Srpski – Serbisch
veka zahtevaju Va{u posebnu Rosa sobe
Sve~ane prostorije beletaæa
Jo{ u 17. veku su Habzburgovci na ovom mestu posedovali
letwikovac, koji je uni{ten za vreme druge opsade Turaka 1683.
godine. Nakon pobede nad Osmanlijama, car Leopold I
je ovlastio baroknog arhitektu Johana Fi{era od Erlaha
(orig. Johann Fischer von Erlach) da izgradi lova~ki dvorac.
Nikolaus Pakasi (orig. Nicolaus Pacassi) je pola veka kasnije
po nalogu Marije Terezije renovirao i preuredio [enbrun u
stilu rokokoa. Ona je ovde provodila letwe mesece sa svojom
dvorskom svitom, koja je brojala preko 1500 osoba. Ure|ewe
prostorija dvorca je u velikom delu odre|ivala sama carska
porodica ~ime istorija dvorca do dana dana{weg ostaje `iva
i podse}a na kulturu `ivqewa i svakodnevicu Habzburgovaca.
I naslednici Marije Terezije su ovde ostavili svoje tragove,
pre svega wen prapraunuk car Franc Josef, koji je ro|en u
[enbrunu i nakon 68-godi{we vladavine tu i preminuo. Kada
stignete na prvi sprat, skrenite desno u takozvanu sobu ribqe
kosti.
Kroz prozor se vidi veliko carsko dvori{te, koje pripada
De~jem muzeju a u kom posetioci mnogo toga mogu da saznaju o
svakodnevnici na carskom dvoru i da sami ne{to isprobaju.
Kroz otvorena vrata mo`ete baciti pogled na a|utantsku sobu.
Glavni zadatak a|utanta je bio da caru na najbr`i mogu|i
na~in dostavi sve vojne informacije. Sa tim poloæajem da se
naslutiti razlog ˙egovog caru bliskog smeπtaja.
Soba garde
Prostorija 1
U ovoj prostoriji se nalazila li~na garda Franca Josefa,
koja je stra`arila pred ulazom u privatni apartman cara.
Na Va{oj desnoj strani se nalazi kerami~ka pe} koja je kao
i sve ostale pe}i u dvorcu, grejana na drvo iz toplovodnog
hodnika koji se nalazio iza prostorija, da se carska
porodica ne bi ometala i da se prostorije ne bi prqale.
Parno grejawe uvedeno je u 19. veku, koje od 1992. godine
vi{e nije u upotrebi.
Soba za bilijar
Prostorija 2
Ova prostorija je slu`ila kao ~ekaonica za audijencije
kod Franca Josefa, koji je davao audijencije dva puta
nedeqno. Sto za bilijar, koji je pripadao dedi Franca
Josefa, caru Francu „„/„, je slu`io za razonodu vojsci. Na
zidovima vidite tri velike umetni~ke slike: sredwa
predstavqa prvu dodelu Ordena Marije Terezije godine
1758. Ovo odlikovawe, koje je Marija Terezija uvela, je
prvi orden za zasluge monarhiji i jedno je od najvi{ih
odlikovawa carske ku}e. Slike levo i desno podse}aju na
proslavu stogodi{wice osnivawa ordena. Franc Josef je
tom prilikom priredio sve~anu ve~eru u velikoj galeriji
dvorca i prijem u parku dvorca.
Soba od orahovine
Prostorija 3
Ime ove sobe se odnosi na rasko{no tapecirane zidove
orahovinom, koji zajedno sa pozla}enim ukrasima i
konzolama pripadaju originalnom rokoko name{taju iz
vremena Marije Terezije. Luster poti~e iz 19. veka.
Ovde je Franc Josef primao u audijenciju. Qudi su se
obra}ali caru u znak zahvale za odlikova˙e, u svrhu
iznoπe˙a molbe ili u slu~aju da su dobili carsku sluæbu,
da mu se predstave. Franc Josef je znao da primi i po
stotine qudi za samo jedno prepodne, a ˙egovo izuzetno
pam}e˙e imena i osoba bilo je poznato ‡ nikada nije
zaboravqao imena za koja je jednom ~uo ili lica koja je
video. Audijencije bi trajale po par minuta, a zavrπavale
bi kada car lagano kimne glavom.
Pisa}a soba Franca Josefa
Prostorija 4
Franc Josef je ve} sa 18 godina stupio na austrijsko
prestoqe. Dnevno je obavqao ogroman radni penzum:
radni dan bi mu po~iwao ve} u 5 sati ujutro i ceo dan je
provodio za radnim stolom kojeg vidite na Va{oj desnoj
strani. Ovde je studirao akte, ovde mu je serviran doru~ak
i ru~ak. Wegov `ivotni i radni vek se dakle uglavnom
odvijao za ovim stolom.
Car nije polagao mnogo zna~aja na name{taj u svojim
privatnim prostorijama. Dovoqne su mu bile privatne,
umetni~ke slike, porodi~ne fotografije i pokloni od
unuka i praunuka. Na jednoj od slika vidite portret
Franca Josefa u 33. godini, a na drugoj wegovu suprugu
Elizabetu, caricu koja je pod nadimkom Sisi postala mit.
Spava}a soba Franca Josefa
Prostorija 5
Carev radni dan je po~iwao u wegovoj spava}oj sobi i
proticao je po strogo odre|enom vremenskom programu:
ustajao je ve} u 4 sati ujutro i obavqao jutarwu toaletu
hladnom vodom, nakon ~ega bi kao strogi katolik obavio
jutarwu molitvu na stoli~ici koju vidite pored kreveta.
Gvozdeni krevet na veoma dojmqiv na~in ukazuje na
spartanski i jednostavni `ivotni stil austrijskog
monarha.
Car je u ovom krevetu preminuo u svojoj 86. godini nakon
68 godina vladavine u 1916. godini, dok je Prvi svetski
rat bio u punom jeku. Slika na postoqu pokazuje cara na
samrtnoj posteqi. Car je tokom svog `ivota do`iveo mnoge
porodi~ne nesre}e: prva k}erka Sofi je umrla u 2. godini
`ivota, brata Maksimilijana, cara Meksika, pogubili su
revolucionari, nakon toga sledi tragi~no samoubistvo
wegovog jedinog sina Rudolfa i ubistvo carice Elizabete
od strane talijanskog anarhiste. Na izlazu iz sobe, levo
iza vrata se nalazi carski nu`nik. Taj nu`nik u engleskom
stilu je tu ugra|en 1899. godine za Franca Josefa.
Slede}e tri male sobe su pripadale apartmanu carice
Elizabete.
U kabinetu sa stepenicama koga je koristila kao pisa}u
sobu, pisala je mnogobrojna pisma, svoje dnevnike i pesme.
Odavde su kru`ne stepenice vodile u privatne odaje
carice u prizemqu, koje su nakon propasti Monarhije
odstrawene.
Soba za toaletu (prostorija 8) je carici slu`ila za negu
lepote.
Elizabeta je vredela za jednu od najlep{ih `ena svog
vremena i bila je svesna toga. Nega lepote i bavqewe
sportom, kako bi odr`ala svoju vitku figuru, su
odre|ivali wen dnevni program. Nega wene do poda duge
kose je zahtevala i do nekoliko ~asova dnevno.
Prolaskom kroz ovu sobu do}ete do slede}e prostorije
broj 9, zajedni~ke spava}e sobe Franca Josefa i
Elizabete.
Zajedni~ka spava}a soba
Prostorija 9
Franc Josef je 1854. godine o`enio svoju ro|aku
Elizabetu, koja je tada imala tek 16 godina. U povodu
ven~awa ova prostorija je ure|ena kao zajedni~ka spava}a
soba. Franc Josef je ~itav svoj `ivot obo`avao svoju
suprugu, a ostalo je nedore~eno da li je ta qubav istom
merom uzvra}ena.
Elizabeta je od samog po~etka odbijala kruti `ivot
na dvoru i razvila se u toku slede}ih godina u jednu
nezavisnu i samostalnu `enu. Vodila je nezavisan `ivot,
odlazila na duga putovawa i vrlo retko prebivala u Be~u.
Italijanski anarhista Lui|i Lu}eni (orig. Luigi Lucheni) je u
@enevi septembra 1898. godine turpijom smrtno ozledio
caricu u wenoj 61. godini `ivota.
Caricin salon
Prostorija 10
Atmosferu u salonu za prijeme carice Elizabete odre|uju
belo-zlatni ramovi za tapete, svetle svilene tapete i
rasko{ni name{taj. Broj~anik u ~asovniku pred ogledalom
je postavqen obrnuto, kako bi se vreme moglo o~itati i u
ogledalu.
Pastelni portreti iz 18.
pa`wu. Oni predstavqaju decu Marije Terezije a
naslikana su od strane ~uvenih slikara kao πto je
`enevski slikar Liotard (orig. Liotard), koga je carica
mnogo po{tovala. Slika levo od pe}i pokazuje najmla|u
k}erku Marije Terezije, Mari-Antoanet (orig. Marie-
Antoinette) u lova~koj ode}i. Godine 1770. udata je za
kasnijeg kraqa Francuske Luja XVI, kako bi se starom
rivalstvu izme|u Burbona i Habzburgovaca stalo na kraj.
Pogubqena je na giqotini godine 1793., u toku Francuske
revolucije.
Soba Mari-Antoanete
Prostorija 11
Ova prostorija je slu`ila za porodi~ne obede. Porodi~ne
ve~ere su se odvijale po strogom, dvorskom ceremonijalu
- trpeza je uvek sve~ano ukra{avana, u sredini su se
nalazile pozla}ene ukrasne posude dekorisane cve}em,
vo}em i konfektom. Pri zvani~nim ve~erama slu`ena
su francuska jela, a za porodi~ne obede Franc Josef
je davao prednost tipi~nnim jelima be~ke kuhiwe kao
{to su be~ka {nicla, gove|i gula{, kuvana govedina
takozvani tafel{pic ili poznate carske mrvice
takozvani kajzer{marn. Da bi se jela servirala topla i
sve`a, transportovana su iz kuhiwe u ugrejanim korpama
i u neposrednoj prostoriji podgrejavana na ugqu a kasnije
na plinskim re{oima. Car je sedeo na sredini trpeze a
suprotno wemu carica, ukoliko je uop{te bila prisutna. S
obzirom na to da je Elizabeta vrlo ~esto gladovala da bi
odr`ala svoju vitku liniju, vrlo retko je prisustvovala
zajedni~kim obedima. Porodi~ne ve~ere su obi~no
po~iwale u 6 ~asova uve~e i sastajale su se od 3 do 6 jela.
Servis na ovoj originalno postavqenoj trpezi je pozajmica
iz biv{e Riznice srebra i dvorskog sve~anog posu|a u
be~kom gradskom dvorcu Hofburg (orig. Hofburg), gde su
i dan-danas izlo`ene mnoge vrednosti od porcelana i
srebra biv{eg carskog doma}instva. Pored li~nih servisa
carice Elizabete tamo }ete na}i i zlatni pribor za zube
Marije Terezije i mnogo toga vi{e.
De~ja soba
Prostorija 12
De~ja soba je ukra{ena portretima k}erki Marije Terezije.
Ve}ina wenih 11 k}erki su jo{ kao devoj~ice udate iz
politi~kih razloga.
Uz sama vrata sa leve strane vidite portret Mari-
Kristine, k}erke miqenice Marije Terezije. Jedino ˙oj
je bilo dozvoqeno da se uda iz qubavi i to za Alberta od
Saske-Teπina (orig. Albert von Sachsen-Teschen), osniva~a
Albertine.
Odavde moæete da vidite kupatilo koje je 1917. godine
ugradila zadwa habzbur{ka carica Cita (orig. Zita). Pred
ulazom u slede}u prostoriju, mo`ete baciti jo{ jedan
pogled u kabinet za doru~ak. Elizabeta Kristina (orig.
Elisabeth Christine), majka Marije Terezije, je svojeru~no
izradila aplikacione radove u medaqonima, koji krase
zidove.
@uti salon
Prostorija 14
Sa `utim salonom po~iwu apartmani na ba{tenskoj
strani dvorca. Ovde se posebno isti~u pasteli `enevskog
slikara Liotarda, koji na izrazito realisti~an na~in
predstavqaju gra|ansku decu. Oni se vrlo jasno razlikuju
od tipi~no dvorskih portreta dece Marije Terezije, koje
mo`ete da vidite u slede}oj prostoriji. Tamo se nalazi
i portret Marije Terezije kao ma|arske kraqice od
dvorskog slikara Martina fan Mejtensa (orig. Martin van
Meytens).
Dvorana ogledala
Prostorija 16
Dvorana ogledala je Mariji Tereziji slu`ila kao
prostorija za sve~anosti u porodi~nom krugu, izme|u
ostalog i za ma˙e koncerte. U ovoj prostoriji je 1762.
godine tek {estogodi{wi Volfgang Amadeus Mocart
odr`ao svoj prvi koncert pred caricom. Kako pi{e
ponosni otac V. A. Mocarta, Volferl (kako mu je bio
nadimak - prim. prev.) je nakon koncerta sko~io na krilo
carici, zagrlio je i kako red nala`e, izqubio.
Prostorije 17, 18, 19
Ova soba, kao i dve slede}e, su dobile ime po Jozefu Rosi
(orig. Joseph Rosa), pejza`nom slikaru. Prvi pejza` odmah
levo pored vrata predstavqa mesto Habihtsburg (orig.
Habichtsburg) u {vajcarskom kantonu Argau (orig. Aargau),
porodi~no sedi{te Habzburgovaca.
Ovde vidite portret Marije Terezije od Martina fan
Majtensa. Marija Terezija je bila vrlo energi~na `ena.
Nakon smrti wenog oca uspelo joj je da odbrani habsbur{ko
nasledstvo u Austrijskom naslednom ratu kojeg je vodila
protiv pola Evrope. Ona je vladala habzbur{kim
naslednim zemqama a wen suprug, Franc Stefan od
Lotringije (orig. Franz Stephan von Lothringen), je bio car
Svetog rimskog carstva. Franc „ Stefan se posvetio
svojim privatnim interesima, prirodnim naukama i
finansijama a politi~ke poslove je prepustio svojoj
supruzi.
Velika i mala galerija
Prostorije 21 i 22
Carska porodica koristila je veliku galeriju, koja ujedno
predstavqa i sredi{te dvorca, u svrhu odr`avawa
balova, prijema i gala-ve~era.
Velika galerija sa svojom du`inom od 40 metara i
{irinom od skoro 10 metara pru`ala je idealan
ambijenat za dvorske priredbe. Opremqena sa kristalnim
ogledalima, pozla}enim {tuk-dekoracijama i plafonskim
freskama ona je primer op{teg umetni~kog dela iz doba
rokokoa.
Freske su hvalospev na vladarstvo Marije Terezije i
poti~u od italijanskog slikara Gregorija Guqielmija (orig.
Gregorio Guglielmi).
Na sredwem fresku vidite Franca Stefana i Mariju
Tereziju na prestolu u okru`ewu personificiranih
vrlina vladara kao i alegorije Krunskih zemaqa
monarhije. Dva velika izrezbarena i pozla}ena lustera
bila su svaki osvetqen sa 70 sve}a pre nego {to je u
dvorac uvedena elektri~na energija u 1901. godini.
Od ukidawa monarhije velika galerija je isto tako
slu`ila u svrhu odr`avawa koncertnih priredbi; 1961.
godine ovde se odr`ao i legendarni susret predsednika
Kenedija i Hru{~ova.
U sledu se nalazi mala galerija koja je situirana na
strani dvori{ta. Kori{}ena je za proslave imendana i
ro|endana u sklopu porodice i nudi prelep pogled na
dvorski park i na glorijetu, ku}icu u vrtu koja je izgra|ena
jo{ u doba Marije Terezije na vrhu bre`uqka.
Tokom posledwe restauracije, mala galerija je ponovo
dobila svoj iz 19. veka prvobitni izgled u sjajno poliranoj
beloj boji.
Kineski okrugli i ovalni kabinet
Prostorije 23 i 24
Sa obe strane male galerije vidite kineski kabinet:
s leva ovalni, a s desna okrugli. Marija Terezija je bila
sklona kineskoj i japanskoj umetnosti koja je u to doba bila
u velikoj modi. U oba kabineta, ugra|ene u bele drvene
zidne obloge, nalaze se najskupocenije kineske lakirane
plo~e iz ~ijih se pozla}enih okvira nastavqaju male
konzole na kojima stoji plavo-beli porcelan. Vredni
spomena su tako|e parketni podovi sa svojim umetni~kim
drvenim mozaikom. Ta dva kabineta su slu`ila kao
konferencijske sobe ali kao i prostor za igru. U okruglom
kineskom kabinetu odr`avale su se tajne konferencije i
sastanci Marije Terezije sa wenim dr`avnim kancelarom
kwazom Kaunicom (orig. Kaunitz).
Karusel soba
Prostorija 25
Karusel soba duguje svoj naziv levoj od dve velike slike
na kojoj je prikazan karusel za dame koji je Marija Terezija
1743. godine priredila u zimskoj {koli jahawa pri
gradskom dvorcu Hofburg kako bi se proslavilo ponovno
prikqu~ewe grada Praga nakon Austrijskog naslednog
rata. U toj zimskoj {koli jahawa - dana{woj [panskoj
dvorskoj {koli jahawa (orig. Spanische Hofreitschule) ‡ joπ
i dan-danas se odr`avaju poznate predstave lipicanera:
u sredini slike Marija Terezija kao prva ispred svojih
dvorskih dama ja{e na lipicaneru. Levo vidite portret
Karla VI, oca carice, u rasko{noj {panskoj mantil-haqini.
Sve~ana dvorana
Prostorija 26
Za vreme Marije Terezije u sve~anoj dvorani su se
odr`avale ma˙e ceremonijske sve~anosti u povod
kr{tewa ili svadba.
Serija umetni~kih slika koje ukra{avaju ovu prostoriju
prikazuje svadbene sve~anosti povodom ven~awa
najstarijeg sina i prestolonaslednika Marije Terezije,
naime Josifa (orig. Joseph) sa burbonskom princezom
Izabelom od Parme (orig. Isabella von Parma). Ovaj ciklus
slika sadr`i jedan od najpoznatijih portreta vladarke,
prikazuju}i je kao „prvu damu Evrope“ u skupocenoj haqini
od brabantske kerane ~ipke. Najve}a slika sa leve
strane prikazuje Izabelinu povorku u pratwi 98 ko~ija
- svi prisutni gosti pripadaju visokom plemstvu Evrope
a prepoznatqivi su po porodi~nim grbovima na svojim
ko~ijama.
Ovde se zavr{ava Imperijalni obilazak („Imperial tour”).
Obi{li ste posled˙u prostoriju Va{eg obilaska. Zahvaqujemo
se na Va{oj poseti. Radovalo bi nas da Vas tako|e do~ekamo
u Depou dvorskog name{taja.Muzej name{taja Be~ (orig.
Hofmobiliendepot.Möbel Museum Wien) gde se nalazi velika
zbirka carskog stilskog name{taja. Na daqe Vam preporu~ujemo
da posetite gradski dvorac Be~ki Hofburg sa carskim
apartmanima, Sisi-muzejom (orig. Sisi-Museum) i Riznicom srebra
(orig. Silberkammer). Vi{e informacija o tim muzejima dobi}ete
na {alteru za informacije.
Do vi|ewa!
Da bi ste nastavili sa Velikim obilaskom („Grand Tour“)
molimo da poka`ete Va{u ulaznicu. Na desnom zidu prikazana
je sve~ana trpeza i sve~ana ve~era za do~ek gostiju u sve~anim
prostorijama gradskog dvorca Hofburga, a preko puta ven~awe
u crkvi reda Svetog Augustina kao i operska serenada u velikoj
plesnoj dvorani takozvanoj velikoj redutnoj sali (orig. Großer
Redoutensaal) u Hofburgu. Umetni~ke slike se posebno isti~u
svojim detaqnim radom {to se ti~e gradwe, osoba, wihove
ode}e pa i posu|a.
Na slici pri ulazu u slede}u prostoriju primeti}ete jo{
jedan detaq. Dete koje vidite je mali Mocart koji uop{te
nije prisustvovao svadbenim sve~anostima, jer je on u
godini odr`avawa te svadbe, naime 1760. godine, imao tek
~etiri godine i `iveo je u Salcburgu. Finalizacija serije
slika trajala je nekoliko godina, a Mocart je u me|uvremenu
avansirao u slavqenog muzi~ara evropskog glasa, zbog ~ega je
naknadno ovekove~en na ovoj slici.
Plavi kineski salon
Prostorija 28
Plavi kineski salon sa svojim dana{wim izgledom
ukraπen je po~etkom 19. veka ru~nim dekoracijama na
papirnim tapetama od pirin~ane slame koje poti~u iz 18.
veka.
Nalazite se, ina~e, na tlu od posebnog istorijskog zna~aja:
u ovoj prostoriji odr`ani su pregovori koji su doveli do
toga, da je 11. novembra 1918. godine posled˙i vladaju}i
car Karlo „, prane}ak Franca Josefa, primoran da se
odrekne prava na vlast. Dan nakon toga, proklamovana
je Republika Austrija i sa time obele`en kraj
{estogodi{we vladavine Habzburgovaca. Me|utim, Karlo
nije hteo da odustane i od prestola tako da je zajedno sa
svojom porodicom na kraju morao da ode u egzil. U 1922.
godini umro je na portugalskom ostrvu Madejri u 35. godini
`ivota; wegova supruga Cita umrla je 1989. godine i kao
zadwa austrijska carica sahrawena je u carskoj grobnici
(orig. Kaisergruft) u Be~u.
Vje-lak soba
Prostorija 29
Marija Terezija je nakon iznenadne smrti svog voqenog
mu`a Franca Stefana u 1765. godini Vje-lak sobu (orig.
Vieux-Laque) preuredila u spomen sobu. Crne lakirane
plo~e, poreklom iz Pekinga, umetnute su u postoje}e zidne
obloge od orahovine i ukra{ene pozla}enim okvirom.
Nakon smrti wenog mu`a Franca Stefana, Marija Terezija
nikada vi{e nije skinula udovi~ku ode}u. Nakon wene
smrti, u wenom molitveniku prona|ena je hartija na kojoj je
ona do u tan~ine zabele`ila sretna vremena wenog braka.
Za tu spomen sobu u nalog je dala tri umetni~ke slike: rimsko carstvo te je proklamovao carstvo Austrije. Tako je Presek prvog sprata glavne zgrade
u sredini vidite Franca „ Stefana od slikara Pompeja od Franca ¶¶ postao prvi austrijski car Franc ¶.
Batonija (orig. Pompeo Batoni), a od istog umetnika je nastao Slede}i habzbur{ku tradiciju, Franc ¶¶/¶ udao je svoju
i dvojni portret Josifa „„ i wegovog brata Leopolda u k}erku Mariju Luizu za Napoleona, wegovu drugu k}erku
Rimu 1769. godine. Josif stoji desno uz sto na kome se Leopoldinu za cara Brazilije, a wen portret vidite ovde 24 13
31 30 29 28 22 23 16 15 14
nalazi kwiga Monteskjea pod naslovom O duhu zakona (orig. na postoqu. 27 19 18 12
26 17
Esprit de loi) koja predstavqa jedno od remek dela doba Na drugim slikama vidite Ferdinanda i wegovu suprugu 32 25 21 20
Prosve}enosti a ~ije su ideje i mi{qewa pro`imala sve Mariju Anu. Ferdinand je bio najstariji sin cara Franca, 11
33 1A
radwe mladog cara. a narod ga je ne`no zvao „Ferdinand Dobri“ - bio je
1 10
epilepti~ar i nesposoban da vlada. U stvari, vladar 34 1B
Napoleonova soba Austrijske monarhije je u to vreme bio dr`avni kancelar 2 9
35 40 8
Prostorija 30 Meternih (orig. Metternich), koga su zvali „ko~ija{ Evrope“ 7
Napoleonova soba treba da podseti na cara Francuske jer je sa mnogo sposobnosti i diplomatije upravqao 36 37 38 39 3 4 5 6
koji je ovde - u nekada{woj spava}oj sobi Marije Terezije - evropskom politikom.
boravio za vreme wegove dve okupacije Be~a 1805. i 1809.
godine. Veridbom Napoleona sa Marijom Luizom, k|erkom Bogata soba 1. Soba garde
cara Franca „„/„, unuka Marije Terezije, 1810. godine Prostorija 37 1A. Soba ribqe kosti
obele`io se mir izme|u ta dva mo}nika. Bogata soba dobila je naziv po jedinom sa~uvanom
Nakon Napoleonovog pada, Marija Luiza zajedno sa svojim sve~anom krevetu Be~kog dvora. Zavr{en je za vreme 1B. A|utantska soba
sinom privremeno se vra}a na Be~ki dvor. U sklopu Be~kog veridbe Marije Terezije i na~elno se nalazio u privatnom 2. Soba za bilijar
kongresa 1814./15. godine kona~no joj se dodequje vojvodina apartmanu Marije Terezije u gradskom dvorcu be~kog 3. Soba od orahovine
Parma ali pod uslovom da wen sin, vojvoda od Rajh{tata Hofburga. Uz ovaj rasko{ni krevet sa crvenim somotom i
4. Pisa}a soba Franca Josefa
(orig. Reichstadt), ostane u Be~u. Mali „princ Franci“, kako najskupocenijim zlatno-srebrenim vezom idu jo{ i delovi
su ga zvali na dvoru, po voqi evropskih sila trebao je nekada{wih zidnih obloga sa vezenim arhitektonskim 5. Spava}a soba Franca Josefa
kao Napoleonov sin da ostane bez politi~kog zna~aja i da elementima. 6. Kabinet Zapadna strana terase
u izolaciji odraste u okriqu svoga dede.
7. Kabinet sa stepenicama
Slede}i porodi~nu tradiciju, on je kao i svi mu{ki Pisa}a soba Franca Karla
Habzburgovci izu~io zanatsku struku pa je tako na jednoj od Prostorija 38 8. Soba za toaletu
slika i portretisan kao mali vrtlar: ptica na konzoli, U 19. veku ova je prostorija zajedno sa neposrednim 9. Zajedni~ka spava}a soba
{eva krun~ica, bila je wegova omiqena `ivotiwa. salonom bila nastawena od nadvojvode Franca Karla,
10. Caricin salon
Vojvoda je umro 1832. godine od plu}ne bolesti u samo 21. oca Franca Josefa. Umetni~ke slike nas ponovo vra}
godini `ivota; bista ga prikazuje u samrtnoj posteqi. aju u doba Marije Terezije. Poznati porodi~ni portret 11. Soba Mari-Antoanete
od Martina Mejtensa (orig. Martin Meytens) prikazuje cara 12. De~ja soba
U slede}oj sobi od porcelana (prostorija 31) vra}amo se Franca ¶ Stefana i Mariju Tereziju sa wihovom decom.
13. Kabinet za doru~ak
opet nazad u doba Marije Terezije, koja je ovu prostoriju Iz wihovog braka proisteklo je {esnaestoro dece (11
koristila kao radnu sobu ali kao i prostor za igru. k}erki i 5 sinova) od kojih je jedanaestoro do`ivelo 14. @uti salon
Izrezbareni i plavo-belom bojom premazani okvirni odraslu dob. Na slici nije prikazano dvoje kasnije ro|ene 15. Soba sa balkonom
konstrukt, {to imitira porcelan, zauzima celi prostor i troje ve} umrle dece. Jedan od najva`nijih zadataka
16. Dvorana ogledala
sve do plafona. Wemu su dodani 213 crte`a od plavog vladaju}e porodice bilo je roditi {to vi{e dece,
tu{a koji su ra|eni pa i potpisani od Franca Josefa ili prestolonaslednika, da bi se tako obezbedilo nasledstvo 17. Velika Rosa soba
od nekog od dece. Jedno od dece, naime Marija Kristina, dinastije. Preko puta porodi~nog portreta prikazani 18. Druga mala Rosa soba
prikazano je na jednom od portretnih medaqona. Ona je su likovi onih dama koje su u `ivotu Marije Terezije
19. Prva mala Rosa soba
carici neskriveno bila najomiqenija k}erka i jedina se igrale bitnu ulogu; desno od ogledala vidi se lik majke
smela udati za ~oveka koga je ona volela - vojvodu Alberta Elizabete Kristine, a sa leve strane lik grofice Fuks, 20. Soba svetiqki
od Saske-Te{ina (orig. Albert von Sachsen-Teschen). nekada{we odgojiteqice, a kasnije bliske prijateqice 21. Velika galerija
i savetnice carice. Kao izraz wene naklonosti, Marija
22. Mala galerija
Milijonska soba Terezija dala je groficu sahraniti u porodi~noj grobnici
Prostorija 32 pri Kapucinskom redu (orig. Kapuzinergruft) kao jedinu koja 23. Kineski okrugli kabinet
Nalazite se u jednoj od najdragocenijih prostorija dvorca ne pripada lozi Habzburgovaca. 24. Kineski ovalni kabinet
u takozvanoj milijonskoj sobi. Svoj naziv ova soba duguje
25. Karusel soba
veoma skupocenom zidnom poplo~ewu od dosta retke Lova~ka soba
vrste ru`inog drveta u koje su ura|ene indo-perzijske Prostorija 40 26. Sve~ana dvorana
minijature. Te minijature, koje su od ~lanova carevske Habzburgovci su bili pasionirani lovci pa tako i 27. Kowi~ka soba
porodice iseckane i nanovo ukomponovane u vidu kola`a, roditeqi Marije Terezije, Karlo VI i wegova supruga 28. Plavi kineski salon
prikazuju scene li~nog i dvorskog `ivota indijskih mogula Elizabeta Kristina. Ovde su prikazani u lova~koj
u 16. i 17. veku. Na obe strane prostorije vise kristalna ode}i, a izme|u wih je Franc Stefan kao dete, budu}i mu` 29. Vje-lak soba
ogledala koja se me|usobno reflektiraju i na taj na~in Marije Terezije. 30. Napoleonova soba
pobu|uju iluziju o neograni~enom prostoru. Franc Josef tako|e je poznat po svojoj lova~koj strasti 31. Soba od porcelana
- ve} u ranom detiwstvu lovio je vrapce i golubove u
Goblenski salon {enbrunskom parku. Jedna od umetni~kih slika u svojoj 32. Milijonska soba
Prostorija 33 pozadini prikazuje nekada{wi barokni letwikovac 33. Goblenski salon
Zidovi ove prostorije dekorisani su briselskom [enbrun gra|en od Jovana Bernarda Fi{era od Erlaha. 34. Pisa}a soba nadvojvotkiwe Sofije
tapiserijom iz 18. veka, kao {to su i foteqe. Tapiserija
na zidovima prikazuje scene sa pijace i iz luke, a na Zahvaqujemo se na Va{oj poseti. Radovalo bi nas da Vas 35. Crveni salon
foteqama je prikazano svih 12 meseci u godini. tako|e do~ekamo u Depou dvorskog name{taja.Muzej name{taja 36. Kabinet Isto~na strana terase
Slede}a prostorija je pisa}a soba nadvojvotkiwe Sofije Be~ (orig. Hofmobiliendepot.Möbel Museum Wien) gde se nalazi 37. Bogata soba
(prostorija 34) a bila je deo apartmana od roditeqa velika zbirka carskog stilskog name{taja sa te`i{tem na
Franca Josefa, naime nadvojvode Franca Karla i bidermajer. Nadaqe Vam preporu~ujemo da posetite gradski 38. Pisa}a soba Franca Karla
nadvojvotkiwe Sofije koji su ovde boravili u toku 19. dvorac be~ki Hofburg sa carskim apartmanima, Sisi-muzejom 39. Salon Franca Karla
veka. Ambiciozna mati Sofija ne samo da je energi~no (orig. Sisi-Museum) i Riznicom srebra (orig. Silberkammer). 40. Lova~ka soba
i uspe{no i{la za ciqem da wenog sina stavi na Vi{e informacija o tim muzejima dobi}ete na {alteru za
habzbur{ki presto, nego je i bila najva`niji politi~ki informacije.
savetnik - savremenici su nadvojvotkiwu zvali „jedinim
mu{karcem na Be~kom dvoru“.
Crveni salon
Prostorija 35
Portreti u ovoj prostoriji prikazuju careve, po~ev{i od
kraja 18. veka: Leopolda ¶¶, sina Marije Terezije koji je
nasledio Josifa ¶¶; pored wega, wegov sin Franc, zadwi
car Svetog rimskog carstva. Reaguju}i na Napoleonove
ratove, on je 1806. godine bio prisiqen da ukine Sveto © Schloß Schönbrunn Kultur- und Betriebsges.m.b.H. 2008