DEZINFEKCIJA

Sadraj predavanja

Mesto dezinfekcije u tehnolokoj liniji

obrade vode
Primena i efekat dezinfekcije
Hlor i hlorna jedinjenja kao
dezinfekciono sredstvo
Ozon kao dezinfekciono sredstvo
Dezinfekcioni nus proizvodi
Mesto dezinfekcije u tehnolokoj
liniji obrade vode
 PRIMENA
I EFEKAT DEZINFEKCIJE
Dezinfekcija predstavlja skup mera i
postupaka kojima se unitavaju patogeni i
drugi mikroorganizmi, fizikim ili hemijskim
putem. Dezinfekcijom se broj tetnih
mikroorganizama svodi na bezopasne vrednosti
po zdravlje oveka.

Termin dezinfekcija obuhvata:

Primarnu (obuhvata inaktivaciju mikroorganizama)
Sekundarnu (obezbeuje rezidulano delovanje
dezinfekcionog sredstva u distributivnom sistemu)
 STERILIZACIJA I DEZINFEKCIJA
STERILIZACIJA (za razliku od DEZINFEKCIJE)
predstavlja potpuno unitenje svih prenosivih
agenasa (vegetativnih oblika i spora bakterija,
virusa, itd).
Kod dezinfekcije se unitavaju samo organizmi
koji uzrokuju bolesti.

Sterilizacija se primenjuje u pripremi pribora za

hirurke i dijagnostike zahvate.
 DEZINFICIJENSI
DEZINFICIJENSI su hemijske supstance koje se koriste za unitavanje
virusa i mikroba (razliite bakterije i gljivice).

Idealna dezinfekcija bi bila kompletna sterilizacija, uz uslov da nema

tetnog dejstva na druge ive oraganizme, da ne bude skupa i da ne izaziva
koroziju.
Takva ne postoji!
Teorijski DEZINFICIJENS ispunjava sledee zahteve:
baktericidnost i virucidnost,
degradabilnost,
netoksine nus proizvode,
otpornost na spoljne inioce,
ekoloki prihvatljiv,
jeftin i moe se proizvoditi u zemlji u kojoj se primenjuje.
Metode dezinfekcije vode

NEOKSIDATIVNI POSTUPCI

Kuvanjem (termika dezinfekcija)

Zraenjem (UV, ili X-zraenje)

Primenom ultrazvuka

OKSIDATIVNI POSTUPCI

Primenom hemijskih agenasa (kre,

elektrolitiko srebro, ozon, jod, persietna
kiselina i hlorisanje)
 HLOR I HLORISANJE

Najjednostavniji i najrasprostranjeniji
postupak dezinfekcije vode.
Hlor destruktivno deluje na elije svih
organizama.
Efekat i efikasnost hlorisanja
Prednosti hlora kao
dezinficijensa:
produeno delovanje
laka nabavka
cena
merenje
koncentracije hlora u
vodi.
 Ukupna doza
3 mg/L
hlora

Vezani hlor Slobodni

(rezidual) 0,5 mg/L
hlor
NH2Cl
NHCl2 HOCl
NCl3 OCl-
... Cl2

oksidacija raznih materija izvoenje dezinfekcije

Faktori koji utiu na efikasnost hlorisanja

Vrsta hlornog preparata

Bioloke karakteristike mikroorganizama
Temperatura
pH vrednost vode (od 6,8 do 7,6)
Mutnoa vode
Jonska jaine vode
Mehanizam hlorisanja

Hlorisanje (oksido-redukcione reakcija):

Cl2 + H2O = HOCl + H+ + Cl-

HOCl = H+ + OCl-

Koliina potrebnog hlora zavisi od prisustva materija

koje se mogu oksidovati u vodi.
 Zavisnost pH od efikasnosti
hipohloraste kiseline
Disocijacija hipohlorne
kiseline u zavisnosti od pH
vrednosti:
pH vrednost 6,8 oko
80 % HClO
pH vrednost 8,0 oko
18 % HClO
Visoka vrednost pH
niska efikasnost
hlora
 Hlorisanje u prisustvu amonijaka

Vezani hlor u obliku hloramina u reakciji sa amonijakom je manje reaktivan od

slobodnog hlora i zato je due vremena sposoban za dezinfekciju.
Nedostatak dezinfekcije
hlorom
stvaranje dezinfekcionih
nusproizvoda (THM)
 Hlorni preparati
Danas se pored gasovitog hlora koriste brojni hlorni
preparati (neorganski i organski), razliitih naziva i
razliite aktivnosti. Efikasnost ovih preparata zavisi od
njihovog sadraja aktivnog hlora.
Vrste hlornog preparata razliitih baktericidnosti:

> > > > hlorni > >

ClO2 Cl2 HOCl OCl- NHCl2 NH2Cl
kre

Dehlorisanje:
aktivni ugalj, sumpordioksid, natrijumsulfat, aeracija.
Dezinfekcija hlor dioksidom, ClO2
Hlor dioksid, ClO2, nastaje u reakciji izmeu razblaenog
natrijum hlorita (NaClO2) i razblaene hlorovodonine kiseline
(HCl)
Hlor dioksid je nestabilan gas
ne sme da se transportuje
veoma rastvoran u vodi
Oksidaciona mo hlor dioksida je 2,5 puta vea od hlora
Bez ukusa je i mirisa (do oko 0,3 mg/L)
Daje sveinu vodi
Rezidualno dejstvo due od hlora
Nema nastanka nus proizvoda (hlorfenola, hloramina, THM,
itd.)
Hlor dioksid prednosti i mane
Prednosti
Kratko kontaktno vreme za efikasnu dezinfekciju (krae od
hlora)
Nema neprijatnih mirisa, ne nastaju trihamoletani,
bromati, jedinjenja amonijaka.
Prikladan za vodu za pie, procesnu i otpadnu vodu
Efikasan i u oblasti visokih pH vrednosti
Za vee koncentracije, efikasan je i za oksidaciju gvoa i
mangana i uklanjanje taloenjem

Mane
Toplota, svetlost, praina, visoka koncentracija metala i
organskih materija utiu na ubrzanu razgradnju hlor
dioksida
 Sistem za kontinualno doziranje
hlor dioksida
Generator

On-line merenje Modul za meanje

hlor dioksida
Pumpa za
doziranje
Filtraciona kolona
Automatsko
isenje
senzora Rezervoari hemikalija
 Formule za kontrolu dezinfekcionog procesa-
hlorisanjem obuhvataju:
brzinu doziranja hlora, dozu hlora i potrebnu koliinu
hlora.
I Brzina doziranja hlora je:
Brzina doziranja (mg/s)=Doza (mg/L)Protok (L/s)
II Doza hlora:
Doza (mg/L) =Brzina doziranja (mg/s)/ Protok (L/s)
III Potrebna koliina hlora je:
Koliina potrebnog hlora=Doza hlora, mg/L-Rezidualni hlor, mg/L
1. Ako je za efikasno hlorisanje doza
hlora 7,25 mg/L, a protok vode na
postrojenju 16 L/s odrediti brzinu
doziranja hlora (u mg/s) na postrojenju.
Reenje:
Brzina doziranja (mg/s)
=7,25 (mg/L)16 (L/s)=116 mg/s
2. Ako je rezidualni hlor 1,3 mg/L, a za
efikasno hlorisanje je potrebno 5, 0
mg/L koja je potrebna koliina hlora na
poetku procesa hlorisanja?
Reenje:

Potrebna koliina hlora je: 6,3 mg/L

3. U toku 24 sata PPV troi 33,2 kg
hlora. Protok vode na PPV bio je 3,2 L/s.
Odrediti potrebnu dozu hlora u mg/L?
Reenje:

Doza (mg/L)
=(33,2106/246060)/3,2=120,1 mg/L
4. PPVP koristi 10 kg hlora na dan za dezinfekciju.

Koliko vode se dezinfikuje na ovom postrojenju, ako

je koncentracija hlora na kraju procesa 0,70 mg/L?
Ako je potrebna koliina hlora za potpunu
dezinfekciju vode 0,50 mg/L (ostatak je rezidualni
hlor koji ini vodu mikrobioloki ispravnom u
distributivnom sistemu) za vreme od 50 min,
odrediti da li je zapremina bazena za hlorisanje od
500 m3 dovoljna.
 Reenje:
Vreme zadravanja vode u rezervoaru za
hlorisanje odgovara potrebnom vremenu
kontakta sa hlorom, to znai da je
zapremina dovoljna.
Qm, Cl = cm, Cl Qv
kg
10
Qm, Cl dan 106 mg 6 L 1dan 1m3 m3
Qv = = = 1,43 10 = 0,166
cm, Cl mg 1kg dan 86400s 1000L s
0,70
L

500m3
t= = 3024s = 50,4 min
m3
0,166
s
 Dezinfekcija vode ozonom
Ozon (O3)
Ozon kao dezinfekciono sredstvo

Ozonizacija vode

Postrojenja za preiavanje vode

Prednosti i mane ozona pri preiavanju

vode
 Ozon, O3
Alotropska modifikacija kiseonika
Veoma reaktivan (jako oksidaciono sredstvo)
Formira sloj u atmosferi koji odbija UV zrake
 Ozon kao dezinfekciono sredstvo
Sposoban je za dezinfekciju pri malom
vremenu kontakta i niskim
koncentracijama
Brzo oksidie organske materije

Uklanja boju, ukus i miris vode

Ozon deluje 10-20 puta bre i 300-600

puta jae od iste koncentracije hlora
 Ozon kao dezinfekciono sredstvo
Delovanje ozona se zasniva na raspadanju
ozona uz nastanak atomskog kiseonika:
O3 UO + O2
Veoma je nestabilan u vodi i brzo se
raspada.
Brzina raspada je
od nekoliko sekundi do
nekoliko minuta i zavisi od pH,
temperature, koncentracije
rastvorenih jedinjenja.
 Ozonizacija vode

Reakcijaozonizacije:
O3 + 2H + + 2e - U O2 +H2O
Potpuno sterilie vodu u roku od 5-6 min.
Dezinfekcija se nabolje obavlja pri
koncentraciji ozona od 0,4 mg/L.
Najbolje funkcionie u neutralnim ili
blago kiselim vodama.
Postrojenja za proizvodnju ozona

Ozon se moe dobijati direktno iz

vazduha, vazduha obogaenog
kiseonikom ili iz tenog kiseonika.

Vazduh se mora prethodno

pripremiti: ukloniti estice praine,
ulja, smanjiti vlanost.
 Postrojenja za proizvodnju ozona

Ozon se u vodu najee ubacuje

razliitim difuzerima, turbinskim
meaima, injektorima.
 Prednosti
1. Utie na organoleptiki kvalitet vode
(boja, miris, ukus)
2. Vezuje gvoe, magan i sulfide
3. Kratko vreme delovanja
4. Dobra baktericidna svojstva
5. Jedno od najefikasnijih
dezinfekcionih sredstava
6. Kao ostatak se javlja kiseonik
 Nedostaci
1. Formiraju se jedinjenja broma
2. Visoki poetni trokovi
3. Veoma je korozivan
4. Visoka toksinost
5. Zahteva mnogo energije koja se mora
generisati u postrojenju
6. Za kompletnu dezinfekciju sistema mora se
koristiti u kombinaciji sa neki drugim
dezinfektantom (najee hlorom)
 Fizike metode dezinfekcije

Dezinfekcija vode pomou UV zraenja je

efikasan metod za inaktivaciju irokog
spektra bakterija, virusa i protozoa.

Pri dejstvu UV zraenja u ospegu talasnih

duina izmeu 200 i 300 nm, dolazi do
inaktivacije patogenih mikroorganizama, tj.
promena u genetskom materijalu
mikroorganizma.
 Mehanizam dezinfekcije
ultraljubiastim (UV) zraenjem
Inhibicija razmnoavanja mikroorganizama nastupa usled absorpcije UV
zraka od strane RNK ili DNK-a lanca
 Doza UV zraenja
Ako je doza UV radijacije koju mikroorganizam
primi dovoljna, promene u genetskom materijalu
mikroorganizma su nepovratne i mikroorganizam
gubi sposobnost da se reprodukuje i ne moe da
zarazi osobu koja konzumira tako dezinfikovanu
vodu.
Efikasnost sa kojom su UV dezinfekcioni
reaktori u stanju da inaktiviraju mikroorganizme
zavisi od hidraulikih karakteristika reaktora,
intenziteta polja zraenja unutar reaktora i
kinetike inhibicije reprodukcije mikroorganizama
UV reaktori
Skica UV reaktora
sa bonim protokom
vode u odnosu na
ugraene UV lampe.

Protok
vode

UV lampa
 Reaktori Maki 1 i 2
Postavljena su pet radnih i jedan rezervni reaktora
Svaki reaktor sadri 60 UV lampi.
 Dvostruka dezinfekcija
Upotrebom kombinacije dve razliite metode
dezinfekcije hemijske i fizike postie se
dvostruka dezinfekcija koja:
omoguava bolju mikrobioloku zatitu jer
razliiti dezinfektanti su manje ili vie
efikasni pri onesposobljavanju pojedinih
mikrobiolokih vrsta;
pokriva vei spektar mikrobiolokih patogena;

omoguava primenu manjih doza jedinjenja

hlora i smanjuje mogunost formiranja
sporednih proizvoda dezinfekcije.
 EFIKASNOST DEZINFEKCIJE

CT
Vrsta i starost mikroorganizama
Kvalitet vode
Temperatura
 CT vrednost
CT vrednost predstavlja proizvod vremena kontakta
izmeu dezinfekcionog sredstva i mikoroganizma i
koncentracije dezinfekcionog sredstva.
CT se koristi za odreivanje potrebne koliine
dezinfekcionog sredstva za adekvatnu dezinfekciju.
C ukazuje na rezidualnu, zaostalu koncentraciju
hemijskog dezinfekcionog sredstva
T ukazuje na minimalno vreme kontakta materije koja
se dezinfikuje i dezinfekcionog sredstva.
CT jedinice su mg-min/L.
Za odreivanje optimalnog CT potrebna su
laboratorijska ispitivanja.
esto se za efikasnu dezinfekciju smatra dezinfekcija
kod koje je 99% mikrorganizama inaktivirano u
prisustvu dezinfekcionog sredstva.
CT se koristi za poreenje efikasnosti odreenih
dezinfekcionih sredstava u odnosu na odreene
mikroorganizme.
 Tabela 1. Poreenje izmeu CT vrednosti za 99%-tnu inaktivaciju
mikroorganizama na 5 C

Mikroorganizam Slobodni hlor Hloramini Hlor-dioksid Ozon (pH 6-7)

(pH 6-7) (pH 8-9) (pH 6-7)

E.coli bakterija 0,034-0,05 95-180 0,5-0,75 0,02

Polio virus 1,1-2,5 770-3740 0,2-6,7 0,1-0,2

Giardia lambia 47-150 - - 0,5-0,6

cyst

Prema podacima u tabeli ozon je najefikasnije sredstvao, CT vrednost kod ozona

je veoma niska. Hloramini su najmanje efikasni, ne mogu se uopte koristiti za
uklanjanje Giardia Lambia. Hlor je efikasan za uklanjanje E. coli bakterije i Polio
virusa.
 Vrsta mikroorganizama

Dezinfektanti mogu efikasno uklanjati patogene

mikoroganizme (bakterije, viruse i parazite).
Neki mikroorganizmi su otporni na prisustvo
dezinfekcionog sredstva.
E. coli bakterija, otpornija je od drugih i ona se
koristi kao organizam koji je indikator
zagaenja.
Neki virusi su jo otporniji i od E. Coli.
Odsustvo E. Coli ne znai da je voda bezbedna.
Paraziti protozoe poput Cryptosporidium and
Giardia veoma su otporne na prisustvo hlora.
 Starost mikroorganizama
Efekat, odnosno uspenost dezinfekcije zavisi i od
starosti mikroorganizama.
Mlade bakterije lake se uklanjaju iz vode od starih.
Sa starou bakterije grade zatitni oklop od
polisaharida (tit) oko svoje elije i time postaju
otpornije na dejstvo dezinfektcionog sredstva.
Kada se 2,0 mg/L hlora koristi zahtevano vreme za
deaktivaciju bakterija koje su 10 dana stare je 30
minuta. Za istu vrstu bakterija koje su stare 1 dan
dovoljno vreme kontakta je 1 minut.
Spore bakterija mogu biti veoma otporne na dejstvo
dezinfekcionog sredstva (na hlor neke i ne reaguju).
 Kvalitet vode

Voda koju treba dezinfikovati ima uticaj na

efikasnost dezinfekcije.
U vodi mogu biti prisutni joni: gvoa,
mangana, vodonik-sulfid, nitrati koji reaguju
sa dezinfektantom i utiu na potronju
dezinfekcionog sredstva.
Mutnoa vode takoe utie na dezinfekciju
(smanjuje efikasnost). Mikroorganizmi su u
mutnoj vodi zatieni od dejstva
dezinfekcionog sredstva.
 Temperatura

Temperatura ima uticaj na efikasnost

dezinfekcije.
Poveanje temperature utie na
poveanje brzine reakcije dezinfekcije.
Meutim poveanje temperature moe
smanjiti efikasnost dezinfekcije zbog
raspadanja dezinfektanta ili isparavanja.
 IZBOR DEZINFEKCIONE METODE

Hlor Hlor dioksid Hloramin Ozon UV

Nastaju THM DA NE DA PONEKAD NE
Nastaju nepoeljni
DA DA DA DA PONEKAD
dezinfekcioni nus-proizvodi
Na efikasnost utie
DELIMINO DELIMINO DELIMINO DELIMINO DA
mutnoa?
Uklanja Giardiu u skladu sa
NE DA NE DA NE
propisima?
Uklanja Cryptosporidium u
NE NE NE DA NE
skladu sa propisima?
Uklanja viruse u skladu sa
DA DA NE DA DA
propisanim vrednostima?
Zahtevno odravanje NE DA SREDNje DA SREDNje
PRIKLADNO ZA VELIKA
DA DA DA DA NE
POSTROJENJA
PRIKLADNO ZA MALA
DA DA DA DA DA
POSTROJENJA

Pri izboru optimalne dezinfekcione metode potrebno je uoiti da mnogi dezinfektanti ne uklanjaju viruse i
parazite. Uz naknadnu filtraciju dezinfekcija e efikasno odgovoritt svim zahtevima koje treba da ispuni
voda za pie.