Висока здравствена школа струковних студија Београд

Семинарски рад

Предмет: Исхрана и орално здравље

ТЕМА: Калцијум

Професор: Студент:
Проф. др сци. мед. Стојановић Александрић Филип ЗП 14/18
Светлана

Београд, 21. Новембар 2019.

1
Contents
1 Увод ............................................................................................................... 3

2 Заступљеност ................................................................................................ 3

3 Биолошки значај ........................................................................................... 3

4 Апсорпција и излучивање ........................................................................... 4

5 Улога.............................................................................................................. 5

6 Садржај у намирницама. Потребе. ............................................................. 6

7 Дефицит калцијума ...................................................................................... 7

8 Суфуцит калцијума ...................................................................................... 8

9 Литература .................................................................................................... 9

2
1 Увод
Калцијум је сјајни и сребрнасти метал. На Земљи се калцијум
налази само у облику својих једињења и као саставни део неких
минерале. Калцијум игра врло важну улогу у организму животиња и
човека, јер улази у састав костију.

2 Заступљеност
Калцијум је најраспрострањенији земноалкални метал, а и
такође је један од најраспрострањенијих елемената у природи, док је
у земљиној кори распрострањен у количини од 3,54%. Калцијум
карбонат је главни састојак седиментних стена. Као кречњак чини
многе планинске масиве. Као битан део живе материје он се налази у
саставу костију, зуба, шкољки итд. Јони калцијума имају изузетно
важну улогу у преносу подражаја кроз нервне ћелије.

3 Биолошки значај
Кости човека и животиња садрже калцијум у виду фосфата и
карбоната. Недостатак калцијума у костима може изазвати болест
„рахитис“. Јон калцијума се налази у крви и убрзава згрушавање крви
у додиру са ваздухом. Код биљака калцијум улази у неке облике
ћелијских зидова, док биљке складиште калцијум у стабиљци и у
лишћу. Недостатак калцијума код биљака проузрокује слаб развој
корена и лишћа. Калцијум је у човековом организму заступљен негде
између 1,4% и 1,66 %.

У човековом организму калцијум има велику улогу у/као:

3
 1. Активатор ензима
2. Удео у згрушавању крви
3. Удео у производњи хормона
4. Провођење биоелектричних импулса
5. Удео у грчењу мишића

У крви ниво калцијума зависи од следећих ставки:

1. Количине калцијума која се налази у намирницама

2. Од степена избацивања калцијума са мокраћом
3. Од количине калцијума која се уноси исхраном

4 Апсорпција и излучивање
Калцијум се може апсорбовати активним транспортом или
пасивном дифузијом, највећим делом то се дешава у танком цреву,
док у веома малој количини у колону. Ефикасност апсорпције
калцијума је негде између 10% и 60%, али најчешће око 30%.

На смањену апсорпцију калцијума у организму утичу :

1. Дефицит витамина Д
2. Смањени ацидитет у желуцу
3. Висок унос фосфора
4. Висок унос фитата и оксалата

На повећано излучивање утиче већи унос беланчевина и

натријума. Највећи део калцијума се из организма излучује преко
фецеса, а мањи део урином, док се неки биланс натријума у организму
регулишу паратхормон, калцитонин и витамин Д.

4
5 Улога
Калцијум је најзаступљенији минерал у телу, али се количини
калцијума мењају током живота. Односно, повећавају се током раста, а
смањују се старењем. Негде око 99% укупне количине калцијума у телу и
организму се налази у костима и у зубима, док се око 1% налази унутар
ћелија, екстрацелуларним течностима и у крви. Калцијум у костима има две
улоге. Градивну, где улази у састав кристала хридоксиапатита, тако што
утиче на густину и чврстину костију. Друга улога је та да кости служе као
депо калцијума из кога се он, при малом уносу калцијума у организам,
мобилише да би се одржао нормалан ниво калцијума у крви.

У исхрани су неопходне адекватне количине калцијума током

пубертета и адолесценције да би се омогућио пораст коштане масе, тј. да
би се постигла максимална густина и чврстина костију, што је битно код
5
спречавања, тј. непојављивања остепорозе. Калцијум утиче на трансмисију
јона кроз мембрану ћелијских
органела, на стабилност ћелијске
мембране, функцију хормона и
активацију ензима и на ослобађање
неуротрансмитера. Калцијум има
битну улогу у регулисању мишићних
контракција, процесу коагулације
крви и трансмисији нервних импулса.
Такође, нека истраживања показују да
калцијум има улогу у превенцији и
настанку повишеног крвног притиска,
али и гојазности.

6 Садржај у намирницама. Потребе.

Осим млека и млечних производа, калцијумом су богате и друге
намирнице. То су сардине, легуминозе ( махунасто поврће), лиснато зелено

6
поврће итд. Ипак, највреднији извори калцијума су управо млеко и млечни
производи, због тога што поред високе заступљености калцијума, они имају
и најповољнији однос „калцијум- фосфор“. Значајне количине калцијума
садрже и неке минералне воде, али такође и неке обогаћене намирнице
попут сокова.

Потреба калцијума у организму зависи од различитих фактора попут

пола, узрасти, физиолошко и здравствено стање, физичка активност итд.
Нека одређена количина дневног уноса калцијума за одрасле особе је
између 1000мг и 1300мг, али је препоручује да се не уноси више од 2500мг
при дневно уносу.

7 Дефицит калцијума
Ако у току формирања коштане масе не долази до довољног уноса
калцијума у организам, где се не постиже максимална густина и чврстина
костију, самим тим се повећава ризик за настанак остеопорозе. Остеопороза
је поремећај губитка коштане масе, те може узроковати фрактуре. До
болести долази када остеокласти нападаји и разграђују кост, док

7
остеобласти нису у могућности да је потпуно обнове, као што је то случај у
нормалним околностима .

Ако је унос калцијума недовољан, а у циљу његове сталне

концентрације, у крви долази до његове ресорпције из костију, и ако овај
процес траје дуже, такође може доћи до појаве остепорозе.

8 Суфуцит калцијума
У жељи да се одржи нормалан ниво калцијума у организму, или на
пример дужим конзумирањем воде са веома високим нивоом калцијума,
може доћи до појаве хиперкалцемије. Велике количине калцијума могу
ослабити кости, створити камење у бубрезима, али и негативно утицати на
рад кардиоваскуларног и нервног система. Може доћи до поремећаја
функционисања дигестивног тракта и стварања плака унутар крвних
судова, односно калцификације.

8
9 Литература
1. Душица Стојановић, Хигијена са медицинском екологијом,
Универзитет у Нишу, Ниш, 2012.
2. http://intertim.net/kalcijum-i-vitamin-d-za-zdravlje-kostiju/
3. Јањић Момир, Правилна исхрана : исхрана и здравље, Београд 1971.

9
10
11