Igor Miliki FS 13/10

KANTOVO SHVATANJE PROSTORA

U ovome radu u se baviti ispitivanjem osnovnih osobina Kantovog shvatanja prostora i

razlika koje Kantovo shvatanje odvajaju od shvatanja njegovih prethodnika; pri emu u
pokuati da pokaem koji bi bio mogu Kantov odgovor na pitanje: Da li je prazan prostor
mogu?.
Rasprava izmeu apsolutista i relacionalista1 o prirodi prostora predstavlja pozadinu
Kantovog bavljenja tim pojmom. Kao paradigmatski primeri apsolutizma i relacionizma istiu
se Njutn i Lajbnic sa svojim shvatanjima prirode prostora. To i sam Kant istie u svojoj prvoj
Kritici: u prvom delu Transcendentalne teorije o elementima, u Transcendentalnoj estetici, na
njenom poetku, Kant formulie svoje gledite kontrastirajui ga gleditima svojih
prethodnika, Lajbnica i Njutna, i njihovih sledbenika, pri emu cilja na neuspehe njihovih
shvatanja da prostor razumeju na valjan nain.
Kant Lajbnicovom i Njutnovom shvatanju prostora pripisuje atribut transcendentalno
realni; i usled takve osobine njihovih shvatanja, on ih osporava, suprostavljajui im svoje
shvatanje koje naziva transcendentalni idealizam. No postavlja se pitanje ta Kantu
omoguuje da naizgled razliitim vrstama shvatanja prostora, na valjan, nain pripie jedan
isti atribut. Lajbnic je zastupao relativizam, prema kojem prostor ne postoji nezavisno od
objekata, ve predstavlja apstrahovanu emu relacija meu objektima, nasuprot Njutnovom
apsolutistikom stanovitu da prostor postoji apsolutno kao neka kutija u koju se mogu staviti
objekti, i koji postoji ak i ako ne bi bilo nijednog objekta unutar njega. Kao to vidimo ova
se dva stanovita oigledno razlikuju, a dodatnu potvrdu te razlike ini i opsena i ustra
rasprava koja se vodila izmeu predstavnika jednog i predstavnika drugog stanovita. Na koji
je, onda, nain Kant uspeo da obema vrstama stanovita pripie istu osobinu?
On je to uradio na taj nain to je pokazao da i jedno i drugo stanovite nose sa sobom
tvdrnju da prostor postoji na apsolutan nain. Ovo je oigledno za Njutnovo stanovite, koji je
i sam tvrdio da prostor postoji nezavisno od svih objekata koji se nalaze u njemu, meutim
nije ba najjasnije na koji je nain i Lajbnic tvrdio apsolutno postojanje prostora; jer je on,
kao to smo videli, zastupao stanovite da prostor zavisi od objekata, tj. od relacija meu
1 Za detaljnije analiziranje pozadine Kantovog shvatnja prostora videti lanak: Kants Views on Space and
Time, dostupan na Stanfordovoj enciklopediji: http://plato.stanford.edu/entries/kant-spacetime.

Igor Miliki FS 13/10

njima, i da bez objekata nema ni prostora. Ali, iznosi, Kant: poto prostor predstavlja odnos
relacija meu objektima, a objekti (tela) se odnose (na neki veoma teko za objasniti nain) na
ureenje supstancija, onda se i prostor odnosi na ureenje supstancija; a poto supstancije
postoje realno, tj. apsolutno, onda i prostor, na neki nain, postoji apsolutno. Ovo je Kantu
bilo bitno da pokae jer, prema njegovom shvatanju, prostor predstavlja formu ulnosti i
postoji zavisno od subjekta.
Kritikujui gore navedena stanovita svojih prethodnika, Kant iznosi svoje shvatanje
prirode prostora. U Metafizikom ispitivanju pojma prostora, jednom od delova
Transcendentalne estetike, Kant navodi etiri argumenta uz pomo kojih pokazuje da je
prostor a priorna ne-pojmovna predstava.2 U prvom argumentu Kant kae da prostor nikako
nije neki empiriki pojam koji je apstrahovan iz spoljanjih iskustava (Kant 2012: 62). Jer,
da bih sebi mogao da predstavim neku stvar na drugom mestu prostora u odnosu na kojem
sam ja, ja ve moram posedovati predstavu prostora, da bih uopte mogao da primetim da se
dve stvari nalaze na razliitim mestima, ja moram posedovati predstavu prostora uz pomo
koje je to spoljanje iskustvo mogue; te, dakle, prostor nikako ne moe biti dobijen iz
spoljanjeg iskustva apstrahovanjem relacija meu objektima. U drugom argumentu Kant
pokazuje da je prostor jedna nuna a priori predstava koja ini osnov svih naih opaaja (Kant
2012: 62); poto se nikada ne moe zamisliti da prostora nema, a sasvim je zamislivo da je
prostor ispranjen od svih stvari, samim tim se prostor smatra kao uslov spoljanjih pojava, a
ne kao jedna odredba koja od njih zavisi.
Nakon to je, Kant, u prva dva argumenta pokazao poreklo nae predstave prostora: naa
predstava prostora nije nikako empirika, ve a priorna; u sledea dva argumenta e, izmeu
ostalog, pokazati da naa predstava prostora nije pojam, ve opaaj. U etvrtom argumentu
Kant iznosi da se prostor predstavlja kao jedna beskonana veliina. No problem ne
predstavlja da se pojam mora zamisliti kao predstava koja se sadri u jednoj beskonanoj
mnoini raznih moguih predstava; ovo predstavlja ekstenziju datog pojma.3 Ali problem
predstavlja kada intenzija pojma sadri beskonanu mnoinu predstava; jer, kako Kant kae:
nijedan se pojam kao takav ne moe zamisliti kao da u sebi sadri beskonanu mnoinu
2 Za detaljniju analizu Kantovih argumenata iznetih u Kritici, videti lanak: Kants Views on Space
and Time, dostupan na Stanfordovoj enciklopediji: http://plato.stanford.edu/entries/kant-spacetime.
3 Za detaljniju analizu vanosti Kantovog shvatanja pojmova ekstenzije i intenzije za trei i etvrti
argument videti lanak: Kants Views on Space and Time, dostupan na Stanfordovoj enciklopediji:
http://plato.stanford.edu/entries/kant-spacetime.
2

Igor Miliki FS 13/10

predstava (Kant 2012: 63). Ovo predstavlja problem zbog sledeeg: intenzija pojma ovek
jeste sledea: racionalno ivotinjsko materijalno kreirano bie. To nam sugerie da se pojam
ovek konstruie stavljajui zajedno u vezu sledee pojmove: racionalan, ivotinja,
materijalan, kreiran i bie. I da bih ja razumeo pojam ovek potrebno je samo da razumem
pojmove njegove intenzije. Te, ukoliko bi neki pojam imao beskonanu intenziju, onda bi on
bio nerazumljiv za mene, jer ja, kao konano bie, nikada ne bih mogao da dostignem
razumevanje beskonanog broja predstava koje se nalaze u intenziji tog pojma. A poto se
prostor predstavlja kao beskonana veliina, i ja razumem ta pojam prostor znai, onda
prostor nikako ne moe biti pojam, ve mora biti opaaj.
Na ovaj nain Kant pokazuje da je prostor jedna a priorna predstava i to ne-pojmovna.
Postavlja se pitanje kako je mogua takva jedna predstava, i Kant e pokuati da odgovor na
to pitanje da u sledeem odeljku Transcendentalne estetike, u Transcendentalnom ispitivanju
pojma o prostoru.
Kant dolazi do zakljuka da takva predstava mora na neki nain biti smetena unutar
subjekta. Kao to smo videli u prvom argumentu, Kant istie da predstava prostora mora biti u
osnovi svih pojava, a u drugom dolazi do zakljuka da nam je ona a priori data. Poto u
treem i etvrtom argumentu uvia da predstava prostora ne moe biti pojam, zakljuuje da
predstava prostora mora biti opaaj, i to ist opaaj. Te na taj nain Kant dolazi do svog
zakljuka da je prostor ista forma ulnosti. Prostor je nain na koji mi opaamo spoljanje
objekte. On nije vezan za objekte ili njihove relacije, nezavisan je od njih, ve se nalazi u
subjektu, i predstavlja njegovu formu opaanja. Kant predstavu prostora naziva i spoljanje
ulo, jer mi uz pomo njega dovodimo u vezu mnoto spoljanjih opaaja, to predstavlja
sadrinu naeg opaanja, a prostor predstavlja njegovu formu.
Kant e takoe doi do zakljuka da mi o prostoru moemo govoriti samo iz ljudske
perspektive, jer poto prostor predstavlja formu ljudske ulnosti i nije vezan za objekte ili
njihove meusobne relacije, onda nema smisla govoriti o prostoru van ljudske perspektive. I
ovo stanovite predstavlja transcendentalni idealizam: prostor postoji nezavisno od objekata i
njihovih meusobnih relacija, a zavisan je od subjektivnog sklopa ulnosti. Te na ovaj nain
Kant suprostavlja svoje stanovite Lajbnicovom i Njutnovom transcendentalnom realizmustanovitu da je prostor zavisan na neki nain od realnosti, objekata koji realno postoje.
Nakon ispitivanja Kantovog shvatanja prostora, pokuau da ukaem na mogui odgovor
koji bi Kant dao na pitanje: Da li je prazan prostor mogu?. U svom drugom argumentu
3

Igor Miliki FS 13/10

Kant istie da je prazan prostor zamisliv: mogue je zamisliti da se u prostoru ne nalaze
nikakvi predmeti (Kant 2012: 62); da li to znai isto to i tvrditi da je prazan prostor mogu.
Verujem da bi Kantov odgovor na ovo pitanje bio potvrdan, ali sa naglaskom iz ljudske
perspektive, jer jedino na taj nain ima smisla govoriti o prostoru. Dakle, prazan prostor je
mogu, jer on predstavlja formu ljudske ulnosti, i samim tim prostor ne zavisi od objekata ili
relacija meu objektima koji se nalze u njemu, ve je od njih nezavisan; te se moe zakljuiti
da, prema Kantu, ak i ako ne bi bilo nijednog objekta, prostor bi bio mogu jer je on forma
ljudske ulnosti.
Bitno je jo naglasiti to da je Kant sa svojim shvatanjem izveo preokret u dotadanjoj
filozofiji prostora, jer je do njega prostor smatran kao neto nezavisno od subjekta, ili barem
delimino nezavisno, neto to barem nekim svojim delom zavisi od objekata ili relacija meu
objektima, koji postoje u stvarnosti. Tako je prostor za Lajbnica predstavljao odnos relacija
meu objektima koji postoje, a za Njutna je prostor postojao nezavisno kao jedan zaseban
entitet. Kant je izmenio tu perspektivu i zakljuio da o prostoru ima smisla govoriti samo iz
ljudske perspektive, kao formi ljudske ulnosti.

Literatura:
1. Kant, Imanuel (2012), Kritika istoga uma, Beograd, Dereta.
2. Kants Views on Space and Time, internet lanak,

dostupan

http://plato.stanford.edu/entries/kant-spacetime, datum pristupa 14.1.2016.

na