Raunarske mree

Aktivna i pasivna mrena oprema

 Pasivna mrena oprema
Pasivna oprema se sastoji od kablova, konektora, razvodnog panela (patch panel, switching panel, punch-
down panel), komunikacijskih ormara i sistema za napajanje elektrinom energijom (vodovi, sklopke i naponske letve,
sistem za hlaenje).
Najnii nivo mrene opreme ine kablovi. Stara mrena reenja, koja polako izlaze iz upotrebe, kao to su
10Mbitne mree povezane koaksijalnim kablovima vie se ne primenjuju. Takoe, ne treba ni preterivati sa zahtevima.
esta greka je i izbor opreme koja moe zadovoljiti nekoliko puta veu mreu od vae, a kasnije se pokae da je
izuzetno teka za konfigurisanje.
U sledeim lekcijama probaemo da objasnimo raunarske mree kroz primer: zamislimo da imamo zadatak
da napravimo raunarsku mreu u izmiljenoj koli Boko Buha sa dve raunarske uionice. Uionice su na
etvrtom i petom spratu (Oznaimo ih kao 400 i 500 respektivno). Na raspolaganju nam je i nastavnika kancelarija u
kojoj je telefonska linija na koju je vezan ADSL koji planiramo da koristimo kako bi uionice izale na internet.
U ovom sluaju je potrebno obaviti tzv. horizontalni i vertikalni razvod (kabliranje). Horizontalni razvod
podrazumeva povezivanje raunara unutar uionice i na samom spratu, a vertikalni izmeu spratova.
Doli smo do prve stavke za koju se treba opredeliti. Osnovu svake mree ine kablovi. Njihov izbor nije
nimalo lak. Kablovi spadaju u kategoriju tzv. pasivne mrene opreme, dok su ureaji kao to je svi ili hab aktivna
mrena oprema. Ovu mreu je mogue izvesti i kao beinu mreu, to je dobro reenje za jednu raunarsku uionicu,
ali je komplikovano za celu kolu. Iz tog razloga ga neemo trenutno detaljnije razmatrati.

Kablovi
Kabl je medijum kroz koji se prenose informacije izmeu mrenih ureaja i raunara. Postoji nekoliko tipova
kablova koji se upotrebljavaju u mreama. U nekim sluajevima u mrei e se koristiti samo jedan tip kabla, dok e se
u drugim mreama upotrebljavati vie razliitih tipova. Izbor kabla je vezan za topologiju mree, protokol i veliinu
mree. Razumevanje karakteristika razliitih tipova kablova i toga kako oni utiu na druge aspekte umreavanja je
veoma bitno za projektovanje kvalitetne mree.
Neoklopljen kabl sa upletenim paricama
(Unshielded Twisted Pair (UTP) cable)
Kablovi sa upletenim paricama postoje u etiri
izvedbe: oklopljeni i neoklopljeni. Neoklopljeni (UTP) kabl
je najpopularniji i obino najbolje reenje za kolske mree.
Iskustvo govori da je, ukoliko to sredstva dozvoljavaju
dobro upotrebiti oklopljeni kabl za vertikalno kabliranje
(STP kabl, kod koga je svaka parica obavijena metalnom
folijom radi zatite od spoljanjih elektromagnetnih
zraenja).
Slika1. Neoklopljen UTP kabl
Veze izmeu spratova prolaze kroz svakakve
graevinske konstrukcije, pa je zgodno obezbediti se.
Kvalitet UTP kabla moe varirati u zavisnosti od prenika
parice i kvaliteta i debljine njene izolacije. UTP kabl koji
obino sreemo primenjen u raunarskim mreama je
sastavljen od etiri para ica (parica) unutar gumenog
omotaa. Svaki par ica je upleten kako bi se smanjilo
presluavanje. to je korak upredanja parice manji ( vie
upletena), vea mu je otpornost na interferencije, a i cenu
mu raste. Slika1a. Oklopljen STP kabl

Oklopljeni kabl sa upletenim paricama /engl. Shielded Twisted Pair (STP) cable
STP kabl se sastoji od parica, od kojih je svaka obmotana metalnom folijom (tzv. ekran) da bi se spreili
spoljanji elektromagnetni uticaji (efekat presluavanja nastao elektromagnetnom indukcijom od signala iz susedne
parice, spoljanji elektromagnetni uticaji i dr.). Nedostatak UTP kabla je to je osetljiv na ove uticaje, dok STP kabl to
nije. Kada je potrebno razvui kabl kroz neku energanu ili roentgen odeljenje bolnice, ili kada se kablovi raunarske
mree vode kroz iste kanalice sa drugim telekomunikacionim i energetskim kablovima koristi se STP kabl. On je malo

2
krui i tee je montirati konektore na njega, a i RJ-45 konektori su za ovu namenu oklopljeni i malo drugaije
izgledaju, ak je i raspored izolovanih provodnika drugaiji.

Konektor za UTP kabl

Standardni konektor za UTP kabl nosi oznaku RJ-45.

Slika 2. Kabl sa RJ45 konektorom
On je nalik konektoru RJ-11 koji ste videli na svojim
telefonima, sa tom razlikom to prima osam umesto etiri
provodnika.
Mreni kabl se pravi tako to se konektor montira na
kabl. Taj proces se zove krimpovanje. Ovaj posao zahteva
adekvatan alat, strpljenje i iznad svega kvalitetan kabl (nije
pametno tedeti na kablu). Jako je teko raditi sa kablovima
niskog kvaliteta jer se plastificirane ice koje bi trebalo da
izgledaju kao izolovani provodnici stalno razmiu i praktino ih
je nemogue ubaciti u konektor. ak i onome ko ima pet godina
iskustva u montiranju konektora na kablove je potrebno oko 5
minuta za oba kraja kabla. Sa nekvalitetnim kablom to vreme
raste i na 15 minuta, a o kartu i da ne govorimo. Namontirani
delovi se ne mogu ponovo koristiti, ve ih je potrebno odsei.

Slika 3. RJ45 Konektor

Da bi krimpovali kabl potrebna su vam kleta za
krimpovanje. Postoje kleta razliitog kvaliteta, cene i sa
razliitim mogunostima.
Kod pravljenja mrenog kabla bitan je raspored ica.
Postoje dva osnovna tipa mrenog kabla koji se meusobno
razlikuju po rasporedu ica: prav (straight-through) i ukrten
(crossover).
Prvi tip (prav) koristimo kada povezujemo dva rszliita
ureaja (npr. PC i Switch).
Drugi tip kabla (ukrteni) koristi se pri povezivanju dva
ista ureaja (npr. Dva svia ili dva raunara).
Slika 4. Obina kleta za RJ45

Slika 5. Tester za kablove

Mreni tester se upotrebljava za proveru ispravnosti veza.

Koaksijalni kabl
Koaksijalni kabl ima jedan bakarni provodnik u svojoj sredini.
Plastini sloj daje izolaciju izmeu centralnog provodnika i metalnog
oklopa oko njega. Oklop spreava pojavu interferencija od fluorescentnih
lampi, motora i drugih raunara. Iako ga je teko instalirati, ima veoma
irok propusni opseg (moe da podri velike brzine prenosa) i veoma je otporan na interferencije. Moe se
upotrebiti za povezivanje raunara na veoj udaljenosti nego UTP, za iste bitske protoke. U raunarskim
3
mreama su se koristili RG-58 t zv. tanki koaksijalni kabl (koji podrava 10Mb/s protok u10Base2 Eternet
standardizovanim raunarskim mreama) i 10Base5 tzv. debeli koaksijalni kabl (koji takoe podrava
10Mb/s protok u10Base5 Eternet standardizovanim raunarskim mreama). Broj 2 kazuje da je maksimalna
duina segmenta 200m (185m preciznije), dok petica kod debelog oznaava duinu segmenta od 500m.
Najei konektor u upotrebi kod koaksijalnog kabla (veoma rasprostranjen u video tehnici) je
Bayone-Neill-Concelman (BNC). Postoje razliiti tipovi adaptera za BNC kabl (T adapteri, terminatori ...).
Proces montiranja BNC konektora se, takoe vri krimp kletima i zove se krimpovanje (engl. crimp).

BNC konektor koaksijalnog kabla

Fiber optiki kabl

O ovim kablovima ste verovatno najvie sluali, pogotovo
kada vam danima ne radi telefon, jer je magistralna mrea Telekoma
uglavnom preusmerena na optike kablove. Iako se esto krive za
probleme u telekomunikacijama, optiki kablovi predstavljaju veoma
pouzdan i brz nain prenosa podataka. Oni su sainjeni od vlakana sa centralnim staklenim jezgrom
obavijenim staklenim omotaem. Vlakna su zatiena sa nekoliko slojeva zatitne obloge. Kroz vlakna se
prenosi svetlost (koju proizvodi laserska ili LED dioda). Potpuno su otporni na bilo kakve elektro magnetne
uticaje i najee ine osnovu tzv. kimu (backbone) bilo koje ozbiljnije telekomunikacione mree. Kada se
pravi raunarska mrea, obino se izmeu spratova polae optiki kabl (vertikalni razvod) zbog velikih
rastojanja i veeg propusnog opsega. Kod polaganja ovog kabla potrebno je potovati pravila o njegovom
savijanju jer isuvie veliki ugao savijanja moe spreiti prostiranje svetlosti. 10BaseF je specifikacija koja se
odnosi na optike kablove koji nose Ethernet (mreni) signal protoka 10Mbps.

Konektori Optikih kablova

Postoje razliiti tipovi konektora koji se montiraju na optike kablove. Neki esto korieni konektori
nose oznake kao to su ST ili SC. Sam proces nastavljanja kablova se naziva "zatapanje u elektrinom luku",
popularno splajsovanje i zahteva veoma skupu opremu. Proces je opasan po zdravlje i zbog toga ga mora
obaviti samo sertifikovano osoblje.

SC Konektor ST Konektor

Specifikacije nekih kablova koji zadovoljavaju Ethernet standarde

Specifikacija Tip kabla Maksimalna duina
10BaseT Unshielded Twisted Pair 100m
10Base2 Tanki koaksijalni 185m
10Base5 Debeli koaksijalni 500m
10BaseF Fiber optiki 2000m (Multimodna. Singlemodna vie)
100BaseT Neoklopljeni sa uvrnutom icom 100m
100BaseTX Neoklopljeni sa uvrnutom icom 100

4
 Aktivna mrena oprema

Nakon uvoda u pasivnu mrenu opremu, na red dolazi opis ureaja koji e upravljati saobraajem na mrei.
To su takozvane aktivne komponente. Neke su sofisticiranije od drugih, ali imaju istu namenu, da podatke koje aljete
transportuju do odredita, kao i da podatke koje vi potraujete dopreme do vas. Povezivanjem aktivne mrene opreme
kablovima jo uvek nije napravljena raunarska mrea, jer ona podrazumeva i konfigurisanje mrene opreme.
Ako izuzmemo iz jednaine sam tip prenosnog medijuma, aktivni ureaji su manje vie isti. Razlikuju se po
broju portova, modula, tipu mree za koji su projektovani, ali je filozofija koja stoji iza njih ista.
Jo jedna stvar koju je to pre potrebno razjasniti je terminoloke prirode. U mreama postoji pojam PORTa
koji se javlja u dva razliita konteksta. Prvi predstavlja fiziki konektor koji postoji na mrenom ureaju ili raunaru u
koji ubadate recimo mreni kabl, dok je drugi kontekst logiki i malo kompleksniji.
Naime, zamislite da od mesta A do mesta B imamo poloen telefonski kabl kojim se povezuju centrale u
gradovima. Vrlo je verovatno da e unutar tih kablova biti veliki broj manjih kablova, tzv. parica. Kada bismo koristili
celi kabl za telefoniranje izmeu dva grada, graani bi morali da ekaju da njihov prethodnik obavi razgovor, kako bi
dobili vezu. Ovako, ukoliko parice obeleimo brojevima od 0 do 65534 imaemo 65535 graana koji e istovremeno
komunicirati. Na isti nain svaka internet aplikacija ima port na kome funkcionie. Web stranice koriste HTTP
protokol koji radi na portu 80. Kada pozovete, recimo www.microsoft.com, Microsoftov server sa vaim raunarom
otvori komunikaciju na portu 80, dok ostali servisi, kao recimo MSN messenger funkcioniu nesmetano i obavljaju
svoju komunikaciju na nekom drugom portu. Tako imamo vie istovremenih komunikacija kroz istu liniju.

HUB
Hab (engl. Hub) spada u kategoriju zastarelih (engl. Legacy) ureaja koji ima vrlo jednostavnu ulogu a to je
da, kao obino vorite, sve to stigne od podataka na jedan od njegovih konektora (portova) prosledi svima (samo
pojaano i oieno od umova, tj. regenerisano) Ovi ureaji nisu vie u upotrebi, osim u laboratorijskim uslovima gde
ova njihova osobina dolazi do izraaja kada treba nadgledati saobraaj na mrei.
S obzirom na veoma loe karakteristike ovih ureaja, male brzine (10Mbps) i podlonost koliziji podataka,
treba ih izbaciti i zameniti sofisticiranijim svievima.

Netgear Ethernet Hub. Sada ve istorija.

SWITCH
Svi je ureaj koji se esto koristi. Cena im je trenutno veoma povoljna te su tako uli i u nae domove.
Njihova je uloga da reguliu saobraaj na mrei. Moemo sve nae raunare povezati na svi, a i svi na svi te tako
proiriti nau mreu. Razlika u odnosu na Hab, iako isto izgledaju, jeste da svi vodi rauna o tome koji podatak kom
raunaru ili mrenom ureaju prosleuje. Svi je u stanju da razlikuje (indentifikuje) ureaje koji su povezani na
njega.
Ovaj ureaj funkcionie na drugom nivou OSI modela to znai da je svestan svojih klijenata. Identifikator
ureaja povezanog na svi je njegova fizika tzv. MAC (engl. Media Access Control) adresa.

Cisco Catalyst 2960 Layer 2 switch. Okosnica svake ozbiljne mree

5
 Ovakav nain identifikacije ureaja moete poistovetiti sa automobilom. Svaki automobil ima broj asije i
registarsku tablicu. Po pravilu broj asije se ne menja, a tablice se menjaju u zavisnosti od prebivalita. Oba ova
podatka identifikuju jedan automobil. Kod svieva nas interesuju samo unikatni brojevi, tj. brojevi asije. Registarskim
tablicama emo se baviti kod rutera. Kod mrea je MAC adresa broj same mrene kartice (asije automobila),
mrenog ureaja i data je u obliku:
00:1A:4D:7B:FA:84
MAC adresu svoje kartice moete doznati tako to ete otii u Command prompt i izdati komandu ipconfig
/all. Dobiete rezultat kao na slici:

Rezultat komande ipconfig /all u komandnom promptu

Prva tri heksadecimalna broja su identifikator proizvoaa. Ako potraite odreene sajtove na internetu,
mogue je da unesete MAC adresu, a da vam sajt vrati da li je karticu napravio Cisco, D-Link, Asus ili neka druga
kompanija. Sledea tri broja su serijski broj kartice. Trebalo bi da je ovaj broj unikatan, meutim zbog ekstremno
velike proizvodnje, kineski proizvoai su jednostavno lepili jednu istu adresu na nekoliko hiljada proizvoda, te se
moe naleteti i na duplikat.
Svi prikupi sve adrese ureaja koji su ukljueni u njegove portove i napravi tabelu gde uparuje port i MAC
adresu. Na taj nain zna da recimo sa porta 5 treba prebaciti neki podatak na port 12. I eto komunikacije!
Svieve moete nai u nekoliko varijanti. Uglavnom
se razlikuju po broju portova i po stepenu upravljivosti.
Neupravljivi ili "glupi" svievi su jeftini i imaju do 16
portova. U njih samo ukljuite ureaje koje elite da
umreite i nemate nikakvog uticaja na tok podataka.
Druga kategorija, tj. upravljivi svievi imaju razliite
mogunosti, kao to je kontrola optereanja, protoka,
podeavanje bezbednosnih parametara, meusobno
povezivanje (stack-ovanje) i prave se sa minimalno 16 ili 24
porta, a maksimalno 48. Potreba za dodatnim portovima se
reava vezivanjem svia na svi. Cena ovih ureaja je daleko
vea od cene prethodne kategorije i oni se koriste za kimu Allied Telesyn AT-9724TS Layer 3 switch. Daleko
(engl. backbone) mree. jeftinije, ali podjednako pouzdano reenje kao Cisco u
Treba pomenuti i da ovde dolazimo do jednog sivog ovoj klasi.
podruija. Kako ete u narednom odeljku saznati, ruteri su
ureaji koji rade na treem sloju (Layer 3. ureaji). Podela je bila vrlo jasno dok se nisu pojavili i Layer 3 svievi.
Veoma su skupi ali korisni jer imaju znatno vei broj portova od rutera i sve vanije osobine rutera (ne sve).

IP Adrese
Registarska tablica naih raunara na internetu je tzv. IP adresa.
IP adrese se dele na javne i privatne. Svaki raunar na internetu, koji je javno dostupan, kao recimo
www.microsoft.com ima svoju javnu i unikatnu IP adresu. Ta adresa se uparuje sa simbolikim imenom,
jednostavnijim za pamenje, pa je tako
www.microsoft.com = 207.46.192.254

6
 Ovo moete i sami videti tako to odete u command prompt (Start->Run->kucate Cmd i pritisnete enter)
windowsa i otkucate nslookup www.microsoft.com dobiete 207.46.192.254
Ukoliko uradite suprotno nslookup 207.46.192.254 dobiete www.microsoft.com. (na slici se vidi
wwwth2test1.microsoft.com to je samo jedan od alijasa www.microsoft.com)

Unos komande nslookup u Command promptu

Kao da smo u telefonskom imeniku potraili Peru Peria i dobili njegov broj telefona. Ili u suprotnom sluaju,
pronali vlasnika telefona na osnovu broja. Ovaj telefonski imenik interneta se zove DNS (domain name system).
Sistem veoma kompleksno uvezanih servera sa jednostavnom namenom da nae onoga ili ono to traite. Zbog
unikatnosti adesa, ovo je mogue. Zbog toga se ove adrese nazivaju JAVNIM.
Sve javne adrese se kupuju, te tako ne moete staviti bilo koju i postati vidljivi na internetu. Kada platite,
provajder e vam dodeliti jednu ili vie adresa iz opsega koji on poseduje.
Iz skupa svih adresa izdvojena su tri podskupa i proglaeni su za privatne. Raunari sa ovim adresama se ne
registruju na internetu pa ih moemo koristiti npr. za kolske mree. Sada isto pravilo koje je vailo za adrese na
internetu biva aplicirano na nau mreu (setite se primera na poetku: mrea u koli Boko Buha). Svaki raunar u
naoj mrei mora da ima unikatnu adresu iz opsega privatnih adrese. Ti opsezi su sledei:
Opsezi privatnih adresa Poetak opsega Kraj opsega Ukupno adresa
Opseg klase A 10.0.0.0 10.255.255.255 16 777 216
Opseg klase B 172.16.0.0 172.31.255.255 1 048 576
Opseg klase C 192.168.0.0 192.168.255.255 65 536
Klasa adresa se bira na osnovu broja raunara za koji nam trebaju adrese. Vidimo da u klasi A imamo na
raspolaganju 16 777 216 adresa, to je previe, te zakljuujemo da emo u naim uslovima najee koristiti C klasu.
To znai da e prvi raunar nae uionice imati adresu 192.168.0.1, a poslednji 192.168.0.30. S obzirom da veina
proizvoaa opreme svojim ADSL i drugim ruterima daje adresu 192.168.0.1, bilo bi dobro preskoiti je.
Zakljuujemo da e na prvi raunar imati adresu 192.168.0.2, a poslednji 192.168.0.31, u mrei od 30 raunara. Kod
dodeljivanja adresa OBAVEZNO preskoite adrese koje se zavravaju na 0 i 255 (192.168.0.0 i 192.168.0.255). To su
tzv, adresa mree i broadcast adresa, koje su rezervisane.
Pretpostavimo za sada da smo raunarima uspeno dodelili adrese. Potrebno je i da znamo takozvanu subnet
masku. Ona nam kae koji broj u IP adresi uveavamo. Ako kaemo da je maska 255.255.255.0, onda u adresama koje
dodeljujemo naim raunarima 192.168.0.2, 192.168.0.3 ... menjamo samo poslednju cifru. Dakle, 192, 168 i 0 su
uvek isti, a samo se poslednji broj uveava kod svakog raunara.
Do sada smo utvrdili IP adresu naih raunara i Subnet masku. Ako samo ova dva broja unesemo u nae
raunare, oni e poeti meusobno da komuniciraju. Formirali smo tzv. LAN (lokalnu mreu ili Local Area Network).
Da bi nai raunari dobili izlaz na internet, potrebno je da utvrdimo ko je na RUTER.

ROUTER
Ruter predstavlja i tehniki najsavrenije reenje na mrei. On povezuje ureaje u razliitim zgradama,
gradovima i kontinentima. Postoje varijante i varijante rutera sa jednom jedinom namenom, a to je da upravljaju

7
saobraajem preko razliitih mrea povezanih razliitim prenosnim medijumima. Ruter moete upotrebiti da spojite
dva predstavnitva firme u dva grada preko telefonske iznajmljene linije, beine veze ili bilo koje druge.
Kao to je ranije napomenuto ruter je Layer 3 ureaj
koji regulie saobraaj na osnovu IP adrese klijenta, za razliku
od svieva koji su to inili na osnovu MAC adrese. Ako bi
pokuali da uprostimo objanjenje ove razlike, svi bi bio
ekvivalent gradskog MUP-a koji je zaduen za regulisanje
saobraaja u svom gradu, dok bi ruter bio ekvivalent
Republikog MUP-a zaduenog da koordinira rad policije u
svim gradovima.
MAC adresa ne moe da se prostire van svoje mree
(uionice, kole). Svievi mogu da se izbore sa saobraajem
Cisco 1841 modularni ruter. dok ne naiu na ruter koji spaja dve razliite mree.
U dodatku imate primer nae kole "Boko Buha".
Unutar kole sve funkcionie uz pomo svieva. im probamo da izaemo na internet, poinju da vae nova pravila.
Kao to moete videti na slikama, postoje razliite verzije rutera. Ovi jeftiniji imaju jednu zajedniku
karakteristiku, a to je da imaju odvojen tzv. WAN port (engl. Wide Area Network port, tj. port za vezu sa veom
mreom) koji je ili jedini zastupljen na ureaju, ili odvojen od druge grupe portova (kao na slici) koje nazivamo LAN
portovima koji vode ka naim raunarima i svievima u kolskoj mrei.. WAN port moe biti ADSL, obian Ethernet
(mreni) ili kablovski. LAN portovi su obini Ethernet svi portovi, kao na bilo kom drugom sviu. Poenta je u tome
da ruter prevodi pakete sa LAN portova na WAN, oznaava ih i puta kroz mreu. Na privatni potar. Isto vai i za
pakete koji pristiu iz spoljnog sveta. Oni dolaze na WAN port, tu bivaju dekodirani i prosleeni jednom od naih 30
raunara, na osnovu "etikete", tj. adrese, koju nose. Uvek emo na WAN port dovoditi internet vezu od naeg
provajdera, a nau internu mreu ukopati u bilo koji od LAN portova.
Evo i eme veze dva svia i jednog rutera za nau kolu.

Moete uoiti da u uionici 400, kao i u uionici 500 imamo po petnaest raunara kojima smo dodelili adrese
iz privatnog opsega. Da bi se obezbedio internet, ADSL ruter je preko svog LAN porta vezan na jedan od svieva.

8
Nije bitno na koji. WAN port je telefonska linija. ADSL se javlja u dve varijante. Annex A je vezan za obine
analogne telefonske linije, a Annex B za ISDN linije, o emu treba voditi rauna pri nabavci opreme.
U naoj mrei ruter je taka preko koje mrea izlazi na internet. Ta taka se naziva gejtvej (engl. Gateway).
Kod podeavanja parametara mree bitno je definisati gejtvej. Iz perspektive nae mree, na gejtvej je 192.168.0.1.
Prevoenje na javnu adresu radi sam ruter. Ako stavite da vam je gejtvej 204.82.171.15, mrea sigurno nee raditi.
Od stepena upravljivosti rutera (gejtveja) na ivici mree zavisi i brzina, stepen iskorienja mree i ponajvie
bezbednost. To je taka gde elite da obezbedite svoju mrea. To je taka nad kojom elite potpunu kontrolu.

Linksys WRT54GL. Najbolji ruter SOHO

klase (Small Office - Home Office). Pored
Na zadnjoj strani rutera jasno se vidi
klasinog rutiranja ima i beinu vezu, firewall,
WAN port odvojen od etiri LAN porta.
kvalitet usluga (QoS). Jednom rei sve to i
profesionalni ruteri samo za manje mree

TOPOLOGIJA MREA
U zavisnosti od opreme kojom raspolaete, "konfiguracije terena" i potreba morate doneti odluku kakvu ete
topologiju mree izabrati. Ranija reenja mree gde je jedan kabl povezivao sve raunare dozvoljavala su mogunost
formiranja prstena, linije i magistrale. Trenutno je topologija zvezde neto to ete najvie eksploatisati, kao i stablo ili
mesh koji predstavlja nepravilnu strukturu .
Potpuno povezanu topologiju koriste firme koje ele da obezbede potpunu redundasu. Koja god da je putanja
ugroena, postoji njena alternativa.
Zvezda je zgodna za upotrebu, ali nezgodna za implementaciju jer je zbog nedostatka opreme, ponekad
potrebno razvui puno kablova do svia.

Topologija magistrale se smatra zastarelom prvenstveno zbog generisanja suvinog saobraaja na mrei. Svi
raunari primaju sve i sami klijenti razluuju ta je od informacija za njih, a ta ne.

9
 Topologija magistrale. Bila je u upotrebi kada i koaksijalni kablovi za
prenos podataka. Sada se koristi jedino u situacijama kada je mogue sprovesti
samo jedan kabl kroz instituciju.
Topologija prstena omoguava da na mreu podatke alje samo raunar koji je prozvan. Prozivka se vri u
smeru kazalje na satu. Takoe naputen koncept mree zbog velike latencije.

Topologija prstena i njena TokenRing

implementacija. Mrei se obraa samo raunar koji
poseduje fiktivni eton (engl. token)
Topologija zvezde je najee u upotrebi. Na slikama ispod moete videti dve razliite implementacije ove
topologije. Jedna je sa HUB-um kao mrenim ureajem, a druga sa sviem u sredini. Tu se jasno vidi razlika izmeu
slanja informacija svima i samo odreenim klijentima.

Implementacija topologije "zvezda" sa HUBom Implementacija topologije "zvezda" sa SWITCHem

OSI model
Da bi ste u potpunosti razumeli koncept raunarske mree potrebno je da se pozabavimo, moda teoretski
najteom stvari za razumevanje, a to je tzv. OSI model. Zvanini naziv mu je Osnovni Referentni Model za
Povezivanje Sistema (Open Systems Interconnection Basic Reference Model ), skraeno OSI model i predstavlja
apstraktni opis procesa i slojevite strukture (engl. Layer, sloj, nivo) propisanih da bi se omoguio strukurirani pristup
problemu konstrukcije mrea i standardizaciji protokola I proizvoda (hardvera I softvera). Ovaj model deli arhitekturu
mree na sedam nivoa i to :
Sloj je skup konceptualno slinih funkcija koje pruaju usluge sloju iznad, a primaju informacije od sloja
ispod. Na primer, sloj koji omoguava komunikaciju bez greaka kroz mreu kri put kroz istu aplikacijama u sloju
iznad, tako to poziva sloj ispod sebe koji alje pakete koji ine sadraj koji se prenosi.

10
 Kretanje informacija od Korisnika 1. ka 2orisniku 2. po slojevima . Kod K1 se informacija
sputa sloj po sloj, dok se kod K2 penje ka aplikativnom sloju.
Opis OSI slojeva
Sloj 7: Aplikativni
Ovaj nivo je najblii korisniku, to znai da OSI aplikativni sloj i korisnik interaguju direktno sa softverskom
aplikacijom. Ukoliko program koji koristite ima komunikativnu komponentu, recimo Internet Explorer, onda se ovaj
sloj stara da imate vezu sa internetom.
Sloj 6: Prezentacioni
Ovaj sloj uspostavlja kontekst izmeu entiteta aplikativnog sloja. U aplikativnom sloju programi mogu koristiti
razliitu sintaksu i semantiku. Ovaj sloj je "univerzalni prevodilac". Ako banalizujemo stvari, nema veze da li program
govori panski, engleski ili italijanski, ovaj sloj e to razumeti i prevesti na esperanto.
Sloj 5: Sloj sesije
Ovaj sloj vodi rauna o uspostavljenim konekcijama izmeu raunara. On ih otvara, dri ili pekida.
Sloj 4: Transportni sloj
Transportni sloj vodi rauna o transferu podataka izmeu krajnjih korisnika tako o prua usluge korekcije greaka i
kontrole toka podataka (engl. flow control).Iako nisu razvijeni striktno po OSI modelu najpoznatiji primeri
transportnog sloja su TCP i UDP protokoli.
Sloj 3: Mreni sloj
Mreni sloj daje funkcionalne i proceduralne mehanizme prenosa podataka razliite duine od izvora ka odreditu
preko jedne ili vie mrea, vodei rauna o kvalitetu usluga (eng. Quality of Service- QoS) koji zahteva Transportni
sloj. Na ovom sloju se vri rutiranje podataka, te se za Rutere kae da su Layer 3 ureaji. Najpoznatiji protokol ovog
sloja je IP (internet protocol).
Sloj 2: Sloj podataka
Ovaj nivo stavlja na raspolaganje naine transporta podataka izmeu mrenih entiteta, detektuje i otklanja greke koje
se javljaju u fizikom sloju.
Sloj 1: Fiziki sloj
Fiziki sloj definie elektrine i fizike osobine ureaja. On nam daje odnos izmeu ureaja i fizikog medijuma. To
ukljuuje raspored pinova, napone, specifikacije kablova, hub-ove, ripitere, mrene kartice i sl.
Dakle fizikim slojem smo se malo bavili kada smo obraivali transportne medijume, tj. kablove. U ovoj lekciji
prelazimo na Sloj 2. i Sloj 3. na kojima poivaju ureaji kao to su switchevi i ruteri. Pomenuemo za poetak i Hub-
ove, zastarele ureaje koji su pravljeni za Sloj 1. tj. moemo
rei da nioemu nisu vodili rauna ve su samo ponavljali
signal koji stigne na sve portove.

Organizacija mrenih ureaja

Mrene ureaje je potrebno i organizovati. U tu svrhu
se koriste takozvani Rack ormani.To su ormani u koje je
mogue urafiti rutere i svieve, centralizovano ih napajati i
hladiti. irina ovih ormana je standardna i iznosi 19 ina.
Visina se meri brojem jedinica koje se mogu smestiti u njega.
Orman od 22U (22 Unit-a) ima prostora za 22 svia Catalyst
2960 jer je njihova visina 1U. Cisco 3550 je dublo vei pa
zauzima 2U. Oni spadaju u pasivnu mrenu opremu.

Rack orman sa tri svia Cisco catalyst 2960 i est

rutera klase Cisco 2800.
11