Основне карактеристике развоја

• Пролиферација

• Раст

• Диференцијација

• Рестрикција и детерминација

• Индукција

• Миграција

• Интеграција
 Пролиферација
• Повећање броја ћелија услед митотске деобе

• Ћелијске деобе могу бити симетричне и асиметричне

Симетрична деоба Асиметрична деоба

 Раст

• Повећање масе и волумена организма на рачун повећања:

– броја ћелија
– величине ћелија
– количине екстрацелуларног матрикса

• Од јајне ћелије која тежи око 1,5 µg за 38 недеља настаје људски плод
тежине преко 3 kg
 Диференцијација

• Диференцијација представља сазревање ћелија или њихових потомака

током неколико узастопних ћелијских циклуса

• Као резултат диференцијације од неспецијализованих ћелија настају

специјализоване ћелије способне да обављају одговарајуће функције
 Рестрикција и детерминација
• Рестрикција – ограничење развојних могућности

• Зигот је тотипотентан, као уосталом и осмоћелијски заметак, од када

наступа рестрикција

• Детерминација – крајњи степен рестрикције, односно стање када

постоји само један развојни пут. Детреминисане ћелије су
предодређене да се диференцирају у одређени ћелијски тип
 Индукција

• Индукција је процес поспешивања пролиферације оближњих или

удаљених ћелија

• Ћелије или ткива која поспешују индукцију других ћелија зову се

индуктори
 Миграције

• Способност ћелије да се креће, односно мења положај у простору

Интеграције
• Удруживање ћелија из различитих клициних листова при формирању
органа (нпр. јетра настаје од сва три клицина листа)
 Оплођење

• Оплођење обухвата низ догађаја везаних за спајање мушких и женских

гамета и формирање зигота

• Обично се дешава у ампули јајовода

• Јајна ћелија се ослобађа из јајника при овулацији и задржава способност

оплођења 12-24 часа
 Оплођење

• Сперматозоиди након формирања пролазе кроз процес матурације и

капацитације

• Матурација се одвија у епидидимису и траје око 2 недеље

• Капацитација подразумева промене у гликопротеинском омотачу

сперматозоида (дисоцијацију протеина из гликокаликса). Одвија се у
женским полним путевима и траје око 7 часова
 Материца Јајна ћелија
Оплођење

Грлић
материце

• Један ејакулат садржи 200-500 милиона сперматозоида, од чега свега 200-

500 сперматозоида стиже до ампуле јајовода

• Оплодна моћ сперматозоида у женском гениталном тракту траје око 80 сати

 Фазе оплођења

• Фазе оплођења:
1. Пенетрација короне радијате
2. Пенетрација зоне пелуциде
3. Фузија гамета
 Пенетрација короне радијате

• Пробијање короне радијате остварује се уз помоћ ензима хијалуронидазе

који се ослобађа из акрозома главе сперматозоида
 Пенетрација зоне пелуциде

• Плазмалема сперматозоида садржи ZP гликопротеине, а зона пелуцида ZP

рецепторе (ZP1, ZP2, ZP3 рецепторе)
• Везивањем ZP гликопротеина за ZP рецепторе (посебно ZP3 рецепторе) започиње
акрозомска реакција
• У акрозомској реакцији из акрозома се ослобађа ензим акрозин који разграђује зону
пелуциду омогућавајући сперматозоиду продор ка јајној ћелији
 Фузија гамета

• Плазмалема сперматозоида садржи протеине фертилине, а плазмалема овоците

садржи њима комплементарне протеине интегрине

• Интеракција фертилина и интегрина претходи фузији гамета

 Блокада полиспермије
Садржај кортикалних гранула

Друго поларно тело

Женски пронуклеус

Мушки
пронуклеус

• Полиспермија (оплодња са више сперматозоида) се спречава преко кортикалне

реакције
• Кортикална (зона) реакција подразумева ослобађање ензима из кортикалних
гранула у перивителински простор
• Ензими разлажу ZP рецепторе и мењају физичко-хемијска својства зоне пелуциде
чинећи је непробојном за друге сперматозоиде
 Формирање зигота
Садржај кортикалних гранула

Друго поларно тело

Женски пронуклеус

Мушки
пронуклеус

• После стапања гамета секундарна овоцита се дели на зрелу овоциту и друго поларно
тело
• Једра сперматозоида и зреле овоците бубре и зову се пронуклеуси
• Стапањем два пронуклеуса настаје зигот
• Зигот је прва ћелија будућег организма са 46 хромозома и детерминисаним полом
 Пренатални развој човека
• Преембрионални период
– од оплођења до краја друге недеље

• Ембрионални период
– од почетка треће до краја осме недеље

• Фетусни период
– од почетка девете недеље (од 57. дана) до порођаја
 Прва недеља
развоја

• Деобом зигота настају бластомере (најпре 2, касније 4 итд.)

• Заметак у стадијуму од 16-32 бластомере зове се морула и он доспева у

материчну дупљу 4. дана после оплођења

• У материчној дупљи морула се трансформише у бластоцисту која има

шупљину (бластоцелу) у средишту
 6. дан Материчне жлезде

Прва недеља
развоја

Епител
Ембрионални
ендометријума
пол

Ембриобласт

Шупљина
бластоцисте
Трофобласт

• Бластоциста се састоји из ембриобласта, трофобласта и бластоцеле

• Крајем прве недеље почиње усађивање (имплантација) заметка, тј.

бластоцисте
 7. дан
Прва недеља Везивно ткиво
ендометријума

развоја
Материчне
жлезде

Синцициотрофобласт
Ембриобласт

Цитотрофобласт

Хипобласт

Шупљина бластоцисте

Матерична шупљина

• Трофобласт се диференцира на спољашњи део (синцициотрофобласт) и унутрашњи

део (цитотрофобласт)

• Синцициотрофобласт садржи хидролитичке ензиме којима разара ткиво материце

омогућавајући бластоцисти да урони у зид материце
 Материчне жлезде Капилари ендометријума
8. дан
Друга недеља развоја

• Осмог дана развоја бластоциста

Синцицио- наставља да урања у зид материце, док се
трофобласт унутар ембриобласта појављује шупљина
названа амнионска шупљина

Амнионска Амнион • Ембриобласт се деле на два листа: горњи

шупљина
Епибласт Епител
(епибласт) и доњи (хипобласт) тако да
Егзоцеломска
Цитотрофобласт
настаје двослојни ембрионални диск
шупљина
Егзоцеломска
мембрана Хипобласт
• Ћелије епибласта пролиферишу и
облажу амнионску шупљину
Синцициотрофобласт
Амнион • Ћелије хипобласта у виду егзоцеломске
Двослојни
ембрионални (Хојзерове) мембране облажу
диск бластоцелу од које настаје егзоцеломска
Егзоцеломска мембрана шупљина или примарна жуманчана
Егзоцеломска
шупљина кеса
Цитотрофобласт
 Друга недеља 9. дан Цитотрофобласт

развоја Амнион

Материчне
• Деветог дана развоја бластоциста жлезде
готово у целини урања у зид
ендометријума
Лакуне
испуњене
• Синцициотрофобласт се шири, а у крвљу

њему се појављују лакуне испуњене Двослојни

крвљу мајке ембрионални
диск

• Диференцијацијом периферних ћелија Примарна

жуманчана Екстраембрионални Епител
епибласта настаје екстраембрионални кеса мезодерм ендометријума
мезодерм
 Друга недеља Еродирана Крвни
суд
Лакунарна Амнионска
мрежа
12. дан
жлезда шупљина
развоја
Материчне
жлезде

Екстра-
ембрионални
целом

Егзоцеломска
мембрана

Двослојни
ембрионални
диск Цитотрофобласт

• Око 12. дана у екстраембрионалном мезодерму појављују се шупљине

(пукотине)
 Екстра- Примарне
ембрионални
мезодерм
Матерични Лакунарна
синусоиди мрежа
хорионске
ресице
Друга недеља развоја
• Пукотине екстраембрионалног целома
сливају се у јединствену шупљину
названу екстраембрионални целом
Ендометријум
или хорионска дупља

• Екстраембрионални мезодерм се
Хорион цепа на два листа:
– унутрашњи или висцерални
– спољашњи или паријетални
13. дан

Екстраембрионални
Примарна • Висцерални лист екстраембрионалног
Екстраембрионални жуманчана кеса
мезодерм целом (хорионска дупља) мезодерма облаже жуманчану кесу и
амнионску дупљу, а паријетални лист
належе уз цитотрофобласт
• Амнионски епител и висцерални лист екстраембрионалног мезодерма чине амнион

• Трофобласт и паријетални лист екстраембрионалног мезодерма чине хорион

• Хорион на ембрионалном полу је чупави хорион, а остали део је глатки хорион

 Примарне
Majčina krv

Друга недеља развоја

хорионске ресице

14. дан
Мезенхимска
петељка

• Крајем друге недеље од примарне

жуманчане кесе настаје секундарна Секундарна
(дефинитивна) жуманчана кеса жуманчана
кеса

Прехордална
плоча
• Хорионска дупља се шири Остатак Епител
ендометријума
Екстраембрионални
жуманчане мезодерм
кесе

• Од ембрионалног диска до трофобласта

пружа се мезенхимска петељка – Двослојни
ембрионални диск
будућа пупчана врпца
Прехордална плоча
 Трећа недеља развоја

Двослојни ембрионални диск

Епибласт
Синцицио- Хипобласт
трофобласт
Цитотрофобласт Примитивни жлеб
Екстра- Амнионска шупљина
ембрионални
мезодерм Орофарингеална мембрана

Примитив. јамица
Амнионска шупљина Примитивна
Примитивни чвор
трака
Definitivna žumančana kesa
Примитивни жлеб

Клоакина мембрана

Дефинитивна жуманчана кеса

Екстраембрионални мезодерм
15. дан
 Трећа недеља развоја
• Почетком треће недеље на двослојном ембрионалном диску разликију се кранијални
(главени) и каудални (репни) пол

• На кранијалном полу налази се орофарингеална мембрана, а на каудалном полу

клоакина мембрана

• Иза орофарингеалне мембране налази се ограничено задебљање ендодерма названо

прехордална плоча

• У централном делу ембриона појављује се задебљање епибласта - Хенсенов чвор

• Од Хенсеновог чвора до клоакине мембране пружа се примитивна пруга (трака)

• Пролиферацијом и миграцијом ћелија на нивоу примитивне пруге настају 3

дефинитивна клицина листа
 16. дан
Гаструлација

Мезодерм Дефинитивни ендодерм

• У трећој недељи развоја, кроз процес назван гаструлација, формирају се три

дефинитивна клицина листа:
– ектодерм
– мезодерм
– ендодерм
 Трећа недеља
развоја

• Прва структура која се ствара у тролисној клициној плочи је нотохордални

продужетак – као компактан ћелијски низ који се пружа од Хенсеновог чвора до
прехордалне плоче

• Када се у центру нотохордалног продужетка појави шупљина онда се таква структура

зове нотохордални канал и од њега настаје нотохорда или аксијални мезодерм
 Сегментација мезодерма

• Мезодерм се сегметише на:

– параксијални мезодерм
– интермедијарни мезодерм
– латерални мезодерм
(латералне плоче мезодерма)

• Параксијални мезодерм даје

1. парааксијални мезодерм
2. интермедијарни мезодерм
3. латерални мезодерм
4. аксијални мезодерм (нотогорда)
9. латерални соматоплеурални мезодерм
10. латерални спланхноплеурални мезодерм
сомите, интермедијарни
мезодерм се дели на нефротоме,
док се латерални мезодерм цепа
на соматски (паријетални) и
спланхнички (висцерални)
лист
 Нервнни набор
Неурулација
Нервна плоча

Нервни жлеб

Сомити

Хенсенов чвор

Примитивна бразда

19 дан
20 дан

• Неурулација је процес стварања нервне цеви и одвија се од средине 3. до

краја 4. недеље развоја под индуктивним дејством нотохорде

• Најпре се формира нервна плоча у виду задебљалог ектодерма, затим се

плоча улубљује и формира нервни жлеб, да би на крају од нервног жлеба
настала нервна цев и нервни гребени
 Предња неуропора
Нервни набор
Перикардијално
Неурулација
испупчење

Очна
плакода
• Најпре се формира нервна
Сомити плоча у виду задебљалог
ектодерма, затим се плоча
улубљује и формира
нервни жлеб, да би на
крају од жлеба настала
нервна цев и нервни
Задња гребени (кресте)
неуропора
22. дан 23. дан
 Савијање клицине плоче
Склеритом

Кичмени стуб
у развоју

Дермомиотом
Аорта

Црево

Дорзална аорта

• Дешава се у четвртој недељи развоја

• Трослојни ембрионални диск савија се по уздужној оси (краниокаудално савијање) и

бочној оси (латеролатерално савијање)

• На крају процеса ембрион добија ваљкаст облик

Деривати ектодерма • Површни ектодерм
– епител коже и њених деривата
– епител усне дупље и пљувачних
жлезда, глеђ, аденохипофиза
– плакоде носа, очног сочива и ува
– епител рожњаче, спољашњег
ушног канала и унутрашњег ува

• Неуроектодерм
– нервна цев
• ЦНС (мозак и кичмена мождина)
• неурохипофиза и епифиза
• мрежњача

– нервни гребен
• ПНС (спиналне и вегетативне
гагнглије), Шванове и сателитске
ћелије
• меланоцити
• одонтобласти
• везиво, хрскавице и кости главе и
врата
• срж надбубрежне жлезде
• Ц-ћелије тироидее
Деривати мезодерма
• Аксијални мезодерм (нотохорда)
– мекано језгро (nucleus pulposus) кичмених
пршљенова
• Парааксијални мезодерм
– дерматоми (дермис коже)
– склеротоми (везивно ткиво, хрскавица и
кости тела и екстремитета)
– миотоми (скелетни мишићи)
• Интермедијарни мезодерм
– епител урогениталног система (бубрези,
уретери, гонаде, генитални канали)
• Латерални мезодерм
– соматоплеурални мезодерм
• дерм трупа, паријетални листови перикарда,
плеуре и перитонеума
– спланхнопеурални мезодерм
Дерматом • везиво и глатка мускулатура дигестивног,
Миотом респираторног и урогениталног система,
Склеротом висцерални листови серозних мембрана
 Деривати
мезодерма

Екстра-
Матерични Лакунарна
Примарне • Од интраембрионалног
ембрионални хорионске
мезодерм синусоиди мрежа ресице мезодерма настају још и:
– крвни и лимфни судови
– ћелије крви
– кора надбубрежне жлезде
– лимфни чворови
Ендометријум
– слезина

Хорион • Екстраембрионални
мезодерм улази у састав
амниона, хориона и
постељице
Примарна
Екстраембрионални Екстраембрионални жуманчана кеса
мезодерм целом (хорионска дупља)
Деривати ендодерма

• Ендодерм се трансформише у
примитивно црево које се дели
на предње, средње и задње црево

• Од ендодерма настају:
– примордијум фаринкса
(епителне ћелије тимуса,
крајника, слушне тубе и средњег
ува, жлездане ћелије тироидне и
паратироидне жлезде)
– епител и жлезде дисајних
путева (душника, бронхија,
бронхиола и алвеола)
– епител и жлезде једњака,
желуца и црева
– паренхим јетре и панкреаса
– епител мокраћне бешике,
уретре и придодатих жлезда
 Екстраембрионалне структуре

• У екстраембрионалне структуре спадају:

– амнион
– хорион
– жуманчана кеса
– алантоис
– пупчана врпца
– децидуа
– постељица
 Хорионска дупља

Амнионска дупља Амнион

Црево

Пупчана врпца • Развија се 8. дана, а у 12. недељи

сраста са хорионом
Жуманчана кеса

• Чине га амнионски епител и

Амнионска дупља висцерални лист
екстраембрионалног мезодерма
Пупчана врпца

Постелјица • Амнион је испуњен амнионском

(чупави хорион) течношћу (плодовом водом)
Жуманчана кеса
• Од 5. месеца плод гута плодову
Амнион
воду, око 400 мл/дан

Глатки хорион • После 14. недеље може се извести

амниоцентеза
 Хорионска дупља

Амнионска дупља Хорион

Црево

Пупчана врпца • Спољашњи плодов омотач

Жуманчана кеса
• Састоји се од трофобласта
(цитотрофобласта и
Амнионска дупља
синцициотрофобласта) и
Пупчана врпца
паријеталног листа
екстраембрионалног мезодерма
Постељица
(чупави хорион)
• Разликују се глатки и чупави
Жуманчана кеса
хорион

Амнион
• Глатки хорион улази у састав
Глатки хорион водењака, а чупави хорион у
састав постељице
 Примарне

Жуманчана кеса
Majčina krv
хорионске ресице

Мезенхимска
петељка
• Почетком друге недеље ствара се
примарна жуманчана кеса, а крајем
исте недеље од ње настаје секундарна
жуманчана кеса
Секундарна
жуманчана
кеса

Прехордална • Састоји се из епителних ћелија

плоча
Остатак Епител хипобласног порекла и висцералног
Екстраембрионални
жуманчане ендометријума мезодерм листа екстраембрионалног мезодерма
кесе

• Улоге жуманчане кесе:

– пре развоја срца учествује у транспорту хранљивих материја од трофобласта
до плода
– део жуманчане кесе се увлачи у ембрион и формира епител црева
– до 6. недеље учествује у пренаталној хематопоези
– представља извор примордијалних герминативних ћелија
 Алантоис
Allantois

• Представља изврат задњег црева смештен унутар мезенхимске петељке

(будуће пупчане врпце)

• У зиду алантоиса развијају се крвни судови од којих настају две

умбиликалне артерије и једна вена
 Постељица Пупчана врпца
Пупчана врпца
Материца
Фетус
• Пупчаник повезује плод са
постељицом

• Преко пупчане врпце плод се

снабдева кисеоником и
нутрицијентима, а ослобађа угљен-
диоксида и распадних продуката

• Хистолошки, пупчаник се састоји из

слузног везива обложеног
амнионским епителом. Кроз
везиво пролазе две умбиликалне
артерије и једна вена
 Постељица

Децидуа
Водењак
Decidua basalis
Decidua Чупави хорион
parietalis

Хорионска Амнионска
дупља дупља
Жуманчана
кеса
Decidua
capsularis Матерична
дупља
Глатки хорион Амнионска
дупља

• Децидуа је плодова овојница која потиче од функционалног слоја

ендометријума

• Топографска подела:
– decidua basalis – належе на чупави хорион и са њим гради постељицу
– decidua parietalis – належе на глатки хорион и са њим гради водењак
– decidua capsularis – налази се између плода и материчне дупље; постепено
дегенерише и ишчезава
 Фетусна
површина Амнион
Постељица

Пупчана Хорион
врпца

• Састоји се из мајчиног и
плодовог (фетусног) дела
Попречни пресек
Мајчина постељице
површина

• Фетусна страна плаценте је

глатка и сјајна, а мајчина страна
је храпава и крвава

Фетусна површина Мајчина површина

 Капилари фетуса
Крв мајке
Материчне

Постељица венуле

Материчне
Умбиликална артериоле
вена

Пупчана
врпца

Умбиликална
артерија

Фетусни део Мајчин део

постељице постељице
• Фетусни део плаценте чине хорионска плоча и хорионске чупице, а мајчин део чини
decidua basalis

• Разликују се три генерације хорионских чупица:

– адхерентне (стем) чупице
– интермедијарне чупице
– терминалне чупице

• Између хорионских чупица налазе се интервилозни простори испуњени крвљу мајке

Фетусна страна постељице

Хорионска плоча

Интервилозни простор

Хорионске чупице

Хорионска плоча
 Мајчина страна постељице

Хорионске чупице

Decidua
basalis
Децидуалне ћелије
 Постељица
• Између крви мајке и крви плода
постоји биолошка мембрана,
тзв. плацентарна баријера коју
чине:
– трофобласт
– базална мембрана трофобласта
– хорионско везиво
– ендотел капилара
– базална мембрана капилара
Еритроцити мајке

Трофобласт

Еритроцити
фетуса
 Улоге постељице
• Респираторна улога
– транспортује кисеоник до плода и угљен-диоксид у супротном смеру

• Нутритивна улога
– транспортује хранљиве материје до плода

• Екскреторна улога
– елиминише распадне продукте метаболизма

• Ендокрина улога
– лучи низ хормона, као што су хумани хорионски гонадотропин, прогестерон,
естрогени

• Метаболичка улога
– метаболише гликоген, холестерол и масне киселине које се користе за
исхрану плода
 Фарингеални систем

• Фарингеални (брахијални или шкржни) систем је пролазна ембрионална

структура ( oд 4. недеље до краја ембрионалног периода) која се ствара у
пределу будућег лица и врата

• Састоји се из 5 ваљкастих ткивних задебљања која обавијају зачетак

фаринкса

• Фарингеални систем учествује у развоју лица, усне дупље, ждрела и језика

 Фарингеални систем

• Са унутрашње стране шкржни лукови су одвојени шкржним шпаговима,

а са спољашње стране шкржним усецима

• Шкржни усеци су обложени ектодермом, а шржни шпагови

ендодермом, изузев 1. шпага који је обложен ектодермом

• Шкржни лукови испуњени су мезодермом који потиче делом из

латералних плоча и сомитомера, а делом од ектомезенхима нервног гребена
ФАРИНГЕАЛНИ
СИСТЕМ

Сваки шкржни лук има:

– сопствену хрскавицу која му пружа потпору

– одговарајуће мишиће

– артерију, која га васкуларизује

– нерв, који оживчава мишиће и остале компоненте

 ХРСКАВИЦЕ ШКРЖНИХ ЛУКОВА

Хрскавица првог шкржног лука је Мекелова

Хрскавица другог шкржног лука је Рајхартова хрскавица

ИНЕРВАЦИЈА ФАРИНГЕАЛНОГ СИСТЕМА

Живци шкржних лукова:

• 1. лук – н. тригеминус
• 2. лук – н. фацијалис
• 3. лук – н. глософарингеус
• 4. и 6. лук – н. вагус
 ВАСКУЛАРИЗАЦИЈА ШКРЖНИХ ЛУКОВА

1. Аортни лук - део максиларних артерија

2. Аортни лук - хиоидне и стапедијалне артерије
3. Аортни лук - заједничка и умутрашње каротидне артерије
4. Аортни лук - десна поткључна артерија и део аортног лука
6. Аортни лук - артеријски дуктус и проксимални делови плућних aртерија.
 Деривати шкржних усека

• Од првог шкржног усека настаје спољашњи ушни канал и спољашњи

епител бубне опне

• Остали усеци не дају адултне структуре

 Деривати шкржних шпагова

• 1. шпаг – Еустахијева туба и средње уво

• 2. шпаг – непчани крајник
• 3. шпаг – доње паратироидне жлезде и тимус
• 4. шпаг – горње паратироидне жлезде и ултимобранхијално тело
ФАРИНГЕАЛНИ СИСТЕМ
Развој лица
 Развој лица

• У развоју лица учествује 5 пупољака:

– непарни чеоно-носни (фронтоназални) пупољак
– парни горњовилични (максиларни) пупољци
– парни доњовилични (мандибуларни) пупољци

• Мандибуларни и максиларни пупољак настају од првог шкржног лука

 Развој
лица

• Од фронтоназалног пупољка настају чело, нос, средњи део горње усне,

мањи део тврдог непца и горње вилице

• Од максиларног пупољка настају образи, бочни делови горње усне,

највећи део тврдог непца и горње вилице

• Од мандибуларног пупољка настају доња усна, брада и доља вилица

 Развој лица
Фронтоназални
пупољак
(4. недеља)
Мандибуларни
пупољак

Фронтоназални
пупољак

Максиларни
пупољак
Мандибуларни
пупољак
 Фронтоназални
Развој лица
пупољак

Носна јамица
(5. недеља)
Максиларни пупољак

Мандибуларни пупољак

Фронтоназални пупољак
Усна дупља
Максиларни пупољак

Мандибуларни пупољак
РАЗВОЈ УСНЕ ДУПЉЕ
Испупчење
мозга

Стомадеум
Испупчење
срца

Орофарингеална
мембрана

У 3. недељи развоја формира се усна јамица стомадеум, између испупчења

мозга и срца.
Границе: горе - фронтални пупољак, доле - мандибуларни пупољак, са стране -
максиларни пупољци
У 4. недељи усна јамица са фарингеалним цревом формира орофарингеалну
мембрану.
У 5. недељи дезинтеграција орофарингеалне мембране - проходност дигестивне
цеви.
 Интермаксиларни сегмент
Развој непца

Максиларни
пупољак

Максила
Филтрум усне са 4 секутића

Примарно • Предњи део горње вилице и тврдог

непце непца (примарно непце) настаје од
фронтоназалног пупољка, док остатак
Фузионисани вилице, тврдог непца и читаво меко
непчани непце настају од максиларног
продужеци пупољка

Секундарно
непце
 Расцеп усне и непца

• Расцеп усне и непца може бити једностран или обостран, појединачан

или удружен
 Латерално Tuberculum impar

Развој
Терминални Тело језика
лингвално испупчеље
сулкус

Foramen Непчани
језика
cecum крајник
Копула Орифицијум Корен
ларинкса језика
Аритеноидни
Зачетак набор Епиглотис
епиглотиса

• Предње две трећине језика настају од првог шкржног лука који се диференцира на
парна бочна испупчења и средишње испупчење – tuberculum impar
• Задња трећина језика настаје од трећег и четвртог шкржног лука
• У склопу трећег шкржног лука формира се средишње испупчење названо копула
 RAZVOJ NOSNE DUPLJE
Nosna Zadebljali površinski ektoderm frontonazalnih
(olfaktivna) pupoljaka u 4. nedelji razvoja formira nosne ili
plakoda olfaktivne plakode

• Invaginacijom plakoda nastaju nosne jamice oko

kojih se stvaraju ispupčenja – lateralni i medijalni
nosni nabori
Lateralni
nabor • Medijalni nosni nabori se spajaju formirajući nosnu
Nosne jamice pregradu, a deo čeononosnog pupoljka koji je
umetnut između pupoljaka maksile zove se
Medijalni intermaksilarni segment
nabor
• Intermaksilarni segment ima 3 komponente
– labijalna (daje filtrum gornje usne)
Intermaksilar – gornjovilična (daje deo gornje vilice sa 4
ni segment sekutića)
– palatinalna (daje primarno nepce)
 Razvoj nosne duplje

• Produbljivanjem nosnih jamica stvaraju se parne primitivne nosne šupljine od kojih

će nastati predvorje nosne duplje, respiratorni i olfaktivni region
• Primitivnu usnu šupljinu od nosne duplje deli oronazalna membrana čijim pucanjem
se između nosnih šupljina i usne duplje uspostavlja komunikacija u vidu širokog
otvora nazvanog primarne hoane
• Formiranjem sekundarnog nepca komunikacija između nosne i usne duplje se sužava
i ostvaruje se preko definitivnih hoana
Razvoj
nosne
duplje

• Epitel nosne duplje razvija se od ektoderma, a ostale strukture od ektomezenhima

• Olfaktorni epitel nastaje diferencijacijom ektodermalnih ćelija sa krova nosne duplje

• Paranazalni sinusi predstavljaju divertikulume bočnih zidova nosne duplje koji

urastaju u okolne kosti. Sinusi svoj puni razvoj dostižu tek u pubertetu
 Развој зуба

7. недеља

• Развој зуба почиње у шестој недељи (37. дана) формирањем зубне гредице (lamina
dentаlis)
• Зуби се развијају од епитела усне дупље (ектодерма) и везива (ектомезенхима) који
лежи испод епитела
 Lamina dentalis
Oсновна зубна гредица Основна
Vestibulum Орални епител
зубна гредица

Lamina
vestibularis
Бочна зубна гредица
Зубни пупољак
Помоћна зубна гредица
(зачетак сталног зубa)
• Примарна епителна трака: дентална ламина и вестибуларна ламина
• На свакој зубног гредици појављује се 10 пупољака млечних зуба и 16 пупољака
сталних зуба
• Стални кутњаци развијају се из основне зубне гредице
• Зубни пупољци појавњују се у различито време, при чему се последњи развија трећи
молар (око 15 године живота)
 Стадијуми
у развоју зуба

• Стадијум пупољка (фаза иницијације)

• Стадијум капе (фаза пролиферације)

• Стадијум звона (фаза

хистоморфодиференцијације)

• Формирање крунице зуба

• Формирање корена зуба

A-пупољак
B-капа
C-звоно • Ницање (ерупција) зуба
D и E – формирање дентина и глеђи
F-формирање крунице
G-формирање корена и ерупција зуба
H-зуб у функцији
 Стадијум пупољка

Oralni epitel

• У 8. недељи развоја на зубној гредици појављује се задебљање у виду пупољка

 Стадијум
Орална
мукоза

Спољашњи
Глеђни орган
Lamina капе
глеђни епител dentis

Retikulum
stellatum
Зубна
кесица
Вратни
прстен Зубна
папила
Унутрашњи
глеђни епител

• У 10. недељи зубни пупољак добија изглед капе

• Од епитела зубне гредице настаје глеђни орган који ће касније дати глеђ
• У центру глеђног органа појављују се звездасте ћелије које чине звездасту пулпу (retikulum
stellatum)
• Око звездасте пулпе диференцирају се спољашњи и унутрашњи глеђни епител, а место
њиховог споја зове се вратни прстен
• Мезенхим испод унутрашњег глеђног епитела зове се зубна папила и даће пулпу
 Спољашњи
глеђни епител
Орални
Stratum
Стадијум
капе
intermedium
епител
Зубна
кесица

• Глеђни орган чине:

– спољашњи глеђни епител
– унутрашњи глеђни епител
– стратум интермедијум
– ретикулум стелатум

Retikulum
stelatum

• Глеђни орган, зубна папила и

Зубна Унутрашњи зубна кесица чине зубну клицу
папила глеђни епител
 Спољашњи
глеђни епител
Орални
Stratum
Стадијум
капе
intermedium
епител
Зубна
кесица

• Зубна клица:
1. глеђни орган глеђ
2. зубна папила (papilla
dentis) дентин и
Retikulum пулпа
stelatum
3. зубна кесица (sacculus
Зубна Унутрашњи
dentis) пародонцијум
папила глеђни епител
 Стадијум звона
Спољашњи глеђни епител
Reticulum stellatum
Stratum intermedium
Амелобласти
Одонтобласти

Капилари
Унутрашњи
глеђни епител
Зубна папила

• Од мезенхимских ћелија зубне папиле настају одонтобласти, док се

ћелије унутрашњег глеђног епитела диферентују у амелобласте

• Одонтобласти стварају предентин, а амелобласти стварају глеђ

 Стадијум звона

1 1

3 2

• Базална мембрана која дели

одонтобласте од амелобласта зове се
membrana preformativa
3
 Reticulum stellatum
Стварање
Глеђ
крунице
Дентин зуба
Амелобласти
Одонтобласти

Зубна пулпа

• Најпре одонтобласти започињу синтезу дентина под чијим

индуктивним дејтвом амелобласти почињу секрецију глеђи
 gleđ Стварање
крунице зуба
spoljašnji
gleđni gleđ
epitel

zubna
pulpa zubna
pulpa
Формирање корена зуба
• Развој корена зуба почиње након
комплетног развоја крунице

• Пролиферацијом ћелија вратног

прстена ствара се Хертвигова
кошуљица

• Хертвигова кошуљица опредељује

дужину, закривљеност, дебљину и
број зубних коренова

• Ћелије унутрашњег листа

Хертвигове кошуљице индукују
диференцијацију одонтобласта
који секретују предентин

• Створени предентин индукује

оближње мезенхимске ћелије
зубне кесице које се диферентују у
цементобласте
Формирање
корена зуба
Формирање корена зуба
• Слободне ивице Хертвигове
кошуљице затварају примарни
апикални отвор
 Детреминација облика зуба

Облик зуба детерминисан је у стадијуму звона под утицајем:

а) тургора ретикулума стелатума и денталне папиле
б) степена пролиферације ћелија унутрашњег глеђног епитела
 Ницање зуба
• Ницање зуба подразумева све покрете који се дешавају од формирања зубне
клице, преко раста кроз мека ткива, пробијања оралног епитела и досезања
оклузионе равни, али и покрете који се дешавају након преузимања функције

• Фазе при ницању (ерупцији зуба):

– прееруптивна фаза
– еруптивна фаза
• префункционални период
• функционални период
 Ницање зуба
• Прееруптивна фаза обухвата период од почетка
до завршетка стварања крунице зуба и
подразумева покрете зуба у различитим
правцима

• Префункционални период еруптивне фазе

почиње стварањем корена зуба, а завршава се
онда када зуб досегне оклузиону раван

• На ерупцију зуба највећи значај имају.

– стварање корена зуба
– притисак који ствара пролиферишућа пулпа

• Функционални период еруптивне фазе почиње

када зуб успостави своју функцију и траје док је
зуб присутан у усној дупљи. Могућа је
компензаторна ерупција зуба услед атриције
 Хронологија развоја млечних зуба
Стварање Почетак Завршена Време Завршен
Зуб
клице минерализације круница ницања корен

1 6 нфж 4-4,5 мфж 1,5-2 м. 6-8 м. 1,5 м.

2 6 нфж 4,5 мфж 2,5-3 м. 8-10 м. 1,5-2 м.

3 7,5 нфж 5 мфж 9 м. 16-20 м. 3,3 м.

4 8 нфж 5 мфж 5,5-6 м. 12-16 м. 2,5 м.

5 10 нфж 6 мфж 10-11 м. 20-30 м. 3 м.

нфж - недеља фетусног живота
мфж - месец фетусног живота
м - месец
г - година

• Од почетка функције до комплетног формирања корена млечних зуба

протекне 1-1,5 године
 Смена зуба
Фактори који утичу на смену зуба:

a) Ресорпција корена млечног зуба

активношћу одонтокласта

б) Деструкција периодонцијума
апоптозом фибробласта

ц) Притисак сталног зуба на млечни

- код недостатка сталних
зуба млечни зуби
перзистирају знатно дуже

Клица сталног зуба смештена је у истој зубној

алвеоли као његов млечни претходник
 Хронологија развоја сталних зуба
Стварање Почетак Завршена Време Завршен
Зуб
клице минерализац. круница ницања корен

7 -8 г. 10 г.
1 6 мфж 3 -4 м. 4-5 г.
6 -7 г. 9 г.
10-12 м. 8- 9 г. 11 г.
2 6 - 6,5 мфж 4-5 г.
3– 4 м. 7 -8 г. 10 г.
11-12 г. 13–15 г.
3 6,5 -7 мфж 4-5 м. 6-7 г.
9 -10 г. 12–14 г.
4 око рођења 1,5 -2 г. 5-6 г. 10-12 г. 12 -13 г.
5 7,5 – 8 мфж 2-2,5 г. 6-7 г. 10-12 г. 12 -14 г.
6 6 мфж око рођења 2,5-3 г. 6 -7 г. 9-10 г.
7 8,5 -9 мфж 2,5 -3 г. 7-8 г. 11–13 г. 14-16 г.
8 3,5 -5 г. 7-10 г. 12 -16 г. 17-21 г. 1 -25 г.

• Од почетка функције до комплетног формирања корена сталних зуба

протекну 2-3 године