Labrador retriver standard OPTI IZGLED: Snano graen, kratak u slabinskom delu, vrlo pokretan. iroka lobanja.

Grudi i rebra duboki i dobro zaobljeni. irok i snaan u slabinskom delu i zadnjim nogama. Dakle, labrador je snaan pas, zbijen i kvadratian, masivan, ali ipak nije trom ve energian i izuzetno pokretan. Grudni ko treba biti dovoljno irok i izuzetno dubok sa izraenim predprsjem, a tijelo sa kratkim trbuhom i nepotpasanim, tako da je i donja linija ravna kao i gornja, to daje utisak kvadrata. Slobodno moemo rei da je to tenk od psa, a esti smo svedoci da na izlobama prolaze lagani, viljasti, uskogrudni psi sa maltene ravnim rebrima, to nikako ne uliva utisak tipinog psa osposobljenog za rad u vodi. Normalno, ni suvie tromi primerci sa mnogo naslaga masnih zaliha nisu poeljni, ali su opet bolji od onih koje mogu . KARAKTERISTIKA: Uravnoteen, veoma budan, odlinog nosa, mekih usta, sa oduevljenjem ide u vodu, ima sposobnost prilagoavanja u predanog pratioca. Labrador je uravnoteen i ne pokazuje nikakvu agresivnost. Meutim, u poslednje vreme smo svedoci, sreom pojedinanih primera otrijih, ujedljivih jedinki, a neretko ih neodgovorni uzgajivai preporuuju kao odline uvare. Labrador ima visoko kotiran nos u pseoj populaciji, a aport im je uroena osobina i on je mek, nean i odmeren. Kada je voda u pitanju on je svoj na svome, pa i sama pomisao na psa u vodi asocira na labradora. Retki su primerci koji ne vole vodu, ali je verovatno to greka vlasnika koji ih je na neadekvatan nain upoznao prvi put s vodom. NARAV: Inteligentan, oprezan i posluan. Prijateljske prirode, nikada sa znacima agresivnosti ili jasne plaljivosti Sa velikom eljom prua radost svom gospodaru. Sve ovo govori u prilog labradoru da je savren kuni ljubimac. Kako agresivnost, tako i plaljivost je strana labradoru, no opet je vlasnik taj koji je kriv to se pas plai, podvija rep ispod zadnjih nogu, glavu savija dole, saginje se, podrhtava ili esto iz straha pokazuje zube. GLAVA I LOBANJA: iroka lobanja sa jasnim stopom, dobro modelirana bez mesnatih obraza. Vilice srednje duine, pune snage ne picaste. iroke, dobro razvijene nosnice. Glava pokazuje mirnou i blag izraz, oslikava plemenitost i inteligentnost. Prelazak lobanjskog i nosnog dela treba biti izraen, ali opet ne prenaglaen niti blag i kos, odnosno slabo primetan i proporcija je 1:1. Gledano spreda njuka treba biti iroka i duboka, odnosno jaka i etvrtasta, a nikako picasta odnosno klinasta i

previe dugaka. Nos je je kod crnih pasa uvek crn, kod smeih pasa sme, ali retko svetlo ruiast, dok je kod utih izuzetno crn, a uglavnom sme, to ipak nije odraz loe pigmentacije i uglavnom je takav od jeseni do prolea. Obrazi su miiavi i snani, znai jaki, a nikako suvi i nerazvijeni, odnosno izraeni i oputeni. Usne i desni su izuzetno dobro i tamno pigmentirane. OI: Srednje veliine, pri tome pokazuju inteligenciju i dobru narav. Braon ili boje lenika, to tamnije to bolje. Sigurno da je mnogo bolje to tamnije oko ali, kod smeih labradora je mahom, kao po pravilu za nijansu svetlije, kod utih labradora s obzirom na boju dlake malo svjetlije oko se i tako ne zapaa. Kod crnih labradora svetlije oko odaje utisak utog oka to nikako nije u redu, tako da je kod njega poeljnije uvek tamno smee. Trei oni kapak treba biti pigmentiran, gornji i donji oni kapak odnosno rubovi su tamno pigmentirani, dok je kod smeih labradora ipak dosta svetlije, boje oraha. UI: Ne velike ili teke, dobro prileu uz glavu, visoko i prilino dobro unazad usaene. Labrador ui uglavnom dri u panji, kada se lepo ocrtavaju. Srednje su velike u vidu trougla. Ne bi trebalo da budu prevelike kao kod ptiara niti pak suvie iza noene. ZUBALO: Vilice i zubi snani sa perfektnim pravilnim i makazastim zubalom, pri emu gornji sekutii bez meuprostora pokrivaju sekutie donje vilice. Zubi postavljeni vertikalno u vilici. Standard ne navodi zubnu formulu od 42 stalna zuba, mada se to potpuno podrazumeva. Medjutim, razliita su tumaenja ove reenice. Veina zemalja lanica FCI insistira na zubnoj formuli sa svim zubima, tumaei nedostatak zuba genetskom optereenou i nasleem. Neke pak zemlje lanice FCI-a toleriu nedostatak jednog ili dva zuba, ali oni koji uestvuju u zagrizu moraju biti svi prisutni. Tumaenje je i da je potpuno skarasto zubalo ustvari obavezno prisustvo onjaka i sekutia koji su poreani u nizu i koji stvaraju zagriz, a neki tu podrazumevaju i obavezno prisustvo p1? O prekobrojnosti zuba takoe postoje razliita tumaenja, ali u svim zemljama se obavezno preporuuje da se psi (normalno, ako im ovi nedostaci nisu diskvailificirajui) sa ovim problemima pare iskljuivo sa jedinkama koje imaju 42 zuba. Dakle, ovde se radi o razliitim tumaenjima potpunog, kompletnog zubala. esto smo bili svedoci da su mnogi uvezeni psi i to mahom iz matine zemlje na naim izlobama loe prolazili zbog nedostatka zuba iji su vlasnici sa mnogo muka i odricanja i preenih kilometara uvozili pse iz Engleske i nekih drugih zemalja, pravdajui se da se tamo zubi ne broje, ve da se gleda samo zagriz. U osnovi, to i jeste istina, ali u Engleskoj se vie od 100 godina vodi rauna o selekciji, pravilnom odgoju, linijskom uzgoju i savest samih uzgajivaa je na mnogo viem nivou, a mi smo jo uvek jako daleko, tako da je ipak puno bolje imati psa sa svim zubima. Dakle, to je ma sa dve otrice i injenje medvee usluge

rasi, ali zbog slobodnog tumaenja standarda imamo osnove da kaemo da manjak zuba standard ne smatra manom. Diskvalificirajua mana je podgriz ili predgriz, a kljetasto zubalo u odnosu na starost i troenje zuba i vertikalnu postavljenost je tolerantno. VRAT: Suv, jak, pun snage prelazi u dobro postavljene pleke. Vrat labradora je izuzetno jak i snaan koji treba nositi odgovarajuu glavu i naravno aport. Od duge i klinaste glave skraivanjem na proporcionalnu, kratku i iroku njuku i lobanju, dobili smo ipak malo slabije zategnutu kou na vratu sa dve bore. To nije mana ukoliko je prezentacija psa izuzetna i pas se naui da prilikom predstavljanja na izlobi podigne glavu i zategne kou na vratu, koja je pri slobodnom kretanju malo labavija. TELO: Grudi dobre irine i dubine, jako zaobljena, bavasta rebra, ravna gornja linija. iroke kratke i snane slabine. Ravna gornja linija. Telo je u principu kratko, zdepasto, odnosno lepo upakovano. to je pas krai to mu je i lena linija bolja i ravnija, a zbog kratkog stomaka i donja linija je ravna. Zbog dubokog prsnog koa s izrazenim predprsjem labrador daje utisak kao da je kraih prednjih nogu. Prednje noge: Pleka duga i koso postavljena. Prednje noge sa snanim kostima i ravne od lakta do zemlje, bez obzira dali se promatraju od napred ili sa strane. Prednje noge trebaju biti jakog kostura, jer trebaju nositi snano telo, a uz to idu i krupne kosti i snani miii. Labrador ne sme odavati utisak da je na dugim i tankim nogama. Zadnje noge: Nisu strme, dobro kutovan koleni zglob. Kravlji stav u veem stupnju nepoeljan. Kod labradora su uglavnom zadnje noge dobro kutovane pa se uglavnom odmah zapaaju primerci koji imaju otvorene kutove. Kostur treba biti snaan i okruenom jakom miinom masom koja se meusobno ocrtava i odie dajui utisak otupljenog srca. APE: Okrugle, kompaktne sa dobro izraenim jastuiima koji su tamno pigmentirani. Izmeu prstiju se nalaze tzv. plivae koice. REP: Znak raspoznavanja, veoma debeo u korenu, ravnomerno se suava ka vrhu, srednje duine. Bez zastavica, ipak odlakan celom povrinom sa kratkom, debelom, gustom dlakom koja ga ini okruglim, a takav rep se naziva vidrin rep. Pomera ga radosno, ipak ne treba da je zavijeno iznad lea noen. Jo uvek je pravi vidrin rep na naim izlobama retkost i esto se ine greke kada se nagrauju psi s izuzetno tankim repom koga dodue nose u ravnini ledja, a zamera se psima koji imaju jak i snaan, tipian rep, ali ga nose vilje i u afektu, dominaciji, takozvano veselo noenje repa ili ga pak kruno pomeraju kao u igri. Moramo razlikovati visoko nosen rep u odnosu na

zavijen iznad ledja nosen rep srpasto ili polukruno. Duina repa je do skonog zgloba, a esto mu sam vrh skraivanjem dlake pojaavamo. KRETANJE: Slobodno, osvaja prostor, pri tome prednje i zadnje noge su ravne i paralelne. Sigurno da je loa motorika zadnjih nogu povezana s displazijom zglobova kukova ime je labrador kao rasa izuzetno optereen to se ponekad i golim okom moe pri hodu zapaziti. Zato je u velikom interesu daljeg razvoja rase labrador retrivera na ovim prostorima kontrola RTG - snimkom kukova. Moramo biti samokritini i mnogo odgovorniji prema naem labradoru, inae emo morati uskoro krenuti od nule.

DLAKA: Prepoznatljiva oznaka, kratka, gusta, ne talasasta, bez zastavica, prilino otra, poddlaka otporna prema vremenu. Normalno je da psi koji se dre u stanu, umesto ove tvrde i otre dlake imaju daleko meku, plianu. esto se deava da je dlaka na zadnjim nogama nesto dua (tzv. zastavice), ali taj problem se reava makazicama par dana pre izlobe isto estetike radi. Ponekad smo svedoci da vidimo labradore koji na leiima, odnosno sapima imaju za nijansu duu dlaku koja tei talasanju, ali se etkama za ispravljanje dlake moe reiti i nije nikakav nedostatak u uporeenju s malom, uskom glavom, dugom i iljastom njukom, slabim kosturom, nedovoljnom masom, tankim repom. Ponekad kod crnih pasa izbija crvenkasta poddlaka to se ne moe tolerisati. BOJA: Jednobojno crna, uta ili jetreno ili okoladno smea. uta je od svetlije krem do lisije crvene. Crna boja je kod negovane dlake izuzetno cenjena i popularna i pod utjecajem sunca ima specifican sjaj. Kod pasa koji su u linjanju, vrhovi znaju biti sivkasti kao posledica gubljenja pigmenta. uta boja je zastupljena u svim nijansama poevi od krem bele, boje slonove kosti, limun ute, narandaste pa do lisije crvene (fox red). Najtipinija uta boja je, kako francuzi kau , odnosno boja peska, ali ne renog ve pustinjskog peska. Bez obzira o kojoj nijansi ute se radi, utim psima su uvek za nijansu tamnije ui, du lea i od gore rep, a karakteristina je blea pruga ispred i iza lopatice. okoladna, tj. tamno smea je najrea boja labradora sa kojom jo uvek nismo u stanju manipulirati. Upotrebom ove boje u priplodu moramo biti paljivi, jer im je ionako bolna taka svetlo oko, nos, usnice, oni kapci, uopteno pigmentacija, a esti su i primerci svetlo smee boje, pa ak i crvenkasto - smei. Bilo koja druga boja ili kombinacija boja vodi diskvalifikaciji. Prihvatljiva je mala bela fleka na grudima. Bela (seda) dlaka kao rezultat starosti ne sme biti penalzirana.

VISINA: Idealna visina grebena za mujake je 56-57 cm, a za enke 54-56 cm. Teko je shvatiti da se celokupna populacija labrador retrivera moe svrstati u dva-tri centimetra. No ipak je stvarno tako, ali treba napomenuti da je standardom napomenuta idealna visina to emo retko u standardu bilo koje vrste pronai. Dakle, ipak par centimetara gore-dole tolerancija postoji, ali iz francuskog retriver kluba su izneli podatak da je to otprilike 51-61 cm, normalno, bitna je i proporcija psa da zadrzi svoju kvadratinost. Idealna visina grebena: -mujaci : 56-57cm -enke 54-56cm TEINA: 25 - 30 kg TESTISI: Mujaci trebaju da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno sputena u skrotum.