Систем органа ѕа

варење
Милица Станковић III3
Зашто се храна вари?

 Храна нам је потребна као извор енергије за рад свих наших ћелија и као
градивни материјал.
 Да би наше ћелије могле да користе храну она мора да се мења у облик
који је њима доступан. Сложени, крупни молекули хране морају да буду
разложени на просте, ситне, како би они доспели до ћелија и били
искоришћени.
 То представља суштину процеса варења хране.
Изглед система за варење код
човека

Група органа који разлажу крупне

молекуле хране на ситне и одвајају
хранљиве честице од отпадака
чине систем органа за варење. Он
је у виду канала подељеног на
делове са различитом улогом у
варењу. Цревни канал почиње
усним отвором, кроз који се уноси
храна, а завршава аналним
отвором кроз који се избацују
несварени делови хране. Кретање
хране омогућено је контракцијама
глатких мишића који се налазе у
зиду цревног канала.
 Систем органа за варење
се састоји од низа
делова:
 усне дупље,
 ждрела,
 једњака,
 желуца,
 танког црева и
 дебелог црева које се
завршава аналним
отвором.
 У њега се уливају жлезде
са спољашњим лучењем:
 пљувачне жлезде,
 јетра,
 гуштерача као и
 велики број жлезда у
желуцу и цреву.
 Оне луче сокове за
варење хране.
Усна дупља
 Усна дупља је почетни, проширени део органа за варење. Оивичена
је са спољашње стране уснама, са бочних страна образима.
 На њеној горњој страни је непце (тврдо и меко), а на доњој страни
је језик. Непце раздваја усну дупљу од носне дупље.
 На задњој страни усна дупља је отворена и наставља се на
ждрело. Обложена је слузокожом у којој су три пара пљувачних
жлезда. Ове жлезде луче пљувачку, безбојну течност, без мириса и
укуса.
 Пљувачка натапа храну чиме олакшава гутање и омогућава да
осетимо укус хране. Осим тога, пљувачка садржи ензиме
(протеини који убрзавају разлагање хране, сваки ензим делује на
тачно одређени састојак хране) којима почиње варење скроба,
сложеног шећера.
 Поред пљувачних жлезда у усној дупљи се налазе зуби и језик.
 Зуби су органи изграђени од коштаног
ткива (дентина) и усађени су један
поред другог у доњу и горњу вилицу. Зуби
Њихова улога је механичка обрада
хране којом се она уситњава
 На зубу разликујемо: корен,врат и
круницу.
 Корен је дубоко усађен у виличне
кости, а круница је ван кости и
видљива је. Између корена и крунице
се налази врат зуба. У центру зуба је
шупљина, зубна пулпа, у којој су
крвни судови и зубни нерв. Крвни
судови и нерв улазе у зуб кроз отвор
на врху корена.
 Одрасла особа има 32 зуба, по 16 у
свакој вилици. Према улози и облику
разликују се четири врсте зуба:
секутићи, очњаци, преткутњаци и
кутњаци. Секутића има у свакој
вилици по 4, очњака по 2,
преткутњака по 4, а кутњака има по 6.
Језик

 Језик је мишићни орган смештен на доњем делу усне

дупље.
 Његов слободни део је изузетно покретан захваљујући
мишићима То је значајно за превртање хране и њено
пребацивање у ждрело (гутање). Језик има улогу и у
говору.
 Способност увртања језика је наследна особина.
 Језик се уврће на различите начине, а један од њих је
да се ивице језика савијају према непцу па језик добија
изглед трубе.
Ждрело

 Усна дупља се наставља у ждрело.

 Пут хране и пут проласка ваздуха ка органима за
дисање се укрштају у ждрелу.
 У горњем делу је ждрело у вези са носном дупљом.
 У доњем делу се повезује са два органа - са гркљаном,
с предње стране и једњаком, са задње стране.
 На гркљану се налази поклопац који спречава да храна
приликом гутања упадне у њега. Тако храна има само
један правац, силази у једњак.
Желудац и једњак
 Једњак је мишићна цев која проводи храну до желуца.
 Желудац је проширени, кесасти део система за варење у облику слова ''Ј''.
Налази се у горњем делу трбушне дупље, одмах испод пречаге (преграде
која раздваја грудну од трбушне дупље).
 Зидови желуца су изграђени од глатких мишића. Слузокожа желуца је
богато снабдевена жлездама које луче желудачни сок. Желудачни сок
садржи ензиме за варење и хлороводоничну киселину. Ова киселина
спречава штетно деловање бактерија које су унете храном.
 Друга врста жлезда у слузокожи желуца луче густу слуз која облаже
његову унутрашњост и спречава да киселина оштети сам желудац.
 Дужина задржавања хране у желуцу зависи од врсте хране и траје од 2-6
сати. Храна богата шећерима пролази најбрже кроз желудац, за неколико
сати. Она која је богата беланчевинама нешто спорије, док се масна храна
најдуже задржава.
Желудац и танко
црево
Танко црево је дугачка, савијена
цев која заузима највећи део
трбушне дупље. У њему се обавља
главно варење хране и упијање
сварених састојака.
Почетни део танког црева, који се
наставља на желудац, је
дванаестопалачно црево, у облику
слова С. У њега се уливају изводни
канали јетре и гуштераче.
Танко црево
 Производ лучења ћелија јетре је жуч. Жуч не садржи ензиме. Она
разбија масти на ситне капљице и тиме омогућава деловање
ензима за разлагање масти. Из јетре жуч одлази у жучну кесицу,
где се сакупља и по потреби из ње излива у дванаестопалачно
црево. Жучна кесица се налази испод јетре.
 Гуштерача (панкреас) лучи панкреасни сок који садржи ензиме за
варење беланчевина, сложених шећера и масти. Осим тога, овај
сок неутралише јако киселу кашу хране која је дошла из желуца.
 Поред жучи и сока гуштераче, жлезде у слузокожи танког црева
луче цревни сок који садржи ензиме за варење. За све време
варења у танком цреву се обављају покрети мешања хране како би
се олакшало деловање ензима.
 Na mestu gde se tanko
crevo uliva u debelo crevo
Дебело црево
nalazi se slepo crevo, od
koga polazi jedan nastavak
(crvuljak), koji se slepo
završava i kod čoveka nema
ulogu u varenju hrane.
 Bakterije debelog creva
stvaraju neke vitamine, kao
što su vitamin V 12 i K. U
debelom crevu se vrši
vraćanje vode i minerala iz
nesvarene hrane u krv.
Варење хране
 Храна се прво подвргава механичкој обради, уситњавању, натапању
соковима и пребацивању из једног дела цревног канала у други.
 Механичком обрадом се не мења хемијски састав хране. Затим се
под дејством посебних протеина, ензима, хранљиве материје
разлажу на просте састојке које су малог молекула, што
представља хемијску обраду.
 Езими истовремено делују и на убрзавање варења. Састојци су
сокова за варење хране. Сваки ензим делује на одређени састојак
хране. Састојци хране који подлежу варењу су сложени шећери,
масти и беланчевине, док се витамини, минерали и вода користе у
неизмењеном облику.
 У усној дупљи почиње варење скроба помоћу ензима пљувачке, док
се остали састојци само механички обраде и спреме за гутање.
 У желуцу под дејством ензима желудачног сока почиње варење
беланчевина, а наставља се и завршава у танком цреву.
 Храна остаје у желуцу док не постане течна, кашаста, а затим прелази у
танко црево.
 У танком цреву се помоћу жучи, сока гуштераче и цревног сока храна
разгради до простих састојака малог молекула.
 За упијање сварене хране задужени су посебни прстолики израштаји
слузокоже танког црева – цревне ресице. Оне се непрекидно покрећу и
долазе у додир са свареном храном.
 Из црева, хранљиве материје кроз зид ресица доспевају у крв и лимфу, а
њима до јетре.
 У јетри се врши пречишћавање тих материја, па се отровне и штетне
одстрањују.
 У ћелијама се врши сагоревање ових материја и добијена енергија се
користи за њихов рад. Поред тога, материје доспеле до ћелија могу да се
употребе за изградњу њених делова. Несварени садржај хране се
покретима потискује у дебело црево.
Јетра и гуштерача
 Кроз јетру одрасле особе која мирује сваког минута протекне 14
дл крви. Гуштерача производи највише сокова за варење, у току
дана ствара око 1,5 л сока.
 Јетра се налази одмах испод пречаге са десне стране у горњем
делу трбушне дупље.
 Гуштерача је смештена у кривини дванаестопалачног црева испод
желуца. Обе ове жлезде нису део самог цревног канала, али су од
суштинског значаја за варење хране.
 Осим улоге у варењу хране и складиштењу резервних хранљивих
материја, јетра има и низ других улога. У њој се праве резерве
витамина, крви, гвожђа. Има и одбрамбену улогу пошто се у њој
неутралишу и задржавају разни отрови, бактерије и лекови.
 Гуштерача је жлезда са Јетра и гуштерача
двојаком улогом:
егзокрином и ендокрином.
 Ендокрина улога се огледа
у лучењу хормона који
регулишу ниво шећера у
крви
 Егзокрина у лучењу
панкреасног сока.
Панкреасни сок има
пресудну улогу у варењу
беланчевина, сложених
шећера и масти.