
uvek pre komande "dođi" doziva imenom pas će se brzo navići na to ime.

85
  Pas se na ogrlicu, povodnik brnjicu navikava za vreme šetnje i
igre. Pre nego što priđe psu dreser mora da spremi ogrlicu
zakačenim dugačkim povodnikom, da zovne psa po imenu, da ga
miluje i da mu istovremeno veoma pažljivo stavlja ogrlicu na vrat.
Ako pas pokaže znake nemira ili pokušava da smakne ogrlicu
dreser će ga terajući odmah izvesti napolje i odvući mu pažnju
igrom. Ponesen igrom za vreme šetnje pas zaboravlja ogrlicu. Za
vreme šetnje potrebno je nekoliko puta skinuti i ponovo staviti
ogrlicu. Pošto se pas navikne na ogrlicu i ne bude više pokušavao
da je skine može se početi sa šetnjom psa na povodniku.
 Dužinu povodnika treba polako skraćivati i navikavati psa da
hoda pored dreserove noge. Povodnik treba prikačiti za ogrlicu u
trenutku kada pas napušta zatvorenu prostoriju i na taj način će on
stavljanje ogrlice početi da vezuje za šetnju. Za jedan do dva dana
pas će se priviknuti na povodnik i postati mu ravnodušan. Posle
završene obuke ili šetnje preporučuje se skidanje ogrlice da se
dlake na vratu ne bi oštetila.
86
  Brnjica se stavlja zato da bi se pas sprečio da ujede čoveka ili neku
životinju. Dreser mora znati da brzo i pravilno natakne brnjicu na njušku
psa. Najbolje je psa priviknuti na brnjicu za vreme šetnji ili čišćenja.
 Brnjica se natacinje na sledeći način: levom rukom se drži kaiš blizu
ogrlice a desnom rukom se brnjica pažljivo navlači i zatim prikopčava
kaišem. Ako pas pokuša da zbaci brnjicu, što je najčešće slučaj, treba mu
pažnju privući nečim drugim. Ako je suviše uzbuđen i pokušava da skine
šapama dreser mora pretećim glasom da izgovori komandu "fuj" i jakim
trzajem povuče povodnik. Dok pokušavaju da smaknu brnjicu neki psi
reže i čak pokušavaju da skoče na dresera. U takvim slučajevima
neophodno je upotrebiti prutić.
 Dobro vladanje sa brnjicom treba pak nagraditi milovanjem i
poslasticama. Da se pas ne bi plašio brnjice i da bi se na nju što brže
ravikao po nekad ga treba hraniti mesom dok mu je brnjica zataknuta. Što
se više pas navikava na brnjicu to ga više treba terati da je duže nosi.
 Pas obavezno mora nositi brnjicu za vreme šetnje ulicom u mestima gde
ima mnogo ljudi, za vreme prevoza železnicom, kolima ili plovnim
objektima, itd.

87
  Navikavanje psa da ide pored noge
 U ovom slučaju cilj nam je da kod psa razvijemo naviku da na komandu
"pored" zauzme mesto pored leve noge dresera. Treba ga naviknuti da na
tom mestu bude kad god je sa čovekom bez obzira da li tada miruje ili je
u pokretu. Navika hodanja pored dresera je prvi uslov za razvijanje
pokornosti kod psa.
 Zahtev da pas uvek bude na određenom mestu bez komande je jako
važan element discipline u daljem sistemu obuke. Ni jednom se
komandom ne koristimo tako često. Odnos čoveka i psa nameće stalno
korišćenje komande "pored". Za vreme obuke i razvijanja drugih navika,
za vreme šetnji itd. stalno sde koristi ta komanda PORED.

88
  Uslovni refleks na tu komandu treba metodično razvijati i učiniti da to
bude najbolje učvršćen refleks kod psa. Naviku hodanja pored dresera
treba mo početi da razvijamo pošto se pas navikne na ogrlicu i povodnik
i na to da hrabro i slobodno trči i kada je vezan za povodnik. Najbolje
mesto za razvijanje navike da ide pas pored noge jeste poljana odnosno
sva mesta na otvorenom prostoru gde je delovanje drugih faktora
svedeno na minimum. Uslovni nadražaj je u ovom slučaju komanda
"pored" a bezuslovni je trzaj povodnikom.

 Naviku treba razvijati na sledeći način: Dreser drži psa na kratkom

povodniku a pas se nalazi pored dreserove leve noge. Povodnik treba
držti slobodno, kako bi pas, krećući se, mogao da menja mesto pored, iza
ili sa strane dreserove noge. Odabravši pravac dreser sitnim koracima
kreće napred dozvoljavajući psu u početku da trči pored noge gde mu je
volja. Stim kada se pas bude našao ispred dreser će pretećim glasom
izgovoriti komandu "pored" i trzajem povodnika ga prinuditi da zauzme
pravilan položaj pored noge.
89
  Ako pas zauzme pravilan položaj pored leve noge dreser će ga
slobodnom rukom pomilovati i izgovoriti komandu "dobro" i "pored".
Ako je pas otišao previše u stranu sleduje takodje trzaj povodnikom i
preteća komanda "pored". Kada pas zaostane povodnik se trza u pravcu
kretanja. Kada se radnja ponovi više puta za vreme šetnje uz komandu
"pored" i trzaje povodnika pas će steći naviku da se brzo vraća na mesto
pored leve noge i to isto na komandu.
 Da bi se proverilo do koje se mere razvio uslovni refleks na komandu
"pored" dreser u momerntu kad se pas istrčao ispred ili zaostao iza
dresera, ne vukče povodnik već samo izgovara pretećim glasom komandu
"pored". Ako se na tu komandu pas vrati na mesto pored leve noge može
se smatrati da se uslovni refleks razvio. U protivnom treba nastaviti kao
na početku.

90
  Pas će dosta brzo uvideti da svako odstupanje od noge dresera povlači za
sobam osećaj bola a da je hodanje pored noge dresera u potpunosti
bezopasno. To će ga vremenom navesti da se stalno kreće pored leve
noge dresera. Smatramo da je to najbolji način da se razvije ova navika.
Tako će se takodje kod psa razvijati i navika da pazi na pokrete dresera i
da se na njih privikava. U kasnijem radu se radnja "hodanje pored"
postepeno kombinuje.
 U početku obuke se koriste samo pravolinijski i spori pokreti a u daljoj
se obuci pas obučava za zaokrete pod različitim uglovima i brzom hodu.
 Držeći psa na remenu u položaju pored noge dreser se iznenada okreće
na desno i izgovara komandu "pored" i vuče povodnik. Ponavljanjem
ove radnje na levu i desnu stranu kod psa se obrazuje uslovni refleks na
pokrete dresera. Tada za psa sam momenat pokreta postaje signal i on se
žuri da se okrene kako bi izbegao neprijatan trzaj povodnika. Za vreme
okretanja na desno treba biti obazriv jer se psu lako može nagaziti na
šapu što je veoma nepoželjno. Pored toga pas ne sme da se odvaja od
gospodara za vreme brzog hoda ili trka.

91
  Zvučnu komandu "pored" treba vezivati za pokret psa u trenutku
kada se pas nalazi pored noge. Dreser uz komandu "pored" udara
sebe levom šakom po butini. Čestim ponavljanjem, ovaj pokret
postaje za psa znak koji je zamenio zvučnu komandu.
 Kada je pas naučio da ide pored dresera na povodniku onda se uči
da ide pored ali bez povodnika. To se radi postepeno za vreme
šetnje neprimetno se povodnik ispusti na zemlju na taj način pas
odmah oseti punu slobodu kretanja. Ako pas istrči napred ili u
stranu ne treba povodnik uzimati u ruku dovoljno je samo nagaziti
ga što će ga naterati da se vrati na put. Treba naglasiti da dreseri
često veoma rano prelaze na razvijanje navike hodanja bez
remena odmah pošto je kod psa izgrađena veza između komande
"pored" i odgovora. Međutim iako je tada kod psa možda i
izgrađen uslovni refleks i iako on možda ispunjava zahteve ipak je
neophodno produžiti obuku sa povodnikom kako bi se postigao
potpuni automatizam odgovora. Povodnik po pravilu pomaže da
se navike izvršavaju bez pogovora.

92
  Uspeh u radu sa psima u mnogome zavisi od razgovetnosti
komande i pravilnog korišćenja intonacije. Ako preteća komanda
"pored" bude prethodila svakom trzaju povodnika a pohvala i
milovanje usledili svaki put kad je pas na svome mestu rezultati
neće izostati. Psi neverovatno tačno reaguju na intonaciju glasa.

 Koristeći za svaku komandu pravilnu intonaciju kroz izvesno

vreme će se primetiti da je dovoljna samo komanda izgovorena
pretećim glasom bez trzaja povodnika pa da pas uradi ono što se
od njega traži. Pas će još bolje izvršavati zapovest "pored" ako
svaki put kad zauzme pravilno mesto pored leve noge bude
nagrađen mesom i komandom "dobro" i milovanjem.
 Ubuduće će, zahvaljujući dresiranju metodom kontrasta, pas
besprekorno izvršavati komandu "pored" i bez trzaja povodnika.
93
  Dozivanje psa
 Prilikom dozivanja psa (na primer posle pauze) osnovna komanda
je "dođi". Cilj ove vežbe je da pas nauči da brzo priđe dreseru
(vlasniku) kad ga ovaj pozove ma gde god se on nalazio.
 Za razvijanje ove navike se najčešće koriste reakcija psa na hranu
i njegova privrženost vlasniku. Momenat kad pas prilazi dreseru
ne sme nikad da bude vezan za neku neprijatnost jer će u
protivnom pas početi da ispoljava strah i odbijati da prilazi.
 Komanda "dođi" se uvek izgovara prijatnim i tepajućim glasom.
Kad pas priđe dreser ga obavezno nagrađuje nekom poslasticom i
milovanjem. Kad dreser izgovori komandu "dođi" povišenim
tonom pas ili neće hteti da priđe ili će prići sa jasno ispoljenim
strahom. To je rezultat pogrešne upotrebe intonacije i zvučnih
signala.

94
  U vreme samog razvijanja uslovnog refleksa na komandu "dođi"
pas ne sme da se kažnjava za neizvršenje ovog zadataka.
 Tehnika stvaranja ove navike sastoji se u sledećem: kada se pas u
svoje "slobodno vreme" nalazi na izvesnoj udaljenosti dreser će
ga zovnuti po imenu, izgovoriti komandu "dođi" i pokazati
poslasticu u ruci. Pošto pas čuje miran glas dresera i oseti
prijatan miris hrane on će rado prići čoveku. Za to ga treba
nagraditi poslasticom i pomilovati.
 U prvo vreme se pas doziva dok se nalazi blizu, a zatim se, što je
navika jače razvijena rastojanje uvećava i tako najviše do
dvadeset metara. Ako komandu "dođi" pas izvršava bezvoljno
dreser mora malo da utiče na njega svojim postupcima. Na
primer da trči ispred njega, da se igra sa njim i na taj način se
kod psa razvija živost i želja da priđe dreseru. Kad pas priđe
dreser se udara levom šakom po butini i tera psa da sedne pored
njegove leve noge. Pošto pas počne da pravilno reaguje na
komandu "dođi" vežba se postepeno proširuje tako što se uvode
nadražaji koji odvlače pažnju ali na koje pas nesme da reaguje u
prisustvu dresera.

95
  Kada pas stečenu naviku počne da izvršava bez pogovora skida mu se
povodnik i vežba se nastavlja bez povodnika. Ako pas preterano
reaguje na druge nadražaje treba ga trzajem povodnika i zvučnim
signalom "dođi" privući nozi i dati mu poslasticu.
 Kasnije se komanda "dođi" vezuje za pokret ruke koji dobija isto
značenje koje ima zvučni signal. Leva ruka se pruža u visini ramena pa
se zatim spušta na butinu. Posle izvesnog vremena pas će prilaziti
dreseru samo na taj pokret rukom. Pokret i zvučni signal treba
kombinovati i ceo postupak ponavljati više puta na različitom
odstojanju.

96
  Navika da se prilazi dreseru može se početi razvijati od prvog dana
obuke. Za to se koristi svaka pogodna prilika na primer, otvaranje vrata
prostorije u kojoj se pas nalazi kad dreser dođe da bi mu dao hranu i
tada se izgovara komanda "dođi" i slične situacije.
 Kad god se prinosi hrana da pas jede takodje se uzvikuje naredba
DODJI. Kasnije se ta navika upotpunjuje tokom rada u grupi.

97
  Komanda zabrane "fuj"
 Da bi se sprečila ili predupredila neka nepoželjna radnja kod
obuke ili kasnije u životu psa kod njega se razvija uslovni refleks
na komandu „fuj" koja označava zabranu.
 Bezuslovni nadražaj za razvijanje ovog uslovnog refleksa je bol
izazvan trzajem povodnika ili udarcem prutića po butinama
zadnjih nogu. Komandu „fuj" i bezuslovni nadražaj bola treba
sinhronizovano primeniti onog trenutka kad je pas spreman da
uradi nešto što je nedopušteno. Komanda „fuj" se izgovara
oštrim i pretećim glasom i samo onda kada je to neophodno.
 Ovu komandu ne treba koristiti bez naročite potrebe jer će u
protivnom ona izgubiti svoj značaj. Za mesto obuke se odabira
mesto gde ima dosta različitih spoljašnjih nadražaja. Psu se oko
vrata stavlja ogrlica i pušta se na pola dužine povodnika.

98
  Ako pas samovoljno pokuša da se baci na neku životinju ili na nekog
prolaznika izgovara se komanda „fuj" i istovremeno se naglim trzajem
povodnika pas zaustavlja. U slučaju da se pas u takvom trenutku nalazi u
neposrednoj blizini dresera ovaj uz komandu „fuj" mora upotrebiti prutić. Kad
pas izvrši zapovest treba ga nagraditi.

 Kada se izdresira da reaguje na komandu „fuj" bez primene bola prelazi se na

složeniji vid obuke. Dužina povodnika se sve više produžava a na kraju se pas
pušta da se potpuno oslobodi. Svaki put kad pas pokuša da uradi nepoželjno
dreser koristi povodnik ili prutić.

 Komanda „fuj" se koristi i kad pas bez dozvole dresera uzima hranu iz ruku
nepoznatog čoveka ili sa zemlje.

 Može se smatrati da je uslovni refleks na komandu „fuj" dobro razvijen tek

onda kada pas koji se slobodno šeta i koji vidi nadražaj koji ga je ranije
nadraživao odmah trči ka dreseru ili se baca na čoveka koji mu nudi hranu.

99
  Navika sedenja
 Uslovni nadražaj u ovom je slučaju komanda „sedi" i desna ruka se
pruža napred sa šakom okrenutom na dole.
 Ovaj uslovni refleks se razvija na sledeći način, pas se nalazi sa leve
strane dresera na kratkom povodniku i zatim se do pola okrene u pravcu
psa, desnom rukom drži povodnik na 10 do 15 santimetara odstojanja
od ogrlice, izgovara komandu SEDI i levom rukom pritiska slabinski
deo životinje terajući je da sedne. Istovremeno se povodnik povlači
malo nagore i unazad i pomaže se psu da sedne.

100
  Ako se pas suprotstavlja treba ga pritiskom ruke držati u sedećem
položaju. Svako pravilno izvršenje zapovesti treba nagraditi
poslasticom i komandom „dobro". Ako pas pokuša da ustane treba
ponavljati komandu „sedi" i pritiskati slabinski deo rukom. Komandu
„sedi" treba izgovarati uvek pre nego što se rukom pritisnu slabine i
povuče povodnik.
 Kada se to više puta ponovi, pas će naučiti da seda samo na izgovorenu
komandu SEDI. Ako pas ne sedne samo na izgovorenu komandu SEDI
postupak se ponavlja kao na početku dok se ne postigne taj cilj.
 Kada se ovaj uslovni refleks dobro razvije dreser prelazi na
usavršavanje navike odnosno na obučavanje psa za nepokretnost. Te se
radi ovako: pošto pas sedne dreser držeći jednom rukom kraj dugačkog
povodnika, pazeći da ne povuče povodnik, polako odlazi u stranu
ponavljajući povišenim glasom komandu „sedi". Dok se vežba ponavlja
dreser se udaljuje od psa na različite strane na daljinu koju mu
povodnik dopušta i komandom „sedi" sprečava psa.

101
  Ako se pas suprotstavlja treba ga pritiskom ruke držati u sedećem položaju.
Svako pravilno izvršenje zapovesti treba nagraditi poslasticom i komandom
„dobro". Ako pas pokuša da ustane treba ponavljati komandu „sedi" i pritiskati
slabinski deo rukom. Komandu „sedi" treba izgovarati uvek pre nego što se
rukom pritisnu slabine i povuče povodnik.
 Kada se to više puta ponovi, pas će naučiti da seda samo na izgovorenu
komandu SEDI. Ako pas ne sedne samo na izgovorenu komandu SEDI
postupak se ponavlja kao na početku dok se ne postigne taj cilj.
 Kada se ovaj uslovni refleks dobro razvije dreser prelazi na usavršavanje
navike odnosno na obučavanje psa za nepokretnost. Te se radi ovako: pošto pas
sedne dreser držeći jednom rukom kraj dugačkog povodnika, pazeći da ne
povuče povodnik, polako odlazi u stranu ponavljajući povišenim glasom
komandu „sedi". Dok se vežba ponavlja dreser se udaljuje od psa na različite
strane na daljinu koju mu povodnik dopušta i komandom „sedi" sprečava psa.

102
  Da bi se što bolje učvrstila ta navika dreser se krije iza nekog zaklona. Ako
pas postane nemiran i pokuša da ustane sa mesta odmah se pretećim glasom
izgovara komanda „sedi" a kada životinja ostaje na mestu pohvaljuje se
komandom „dobro" i daje joj se poslastica propraćena blagim milovanjem.
 Razvijanje refleksa drugog reda odnosno sedanje na pokret ruke izvodi se
na sledeći način: dreser se nalazi na udaljenosti od 4 do 5 metara od psa
koji je u ležećem stavu, dreser izgovara komandu SEDI i istovremeno
pruža desnu ruku napred sa šakom okrenutom nadole. Čim pas sedne ruka
se spušta. Pokrete je potrebno izvoditi odsečno i jednoobrazno. Samo je u
tim uslovima moguće od psa očekivati tačan i bezprekoran odgovor.
 Dobri rezultati se mogu postići samo upornim vežbanjem, stalnim
ponavljanjem, usklađivanjem pokreta i komande i nagrađivanjem kad se
zadatak izvrši.

103
  U slučaju da pas odbije da sedne na zapovest dat pokretom ruke treba
ponoviti komandu, a ako i to ne pomogne treba koristiti neposredni
nadražaj — pritisak rukom na slabinu.
 Tokom dalje dresure potrebno je ovu naviku usavršiti kako za vreme
individualne tako i za vreme grupne obuke. Obuka se kasnije
usložnjava tako što se vrši na mestima gde ima nadražaja i koji odvlače
pažnju, u različito doba dana i u različitim vremenskim uslovima.
 Usavršavanje navike sedenja se sastoji u tome da pas sedne kad god
dreser to od njega zahteva i to da sedne u pravilnom položaju, odnosno
da mu zadnji deo tela ne bude izbačen na stranu i da mu glava bude
okrenuta prema dreseru.

104
  Poleganje psa
 Osnovna komanda je "lezi". Ova navika se razvija pošto je pas naučio
da reaguje na komandu "sedi". Uslovni nadražaji su komanda "lezi" i
pokret rukom (desna ruka spuštena uz pognuto telo) a bezuslovni
nadražaji je guranje rukama psa da legne.
 Dresura se izvodi na sledeći način: pas se drži na kratkom povodniku u
sedećem stavu pored leve noge. Pošto se okrene psu dreser se spušta na
desno koleno izgovara komandu "lezi" i levom rukom pritiska leđa psa
u visini lopatica i istovremeno vuče povodnik naniže i napred (umesto
povlačenja povodnika može i pažljivo vući prednje šape psa prema
napred). Posle toga dreser dozvoljava psu da malo prošeta. Pošto se pas
prošetao sve se ponavlja iz početka.

105
  Pas se može naterati da legne i blagim "podsećanjem" prednjih udova
dok se nalazi u sedećem stavu. Levom rukom se pritiskuju leđa a desna
se ruka podvlači ispod stomaka i blago se "podsećaju" prednje šape.
Prvo se izgovara komanda LEZI a neposredno zatim levom rukom se
životinju izvesno vreme pritiskati

106
  Dok se pas nalazi u ležećem položaju nagrađuje se poslasticom, miluje
se i ponavlja se komanda "lezi". Pošto se kod psa razvio uslovni refleks
na komandu "lezi" dreser se od njega udaljuje na 2 do 3 metra ne
povlačeći povodnik a zatim mu ponovo prilazi (pas leži), miluje ga,
izgovara komande “lezi" i „dobro" i ponovo se udaljuje na rastojanje od
5 do 6 metara. Posle toga doziva psa. Ako pas pokuša da bez komande
priđe dreser izgovara komandu "lezi" povišenim glasom a ako pokuša
da skoči dreser ga odmah ga odma vraća na mesto.

107
 Odgovor na komandu "lezi" se kod psa razvije dosta brzo već posle dve
ili tri vežbe. Posle toga dresiranje možemo nastaviti na dugačkom
povodniku i sa odstojanja.
 Pošto je pas stekao naviku da reaguje na zvučnu komandu, prelazi se na
naredbom sa pokretom ruke.
 Dreser koji se nalazi na 5 do 6 metara odstojanja od psa koji sedi
izgovara komandu "lezi" i istovremeno spušta svoju podignutu desnu
ruku. Naravno, što je dreser na većem odstojanju to je njegov uticaj na
psa slabiji i zbog toga se komande izgovaraju oštrim i jačim glasom.
 Ako pas ustane ili sedne bez dozvole dreser treba odmah da natera psa
da ponovo legne vukući povodnik naniže levom rukom. U slučaju da
pas ne reaguje na zvučnu komandu i pokret treba mu prići i ponoviti
nekoliko puta istu radnju primenjujući neposredan nadražaj. Kad god
pas ispuni zadatak treba ga nagraditi milovanjem i poslasticom.

108
  Kad pas ne izvrši zapovest izgovorenu povišenim glasom (treba mu
prići) izgovoriti komandu "lezi" i povući povodnik naniže. Obično je to
dovoljno.
 Kada pas nauči da reaguje na zvučnu komandu i pokret sa većeg
odstojanja može se preći na obuku bez povodnika. Za to vreme se
otklanjaju i drugi sitni nedostaci kod psa kao što su pokušaji da se priđe
dreseru bez komande, ispravljanje zadnjeg dela tela zabačenog u stranu
itd...
 Navike se postepeno usavršavaju, bezuslovni nadražaji prestaju da se
koriste a vreme ostajanja u ležećem stavu se produžava do pet minuta.

109
  Stajanje na mesto

 Osnovna komanda je "stoj". Često je potrebno da pas neko vreme stoji

mirno u pravilnom položaju. Od njega se to zahteva za vreme veterinarskog
pregleda, kupanja i za vreme davanja ocene na izložbi.
 Uslovni nadražaj za stvaranje ove navike su komanda "stoj" i pokret, a
bezuslovni nadražaj je pritisak rukom na stomak.
 Navika da se stoji mirno razvija se paralelno sa ostalim vežbama. Dreser se
nalazi sa desne strane psa koji sedi i izgovara komandu „stoj" povišenim
glasom i neposredno posle toga desnom rukom vuče povodnik napred i
nagore a levom pritiska životinju na gore po stomaku kao da želi da je
digne. Zatim nastavlja da blagim glasom izgovara komandu „stoj". Čim pas
zauzme pravilan položaj miluje ga, daje mu poslasticu, izgovara komandu
„dobro" i posle kraćeg zadržavanja u tom položaju izdaje komandu „šetaj".
Vežbu treba ponoviti nekoliko puta.

110
  Pas se na komandu „stoj" može lako navići za vreme čišćenja.
 Ako dreser izgovori komandu „stoj" kad god pas pokuša da ustane i
ako pritiska rukom njegov stomak kroz izvesno vreme će se stvoriti
čvrsta navika na tu komandu. Izvršenje komande se postepeno
usavršava. Pošto pas nauči da dobro reaguje na zvučnu komandu
prelazi se na razvijanje uslovnog refleksa drugog stepena — na naredbu
pokretom ruke.
 Vežba počinje tako da dreser, koji se nalazi na rastojanju 3 do 5 metara
zahteva od psa koji sedi da izvrši komandu „stoj" na pokret levom
rukom. Ruka se sa šakom okrenutom nagore pruža do visine ramena.
Posle ponovljenih povezivanja zvučne komande i pokreta rukom kod
psa će se razviti refleks na pokret tako da više neće biti potrebno
izgovarati samu komandu „stoj".
 Kasnije se ta navika, kao i sve ostale usavršavaju.

111
  Navika na mesto

 Za vreme opšteg kursa dresure se paralelno sa razvijanjem uslovnih

refleksa na dosad pominjane komande razvija i navika da pas bude
nepokretan to jest da stoji mirno.

 Ova navika se razvija paralelno sa razvijanjem nekih drugih navika. Na

primer, kad dreser razvija kod psa naviku da sedi on polako počinje da
ga navikava i na nepokretnost.

 To se radi tako što se dreser udalji, pas će naravno u većini slučajeva

pokušati da ga prati ali tada treba strogim glasom izgovoriti komandu
„na mesto" i naterati psa da se vrati na mesto. Ako pas, pošto ga je
dreser napustio, ostane na svom mestu, treba se kroz minut ili dva
vratiti natrag, pomilovati ga i nagraditi ga nekom poslasticom.

112
  Na taj način se postepeno kod psa stvara navika da sedi na jednom mestu
bez gazde pet minuta, pa i više.

 Naviku da bude nepokretan treba kod psa razvijati tokom cele obuke to jest
dok stoji, pre nego što ga pošaljemo da donese bačeni predmet, pre
preskoka ograde itd... Po pravilu se ova navika razvija uz pomoć dugačkog
povodnika. Neki neiskusni dreseri to zaboravljaju i prve vežbe izvode na
kratkom povodniku. To je nedozvoljiva greška koja ne dovodi do dobrih
rezultata.

 Kada se dreser udaljuje od psa i najmanji trzaj povodnika će učiniti da

životinja skoči sa mesta. Dugačak povodnik, ako nije zamršen, omogućuje
slobodu delovanja dresera dok se udaljuje od psa jer povodnik se postepeno
odmotava i pas ga ne oseća.
 Navika „na mesto" se razvija na mestima gde nema nadražaja koji psu
odvlače pažnju.

113
  Navika vraćanja na mesto
 Razvijanje uslovnog refleksa na komandu "na mesto" se vrši
tokom same obuke. Pas će često u toku učenja da sedi, mirno
stoji ili leži, napustiti svoje mesto i prići dreseru. Zbog toga je
potrebno razviti naviku da se na komandu vrati na mesto.
 Ta se navika razvija na sledeći način: dreser se nalazi pored psa,
izgovara komandu "sedi" i ostavlja pored njega svoje stvari na
primer kapu, maramicu ili rukavice i zatim se udaljuje dok pas
ne potrči za njim. Čim pas stigne dresera dreser se zaustavlja i
komandom "na mesto" primorava psa da se vrati ostavljenim
stvarima. Ako pas ne reaguje na komandu "na mesto" (što se
uvek u početku i dešava) onda ga dreser trzajem povodnika vraća
ostavljenim stvarima izgovara komandu "sedi" i posle izvesnog
vremena se ponovo udaljuje. Ako pas ponovo pokuša da napusti
mesto dreser jakim glasom izgovara komandu "na mesto". U
toku razvijanja uslovnog refleksa na komandu "na mesto"
rastojanje između psa i dresera se povećava.

114
  Dreser sam zove psa da dođe i komandom "na mesto" ga vraća natrag.
Ta vežba se ponavlja nekoliko puta dok se uslovni refleks u potpunosti
ne razvije. Ponekad se dešava da kad se dreser udalji pas ne potrči za
njim. U tom slučaju dreser ostavlja stvari i udaljava se od psa sve dok
on ne potrči za njim. Tada ga dreser komandom vraća na mesto.
 Refleks na komandu "na mesto" može se razviti i na drugi prostiji
način. Kad god se pas vraća u prostoriju treba izgovoriti komandu "na
mesto". I tako se pas navikne brzo na tu naredbu.

115
  Donošenje stvari

 Osnovna komanda je „aport". Očekuje se da na dreserovu izgovorenu

komandu APORT bačenu stvar pas uzme u usta i vrati dreseru.

 Predmeti za donošenje mogu biti specijalno za te svrhe napravljeni na

primer štap ili razni drugi laki predmeti različitog oblika naprimer
rukavica, torbica, itd... Donošenje predmeta je važna karika u dresiranju
psa jer ona povezuje različite stepene obuke tako da predstavlja osnovu
za specijalni kurs. Ako dreser uspe da kod psa razvije „ljubav" za
donošenje predmeta kasnije će mu biti mnogo lakše da razvije ceo niz
specijalnih složenih navika. Pas će aktivno čuvati stvari svog vlasnika i
sa interesovanjem će tražiti sakriveni predmet ili stvar koju je odneo
neki nepoznati čovek.

116
  Tehnika dresiranja se ovde zasniva više na urođenom „talentu"
psa nego na prinudi.
 Da bi razvio uslovni refleks dreser mora da na neki način kod
psa izazove želju da hvata bačene predmete. Najbolji način za to
je „oživljavanje" predmeta pred psom to jest svaki predmet koji
je bačen se brzo kreće i time predstavlja dovoljno jak nadražaj
koji će kod psa izazvati ispoljavanje urođene reakcije (instinkta)
hvatanja jer ga asocira na životinju koju lovi.
 Da bi se razvio refleks na komandu „aport" koristi se sledeći
postupak: dreser u desnoj ruci drži neki predmet, maše njime
ispred psa i svoj pokret prati komandom „aport". To nadražuje
psa i on pokušava da uhvati predmet koji mu igra pred očima.
Čim pas ima želju da ga uhvati treba izgovoriti komande „aport"
i „dobro" i posle pola minuta pustiti predmet da ga pas drži u
čeljustima neko vreme.

117
  Kada je pas već naučio da na komandu uzme predmet iz ruke i da ga
neko vreme drži u čeljustima, predmet se može poneti i baciti u početku
bliže a kasnije dalje sa tim da ga pas donese. Pre nego što se predmet
baci psa treba malo nadražiti mašući predmetom pred njegovim očima.
Ako pas komandu ne izvrši odmah dreser mu baca dotični predmet pred
noge izazivajući na taj način želju kod psa da se predmet uhvati. Kad
pas donese predmet treba se malo poigrati sa njim pomilovati ga i
nagraditi poslasticom. Da pas ne bi ispuštao predmet iz usta bez
komande „daj" dreser mu žuri u susret, tera ga da sedne sa predmetom i
dalje u zubima i nešto kasnije izgovara komandu „daj", uzima mu
predmet iz usta i nagrađuje ga. Ako pas pokuša da ispusti predmet pre
nego što je dreser izgovorio naredbu DAJ treba pretećim glasom
izgovoriti komandu „aport" da pas taj predmet ponovo uzme u usta.

118
  Tokom daljeg dresiranja navika donošenja predmeta se usavršava. Pas
se ne šalje odmah za bačenim predmetom već pošto je neko vreme
proveo nepokretan. Predmet se baci, izgovara se komanda „sedi"
povišenim glasom i ako je nužno povuče se povodnikom. Zatim se pas
vežba da sedi sa donesenim predmetom i da ga nosi u zubima dok ide
pored dresera. Međutim naviku donošenja predmeta moguće je razviti i
metodom prinude. Dreser drži predmet u desnoj ruci a palcem leve ruke
jako pritiska na donju vilicu psa prisiljavajući ga da otvori čeljust. Čim
pas otvori čeljust u nju se pažljivo stavlja predmet i odmah se prestaje
sa pritiskivanjem palca na donju vilicu kako bi prestao osećaj bola.
Istovremeno se izgovaraju komande „aport" i „dobro" i pas se miluje.
Posle izvesnog vremena kad pas bude čuo komandu „aport" sam će
zgrabiti predmet da bi izbegao bol. Ipak treba dodati da obuka psa
metodom prinude retko daje dobre rezultate. Kod pasa obučenih na taj
način interesovanje za bačenim predmetom se gubi brže nego kod pasa
koji su obučeni prirodnim načinom. Dešava se da pas drži predmet u
zubima, da trči sa njim ali da neće da priđe na poziv. U tom slučaju je
potrebno izdati komandu „sedi" prići psu i uzeti mu predmet iz čeljusti.

119
  Ima pasa koji se vrlo teško navikavaju na ovaj način dresiranja. Tada je
potrebno koristiti najrazličitije metode kako bi se pronašao pravi način. U
takvim slučajevima kao predmeti za hvatanje služe razne krpice, lopte, sveže
kosti, i slične stvari. Nekad se koristi i metoda „oponašanja" . Naime pas koji se
teško dresira sedi i gleda dobro istreniranog psa kako trči za bačenim
predmetom i za to dobija nagradu.

 Da pas ne bi ispuštao predmet koji nosi dok ide pored dresera dreser menja
brzinu hodanja — čas ide brže, čas sporije. Na taj način se pas navikava da nosi
predmet u zubimo po terenu. Sa daljim treningom se ova navika sve više
usavršava. Pas se uči da sa predmetom u zubima stoji i sedi i kad dreser nije
prisutan. Međutim ne preporučuje se često ponavljanje ovih vežbi da pas ne bi
izgubio zainteresovanost za donošenje i držanje predmeta. Za vreme opšte
obuke vežbanje donošenja predmeta predstavlja jedan od najvažnijih
elemenata. Na osnovi te navike se kasnije razvijaju mnoge druge specijalne
navike. Zbog toga je važno tokom treninga predmete bacati na različite strane i
terati psa da ih traži. Kad god se pas pošalje da traži bačeni predmet treba
izgovarati komandu „traži" i pokazivati rukom u pravcu bačenog predmeta.
Ova vežba je važan preduslov za uspeh kasnijeg dresiranja lovačkih pasa da
pretražuje okolinu. Tokom vežbi je kod psa potrebno razviti „ljubav" za
predmet koji traži. Da bi se to postiglo treba se držati osnovne metode obuke
zasnovane na zainteresovanosti a ne na metodi prinude.
120
  Preskakanje preko ograde
 Obuka za savladavanje raznih prepreka (ograda, živica, kanala,
stepenice, greda....) pomaže fizičkom razvoju psa i razvoju njegove
umešnosti, hrabrosti i elastičnosti. Zbog toga se mladi psi treniraju za
savladavanje malih prepreka. Te vežbe kod psa izgrađuju sigurnost i
stremljenje da se dostigne cilj.
 Osnovna komanda „barijera". U razvijanju ove navike učestvuje
prvenstveno urođena sposobnost psa da skače. Zato za vreme planirane
obuke dreser mora sam da pronađe najbolji način da ta urođena
sposobnost dođe do svog punog izražaja.

121
  Uslovni nadražaj su komanda „barijera" i pokret rukom u pravcu
prepreke a bezuslovni nadražaj je poslastica kao nagrada za
ispunjenu zapovest. Obuka se vrši na specijalno pripremljenim
terenima, odnosno na terenima gde već postoje izgrađene
barijere, kanali, živice, stepenice, grede i slično odnosno u
specijalizovanim dresarnicama. Da se pas ne bi bojao prepreka
treba ga prethodno upoznati sa njima. Zbog toga se psi nekoliko
dana pre obuke šetaju među preprekama koje treba da savladaju.
Nakon toga dreser mora da pronađe odgovarajući nadražaj koji
će kod psa izazvati prirodnu želju da skoči.

 Taj zadatak se rešava na više načina. Na primer pas se dovede na

dva koraka ispred ograde koji treba da preskoči a koji nesme biti
viši od jednog metra. Dreser ostavlja psa da sedi, a sam ide iza
ograde i prebacuje preko njega dugi povodnik kojim je pas
vezan. Zatim izgovara komandu "dođi" i u trenutku neposredno
pre nego pas preskoči ogradu dreser izgovara komandu
„barijera". Ta se vežba ponavlja tri do četiri puta u toku časa.
Kad god pas samostalno i pravilno savlada prepreku daje mu se
poslastica.
122
  Drugi efikasniji način je sledeći: dreser trči u pravcu prepreke zajedno
sa psom na povodniku i izgovarajući komandu „barijera" preskače
preko ograde a pas za njim. Tu radnju treba ponoviti nekoliko puta i
svaki put treba psa nagraditi. Posle izvesnog vremena dreser zajedno sa
psom pritrčava prepreci, ali je ne preskače već tera psa da sam izvrši
skok na komandu „barijera".

 Dok pas preskače nisku prepreku dreser povišenim glasom izgovara

komandu „barijera" i posle dobrog skoka nagrađuje psa komandom
„dobro" i parčetom mesa. Ponavljanje ove vežbe i vezivanjem momenta
preskoka za komandu „barijera" kod psa će se razviti jaka navika da na
tu komandu skače preko prepreka. Kad god pas preskače ogradu
ponavlja se komanda „barijera" a posle pravilnog preskoka sledi
milovanje i davanje pospastica. Po pravilu pas preskače niske prepreke.
Što je visina ograde veća to pas više gubi hrabrost. U tom slučaju dreser
mora da pomogne psu da savlada prepreku. To se čini na sledeći način:
pošto pas sedne na dva metra pred ogradu izgovara se komanda
„barijera" i istovremeno se desna ruka pruža u pravcu prepreke. U
trenutku kad pas skače treba mu malo pomoći, podići ga odpozadi da bi
se lakše zaskočio prednjim šapama za gornji kraj ograde. Istog trenutka
se povišenim glasom ponavlja komanda „barijera". Pošto se zakači
prednjim šapamana na vrh ograde pas će preskočiti na drugu stranu.

123
  U slučaju da odbije da preskoči visoku ogradu prepreku treba smanjiti na očigled psu i
posle manjeg odmora ponoviti vežbu. Da bi pas preskočio ogradu visoku do dva metra
nije mu potreban veliki zalet. Pas obično čini skok posle petog koraka. Ako je zalet
suviše veliki on gubi potreban tempo i ritam pokreta pred skok. Psima koji su
„zainteresovani" za hvatanje predmeta se preko prepreke bacaju poznati im predmeti uz
komandu „barijera". Ta radnja predstavlja jak nadražaj za psa i tera ga na skok.

 Ako je pas zao i reži na nepoznatog čoveka kao nadražaj za preskakanje prepreke može
da posluži pomoćnik koji će stati iza ograde i izazivati životinju. Dreser pak drži psa na
povodniku zatim ga pušta i momenat preskoka preko prepreke vezuje za komandu
„barijera". Psa kod koga je izražena proždrljivost najlakše je naučit da skače ako se iza
prepreke baci kost ili meso. Nagon za hranom će kod takvog psa svakako izazvati veliki
trud i zalaganje da se preskoči ograda. Često se koristi i metod oponašanja.

 Grupa pasa se dovede na rastojanje pet do šest metara od prepreke i zatim se puštaju da
jedan po jedan preskaču na komandu „barijera". Pri tome prvo skaču dobro dresirani psi
a tek zatim ostali. Pošto se kod psa razvije uslovni refleks na zvučnu komandu „barijera"
prelazi se na dresiranje putem pokreta. Psu se naredi da sedne na dva metra od prepreke
(ograde, rova), izdaje se komanda „barijera" i istovremeno se ruka pruža u pravcu
prepreke. U trenutku kad pas preskoči prepreku ponavlja se komanda „barijera". Ako je
pas dobro izvršio zapovest dreser mu prilazi, miluje ga i daje poslastice. Uporedo sa
ovim dreser koristi komandu „fuj" i razvija kod psa stav nepokretnosti pred preskok. To
se radi postepeno počev od jedne sekunde do 2 minuta.

124
  Sa učvršćenjem refleksa na zvučni signal i pokret kad pas počne da sa
lakoćom preskače niske prepreke visina ograde se postepeno povećava do
dva metra. Prepreka čija visina dostiže dva metra smatra se sasvim
dovoljnom jer veća visina nepovoljno deluje na organizam psa. Ako se pas
za vreme preskoka povredi on će se dugo plašiti da ponovo skače preko
visokih prepreka.
 Preskoke ne treba trenirati neposredno po uzimanju hrane.
 Zemlja oko prepreke mora biti preriljana, bez kamenja i drugih tvrdih
predmeta. Sama ograda mora biti dovoljno jaka da se ne bi srušila kad pas
skoči i počne da se vere uz nju. Po nekad će pas umesto da preskoči ogradu
pokušati da je obiđe i da bi se to sprečilo potrebno je na krajevima prepreke
izgraditi pomoćnu ogradu. Obučavanje psa da preskače druge prepreke kao
što su rovovi, živice i druge prepreke vrši se istim redosledom na isti gore
opisani način.

125
  Obuke počinje tako što dreser prvi preskače rov a pas za njim a pri
tome dreser uvek izgovara već poznatu komandu BARIJERA.
Momenat preskoka se vezuje za istu komandu. Ubuduće će pa
samostalno i samo na komandu BARIJERA da izvršava naređenja i da
preskače različite prepreke.
 Ako pas treba da pređe rov preko brvna ili uzanim mostom ne izdaje se
komanda „barijera" već komanda „napred" (komanda koja se
primenjuje za hodanje po gredi).

126
  Lajanje na komandu
 Osnovna komanda je „Pozdravi". Priličan broj navika stvarno
treba razviti putem prinude ali u slučaju o kojem sada govorimo
ta je metoda potpuno neprikladna i bio bi kontraproduktivan.
Lajanje je samo jedan od mnogih načina na koji pas reaguje na
nadražaje i izražava svoja osećanja. Lajanje naime može biti
izazvano uzrocima najraznovrsnije prirode.
 Zadatak dresera se sastoji u tome da dovede psa u uslove u
kojima će lajanje biti uvek ispoljeno a naredbom POZDRAVI on
treba da zaustavi lajanje.
 Za razvijanje ove navike koriste se sledeći postupci, na primer,
pas se dovode u nepoznatu sredinu, veže se za neko drvo a dreser
se pravi da odlazi. Nepoznata sredina i odlazak gospodara će po
pravilu jako uzbuditi psa tako da će on početi da cvili a zatim i
da laje. Čim pas počne da laje dreser treba brzo da mu pritrči
izgovarajući komandu „glas" milujući ga. Ova metoda daje
veoma dobre rezultate. Obično se već posle par vežbi kod psa
razvija uslovni refleks na komandu „Pozdravi".
127
 Obuka za lov
 OBUKA U POLJU
Naš lovački pas sada ima 7-9 meseci.To je obično uzrast (nekad
pre,nekad kasnije) kada se bude njegovi lovački instinkti i kada
ga treba izvesti u polje i dovesti u kontakt sa divljači.Dosada
smo ga povremeno izvodili po livadama i poljanama i tu
učvršćivali pojedine radnje.Možda je štene i naišlo na neki
komad divljači,ali ona tada kod njega izaziva prolaznu
radoznalost.Poznati su primeri lovačkih pasa koji su markirali
prepelice i u uzrastu od 4 meseca,ali su to ipak bili retki izuzeci.

128
  STAJANJE PRED DIVLJAČ-MARKIRANJE
Mladog psa izvodimo da bi mu se probudila osnovna lovačka
odlika,a to je stajanje pred divljač.To će se vrlo brzo dogoditi
ako je on od punokrvnih roditelja koji su proverenih lovačkih
kvaliteta. Prvo stajanje mladog psa,opčinjenog mirisom
otkrivene divljači,stjanje u možda nezgrapnoj i komičnoj
pozi,jer je isam iznenađen tom unutrašnjom silom koja ga u
momentima zaustavi i ne dozvoli da krene napred,veliko je
uzbuđenje za svakog vodiča psa.

129
 To je znak da mladi pas ima kvalitetan nos,jer je osetio divljač,a isto
tako i dobar urođeni instinkt stajanja,koji je kod lovačkih pasa
naročito dobro razvijen,i da uloženi trud u njegovu negu i odgoj i
dosadašnje višemesečno vaspitavanje,nije bilo uzaludno.Kada mladi
pas stane,opčinjen mirisom jarebice i prepelice,treba mu se polako
približiti,uz tiho odobravanje ˝dobro je,tako,bravo˝ i sl. Ako krene
napred,komandovaćemo ˝čekaj˝(ova reč mu je od ranije poznata) ali
se ne pokrećemo sa mesta. Ovako treba ostati što duže,sprečavajući
ga da krene napred i upaši divljač. Kada ona poleti,komandujemo
˝daun˝. U slučaju potrebe,mladog psa nateramo da legne. Ovim ga
učimo novoj radnji na kretanje divljači. Kasnije,kada postane
izvežban lovački pas,nakon jedne sezone lova,dozvolićemo da
podigne glavu i prati let divljači da bi video gde će da padne. Još
kasnije možemo dopuštati da divljač prati iz stojećeg stava.

130
 Osnovno je da krene za njom bez komande. Pošto je neko
vreme ležao u daunu pred mestom gde je divljač
krenula,mladog psa vezujemo na povodac i odvodimo dalje ne
dozvoljavajući mu da njuška po tragu odbegle divljači.
Lovačkom psu,koji radi uzdignute glave,ne treba stvarati lošu
naviku da spušta nos na treg divljači. On je divljač otkrio i stao
je. Divljač je otišla i tu nema više šta da ga zadržava. On treba
da nastavi dalje da traži drugu divljač. Da bi se utvrdilo stajanje
,kao i daun na kretanje divljači,kada mladi pas
markira,prilazimo mu uvek sa strane ili sa glave,da nas on
vidi,a ne s leđa kada čuje naše korake koji se približavaju i daju
mu želju da krene napred. S druge strane,približavajući se s
glave,razdvajamo divljač između nas i psa i ne dozvoljavamo
joj da se izvuče trčeći ispred njega. Ona tada ostaje ležeći na
mestu,pa tako pruža priliku mladom psu da što duže markira.

131
 Najzad,pri kretanju divljači,mi smo pred očima psa i on nas vidi
u svoj našoj visini,pa lakše delujemo na njega da se ne pojavi
želja za gonjenjem divljači. Kod mladog psa,od kvalitetnih
predaka,urođeni instinkt za stajanje brzo se pojavljuje i treba ga
samo pravilnim postupcima učvrstiti. Sa psima bez tog
urođenog instinkta ne treba gubiti vreme,iako ni njih nije
nemoguće naučiti da markiraju. To iziskuje mnogo truda,a
njihova odgojna vrednost je uzaludna,jer će dati potomstvo bez
tog najznačajnijeg instinkta za psa ptičara.

132
 SEKUNDIRANJE
Kada pas stane videvši drugog psa kako markira,iako sam nije osetio
divljač, kažemo da sekundira. Ova osobina je karakteristična za engleske
ptičare i omogućava nesmetani lov sa više pasa,jer kada jedan oseti divljač i
stane,svi ostali isto tako staju,sekundiraju,i ne rasteruju divljač.
Sekundiranje je veoma istančan nagon koji je podložan mnogim uticajima i
promenama. On se može ispoljiti već kod šteneta od 4-5 meseci,a nekada
može doći do izražaja tek kada pas napuni dve i više godina. Ovaj
nagon,koji je sličan nagonu markiranja,treba razvijati izvođenjem psa u
lovište,i to u društvu sa drugim psima. Naše iskustvo govori da se mladi pas
najbolje uči da sekundira kada ga izvodimo sa majkom ili nekim drugim
odraslim psom koga poznaje, u čije lovačke sposobnosti imamo poverenja.
Mladi pas će ubrzo shvatiti da,kada njegova majka ili stariji drug stanu,pred
njima se nalazi divljač i da treba i on da stane ako je ne želi uplašiti. Kako
se kod njega bude razvijao nagon markiranja tako će se uporedo razvijati i
nagon sekundiranja (neretko mladi pas počne da sekundira i pre nego što
počne samostalno da markira).

133
 Neki psi urođeno vrlo često sekundiraju i tu nije potreban skoro
nikakav rad, dok je kod drugih ,kod kojih je taj nagon slabije
izražen,potrebno učvrstiti ga obukom. Najzad,ima pasa kojima ovaj
nagon nije urođen i koje kroz obuku,treba sekundiranju jednostavno
naučiti. Ako je pas poslušan i dobro savladao vežbu ˝ČEKAJ˝,to će
nam lako poći za rukom. Kada je pas koji nesigurno
sekundira,zastao videvši drugog da markira,uzvikujemo mu
˝ČEKAJ˝ i one će ostati da stoji u mestu. Polako mu prilazimo i
stajemo uz njega,ponavljajući ˝čekaj˝ kada pokuša da krene.
Ostaćemo tako sve dok pas koji markira divljač ostaje nepomično.
Ako pas uopšte nema instinkt sekundiranja,sačekaćemo da uoči psa
koji markira divljač i onda uzviknuti ˝čekaj˝ i ponoviti predhodni
postupak. Uspeh neće izostati. Psi koji ne sekundiraju urođeno,već
su tome kroz obuku naučeni,nemaju odgojnu vrednost jer ne
prenose na potomstvo taj dragoceni nagon. Treba međutim, biti
oprezan u donošenju zaključaka jer ovaj nagon može ostati pritajen
više godina kod psa koji je obučavan,a zatim uvek sam lovio.
Nagon sekundiranja je tanan i osetljiv,tako da je pored ostalog za
njegovo razvijanje važno i iskustvo iz lova.

134
 KULIRANJE-VUČENJE
Ova radnja se sastoji u tome da pas na određenom odstojanju (zavisno od
kvaliteta njegovog nosa) prati visokim nosem divljač koja se neopaženo izvlači
pešačeći. Postupajući tako,pas održava mirisni kontakt sa divljači i ne
dozvoljava joj da se izvuče. Ovu radnju pas nauči tek kada je potpuno savladao
markiranje jer je ona,kao i naš postupak prilikom uvežbavanja,potpuno
različita i neposredno mu sledi. Dok smo,prilikom učvršćivanja markiranja,sve
činili da ne uznemirimo markiranu divljač i da joj, razdvajanjem između
između nas i psa, onemogućimo izvlačenje,ovde postupamo suprotno. Kada je
pas stao,približavamo mu se uz nešto buke (kašljucanje,malo jače lupanje
nogom...) i to s leđa. Ovo činimo da bi nas divljač čula,videla da se
približavamo i pokušala da se neopaženo izvuče. Pas će osetiti da miris gubi
jačinu i postaće nesiguran. Tada mu prilazimo i vezujemo ga na povodac,a
zatim komandujemo ˝HAJDE˝. Pas će napraviti nekoliko koraka i ponovo stati
jer miris postaje jači. Pas mora da kulira uz nogu vodiča. Ukoliko ponesen
srčanošću,krene suviše napred,povodnik će ga zaustaviti i opomenuti. U slučaju
da okleva da krene i posle naredbe,ne smemo ga vući za povodnik,jer će otpor
samo porasti.Tada treba ponoviti naredbu ,istovremeno ohrabrujući psa
tapšanjem i bodrenjem,i iskoračiti korak-dva unapred. Zajedno sa psom koji
kulira pratićemo divljač i približavati joj se dokle god ona ne pobegne,a tada
psa stavimo u daun nagradivši ga i odvodimo ga sa toplog mesta.Kada pas
radnju pravilno uvežba,povodnik ostaje nepotreban i dovoljna je samo
komanda glasom. Kuliranje je psu u najvećoj meri urođeno. Taj nagon treba
samo probuditi i psa naučiti da pravilno radi,uz nogu vodiča.

135
 PRAVILNO PRETRAŽIVANJE TERENA
Ptičari su odgajani za rad na prostranom,otvorenom polju gde dolaze do
izražaja njihova inicijativa , različitemogućnosti kao i lepota stila,stajanja i
kvalitet nosa. Mada su u našim uslovima kukuruzna polja jako zastupljena, pa
se divljač u njih rado sklanja,nekoliko prvih godina treba ih sa mladim psom
izbegavati. On nas tu ne vidi niti mi vidimo njega. Divljač se kreće trčeći
između stabljika kukuruza , i ne dozvoljava da bude markirana, te se mladi psi
tu najlakše uče nedisciplini.Za početne vežbe , kao i za lov prvih godinu-
dve,treba birati prostrana i pregledna polja gde će mladi pas , pod našim
budnim okom,moći da se vežba u svom radu,a da ostane pod našom
kontrolom,tako da možemo pravovremeno intervenisati. Ako ujutru dovoljno
poranimo,sigurno ćemo i u polju pronaći divljač potrebnu za obučavanje psa.
Kretanje ptičara po terenu ne treba da bude stihijsko,bez rada,eć pravilno
pretraživanje terena,koje lovci popularno nazivaju ˝šniranje˝.Ptičar treba da
traži levo i desno od svog vodiča,krećući se,u odnosu na njegov pravac
kretanja,slično kazaljci na satu. Vodič po pravilu treba da ide uz vetar da bi
pas,koji se kreće levo i desno,dobijao strujanje vetra makar sa boka. Pri
traženju na čistom i preglednom terenu,u svojim pteljama pas se može
udaljavati 100 i više metara,jer su to psi kojima je potrebno prostora za rad i
koji ne mogu svoju energiju da iscrpe na malim površinama. Ovako velika
udaljavanja dozvoljavaju mu se,jer su to psi izvanredne čvrste marke. Kada
jednom stane ,neće se pokrenuti sve dok lovac ne priđe,ma koliko bio udaljen.

136
 Ptičar je pravi pas za terene sa malo divljači,jer on štedi trud svom vodiču
pretražujući ogroman teren,dok se lovac kreće skoro u samo pravoj liniji. (Za
vreme lovnog dana,dobar ptičar sigurno prelazi oko 100 km,a nekada i više).
Pri pretraživanju terena bitno je da se ptičar udaljuje levo i desno od svog
vodiča,a ne sam napred. Ono što je ispred njega lovac će i sam naći dok pas
treba da pretražuje neispitani teren levo i desno. Pri svakoj ˝ptelji˝ treba da
prođe najviše tridesetak metara ispred lovca da bi taj rad bio koristan.
Mladi ptičar se pravilnom kretanju uči na sledeći način: Odabraćemo polje i
stati na njegov početak,izabravši za pravac kretanja zamišljenu liniju koja ovo
polje deli na dve polovine.Okrenućemo se, pod pravim uglom,levo ili desno od
izabranog pravca i pustiti psa,napravivši nekoliko koraka unapred. Pas
nastavlja u tom smeru dok se mi vraćamo svome pravcu. Kada je mladi pas
stigao do kraja polja,ili je otišao dovoljno daleko,dozivamo ga i okrećemo mu
leđa praveći nekoliko žurnih koraka u suprotnom smeru. Pas će dotrčati i
nastaviti dalje dok se vodič opet vraća svome pravcu i tako dalje sve dok pas
pravilno ne pretraži čitavo polje.

137
  Da se pas ne bi vraćao po svojim stopama i pravio suvišne uzane
petlje čime samo gubi vreme jer mu je nos ispitao taj deo
terena,vodič dok pas trči ka jednom krajupolja,može malo
produžiti krupnim koracima i tako naterati psa da otvori svoje
petlje u dubinu. Isto je tako važno da pas prođe ispred lovca jer
tu treba da pronađe divljač,a ne iza njegovih leđa. Ukoliko
ocenimo da će nam pas proći iza leđa,treba napraviti nekoliko
koraka unazad , da bi ga propustili ispred nas. Pas će ubrzo
shvatiti šta tražimo od njega, a ostalo je stvar uvežbavanja. Još
jedna stvar je značajna,a to je da pas pri zaokretu na kraju petlje,
uvek okreće unapred sa nosom prema vetru da bi ga u punoj
meri iskoristio. I ovde možemo u početku pomoći tako što ćemo
požuriti i kada se pas okreće biti malo ispred njega tako da će se
on okrenuti unapred da bi nas stigao. Ptičari sa nešto iskustva iz
lova i dobrim nosom,i sami brzo stiču tu osobinu pravilnog
korišćenja vetra i okretanja unapred. Ove vežbe rada u polju
izvode se tek pošto je štene odraslo i ojačalo. Može se početi sa
kratkotrajnim vežbama ˝razgibavanja˝ oko 6 meseci,da bi već
oko 9 meseci i više,kada ono počne da ispoljava želju da
samostalno traži,ovoj vežbi trebalo pridavati više pažnje.

138
 ODLOŽNOST
 Pre početka ove dresure pas bi trebao već da ide na povodniku i da je savladao
komandu "SEDI". Dobro savladana komenda "SEDI" je kad pas dođe do vodiča
seda i gleda ga i za ovakav rad psa uvek treba pohvaliti. Kada pas sedne vodič kreće
dva koraka od psa i komanduje "OSTANI" ili "MESTO" ili ˝DAUN˝i pri tom pruža
ruku prema psu. Ako pas ostane na mestu vodič se vraća i pohvaljuje psa. Nakon
svakog časa dresure potrebno je poigrati se sa psom i uraditi ono što pas voli. Velika
je greška ako se dresira pas koji je nezainteresovan. Zbog toga je potrebno poznavati
pseću psihologiju. Vežba se ponavlja sve dok je pas ne savlada a dobar rezultat je
ako pas ostaje odložen 5 min. dok vodič u blizini nešto radi. Kada se vodič vrati do
psa par puta ponavlja reč "OSTANI" da bi pas zapamtio komandu i tada se kontakt
između psa i vodiča učvršćuje. Pogrešno je u početku galamiti na psa jer on još nije
uvežbao komandu i ne zna gde je pogrešio i zato se samo strpljenjem dolazi do cilja.
Da bi pas lakše shvatio komandu stavlja mu se ruka ispred glave i polako se ruka
diže da bi kod psa stvorili optičku viziju prepreke. Pas ne sme ništa samovoljno da
uradi zato on mora ostati u tom položaju sve dok se vodič ne vrati. Isti princip rada
se uvežbava i u ležećem stavu. Najbitnije je kod odložljivosti da ne smemo psa
nikada pozvati da dođe nego uvek se moramo vratiti po njega. Ako pas krene ka
vodiču komanduje se "NAZAD" i pas se grdi. Ako pas uporno kreće prema vodiču
onda pokušavamo sa zavezivanjem na kočić. Opet se komanduje "OSTANI" i
odlazimo od psa a pas nemože da krene za nama jer nije slobodan.

139
  Nakon par ponavljanja pas obično shvata da treba da ostane na mestu. Kada je pas
siguran na kočiću pokušavamo sa odvezivanjem psa. Ako pas ostane odvezan na
mestu pohvaljujemo ga. Na početku svake vežbe pas se obično hvali a kasnije pri
radu je dovoljno samo "BRAVO". Psa treba nagrađivati i kažnjavati ali samo onda
kada pas shvata značenje kazne. Pri ovom vežbanju ne treba težiti perfekciji a dobro
je ako pas ostaje odložen 3-5 min. što se obično postiže za 2-3 nedelje. Ako pas koji
leži odložen digne glavu ili ustane ili ako sedi pa legne nije bitno za praktičan lov ali
to jača njegovu samovolju. Jako oštar pas koji je odložen kad čuje pucanj ili vidi
divljač laje i reži i ako vodič ne reaguje odmah pas kreće ka njemu. Veoma pohvalno
je ako pas oseti divljač pre nego što je vidi vodič. Na utakmici vodič se udaljava 40
m. od psa i pri tom pas ne sme da vidi vodiča koji puca. Ako pas ovako ostane
odložen dobro se ocenjuje. Na utakmici se često psu popušta što se u dresuri nikako
ne sme učiniti. Pored psa koji je odložen može se ostaviti mantil ili ranac ali ne i
povodnik da pas nebi mislio da je svezan. Što je vodič psihički stabilniji i sigurniji
bolje je za psa jer nervoza sa vodiča uvek prelazi i na psa.

140
 APORTIRANJE
 Ova disciplina je jako važna i mora se svaki dan ponavljati i svejedno je da li se radi
2 ili 3 nedelje ali je bitno da je aportiranje sigurno. Počinje se sa uzimanjem
nepoznatog predmeta. I ako se pas upoznao sa predmetom ne smemo postupati
grubo da pas nebi radio iz straha. Za ovu vežbu koristi se manji drveni aport bez
opterecenja. Na početku je bolje aport obložiti krpom a kasnijes se oblaže i krznom.
Pas mora da sedi i pre toga komandujemo "APORT". Komandu "APORT" treba
često ponavljati jer je to za psa nepoznata reč. Uzimanje predmeta uvežbavamo tako
što levom rukom psu otvaramo vilicu a desnom stavljamo psu aport u usta ali i dalje
držimo aport i istovremeno komandujemo "APORT". Pas će hteti da izbegne tu
situaciju a1i sa malo spretnosti i sa malo prisile pas će zadržati aport u ustima. Ako
je pas i hoće da drži aport onda se izdaje komanda "DRŽI APORT" i desnom rukom
pustamo aport. Pas će iskoristiti taj trenutak i odmah će ispustiti aport a tada
komandujemo "FUJ" i malo grdimo psa. Nije potrebno da pas dugo drži aport već je
dOvoljno 1 min. da se pas nebi previše maltretirao. Svakodnevnim treningom
produžamo vreme držanja aporta a da pas to ne primeti. Kod ove vežbe psa treba
obilno hvaliti da bi svatio šta je pravilno uradio. Ova Vežba treba da se savlada za 8-
10 dana.

141
  Sad se prelazi na drugu fazu vežbe aporta. Vodič dok pas sedi i sigurno drži
aport kreće 2-3 koraka od psa i zove ga k sebi. Tada pas ili ostaje da sedi sa
aportom u ustima ili ga ispušta i dolazi do vodiča. Ako je pas ispustio aport
opet mu se stavlja u usta i kanapom se malo omota aport da ga pas ne može
ispustiti i onda se pas poziva da dođe. Ako pas dođe sa aportom obilno ga
pohvalimo i nakon par ponavljanja pas će shvatiti da iako mu smeta aport
nije teško doneti. Okovratni kaiš na psu mora biti prilično labav da se pas
nebi gušio. Pas se kažnjava samo ako neće da ponovi vežbu koju je sigurno
naučio. U prvim nedeljama ove dresure potrebno je dosta strpljenja. Ove
dve faze imaju za cilj da pas nauči da drži aport i da sa njim ide prema
vodiču. Ako se ovo postigne prelazi se na sledeću fazu.
 U ovoj fazi pas mora da nauči da aport ispusti samo na komandu. Ova vežba
se brzo savlada jer pas jedva čeka da ispusti aport. Ruka se stavlja psu ispod
brade i komanduje se "PUSTI".

142
  Sada se prelazi na vežbu uzimanja aporta sa zemlje. Ova vežba je dosta teška i
prilikom izvođenja dresure mogu se javiti mnogi problemi. Pas mora da sedi ispred
nogu mu se stavlja aport. Da bi smo psa naveli da uzme aport moramo ga
zainteresovati i na neki način mu pokazati šta se od njega traži. Zato jednom rukom
krećemo prema aportu kao da hoćemo da ga uzmemo i to par puta ponovimo. Zatim
istovremeno kad pođemo jednom rukom prema aportu drugom rukom povlačimo
povodnik da bi smo psa približili aportu. Ova vežba se ponavlja par puta tako da pas
shvati da sam treba da uzme aport sa zemlje. Veoma teško je odrediti za koliko
vremena pas treba da savlada ovu vežbu ali za 5-6 dana pas bi trebao da uzme aport
u zube. Kad se to postigne pobeda je zajednička i sve ostalo je pitanje vremena i
strpljenja.

 Sad je red na vežbu u kojoj pas uzima aport sa zemlje i dolazi do vodiča koji ga je
ostavio. To se uvežbava sledećim redosledom radnji: Prvo pas mora da sedi, zatim
mu se stavlja ispred lica aport da bi ga video, zatim se aport spušta psu pred noge,
onda vodič kreće polako od psa, potrči i seda na zemlju a pas mora da uzme aport sa
zemlje i dođe do vodiča. U ovom trenutku je bitno da volja za radom ne napusti psa,
zbog toga ga vodič posle svakog dobro obavljenog zadatka hvali ili se sa njim
poigra. Ovakvim radom rezultati brzo dolaze do izražaja a volja za radom raste i kod
psa i kod vodiča. Ako pas prvi put ponese aport i pravilno ga preda vodiču treba ga
nagraditi najbolje što se može. Pas se najviše raduje kada ga vodič izvede u polje jer
je to za psa najveća nagrada, nagrade u vidu privlačnih komadića hrane su poželjne.

143
  Sledećih 14 dana dresura se odvija u cilju da se aport svaki dan sve dalje
ostavlja od psa s tim da bude maksimalno 1S - 20 m. od psa. Kad se
postigne da pas donosi aport sa ove daljine to znači da kontakt između psa i
vodiča vrlo dobar. Zato se sve kasnije vežbe lakše savlađuju. Do sada je pas
sve vreme bio na dugačkom povodniku i nakon dobro obavljenog zadatka
psa odvezujemo. Ako pas nakon odvezivanja ne izradi vežbu vodič ga izgrdi
i ponovo stavlja psa na povodnik. najvažnije pravilo kod aportiranja je da
nikad za vreme vežbanja aporta vodič ne srne bacati aport, mada je to za
vodiča lakše, već uvek aport treba odneti i staviti na zemlju tako da pas
shvati razliku između ozbiljnog rada i igre.

144
  Za sledeću fazu dresure aporta poželjno je imati veće dvorište ograđeno
žicom jer u ovoj fazi se ispoljava veća prisila na psa. Prostor bi trebao du
bude dugačak 15 - 20 m. Sada se za ovu vežbu koristi drveni aport sa
promenjljivom težinom. U početku se primećuje da pas neće da uzme iz
ruke teži aport jer na njega nije naučio već se sa dresurom počinje
ispočetka. Pošto pas već zna značenje kazne i zavezivanje na dresarski
povodnik on vrlo brzo prelazi sa jedne faze na drugu jer radi sve što mu je
poznato. Zato se sa većim aportom vrlo brzo postižu isti rezultati kao i sa
početnim manjim aportom. Cilj narednog perioda perioda dresure je da se
veći aport svaki dan sve više za težinu od 200 gr. nepotrebno je od psa
zahtevati da aportuje 10 kg. teške predmete jer to teško deluje na
muskulaturu prednjih nogu koje počinju da se iskrivljuju pod velikim
teretom. Isto tako aportiranje teških predmeta dovodi do povećanog širenja
grudnog Koša.
 U ovom periodu veoma je važan ograđen prostor jer u ovim fazama pas
pokazuje nezadovoljstvo i usled rada bez dresarskog povodnika pas želi da
se izvuče iz nezgodne situacije. Kada se pas uvežba da donosi i ovaj aport
onda aport možemo obložiti mačijim ili zećijim krznom da bi se pas navikao
da drži divljač u ustima. Ovo navikavanje traje 2-3 dana.

145
  U poslednjoj fazi dresure moramo psa naučiti da aport odnosno divljač
hvata za sredinu tela. Ukoliko pas aportira zeca i uhvati ga za jedan kraj tela
onda mu drugi kraj pada pod prednje noge i usied čestog gaženja prednjim
nogama pas brzo ispusti aport. Da se ovo ne bi dešavalo psu ćemo pokazati
kako da uzme aport tako što ćemo uzeti aport u ruke i pravilno ga dati psu u
zahvat i komandovati "TAKO (uzmi) APORT". Bitno je kod aportiranja da
se vodič uvek okrene u pravcu ležanja divljači ili aporta. Ako se pas sa
aportom ne vraća prema vodiču pravom linijom onda ćemo to iako ispraviti
pomoću rada sa dugačkim povodnikom.
 Psa ćemo zavezati na povodnik i poslaćemo ga po aport. Kada pas uzme
aport i krene prema nama vodič će pomoću povodnika blago da usmerava
psa tako da se pas prema vodiču uvek vraća pravom linijom odnosno
najkraćim putem. Većina pasa to radi nesvesno ali i oni psi koji ne idu pravo
ovu vežbu savladaju nakon par ponavljanja.

146
  Nakon 6 nedelja pas bi trebao da savlada vežbu aporta i tada se prelazi na krznenu
vreću napunjenu peskom. Pas koji je dosadašnje vežbe sa uspehom savladao sada
neće imati puno problema. Uz malu pomoć on savlađuje i ovu vežbu i sa uspehom
aportuje vreću sa peskom. Nakon ovoga vreća se zamenjuje sa pravom divljači.
Vodič komanduje psu da sedne, odnosi divljač 15-ak metara i spušta na zemlju.
Vraća se do psa i komanduje "APORT". Zadatak psa je da donese i pravilno preda
divljač vodiču. Kada se ova i faza završi psa odvodimo u polje tj. na teren jer je do
sada radio u dvorištu. Ovo ima za cilj da se pas oslobodi i što više približi pravom
lovu. Obično se počinje na livadi sa niskom travom a zatim se traži sve veća trava tj.
bira se gušći i teži teren. Vremenom se daljina do aporta sve više povećava. Prilikom
donošenja aporta ostavlja se uočljiv mirisni trag da bi pas mogao da nade aport.
Ukoliko je pas neozbiljan i ne prihvata rad opet se pokušava sa povodnikom. Nakon
8 dana bi pas trebao da aport donosi sa daljine do 100 m. Vežba sa krznenom
vrećom koja je ranije izvođena sada služi da se pas što lakše navikne na pravu
divljač. Zeca pri dresuri možemo koristiti friško ubijenog ili se on zamrzne da bi se
mogao kasnije koristiti. Pri upotrebi takvog zeca moramo paziti da se zec potpuno
odmrzne da psu ne bi utrnuli nervni završeci u zubima prilikom hvatanja. Sada se
ponovo vraćamo u dvorište. Psu damo da pomiriše friškog zeca i onda mu damo da
ga čvrsto uhvati. Kada pas pusti zeca stavljamo ga psu pred noge i komandujemo
"APORT". Pas koji je putem školske dresure savladao vežbe aporta pravilno će
aportovati zeca. A ako pas ne aportuje počinje se sa početnim vežbama aporta. Ako
nevezan pas sa voyom pravino aportuje zeca onda opet odlazimo u polje. Tada se
postavlja miris i zec se odnosi na dayinu od 30 m. Vodič je uzeo komadić krzna od
zeca, vraća se do psa i daje mu da pomiriše i tek tada vodič komanduje psu "APORT
".

147
  Pri ovom radu se ne srne izdavati više komandi da se pas ne bi zbunjivao.
Tako će pas brzo po tragu da nade i aportuje zeca. Ukoliko pas ne izvrši
zadatak zavezuje se na povodnik pri čemu okovratni kaiš malo jače steže da
bi to pas osetio kao kaznu, "a uz to se pas grdi sa "FUJ". Tada se pas pošalje
po aport i ako opet zakaže tada se moraju utvditi prethodne vežbe aporta.
Sada se pas vodi na kratkom povodniku sve do zeca i komanduje se
"APORT". Ovo se ponavlja sve dok pas ne uzme zeca. nakon toga se daljina
do zeca povećava, najhitnije je da ukoliko pas ne aportuje dobro moramo
ponavljati prethodne vežbe i ustanoviti koju fazu pas nije savladao i na njoj
se moramo zadržati sve dok je pas u potpunosti ne savlada. Ako pas
aportuje sigurno i sa povodnikom i bez njega tada postepeno povećavamo
daljinu do aporta tako da dlakavu divljač pas mora aportovati sa daljine od
200 m., a pernatu divljač sa daljine do !50 m. Treba posebno paziti da pri
postavljanju više tragova divljači nikad ne smemo ukrštati tragove divljači
sve dok se miris starijeg traga potpuno ne izgubi za staje potrebno oko 24h.

148
  Mirisni trag ne smemo postavljati po mokroj travi jer je to veoma teško za psa. Na takmičenju
se na kraju traga postavlja sveza divljač a jedan sudija se skriva u blizini da prati ponašanje psa
kod mrtve divljači. Ako pas ide po tragu i dođe do mrtvog zeca zatim ga ostavi i nastavi
tragom sudije koji ga skriven posmatra to se ocenjuje isto kao i da mu je pas doneo zeca. Ovo
se toleriše samo na utakmici ali ne i prilikom školske dresure jer nemamo uvek pomoćnika
koji će postavljati tragove. Ako pas sigurno aportira dlakavu divljač prelazi se na pernatu
divljač. Za tu svrhu možemo koristiti i smrznutu pernatu divljač ali i svežeg fazana ili goluba .

 Pre takmičenja trebalo bi svake nedelje postavljati po jedan trag zeca i goluba da bi se pas
uvežbao jer bi ovo predstavljalo veliku prednost na takmičenju. Za poslednju vežbu pred
takmičenje potrebno je i siedeće: Psa koji je naučio pravilno aportovati izvesti u polje i pre
komande "APORT" opaliti iz puške da bi se pas što više približio stvarnoj situaciji u lovu. To
se radi da bi pas na takmičenju prilikom pucnja mirno sačekao komandu "APORT" i na kraju
vežbe aporta najvažnije pravilo je da prilikom svakog časa dresure moramo ponoviti prethodne
vežbe iz početka.

149
 VODOLJUBIVOST
 Psa od melena treba zainteresovati za vodu. Prilikom uvežbavanja aportiranja iz
vode dovoljno je da pas dva puta donese aport iako ima veoma izraženu
vodoljubivost. U tom slučaju pas će i bez vodičevog podsticanja da samostalno ulazi
U vodu i traži. Odnosno ako psu prečesto bacamo aport on se navikava da u vodu
ulazi samo posle becanja aporta a ne samoinicijativno što mu umanjuje broj bodova
pri ocenjivanju. Ukoliko se pas navikne tako da mu na utakmici nebi smanjili broj
poena imitiramo rukom bacanje aporta da bi pas ušao u vodu. Uz to se komanduje
"NAPRED" i pas ulazi u vodu. Kada dobije ocenu pas je još uvek u vodi i tada ga
dozivamo k' sebi. Greška je ako pas ne ulazi u vodu samoinicijativno i samo se vrti
oko nogu vodiča. Ukoliko pas nije vodoljubiv pokušava se sa pitomom patkom koja
se pušta u vodu da je pas vidi. Na nogu patke veže se duži kanap da se patka ne
izgubi. Kod pasa koji nisu vodoljubljivi bitno je da imaju oštrinu a ako ni to nemaju
potpuno su nezainteresovani za rad na vodi. Ovo nije dovoljno da kažemo da je pas
školovan za rad na vodi. Veliku ulogu u radu na vodi igra i vodič jer pas koji je
oštar, sledoglasan i vodoljubiv nije od koristi ako nema dobar kontakt sa vodičem.
Tek kada između psa i vodiča postoji kontakt takav pas će biti upotrebljiv u lovu npr.
pas koji sledoglasno izradi zečiji trag mora se po svom tragu vratiti vodiču.

150
 BOLESTI
 Kancer (Limfom)
 Bolest: Limfoma je tip raka krvi koji nastaje mutacijom belih krvnih
zrnaca.
Simptomi: Pojava čvorića na koži, neprirodan miris tela, rane koje ne
zarastaju, naglo mršanje, gubitak apetita, kašalj, letargija, razni bolovi.
Ko je pogođen i zašto: Čak 50 odsto pasa starijih od 10 godina dobije
kancer. To je ujedno i vodeći uzrok smrti pasa tog uzrasta. Najčešći tip
raka je limfom ili tumor limfnih čvorova.
Za sada se češće pojavljuju kod zlatnih retrivera, boksera i bernskih
planinskih pasa.
Kako sprečiti i lečiti bolest: Postoji mnogo uspešnih tretmana,
uključujući i hemioterapiju za pse.

151
  Nuklearna skleroza
 Orin Zebest / Flickr.com
 Bolest: Starenjem pasa povećavaju se vlakna tkiva koje čini sočivo,
potiskujući starija, unutrašnja vlakna i menjajući im orijentaciju. Pošto
sočivo onda nema prostora za širenje, sočivo postaje neprozirno i
zamućeno, najčešće plavo zelene boje.
Simptomi: Zamućen izgled oka, teškoća u određivanju dužina i širina.
Ko je pogođen i zašto: Nuklearna skleroza češća je kod starijih pasa,
uglavnom onih koji imaju više od sedam godina.
Kako sprečiti i lečiti bolest: Nema načina da se izleči nuklearna
skleroza. Najbolje bi bilo da dobro brinete o vašem psu i prilagodite mu
okruženje, kako bi se mogao služiti drugim čulima.

152
  Šuga
 Bolest: Šugu kod pasa uzrokuju sićušne grinje.

Simptomi: Ekstreman svrab, udubljenja na koži, crveni

osip, gubitak dlake.
Ko je pogođen i zašto: Psi koji žive napolju su podložniji
šugi. Sitne grinje koje ih napadaju mogu preživeti i do
nekoliko dana na koži, pa je moguće da se zarazi i kućni
pas u kontaktu sa nekim napolju.
Kako sprečiti i lečiti bolest: Trenutno ne postoje
preventivne mere za šugu. Ipak, postoji nekoliko lekova
koji je mogu lečiti. Obično je reč o proizvodima koji se
direktno nanose na zahvaćeni deo kože.

153
  Pseći kašalj
 Bolest: Pseći kašalj je infektivni pseći traheobronhitis,
veoma zarazna bolest respiratornih organa.
Simptomi: Suv kašalj, povraćanje, vodeni sekret iz nosa ,
pneumonija, groznica, letargija.
Ko je pogođen i zašto: Štenci i stariji psi sa slabijim
imunim sistemom u riziku su od dobijanja psećeg kašlja.
Psi koji vreme provode zajedno u zatvorenoj prostoriji
podložniji su infekciji. Kao i prehlada, lako se prenosi sa
psa na psa.
Kako sprečiti i lečiti bolest: Psa treba vakcinisati protiv
ove bolesti.

154
  Leptospiroza
 Bolest: Ovu bolest izazivaju bakterije koje utiču na pse, ali takođe
mogu inficirati čitav niz domaćih i divljih životinja, pa čak i čoveka.
Organizam se prenosi zaraženim urinom i može dugo da preživi u vodi.
Simptomi: Gubitak težine, groznica, gubitak apetita, povraćanje,
letargija, bol u zglobovima i mišićima, dijareja, krv u urinu.
Ko je pogođen i zašto: Bilo koja rasa pasa može biti zaražena
leptospirozom, međutim, psi koji provode mnogo vremena napolju i u
vodi u najvećem su riziku.
Kako sprečiti i lečiti bolest: Leptospirozu možete sprečiti pravilnom
negom vašeg psa. Psi ne bi trebalo da piju vodu iz barica ili bilo kakave
stajaće vode, niti da plivaju u jezerima. Oni mogu dobiti i vakcinu
protiv ove bolesti, ako veterinar to preporuči.

155
  Besnilo
 Bolest: Besnilo je zarazna, viralna bolest koja izaziva ludilo i
konvulzije.
Simptomi: Glodanje atipičnih predmeta, groznica, napadi,
paraliza, strah od vode, opuštena donja vilica, nemogućnost
gutanja, neobična stidljivost ili agresivnost, povećano uzbuđenje,
pojačano lučenje pljuvačke.
Ko je pogođen i zašto: Besnilo se prenosi kontaktom sa krvlju
ili pljuvačkom zaražene životinje. Lovački psi ga češće dobijaju
od drugih rasa.
Kako sprečiti i lečiti bolest: Vakcinacija protiv besnila je
obavezna, a ne bi bilo loše i da držite svog ljubimca podalje od
divljih životinja.

156
  Lajmska bolest
 Bolest: Lajmsku bolest izazivaju bakterije koje
prenose krpelji.

Simptomi: Letargija, hramljanje, otečeni zglobovi,

smanjen apetit, gubitak težine.

Ko je pogođen i zašto: Lajmskoj bolesti su podložni

svi psi.

Kako sprečiti i lečiti bolest: Najefikasnija prevencija

je da na psa nanesete sredstvo protiv krpelja.

157
  Parvovirus
 Bolest: Ova visoko zarazna virusna bolest manifestuje se u dva oblika
– crevnom i srčanom. Napada ćelije poput onih koje oblažu organe za
varenje.
Simptomi: Dijareja, povraćanje, dehidratacija, promenjen miris tela.
Ko je pogođen i zašto: Parvo može napasti pse svih uzrasta, ali je
najčešći kod štenaca starosti od šest do 20 nedelja. Do sad je potvrđeno
da su dobermani i rotvajleri podložniji od drugih rasa.
Kako sprečiti i lečiti bolest: Vakcinacija je ključ sprečavanja parvo
virusa. Štenci bi trebalo da budu vakcinisani u šestoj, devetoj i 12.
nedelji. Takođe, ne bi trebalo da izlaze napolje, sve do isteka dve
nedelje posle poslednje vakcinacije.
Bolesni psi moraju biti odmah odvedeni veterinaru.

158
  Štenećak
 Bolest: Zarazna i ozbiljna virusna bolest čiji je uzročnik sličan virusu
zauški.
Simptomi: Visoka temperatura, crvenilo očiju, vodenasti iscedak iz
nosa i očiju, letargija, gubitak težine, dijareja, povraćanje, stalni kašalj.
Ko je pogođen i zašto: Štenećak se prenosi vazduhom i direktnim ili
indirektnim kontaktom sa zaraženom životinjom. Napada pseće
pljuvačne žlezde i limfne čvorove. Ako se ne leči, može napredovati u
neurološko oboljejne. Najčešće ga dobijaju mladi, nevakcinisani psi.
Kako sprečiti i lečiti bolest: Lečenje ovih bolesti je ograničeno. Stopa
smrtnosti od štenećaka je 50 odsto. To znači da je prevencija ključ.
Vakcina protiv štenećaka smatra se bazičnom u veterinarskoj medicini.

159
  Artritis
 Bolest: Artritis je abnormalan, destruktivan proces u zglobovima koji
smanjuje sposobnost kretanja psa i izaziva bolove.
Simptomi: Ukočenost posle pokreta, ograničeni pokreti, otok
zglobova, teškože pri ustajanju, leganju, hodanju.
Ko je pogođen i zašto: Artritis mogu dobiti psi svih rasa, ali je češći
kod onih krupnijih koji su skloni naslednim bolestima zglobova poput
displazije kuka.
U te rase ubraja se oko 70 do 80 procenata pasa.
Kako sprečiti i lečiti bolest: Redovno vežbanje je ključno za
smanjenje verovatnoće da pas dobije artritis, a važno je i na vreme
primetiti simptome bolesti, jer se tada može efikasnije staviti pod
kontrolu.

160
  Infekcije ušiju
 Bolest: Infekcije ušiju najčešće izazivaju bakterije.

Simptomi: Stalno češanje uva, trešenje glavom, gubitak

ravnoteže, bol prilikom otvaranja usta.

Ko je pogođen i zašto: Psi sa dugim ušima, poput koker

španijela su podložniji infekcijama ušiju. Otitis, kako se još
zove ova bolest pogađa oko 20 odsto pasa.

Kako sprečiti i lečiti bolest: Najbolji način je čišćenje

ušiju rastvorom po preporuci veterinara jednom nedeljno.

161
  Giardijaza
 Bolest: Giardijaza je crevna infekcija koju uzrokuje parazit
giardija, inače stanovnik čovečijih creva.
Simptomi: Dijareja koja je mekana, masna i širi odvratan,
jak smrad.
Ko je pogođen i zašto: Gotovo 50 odsto mladih štenaca i
do 100 procenata pasa iz prihvatilišta dobije ovu infekciju.
Gijardiju uglavnom izaziva gutanje zaraženih fekalnih
materija.
Kako sprečiti i lečiti bolest: Dajte psu dovoljno čiste
vode. Slonite njegove fekalije čim obavi nuždu i obrišite
ga.

162
 ENGLESKI SETER NA izloŽbi
 Izlozbenom dresurom se do maksimuma istice lepota
psa,bilo u mirnom stavu ili pokretu.Ring dresura se ne
sastoji samo od postavljanja psa u ringu,vec od
kompletnog odgoja buduceg sampiona.U ovom tekstu
bice prikazano kako to rade u Nemackoj,gde je umece
pripremanja psa za izlozbe dostiglo vrhunac.

163
  Iskusni odgajivac odabere sampiona dok jos nije ni
progledao.
On je zivahniji od drugih,gura bracu od posude sa
hranom,nikad ne bezi I ne uzmice pred nepoznatim
stvarima.Kad napusti leglo veci deo svoga vremena provodi
sa ljudima.Oko njega ima dosta buke:glasovi,zvuk
radija,zveket posudja…Savkoga dana,pomalo vezbati
izlozbenu pozu,posle vezbe obilno ga nagraditi I
pohvaliti.Ta nova igra mu se svidja.On mora uzivati u
svemu sto je povezano sa izlozbom.Nakon toga uvodimo
lekciju sa povodnikom I to vrlo pazljivo I oprezno,bez
povlacenja,sve kroz igru.

164
  Kada za to dodje vreme,treba da ga pregleda strucnjak za
rasu,I ukoliko je perspektivan,sa njim se nastavlja rad.Kako
bi se sto bolje navikao na ljude,bilo bi pozeljno da ga na
povodcu setaju I clanovi porodice kao I komsije,jednom
recju sto vise ljudi.Lekcije poziranja postaju sve duze,u
pozu ga stavljaju I nepoznati ljudi,pregledaju mu zube I
miluju ga.To mu se svidja I on se nece odupirati.Puno se
mora kretati,spavati I igrati.Dlaka mu se redovno neguje
gumenom rukavicom koja je predvidjena za to.Sa
vlasnikom treba da se krece na mesta gde ima puno ljudi
(kupovina,gradski trg…).Pored svega ovoga,uvodi se I
vezbanje kretanja u krug(odnosno ring),pozeljno bi bilo I
prisustvo nepoznatih pasa u ringu.Stene u pocetku povlaci
povodac I skace,zeleci da dodje do drugih pasa,ali glas
vodica I povodac ga lagano ali odlucno zaustavljaju u toj
nameri.

165
  Nakon izveznog vremena ce shvatiti da psi u ringu moraju ici jedan iza
drugoga,bez njuskanja I skakanja.To mora redovno vezbati kako bi
ljudi oko ringa jednoga dana aplaudirali bas njemu. Sa 6 meseci on bi
trebao perfektno savladati dosadasnju ring dresuru.Ima izvrsnu
dlaku,glava mu je u skladu sa telom,ima ponosno drzanje I svaki pokret
mu je skladan. Kada ste ovo postigli,uvode se nove vezbe-treninzi
trcanja I stajanja u pozi bez povodca koliko dugo to vlasnik
zahteva.Rep bi trebao da mu je podignut,sve 4 noge pravilno
opterecene,vrat uspravan I glava ponosno uzdignuta.(to je idealna poza
pri ocenjivanju).U svakodnevan trening ubaciti I mnogo
trcanja,plivanja,trcanja uz bicikl I odlazak u duge setnje,kako bi Vas pas
imao sto bolju kondiciju I izarazeniju muskulaturu.
 Kada se sve ovo postigne
pas je tada spreman za
sticanje prvih iskustava u ringu.

166
 VELIKA LJUBAV PREMA OVOJ PO MNOGIMA
NAJLEPSOJ I PO MNOGO CEMU POSEBNOJ
RASI,POMOGLA MI JE DA SVOJA
ZNANJA,ZAPAZANJA I ISKUSTVA OBJAVIM U OVOJ
KNJIZI KOJA CE BITI KORISNA NE SAMO
LJUBITELJIMA,VLASNICIMA I ODGAJIVACIMA,VEC I
SVIMA ONIMA KOJI TO NAMERAVAJU POSTATI.

167