ŽIVINARSTVO

Predavanje br. 19

Gajenje kokoši za proizvodnja jaja za konzum

 Gajenje kokošaka za proizvodnju konzumnih jaja je u

pravom smislu reči vrhunac industrijske proizvodnje u
živinarstvu.
 Utrošak fizičke radne snage je sveden na minimum.
 Jedan uslovni radnik, opslužuje 10-12 hiljada koka u odgoju,
a 15-25 hiljada nosilja u periodu proizvodnje.
 U proizvodnji jaja za konzum postoje dve faze:
 faza odgoja kokica do 18 nedelja starosti, i
 faza proizvodnje kokoši, gajenja od 18 nedelja do
izlučenja, što je najčešće u uzrastu od 72-76 nedelja.
 Odgoj 18. nedeljnih kokica

 Odgoj komercijalnih 18. nedeljnih kokica je jedan od važnih

segmenata u proizvodnji konzumnih jaja.
 Ovaj segment je vrlo bitna faza u ovoj proizvodnji, jer
samo kvalitetan živi materijal visokog genetskog
potencijala, koji je pravilno odgojen i preventivno zaštićen,
može dati vrhunske proizvodne rezultate.
 Danas se proizvodnja konzumnih jaja uglavnom bazira na
gajenju linijskih hibrida,
 U našim podnebljima se gaje uglavnom linijski hibridi koji
nose jaja obojene ljuske.
 Po proizvodnim karakteristikama, ovi hibridi su dosta slični.
 Svaki hibrid ima i svoje specifičnosti, kako u proizvodnim
performansama, tako i u zahtevima u pogledu obezbeđenja
optimalnih uslova njihovog držanja i ishrane.
 Danas su na našim prostorima u najvećoj meri
zastupljeni hibridi: ISA brown i Hisex Brown, Shaver
579, Hy line .
 Da bi se ostvarili dobri rezultati u odgoju moraju se
ispoštovati strogi tehnološki normativi koje propisuje
proizvođač svakog hibrida.
 Uslovi smeštaja

 Manje je bitan izgled objekta za uspešan odgoj kokica, ali

je zato vrlo bitno da objekti budu funkcionalni.
 Objekti moraju da obezbede kontrolisane uslove
ambijenta.
 Odgoj 18-to nedeljnih kokica može se vršiti u kavezima i u
podnom sistemu gajenja.
 Podni sistem držanja je dominantan način odgoja 18.
nedeljnih kokica.
 Primena jednog ili drugog sistema zavisi od postojećih
uslova i cene opreme, ali se još uvek zadržao i kombinovani
sistem odgoja.
 Kokice se izvesno vreme gaje u baterijama, pa se zatim
preseljavaju na pod.
 Jedino nije poželjna kombinacija da se kokice odgoje u
baterijama, a zatim da se smeste na pod i da nose na
podnom sistemu držanja.
 Da bi uspeh odgoja bio potpun, potrebno je živini
obezbediti optimalne uslove od momenta naseljavanja pa
do kraja odgoja.
 Postupak odgoja 18. nedeljnih kokica je vrlo sličan
odgoju podmlatka kokošaka.
 Odgoj počinje useljavanjem samo ženskih jednodnevnih
pilića u pripremljeni i zagrejani objekat.
 Odvajanje pilića, kako smo ranije videli, može biti po boji
perja i japanskom metodom seksiranja.
 O pripremi objekta ne bi trebalo posebno govoriti, jer
smo već više puta napomenuli
Tabela 11.4. Gustina naseljenosti, prostor za hranjenje i napajanje.

Parametri Uzrast u nedeljama

0-5 5 - 10 10 - 17
Gustina naseljenosti
Veštač. ventilacija, grla/m2 20 13 9
Prirod. ventilacija, grla/m2 15 11 8
Prostor za napajanje
Nipl pojilice, grla/nipli 10 10 10
Protočna pojilica, cm/grlu 1 2 2,5
Okrugle pojilice
Ručne, grla/pojilici 75 - -
Viseće, grla/pojilici - 100 100
Hranidbeni prostor
Tacne za piliće, grla/tacni 100 - -
Valov autom. hranilice, cm/grlu 5 7 9
Okrugle aut. hranil., grla/hranil. 45 35 25
 Napominjemo samo da je neophodno sve pripremne radnje
obaviti najkasnije 36 sati pre naseljavanja pilića.
 Odgoj 18. nedeljnih kokica je specijalizovana proizvodnja,
koja zahteva odgovarajuće mikroambijentalne uslove.
 Kod obezbeđenja ambijentalnih uslova posebno treba da
se obratiti pažnja na:
 temperaturu,
 vlagu,
 ventilaciju i
 režim osvetljenja
 Pravilno održavanje temperaturno-vlažnih odnosa u halama
za odgoj je veoma važno za normalan tok tehnološkog
procesa odgoja.
 Temperaturni režim.

 Idealna temperatura u najvećem delu odgojnog perioda,

nakon uspostavljanja potpunog termoregulacionog sistema
živine je oko 20-220C.
 Međutim, kako pilići u toku odgoja prolaze kroz različite
faze razvoja, adekvatno uzrastu treba se pridržavati i
temperaturnog režima.
Tabela 11.5. Temperatura u objektu

o
Starost Temperatura u nivou pilića, C
ISA brown Hisex Brown
0 - 3 dana 33 34
4 - 7 dana 32 34-->31
2 nedelja 30 31-->27
3 nedelja 28 27-->23
4 nedelja 25 23-->20
posle 4 nedelje oko 22 oko 20
 Optimalna vlažnost vazduha.

 Uslovni parametar koji je vrlo bitan za uspeh odgoja.

 Za ISA brown hibrid preporučuje se da se relativna
vlažnost vazduha održava na 70%, a za Hisex Brown
preporuke su nešto veće 75-80%.
 Svetlosni režim.

 Jedan od najbitnijih parametara u odgoju je i režim svetla.

 Preporuke svetlosnog režima se razlikuju i za svaki
hibrid je isti karakterističan.

Tabela 11.6. Režim intenziteta svetla

ISA brown Hisex Brown

Lux Wat/m2 Lux Wat/m2
0-7 dana 40 4 min. 20 min. 4
7 dana - 4 nedelje 10-20 2-3 10 3
4-17 nedelja 10 1 6 2
posle 17 nedelja 20-30 3 10 3.2
Tabela 11.7. Program osvetljenja u toku odgoja

Dužina svetlosnog dana, sati

Uzrast
ISA brown Hisex Brown
1 dan 22 23
2 dan 22 22
3 dan 20 21
4 dan 20 20
5 dan 18 19
6 dan 18 18
7 dan 16 17
8 dan 16 16
9 dan 14 15
10 dan 14 14
11 dan 12 13
12 dan 12 12
13 dan 10 11
14 dan 10 10
15 dan 8 9
18 dan 8 8
3 - 14 nedelja 8 8
15 nedelja 8 10
16 nedelja 9 11
17 nedelja 10 12
18 nedelja 11 14
19 nedelja 12 14
od 20-te povećanje 0.5 h
14
nedelje nedeljno
 U toku odgoja je takođe vrlo bitno pridržavati se
tehnoloških uputstava za svaki hibrid u pogledu režima
osvetljenja (dužina svetlosnog dana).
 U praksi tu nastaju i najčešći problemi.
 Dešava se da kokice pronesu prerano, ili pak da
pronošenje nepotrebno kasni.
 Najbitnije je da se vreme pronošenja uskladi sa telesnom
masom kokica.
 Kokice treba da pronesu kada postignu fiziološku
zrelost, a to je 2/3-3/4 telesne mase odrasle kokoške
(1550-1650 grama).
 Uočava se da se programi osvetljenja (dužine svetlosnog
dana) za ova dva hibrida značajno razlikuju, o čemu treba
voditi računa kod njihovog odgoja.
 Debikiranje.

 Debikiranje se vrši iz dva osnovna razloga:

 da se spreči kljucanje,
 da se smanji rastur hrane.
 Pod normalnim uslovima, ukoliko je odgoj pravilan, a hrana
sa kojom se podmladak hrani kvalitetna, nema potrebe za
sečom kljunova kod hibrida mirnog temperamenta.
 Međutim, ukoliko se kljunovi seku, preporuka je za ISA
brown hibrid da se to izvrši u starosti, od 7-10 dana, a za
Hisex Brown u istoj, ili pak sa 10 nedelja, ali niukom slučaju
posle ovog uzrasta.
 Prirast kokica u odgoju.

 Važan faktor dobrog odgoja podmlatka jeste obezbeđenje

dovoljnih količina kvalitetne hrane, kako bi one mogle
pravilno rasti i razvijati se.
 Ishrana mora biti usklađena sa potrebama živine u
zavisnosti od njenog uzrasta
 Svi programi ishrane treba tako da se planiraju, da
omoguće povećanje telesne mase živine koje sledi
tehnološku krivu porasta,
 Programa ishrane mora biti blago restriktivan
 Mora se uskladiti količina dnevnog obroka sa normama
telesne mase u datoj starosti živine.
 Praćenje porasta vrši se nedeljnim merenjem telesne mase.
Tabela 11.8. Telesne mase u gramima

ISA ISA Hisex

Starost Hisex Brown Starost
brown brown Brown
1 65 70 10 855 830
2 120 140 11 945 910
3 200 220 12 1040 990
4 295 300 13 1135 1070
5 390 380 14 1220 1150
6 490 470 15 1300 1230
7 580 570 16 1390 1320
8 670 660 17 1485 1410
9 765 750 18 1565 1500
 Gajenje nosilja u periodu proizvodnje

 Proizvodnja konzumnih jaja se obavlja držanjem

komercijalnih kokoši nosilja.
 Sve kokoške su proizvođači jaja za konzum, ali se sva jaja
koje kokoške snesu ne koriste za konzum.
 Jaja matičnih jata kokoši koja su oplođena koriste se za
leženje pilića, a samo ponekad se koriste za konzum.
 U proizvodnji nasadnih jaja danas se uglavnom koriste
linijski hibridi selekcionisani isključivo za ovu namenu.
 Držanje nosilja za proizvodnju konzumnih jaja moguće je
u dva sistema:
 na podu i
 baterijama.
 Osnovna koncepcija farme jaja treba da se bazira na:
 savremenim tehničko-tehnološk. rešenjima proizvodnje,
 držanju visokoproduktivnih linijskih hibrida,
 držanju u objektu koji zadovoljava stroge tehnološke
norme ove proizvodnje,
 striktnom pridržavanju tehnoloških normi proizvodnje,
 držanju samo jednog hibrida i jedne starosti u isto
vreme,
 ishrani kompletnim smešama,
 držanju u objektima zatvorenog tipa,
 maksimalnom korišćenju živinarnika;
 držanju kokoši u baterijama sa naseljavanjem 60
koka po dužnom metru baterije, ili 20-25 koka po 1
m2 podne površine u turnusu, ili na podu, 7-8
kokoši po m2,
Sistem gajenja na ispustu
 tehnološkom procesu proizvodnje konzumnih jaja koji
mora da počinje nabavkom 18. nedeljnih kokica, svake
godine, njihovom eksploatacijom u trajanju od 12 meseci,
 racionalnom korišćenju objekta, što zahteva da se
izlučene nosilje moraju u što kraćem vremenskom periodu
iseliti iz objekta, a objekat očistiti, oprati i dezinfikovati
za 5-10 dana.
 odmor objekta treba da bude oko 10 dana.
 naseljavanju objekata koje uvek treba da bude sa 18.
nedeljnim kokicama, nabavkom od poznatih i proverenih
odgajivača,
 držanju nosilja u baterijama (4-5 koka u svakom kavezu)
ili podu na dubokoj prostirci, sa savremenom automatskom
opremom za hranjenje i napajanje,
 redovnom izđubravanju objekt.
 snabdevanju živine uvek sa dovoljnom količinom sveže
vode, sistemom za automatsko napajanje iz vodovoda,
preko dozatora za vodu,
 obezbeđenju magacinskog prostora koji mora biti
uslovno sagrađen i kapaciteta da se u njemu mogu
skladištiti jaja,
 striktnom pridržavanju mera preventive, dezinfekcije i
deratizacije propisane od strane stručne službe,
 održavanju propisanog mikroklimata, stalnim
održavanjem opreme u funkcionalnom stanju,
 primeni odgovarajućeg režima svetla, prema uputstvu
gajenja za svaki hibrid,
 redovnoj evidenciji proizvodnje jaja, utroška hrane i svih
promena na nosiljama
 Podni sistem držanja

 Podni sistem proizvodnje konzumnih jaja je tradicionalni

način gajenja kokoši.
 Ranije je to bio i jedini sistem gajenja.
 Komercijalni laki hibridi za proizvodnju konzumnih jaja na
podu se gaje po istom principu kao i roditeljska jata kokoši.
 Gaje se u objektima sa dubokom prostirkom ili u kojima je
pod delom prekriven dubokom prostirkom, a drugi deo je
rešetkasti pod.
 Držanje komercijalnih nosilja na podu, pored ostale
opreme, zahteva i postojanje gnezda u objektu.
 Kokoši za proizvodnju konzumnih jaja gaje se bez
petlova.
 Na podu koji je u potpunosti prekriven prostirkom,
gustina naseljenosti treba da bude 6-7 grla po m2,
 Ako je pod delom pod rešetkama onda se gustina
naseljenosti može povećati na 10-12 po m2.
 Organizacija proizvodnje, oprema, ishrana i režim
osvetljenja, podešavaju se prema potrebama određenog
hibrida.
 Ovaj sistem je uglavnom danas zastupljen u malom
procentu,
 Nije isključeno da će se proizvođači morati vratiti na ovaj
sistem, jer se društvo za zaštitu životinja u mnogim
zemljama izborilo za zabranu gajenja živine u kavezima.
 Ovaj sistem gajenja je manje interesantan za
proizvođače jerje manje intenzivan i skuplji od kaveznog
sistema gajenja.
 Iskorišćavanje objekta je 2-3 puta manje u odnosu na
držanje nosilja u baterijama.
 Pošto kokice nose jaja u gnezdima, jedan broj njih se
proizvede van gnezda, pa je procenat onih prljave ljuske
daleko veći nego u baterijskom sistemu gajenja.
 Osim toga, činjenica je da jata koja nose jaja na podu
uvek imaju nešto manju proizvodnju jaja po kokici nego u
baterijama.
 Utrošak hrane po kokici takođe je nešto veći nego u
baterijama, zbog veće aktivnosti kokica.
 Sistem gajenja kokoši nosilja na podu ima svoje mesto u
ukupnoj proizvodnji konzumnih jaja, jer je on pogodan za
gajenje manjih jata, do nekoliko stotina grla.
 Za gajenje kokoši nosilja na podu potrebna su manja
ulaganja u opremu i objekte,
 Baterijski sistem držanja

 U savremenoj proizvodnji konzumnih jaja kokoši nosilje

se gaje uglavnom u baterijama, koje mogu biti potpuno
automatizovane, ali i poluautomatizovane.
 Živinarnici moraju biti strogo namenski građeni,
 Proizvodni deo objekta gradi se bez unutrašnjih pregrada.
 Važan tehničko - tehnološki uslov za uspešno držanje živine
je gradnja objekata zatvorenog tipa, koji mogu biti građeni
sa, ili bez prozora.
 U objektu se odvija ceo proizvodni ciklus, što zahteva
potpuno obezbeđenje mikroklimata.
 Farma treba da se opredeli za nabavku 18. nedeljnih kokica.
 Kod izbora provenijence, farma će se odlučiti za
kupovinu mladih kokica prema sledećem kriterijumima:
 mogućnosti nabavke,
 renomiranosti proizvođača,
 opšte poznatih rezultata proizvodnje linijskog hibrida,
 nosilje obojenog perja,
 udaljenosti odgojne farme od farme konzumnih jaja,
 cene koštanja 18. nedeljnih kokica.
 Kod uslova renomiranosti proizvođača misli se na
zdravstveno stanje jata, uslove koje ima farma za odgoj i
mogućnost uvida kupca 18-to nedeljnih kokica u odgojni
proces u fazi od 1 dana do 18 nedelja starosti.
 Poput bilo koje druge proizvodnje u živinarstvu, pre svakog
naseljavanja kokoši proizvodni objekat mora biti kompletno
pripremljen za prijem novog turnusa nosilja.
 U uslovima naseljenosti cca 20-25 grla po 1 m2 površine
objekta (60 grla/dužnom metru baterije), nakon
naseljavanja nije moguće izvoditi bilo kakve radove opravke
ili tehnološke zahvate,
 Pre naseljavanja objekat mora biti kompletno
pripremljen.
 To podrazumeva da je:
 objekat očišćen, temeljno opran i dezinfikovan,
 izvršene sve popravke na objektu i opremi,
 proveren sistem za osvetljenje, a sijalice očišćene i
pregorele zamenjene,
 dezinfekcija obuhvatila i manipulativne prostorije, ulaz i
okolinu objekta, sitnu opremu i alat koji služi u objektu,
 proverena funkcionalnost sistema za ventilaciju,
 dezinfikovani objekat "odmoren" najmanje 10 dana.
 Naseljavanje.

 Mlade kokice se moraju dopremati kamionima u posebnim

kavezima (gajbama) direktno do objekta.
 Transport ne treba vršiti na velikim vrućinama ili zimama.
 Useljavanje se vrši tako što se kokice vade iz kaveza za
transport i useljavaju u kaveze u objektu.
 Naseljavanje se vrši po spratovima paralelno, počevši od
zadnjeg dela objekta.
 Vrši se isključivo ručno.
 U svaki kavez u bateriji stavlja se 4-5 kokica, u
zavisnosti od tipa kaveza.
 U proizvodnji konzumnih jaja danas se uglavnom korisne
trospratne baterije.
 Naseljavanje se radi polako, pažljivo i zahteva veliko
strpljenje.
 Svaki kavez treba proveriti i pažljivo zatvoriti "vrata",
 Prilikom useljavanja kokica u kaveze mora se obraćati
pažnja na kondiciju i opšti utisak mladog jata.
 Svaku kokicu koja nije postigla odgovarajuću telesnu
masu treba izdvojiti i naseliti samo odabrano jato.
 Optimalna telesna masa 18. nedeljnih kokica treba da
bude adekvatna predviđenim normama za određeni
hibrid, a to je od 1.450 do 1.550 grama.
 Prvi zadatak nakon naseljavanje kokica je da se mora
pristupiti kontroli uzimanja vode.
 Ukoliko kokice dolaze sa podnog sistema držanja, gde su
pojilice viseće ili protočne, kokice se moraju učiti na nipl
pojilicu,
 Ovaj rad traje 5-6 dana i potrebno je proveriti svaki kavez
da li kokice uzimaju vodu ili ne.
 Štapićem provučenim kroz kavez dodirne se vrh nipl
pojilice i prve kapi vode podstaknu kokice, koje su žedne
da piju.
 Visoka produktivnost linijskog hibrida je genetski
uslovljena, ali će doći do izražaja samo ako su uslovi
držanja, ishrane, nege i zdravlja optimalni.
 Ambijentalni uslovi smeštaja.

Temperatura i vlaga.

 Pravilno održavanje temperaturno-vlažnih odnosa u

proizvodnim halama je veoma važno za normalan tok
tehnološkog procesa i proizvodnju jaja.
 Temperaturni režim u ovoj proizvodnji je jednak u celom
toku, i smatra se za optimalnu temperaturu od 18 do
220C u hali.
 U uslovima našeg podneblja i kretanja srednje dnevne
temperature, kod maksimalne naseljenosti hale, problemi
nastaju u toku letnjih meseci, kada su spoljne temperature
visoke.
 U tim periodima, kada je povećano odavanje telesne
temperature, a i spoljni vazduh koji se ventilacijom ubacuje
je topao, dolazi do povećane ambijentalne temperature, pa
čak i do 330C.
 Posledice toga su smanjeni apetit, konzumiranje hrane,
a time i manja proizvodnja jaja.
 Ljuska je često meka, i postotak takvih jaja naglo
raste.
 Ukoliko visoke temperature potraju duže, štete mogu biti
vrlo velike.
 Postoje određeni tehnološki zahvati koji ublažavaju
negatinve uticaje visokih temperatura kao što su:
 povećanje procenta proteina u smeši (da bi ukupna
konzumacija bila održana),
  davanje C vitamina nekoliko dana pred povećanje
temperature,
 polivanje krovova hladnom vodom,
 držanje maksimalne higijene,
 maksimalna ventilacija
 Sa temperaturnim režimom vezana je i vlaga vazduha.
 Niska vlažnost negativno deluje na nosilje stvarajući
nervozu jata, dehidriranost, pa se smanjuje nosivost.
 Prevelika vlažnost takođe ima negativni uticaj.
 Praćena je nervozom nosilja, perje im je ulepljeno, a
proizvodnja jaja opada.
 U oba slučaja se smanjuje otpornost, pa su prodori
infekcija olakšani.
 Optimalna vlažnost vazduha treba da se kreće od 65-75%.
 Ventilacija.

 Zadatak ventilacije je da izbaci iz objekta suvišnu vlagu,

prašinu, upotrebljeni vazduh zasićen gasovima, amonijak, i
CO2, a samim timi da stvori prostor za ulaženje svežeg
vazduha spolja u halu.
 Izmena vazduha bazira na normativu 4-8 m3 vazduha na
sat po kg žive mere nosilja, računajući na težinu 2,2 kg.
 Režim osvetljenja.

 Poznat je uticaj svetlosti na fiziološke funkcije živine.

 Proizvodnja jaja je zavisna od dužine trajanja dana i
izmene ritma dan-noć.
 Mehanizam delovanja svetlosti je preko očnog nerva,
hipotalamusa, hipofize, i hormona koji utiču na jajnik,
odnosno na formiranje jajeta.
 Odmah nakon useljavanja u kaveze počinje se
primenjivati odgovarajući režim svetla, po dužini
trajanja i intenzitetu.
 Pošto se ovde radi o objektima bez prozora, to je
regulacija i dužina trajanja intenziteta osvetljenja
jednostavana, kao i njena primena i kontrola.
 Dužina trajanja dana nakon useljavanja počinje da se
povećava 20 minuta do pola časa nedeljno, sve dok se
ne postigne 14-15-časovno trajanje dana, a to je u 26
nedelji starosti kokica.
 Od tog vremena, dužina trajanja dana ostaje, zadržava
se na 15 satnom danu do kraja eksploatacije.
 Preporuke za kokoške nosilje konzumnih jaja u pogledu
intenziteta svetla se kreću oko 30 lux-a/m2 ili 3,5
W/m2 podne površine.
 Rastojanje između sijaličnih mesta treba da bude oko 3
metra.
 Postavljanje sijalica mora da bude u visini gornjeg reda
kaveza.
 Dobro je koristiti sijalice jačine 40 W, što daje
intenzitet cca 30 lux-a po 1 m2 podne površine.
 Sistem osvetljenja treba vezati na reostat, radi
mogućnosti postepenog paljenja i gašenja svetla i
podešavanja intenziteta.
 Održavanje sijalica čistim i funkcionalnim je obavezno, i za
tehnologiju proizvodnje značajno.
 Izđubravanje.

 Tehničkim rešenjem baterija i projektnim rešenjem hale

omogućeno je mehanizovano čišćenje objekata,
 Uredno i blagovremeno izbacivanje đubreta iz hale
pomaže stvaranju potrebnog mikroklimata u halama,
 Nagomilani stajnjak remeti mikroklimat, uređaje za
izđubravanje i stvara nepotrebne zastoje.
 Zbog toga je neobično važno da se objekti izđubravaju
prema utvrđenom tehnološkom redosledu.
 Naime, izđubravanje zavisi od sistema kaveza i
baterija, može biti 14-to dnevno, ali može i svakih 7
dana.
 Količina fecesa koji se dnevno dobije po kokoški je oko
140-150 grama, na bazi telesne mase kokoši od 2,2 kg.
 Hranjenje i oprema za hranjenje.

 Jedan od najvažnijih faktora dobre proizvodnje jaja na

farmi jeste obezbeđenje dovoljnih količina kvalitetne
hrane za nosilje.
 Prosečna nosivost za 52 nedelja, je od 300 do 320 jaja
po useljenoj nosilji, računata sa masom jaja od 62 g
prosečno, zahteva smesu od 17% sirovog proteina uz
odgovarajući energetski, aminokiselinski, vitaminski i
mineralni sastav.
 U količine hrane po nosilji treba uračunati i one količine
koje konzumiraju nosilje od useljenja, tj. od 18 nedelja do
pronošenja (5% nosivosti jata),
 Po svakoj nosilji potrebno je obezbediti 44,5 kg smese
po nosilji, računato na useljeni broj.
 Da bi živina zadovoljila svoje potrebe u hrani mora joj se
obezbediti dovoljno hrane i dovoljan pristup na hranilici.
 Sistem ishrane u baterijama je rešen automatskim
hranjenjem iz valov hranilica.
 Ishrana kokoši nosilja konzumnih jaja je uglavnom po volji,
ili blago restriktivna.
 Napajanje i oprema za napajanje.

 Za nesmetani tok procesa nošenja i održavanja dobrog

zdravlja jata, neophodna je dovoljna količina vode.
 Voda mora biti zdrava, higijenski ispravna, u kom cilju se
vrše kontrole na higijensku ispravnost.
 Za održavanje instalacije za napajanje dobro je da vode
nisu tvrde, što takođe treba kontrolisati.
 Sistem napajanja u kaveznom sistemu gajenja je
automatski, preko nipl pojilica.
 Da bi se zadovoljile potrebe nosilja za vodom koje
iznose oko 250 cm3 po grlu dnevno, treba obezbediti
jednu nipl pojilicu na 5 grla.
 Prizvodnja i postupak sa jajima.

 Proizvodnja jaja počinje sa 19. nedeljom starosti, kada

iznosi 5%, da bi u 24 nedelji iznosila 75%.
 Od 25. nedelje proizvodnja jaja naglo raste, i u 28 nedelji
je 90%.
 Na kraju proizvodnog ciklusa, tj. do 72. nedelji starosti, ili
52. nedelji proizvodnje, još uvek je nosivost 70%.
 Ukoliko se ispoštuju osnovni uslovi gajenja, biće adekvatno
realizovan i genetski potencijal u pogledu proizvodnih
performansi.
 Upravo od pobrojanih uslova i njihovog ispunjenja zavisi
u kojoj će meri dato jato ostvariti proizvodne normative
za dati hibrid.
 Sakupljanu jaja treba posvetiti posebnu pažnju.
 Jaja se u objektu moraju sakupljati više puta u toku dana iz
razloga što su lako kvarljiva roba.
 Sakupljanje jaja na farmi može biti automatsko ili
ručno.
 Treba ih sakupljati 2-3 puta u toku dana.
 Jaja treba slagati uvek u čiste, neupotrebljavane
kartonske podloške.
 Svakodnevno je potrebno da se ona evidentiraju i zatim
odmah prenose u prostoriju za sortiranje, a nakon
sortiranja u magacin.
 Konzumna jaja, posle klasiranja po masi, treba čuvati na
nešto nižim temperaturama u posebnoj prostoriji za
čuvanje jaja.
 Optimalna temperatura za njihovo čuvanje je +40C.
 Isporuka izlučenih kokoši.

 Kokoši nosilje konzumnih jaja se obično u proizvodnim

objektima gaje 74 nedelje, od 18. do 72. nedelje
starosti.
 Isporuka nosilja je završni čin procesa proizvodnje.
 Po završetku ciklusa proizvodnje treba nastojati da se
nosilje što pre isporuče na klanje,
 Za uspeh poslovanja je vrlo bitno da se maksimalno
skrati period praznog hoda na farmi,
 Taj period pripreme objekta za prijem novog jata nosilja
ne treba skraćivati na uštrb uredne pripreme objekta za
naseljavanje novih kokoši.
 Optimalni period između dva uzastopna naseljavanja je
oko 20 dana.
 Od toga se 10 dana utroši na čišćenje i dezinfekciju
objekta i opreme, a 10 dana na ”odmor” objekta.
 Organizacija isporuke nosilja mora biti besprekorna.
 Po završetku perioda nošenja, najdalje u toku sledećih 1-3
dana sve izlučene kokoši moraju biti isporučene u klanicu.
 Po završenoj isporuci nosilja, odmah se pristupa detaljnom
čišćenju i pranju objekta i opreme.
 Nakon toga se vrši temeljna dezinfekcija objekta, i objekat
se zatvara i ostavlja da se "odmara" najmanje 10 dana.
 Tada se objekat još jednom dezinfikuje, provetri, i tek
nakon toga počinje sa useljavanjem novog jata 18.
nedeljnih kokoši za novi proizvodni ciklus.
 Preventivna zaštita.

 Kokoši nosilje konzumnih jaja, pre nego se nasele u

proizvodne objekte, moraju biti vakcinisane po programu
preventivne zaštite, koju propisuje proizvođač datog
hibrida.
 Preventivna zaštita u periodu nošenja podrazumeva
pravilnu ishranu, održavanje higijene u objektu, redovno
napajanje kvalitetnom i bakteriološki ispravnom vodom.
 U preventivnu zaštitu spada i povremeno davanje živini
vitaminskih preparata kroz vodu za piće.
 Da bi se sprečila pojava bolesti na farmi redovno se moraju
održavati DEZ barijere u funkcionalnom stanju.
 Radnici moraju raditi u zaštitnim mantilima i gumenim
čizmama.
 Moraju se na minimum svesti posete drugih lica koja ne
rade u živinarniku, kao i lica koja nisu uopšte zaposlena na
farmi.
 Kod preventive, treba napomenuti da je neophodno stalno
sprovoditi mere zdravstvene zaštite živine i sprečavanje
unošenja bolesti u objekat.
 Treba da bude pravilo da u objekat za nosilje može da ulazi
samo zaposleni radnik i stručno osoblje,
 Kod svakog ulaska u objekat dezinfikuje se obuća u DEZ-
barijeri koja je postavljena na ulaznim vratima objekta.