Praktični priručnik za studente medicine i stomatologije

SKRIPTA ZA BRZO PREPOZNAVANJE

PREPARATA IZ PATOLOGIJE

Napomena: Ko god da je ovo napisao,uradio je to iz

prostog razloga, da pomogne studentima da lakše polože
praktični deo ispita iz patologije i da ispravi ono što ga je
nerviralo na vežbama tokom studiranja.
 ---------pa
tologija---------

VEŽBA I

1. Atrophia fusca hepatis – Vidljivo je tkivo jetre (hepatociti

formiraju gredice koje se od centralne vene šire radijalno do granice
sa susednim hepatocitom. Na spoju tri lobusa jetre se nalaze portni
prostori). Hepatociti oko centralne vene su atrofični i u njima su
prisutne inkluzije mrkog pigmenta lipofuscina. Sinusoidi i
centralna vena su prošireni.

2. Degeneratio parenchimatosa renis – Vidimo tkivo

bubrega. Mutno bubrenje-predstavlja povecanu kolicinu vode u svim
celijama bubrega. Histoloska slika je zamucena, ćelije su nejasnih
granica sa zrnastom, crvenkastom (eozinofilnom) citoplazmom, a
promena najvise zahvata proksimalne i distalne tubule. Glomeruli su
normalni.

3. Amyloidosis renis – Predstavlja degenerativno nakupljanje

bezstrukturne staklasto-vostane supstance Amiloida, prije svega u
glomerulima na bazalnoj membrani. Glomeruli su uvecani, u
njima su prisutne vece zone roze boje zbog amiloida koji razmice i
smanjuje broj celijskih elemenata. Nekada na mestu glomerula
postoji samo amiloidna fleka.

4. Amyloidosis lienis – Predstavlja degenerativno nakupljanje

amiloida u slezini duž retikulinskih vlakana i bazalnih membrana.
Ako proces zahvata belu pulpu –folikule, oko arterija i kapilara onda
je u pitanju Sago amiloidiza, a ako zahvata difuzno retikulinska
vlakna, onda je u pitanju Šunkasta amiloidoza. U zonama amiloida
su razmaknuti celularni elementi i smanjen im je broj.

2
 ---------pa
tologija---------

5. Hyalinosis vasorum lienis – predstavlja degenerativno

nakupljanje hijalina - homogene, amorfne, crvenkaste supstance
slične amiloidu, subendotelno u zidovima arterija slezine, pri čemu
dolazi do suženja lumena i smanjenja broja limfocita bijele pulpe
okolo arteriola.

6. Infiltratio adiposa miocardii – Predstavlja degenerativno

nakupljanje masti ispod epikarda koje prodire dublje u miokard
(miofibrile su dugačke, razdvajaju se i spajaju sa susjednim i imaju
jedro u centru ćelije). Lipociti (steatociti ili adipociti) raslojavaju
mišićna vlakna (miofibrile) u vidu traka, a podsećaju na mehuriće
sapunice.

7. Steatosis hepatis diffusa - Predstavlja masnu

transformaciju hepatocita, koji usled ostećenja nakupljaju mast u
vakuolama citoplazme. Vakuole se povećavaju, slivaju i potiskuju
jedro na periferiju. Tako hepatociti počinju da liče na lipocite (kao
mjehurići sapunice).

3
 ---------pa
tologija---------

VEŽBA II

8. Cholestasis hepatis – Predstavlja zadržavanje žuči u jetri.

Žučni kanalići su prošireni a u njima se vidi žuto-zelena ili zeleno-
smeđkasta žuč. Takođe može doći do izlivanja pa se vide žučna
jezerca. Čitav preparat je zeleno prebojen!

9. Haemosiderosis pulmonis – Alveolarne pregrade su

zadebljale zbog fibroze i jakog proširenja kapilara zbog
dugotrajne (hronične) staze. U alveolama se vide brojne ćelije
srčanih mana ( cellulae vicii cordis ) koje su velike, poligonalne i
jako tamne. Mogu se naći eritrociti i drugi krvni elementi.

10. Induratio cyanotica hepatis – (plavo otvrdnjavanje jetre).

Centralne vene i sinusoidi su jako prošireni i našikani eritrocitima.
Hepatociti perifernog dijela acinusa jetre su često masno
degenerisani, ponekad i hipertrofični a oni oko centralne vene
atrofični.

11. Haemorrhagia cerebri – Vide se strukture mozga (mozak

se prepoznaje po sitno mehurićastom ili paučinastom tkivu na većim
uvećanjima) i veće količine eritrocita rasutih po preparatu.

12. Thrombus venae in organisatione – Zaživotno

zgrušavanje (koagulacija) krvi u krvnim sudovima i srcu. Lumen
krvnog suda je zapušen trombnom masom (koja je sastavljena iz
eritrocita, trombocita, granulocita koji su upleteni u fibrinske niti)
priljubljena je uz zid krvnog suda. Preparat je crvene boje i obično
okruglastog izgleda (poprečno presečen krvni sud).

4
 ---------pa
tologija---------

13. Infarctus anemicus renis – Prepoznajemo tkivo bubrega

(moramo da uočimo glomerule koji se vide kao okruglo klupko krvnih
sudova koji su ograničeni polumesečastim praznim prostorom). Radi
se o anemičnom (bledom) infarktu tako da je zona zahvaćena
infarktom jako bleda, ćelije su nejasnih granica i eozinofilne. U
okolini promene mogu biti prisutni neutrofili (sitne ćelije koje imaju
lobulirano 2-3 delno jedro).

14. Infarctus haemorrhagicus pulmonis – Nastaje kod

trombo-embolije srednje ili manje grane plućne arterije, uz
insuficijenciju levog srca i zastojem u plućima. Slabo se
raspoznaju konture alveolarnih pregrada zbog nekroze. Alveole su
prepunjene eritrocitima, a u očuvanom plućnom tkivu se raspoznaje
puno hemosiderofaga zbog zastoja u plućima.

15. Encephalomalatia alba (Infarctus cerebri) – je

ishemijska nekroza nastala zapušenjem cerebralne arterije, posle
čega se formira šupljina u mozgu. Vidi se šupljina oko koje je tkivo
mozga spongiozno (ima veće mehuriće), sa velikim brojem
mikroglijalnih - makrofagnih ćelija tj. zrnastih - loptastih ćelija koje
fagocituju masne supstance (penasti lipofagi). Takođe možemo
videti i hemosiderofage.

5
 ---------pa
tologija---------

VEŽBA III

16. Pleuritis fibrinoso - purulenta – Raspoznaje se tkivo

pluća (vide se alveolarne pregrade – saćastog izgleda koje okružuju
vazdušne prostore i elementi bronhijalnog stabla).Iznad pleure se vidi
fina fibrinska mrežica u kojoj se nalaze neutrofili (sitne ćelije koje
imaju lobulirano 2-3 delno jedro). Ispod površine pleure jako su
prošireni krvni sudovi i našikani eritrocitima. Alveole ispod plure
su često ispunjene fibrinom i neutrofilima.

17. Abscessus hepatis – Raspoznaje se tkivo jetre. U nekim

zonama se vide nakupine neutrofila (sitne ćelije koje imaju
lobulirano 2-3 delno jedro), u čijem centru se nekada vidi i nekroza.

16. Appendicitis phlegmonosa – Raspoznaje se apendix (ima

kružnu strukturu zbog poprečnog preseka creva. Ispod slunice se
obavezno vide limfni folikuli), koji je kompletno infiltrisan
neutrofilima (naročito sluznica). Na adventiciji dolazi do nakupljanja
fibrina čija je mrežica prožeta neurofilima (slično kao kod pleuritisa).
Krvni sudovi su jako prošireni i našikani eritrocitima.

17. Granuloma corporis alieni – Kada nije jasno koje je tkivo u

pitanju (obično se radi o potkožnom vezivu), treba obratiti pažnju na
većim uvećanjima da li se vide negde nepravilnosti koje mogu da liče
na neko strano telo (trn, konac i dr.). U neposrednoj blizini treba
potražiti džinovske ćelije sa svetlom citoplazmom i mnogo
jedara koja su u ćeliji raspoređena nasumično a nekada u centru
ćelije. U okolini uočavamo mlado granulaciono tkivo (fibroblasti-
nezrele vretenaste ćelije i sitni kapilari).

6
 ---------pa
tologija---------

20. Lymphadenitis tuberculosa – preparat je pasuljastog

oblika (takav je uglavnom oblik limfnog čvora). Po periferiji preparata
se zapaža kortex limfnog čvora a u njemu uočavamo veliki br.
limfocita. Normalna građa limfnog čvora je jako razrušena.

Tkivo čvora je prošarano tuberkuloznim granulomima koji su

građeni od: !!!!!!!
A. Centralna zona kazeozne (siraste) nekroze (sitnozrnasta
zona roze boje bez ćelija sa ponekom pukotinom)
B. Oko „A“ vidimo zonu aktiviranih makrofaga (epiteloidne
ćelije) koje spajanjem prave džinovske višejedarne ćelije tipa
Langhans (jedra na periferiji u obliku prstena ili potkovice)
C. Oko „B“ vidimo zonu limfocitnog infiltrata.
D. Oko „C“ vidimo zonu mladog granulacionog tkiva
(fibroblasti i kapilari) i fibroze.

7
 ---------pa
tologija---------

VEŽBA IV

23. Fibroma – Tkivo tumora je građeno od fibroblasta, fibrocita,

kolagenih vlakana, ćelije su složene paralelno, prave trake i
obrazuju vrtloge (podsećaju na jata ribica u begu). Ceo preparat je
dosta homogen.

24. Fibroadenoma mammae – Raspoznaje se tkivo dojke

(obavezno se uočavaju elementi masnog tkiva, žlezdano tkivo i
vezivo) pri čemu postoji velika proliferacija fibrozne strome koja
potiskuje žlezdane acinuse i izvodne kanale, pa su oni svedeni na
uske pukotine oivičene epitelom (2-3 reda).

25. Lipoma – Vide se steatociti ( ili adipociti ili lipociti), odnosno

njihove membrane zbog toga što je u centralnom delu, gde je bila
masna kapljica sada prazan prostor. Jedra su jako sitna i uz
membranu. Sve to podseća na mehuriće sapunice. Preparat je
jako bled!!

26. Haemangioma cutis simplex – Ispod epiderma kože vidi

se veliki broj isprepletanih kapilara, tankih zidova, koji su iznutra
obloženi zadebljanim endotelnim ćelijama. Svi krvni sudovi su
našikani eritrocitima (roze ili crvene ćelije bez jedra).

27. Leiomyoma uteri – Slika je nalik fibromu, s tim da su u

pitanju glatke mišićne ćelije, koje su takođe izdužene - vretenaste ali
sa zaobljenim jedrom na polovima. Ćelije prave trake i vrtloge,
koje su odvojene trakama vezivnog tkiva.

8
 ---------pa
tologija---------

29. Teratoma – Tumor je sastavljen od tkiva poreklom od sva tri

klicina lista. Nastaje uglavnom u ovarijumu i testisu od
pluripotentnih ćelija. Zbog toga u tumoru nailazimo na elemente
kože (epiderm, dlaka, znojne i lojne žlezde i sl.), masno tkivo,
fibrozno-vezivno tkivo, zone hrskavice, zone kosti, nekad čitav
zub, mišići, nervno tkivo. Ako je prisutna cista unutrašnji zid je
obložen skvamoznim epitelom sa adneksima ili jednorednim
cilindričnim ćelijama sa trepljama (respiratorni epitel) ili svetlim
peharastim mukusnim ćelijama.

30. Papilloma – Tumor je građen od brojnih razgranatih resičastih

struktura - papila, čiju osnovu čini oskudna, vezivno vaskularna
stroma - peteljka, koja je obložena zadebljalim, hiperplastičnim, a
nekada hiperkeratotičnim višeslojno - pločastim epitelom
(epidermom).

31. Polypus cervicis uteri – Vidi se pečurkasto-resičasta

struktura tumora. Stroma je rastresita, fibromiksomatozna,
bogata krvnim sudovima. Resice su obložene endocervikalnim
epitelom (jednoredan visokocilindričan epitel, ćelije slične
peharastim jer sekretuju mukus, imaju svetlu citoplazmu dok je jedro
smešteno bazalno).

9
 ---------pa
tologija---------
VEŽBA V

33. Maligne ćelije u citološkom razvoju - Preparat je

difuzno premazan roze ili ljubičastom bojom! Pod mikroskopom
se vide grupice malignih ćelija (ćelije polimorfnog izgleda, krupnog
hiperhromatičnog jedra, sa poremećenim nukleocitoplazmatskim
odnosom i marginalno raspoređenim hromatinom).

34. Carcinoma squamocellulare – Mogu se videti elementi

kože (skvamozni epitel sa orožavanjem, dlake, znojne i lojne žlezde).
Tumorske ćelije vrše invaziju derma praveći plaže i trake tumorskih
ćelija u kojima na nekom mestima možemo videti lukovičaste
strukture u čijem centru se nekada može naći keratin intenzivno
roze-crvene boje (rakove perle). Stroma je često prožeta
limfocitnim infiltratom.

35. Carcinoma basocellulare – Može se videti tkivo kože sa

adneksima. Tumorske ćelije prave ostrva, plaže, trake malignih
ćelija koje su jako tamne, imaju krupno jedro i uzak pojas citoplazme
oko njega, što tumoru daje bazofilan izgled (ljubičasto- plava boja
preparata!!). Ćelije po ivici ostrvaca su cilindrične, izdužene,
vertikalno položene (palisdno raspoređene - nalik tarabi). Često je
prisutan limfoplazmocitni infiltrat u stromi tumora.

36. Carcinoma mammae – Može se videti tkivo dojke (ljubičasti

žlezdani acinusi-ako ih ima, ljubičasti duktusi, fibrozno-rastresita
stroma i masne ćelije). Tumorske ćelije proliferišu unutar duktusa i
totalno ga opstruišu i dilatiraju. Posle probijaju bazalnu membranu
duktusa i prave sitne duktusne strukture koje su razdvojene jakim
trakama kolagenog veziva.

10
 ---------pa
tologija---------

37. Carcinoma metastaticum lymphonoidi – Preparat je

uglavnom pasuljastog oblika. Raspoznaje se tkivo limfnog čvora
(fibrozna kapsula, limfni folikuli u korteksu a oko čvora masno tkivo).
Tkivo limfnog čvora je jako narušene strukture zbog prisustva
metastaza koje prave nepravilne tubularne žlezdane strukture
karcinomskih ćelija itd.

38. Adenocarcinoma intestini coli – vidi se normalno debelo

crevo (tubulane žlezde obložene jednorednim cilindričnim
peharastim epitelom - mukusne ćelije, koje imaju svetlu citoplazmu
a jedro smešteno strogo bazalno). Karcinomske ćelije prave
nepravilne žlezdane strukture, acinuse, tubule itd. Vide se zone
nekroze sa neutrofilnim infiltratom. Jako anaplastične formacije
imaju bizaran izgled.

11
 ---------pa
tologija---------
VEŽBA VI

39. Lymphoma lymphociticum - Mogu se videti elementi

limfnog čvora (vidi gore). Struktura limfnog čvora je uvek razorena i
jako infiltrovana limfocitima, koji nekada formiraju limfoidne folikule
kod folikularnog tipa (svetle, okrugle regije limfocita), ili difuzno
infiltrišu čitav limfni čvor (difuzni tip). Limfociti su mali,imaju
bazofilno okruglo jedro i jako uzan pojas citoplazme.

40. Morbus Hodgkin (lymphogranulomatosis) – može se

prepoznati limfni čvor u kome su uvek prisutni maligni limfociti i
REED-STERNBERG-ove ćelije (jako krupne ćelije, 2-3x veće od
ostalih, sa jednim ili dva krupna svetla jedra i tamnim jedarcetom u
centru jedra - ćelije tražiti pod najvećim uvećanjem). Oko ćelije se
najčešće vidi prazan prostor - lakuna (haloo), pa može da izgleda
kao jaje na oko. Ako su 2 ćelije jedna uz drugu onda mogu da
izgledaju kao sovine oči. Pored ovoga nekada vidimo fibrozne
trake (nodularna skleroza - otvrdnuće usled povećane količine
kolagena), histiocite, eozinofile, i sl.

41. Osteosarcoma – Na periferiji tumora obično prvo uočavamo

kost (vide se zaobljene gredice roze boje koje su okružene jednim
redom ćelija a između gredica - elementi kosne srži: masne ćelije i
hematopoetske ćelije). Oko njih se vide maligni osteoblasti koji s
jako polimorfni (sitne okruglaste ćelije, vretenaste, džinovske -
monstruozne ćelije i druge forme) koji nekada produkuju osteoid
roze boje a retko kost. Ove ćelije imaju hiperhromatična često
bizarna jedra i brojne patološke mitoze.

12
 ---------pa
tologija---------

42. Melanoma malignum - Možemo uočiti elemente kože

( pločasto slojeviti epitel sa orožavanjem i adnekse kože- lojne,
znojne žlezde rastresito vezivo, masno tkivo i dr.). Na preparatu
uočavamo maligne melanocite koji su jako krupne, ovalne a nekada
vretenaste ćelije sa krupnim svetlim jedrom, hromatinom
raspoređenim po periferiji i jasno uočljivim eozinofilnim jedarcem. U
citoplazmi je prisutne granule tamnosmeđeg pigmenta melanina,
zbog čega je preparat smeđe prebojen!

13
 ---------pa
tologija---------
VEŽBA VII

45. Atherosclerosis aortae – Preparat je trakastog izgleda

(isečen je jedan dio zida aorte). Na zidu ispod endotela uočavamo
ateromatozni breg koji izdiže endotel aorte. Taj breg je ispunjen
lipidima, holesterolskim kristalima - igličastog izgleda (svetle
igličaste pukotine), i pseudoksantomskim ćelijama. U zidu uiočavamo
ostale elemente: mišićni sloj, adventiciju i dr.

48. Myocarditis virosa – Uočavamo kardiomiocite (trakaste

ćelije koje se često račvaju i spajaju sa susednim, imaju poprečnu
prugavost,a jedro je uvek okruglo ili blago ovalno i nalazi se u
centru ćelije). Između ovih ćelija koje mogu biti i nekrotične ( gube se
jedra), uočavamo veliki broj limfocita (sitne, tamne ćelije sa krupnim
ljubičasto - plavim jedrom i uskim pojasom citoplazme oko njega).

49. Infarctus myocardii recens – raspoznaje se srčani mišić

(vidi gore). Zona nekroze je hipereozinofilna,ćelije edematozne sa
nejasnim granicama, poprečna prugavost se gubi, jedro se teško
uočava ili ga nema a između ćelija je prisutan bogat neutrofilni
infiltrat (sitne ćelije koje imaju lobulirano 2-3 delno jedro).

50. Fibrosis myocardii - Raspoznaje se srčani mišić (vidi gore).

Trake srčano-mišićnih ćelija su raslojene nepravilnim trakama
fibroznog veziva (mnogo kolagena sa malim brojem ćelija -
fibrocita). Zona fibroze je jako svetlo-roze boje.

14
 ---------pa
tologija---------

51. Nephrosclerosis arterio – arteriosclerotica –

Raspoznaje se tkivo bubrega (urinarni polumesečasti prostor
okružuje glomerul). Glavne promene vidimo na većim arterijama
koje su jako zadebljalog zida (hijalin) i suženog lumena. Neki
glomeruli su hijalino degenerisani a drugi kompenzatorno uvećani.

15
 ---------pa
tologija---------
VEŽBA VIII

52. Bronchopneumonia fibrinosopurulenta – Tkivo pluća

se teže uočava (vide se alveolarne pregrade – saćastog izgleda koje
okružuju vazdušne prostore i elementi bronhijalnog stabla).
Alveolarne pregrade su zadebljane, sa proširenim kapilarima
(hiperemija). Alveole su ispunjene seroznom tečnošću, roze boje,
fibrinskim nitima, koje daju paučinast izgled sadržaju a u svemu
tome vidimo neutrofile (sitne ćelije koje imaju lobulirano 2-3 delno
jedro), deskvmovane epitelne ćelije a ređe eritrocite.

53. Pneuonia fibrinosa-st. hepatisationis grisea – teže

se uočava da se radi o plućima jer su alveole pune, alveolarne
septe se teže vide, zadebljane su, sa proširenim kapilarima
(hiperemija). U alveolama vidimo gušću fibrinsku mrežicu, više
neutrofila koji imaju masne vakuole u citoplazmi,

54. Pneumonia fibrinosa chronica-carnificatio pulmonis

– sa zidova alveola počinje da buja mlado granulaciono tkivo bogato
fibroblastima i krvnim kapilarima, koji prožimaju zapaljenski infiltrat u
alvolama. Fibroblasti produkuju kolagen , zbog čega se u alveolama
nalazi pravo vezivno tkivo (vlaknasta roze zona sa smanjenim
brojem ćelija). Pluća su jako izmenjena i puna fibroznog veziva.

55. Bronchopneumonia caseosa tuberculosa -

Bronhopneumonia označava zapaljenje pojedinih režnjeva pluća a ta
žarišta su razbacana. Uglavnom prepoznajemo pluća (vidi gore), koja
su mestimično prošarana većim ili manjim zonama TBC zapaljenja.
U tim zonama uočavamo sve elemente TBC granuloma (vidi
preparat br. 20. str.7.).

16
 ---------pa
tologija---------

56. Tuberculosis miliaris pulmonis - Milijarna TBC nastaje

hematogenom diseminacijom iz primarnog žarišta. Vidimo tkivo pluća
(vidi gore), koja su puna sitnih čvorića, veličine 1-2 mm (imaju
uglavnom sve elemente TBC granuloma- vidi preparat br. 20.-
str.7.).

57. Carcinoma bronchi microcellulare - Retko vidimo

pluća. Na preparatu dominira veliki broj, gusto zbijenih, malignih
epitelnih ćelija koje formiraju grozdove. Okruglastog su ili
vretenastog oblika (ćelije nalik zrnu ovsa - oat cell), imaju sitno,
tamno jedro i jako uzak pojas citoplazme oko njega. Tumor nema
stromu (tkivo između ćelija), samo malo kapilara.

VEŽBA IX

17
 ---------pa
tologija---------

58. Gastritis chronica - Prepoznajemo tkivo želuca (sluznica

pravi sitne invaginacije - foveole, u koje se otvaraju vratovi 2-3
gastrične žlezde. U žlezdama imamo nekoliko tipova ćelija:
 parijetalne (luce HCl i intrizing faktor za apsorpciju
vitamina B12 )
 glavne ćelije (gastrin)
 mukusne ćelije (mucin)
 apud (neuroendokrine) ćelije.)
Vidi se sluznica želuca koja je istanjena sa smanjenim brojem
žlezda. Intersticijum je prožet bogatim limfo-plazmocitnim
infiltratom, koji mestimično formira germinativne centre. Vrlo često
nailazimo na zone intestinalne metaplazije (mukusne ćelije prelaze
u peharaste ćelije poreklom iz tankog i debelog creva).

59. Ulcus ventriculi - Raspoznajemo tkivo želuca (vidi gore), pri

čemu uočavamo defekt sluznice - grizlicu, koja prekida kontinuitet
sluznice. Epitel na ivicama ulceracije može biti hipertrofičan ili
atrofičan, retko normalan, a često je prožet hroničnim zapaljenskim
infiltratom. U koritu ulkusa često primećujemo ostatke nekrotičnog
tkiva.

60. Adenocarcinoma ventriculi - Retko uočavamo normalne

želudačne strukture (vidi gore). Tumorske ćelije prave nepravilne
adenoidne formacije: duktuse, tubuluse, kribriformne (resetkaste)
strukture, abortivne zlezde i dr.

18
 ---------pa
tologija---------
61. Adenocarcinoma ventriculi metastaticum in hepate
Vidi se tkivo jetre (hepatociti formiraju gredice koje se od centralne
vene šire radijalno do granice sa susednim hepatocitom. Na spoju tri
lobusa jetre se nalaze portni prostori), koje je prožeto poljima
adenokarcinoma želuca(vidi gore preparat br.60.).

62. Cirrhosis hepatis - Vidi se tkivo jetre (vidi gore), koje je

izmenjeno prisustvom velikog broja debljih fibroznih traka (zone
trakastog izgleda, roze boje, sa oskudnim ćelijama - fibrocitima). U
zonama fibroze uočavamo hronični limfo-plazmocitni infiltrat.
Brojni hepatociti su veliki sa velikim i višestrukim jedrima zbog
procesa regeneracije.

63. Carcinoma hepatis hepatocellulare - Prvo uočavamo

jetru (vidi gore). Maligni hepatociti grade nepravilne strukture:
trabekule, acinuse, pseudoglandule a nekada kod anaplastičnih formi
mogu biti prisutne i džinovske ćelije ili jako sitne ćelije nalik
sarkomima. Kod zrelijih formi ćelije često prouizvode žuč, pa je
preparat pomalo zelenkast.

64. Leucosis lymphatica hepatis - Vidi se tkivo jetre (vidi

gore), koje je uglavnom u portnim prostorima prožeto velikim
brojem malignih limfoblasta. Ove ćelije su sitne, uniformne sa
tamnim jedrima sa kondenzovanim hromatinom bez jedarceta i
uskim pojasom citoplazme oko njega.

66. Carcinoma pancreatis - Teško se prepoznaje pankreas.

Maligne ćelije su obično loše diferentovane, prave gnezda i
abortivne tubulske i žlezdane strukture, koje su sitne, iregularne,
bizarne. U okolini postoji stromalna fibroza (zone trakastog izgleda,
roze boje, sa oskudnim ćelijama - fibrocitima).

VEŽBA X

19
 ---------pa
tologija---------

67. Pyelonephritis purulenta subacuta - Prepoznajemo

tkivo bubrega (moramo da uočimo glomerule koji se vide kao okruglo
klupko krvnih sudova, koji su ograničeni polumesečastim praznim
prostorom). Tkivo bubrega je prožeto velikim brojem neutrofila (sitne
ćelije koje imaju lobulirano 2-3 delno jedro, koji predstavljaju reakciju
organizma na bakterijsku infekciju), koji mestimično formiraju
apscese ili u vidu konfluentnih širokih polja prožimaju intersticijum.
Tubuli su nekrotični i nekada ispunjeni neutrofilima.

68. Glomerulonephritis endocapillaris - Prepoznajemo

tkivo bubrega (vidi gore) koje na izgled nije puno izmenjeno.
Osnovne promene koje se uočavaju su veliki, lobulirani (vide se
svetle pukotine kao ispucala suva zemlja) , hipercelularni glomeruli

69. Glomerulonephritis sclerotica - Vidi se bubreg (vidi

gore). Na mestu glomerula uočavamo brojne hijaline fleke koje su
posledica raznih bubrežnih bolesti. Tubuli su atrofični, prisutna je
često intersticijska fibroza i limfo-plazmocitni infiltrat. Srednje i
male arterije su zadebljalih zidova.

70. Carcinoma lucidocelulare renis (Hypernephroma) -

Možemo uočiti elemente očuvanog tkiva bubrega. Maligne ćelije koje
preovladavaju su jako svetle zbog prisustva glikogena i lipida u
citoplazmi. One grade solidna polja, papilarne strukture, trabekule ili
tubule. Ćelije su okruglaste ili poligonalne, retko džinovske ili bizarne
sa većim brojem mitoza.

20
 ---------pa
tologija---------
71. Ca papillare vesicae urinariae - prepoznajemo urotel
prelaznog tipa - tranziciocelularni epitel mokracne besike (ćelije su
poredane u 3-4 reda). Karcinom najčešće formira papratastu ili
karfiolastu strukturu koja je na tankoj vezivno-sudovnoj peteljci.
Stroma je oskudna a epitel koji je oblaže jako zadebljao (20-30
redova). Ćelije pokazuju pleomorfizam i atipiju a brojne su i patološke
mitoze.

72. Hyperplasia prostatae ( adenomyomatosis) - Uočava

se tkivo prostate (žlezde imaju ujednačen izgled veličinu, dvoredan
epitel, slobodan lumen bez puno papilarnih izraštaja. Stroma je
građena od fibroznog i mišićnog tkiva u ravnopravnom zapreminskom
odnosu sa epitelom). Kod hiperplazije uočavamo izrazito povećanje
veličine žlezda sa proliferacijom epitela koji formira papilarne
izraštaje koji urastaju u lumen, a epitel je nešto deblji. Mestimično
nailazimo na polja skvamozne metaplazije u lumenu žlezda. Osim
sekrecionog materijala u lumenima nailazimo na fokuse kalcifikacije
(Corpora Amylacea).

73. Ca prostatae - raspoznaje se tkivo nalik prostati s tim da su

žlezde sitnije, nepravilne, izmenjenog epitela, nekada u nekoliko
redova, a naslanjaju se jedna uz drugu (“leđa uz leđa”). Stroma može
biti oskudna, a u nekim formama je izrazito naglašena (skirusni
adenokarcinom). Nekada kod loše diferentovane forme nemamo
formiranje žlezda nego karcinomske ćelije prave plaže, ostrva, trake,
kribriformne strukture i sl.

21
 ---------pa
tologija---------
74. Seminoma testis - mozemo uočiti normalno tkivo testisa (
kružni semeni kanalići koji su ispunjeni germinativnim epitelom u
nekoliko redova ćelija), ali se uglavnom ne vidi. Seminomske ćelije
prave plaže i lobuluse koje su odvojene tankim fibroznim septama u
kojima uočavamo bogat limfo-plazmocitni infiltrat. Seminomske
celije su krupne, uniformne, poligonalne, ovalne sa svetlom
citoplazmom (glikogen i lipidne vakuole), vidljivom membranom i
okruglim velikim centralno postavljenim hiperhromatičnim jedrom sa
uočljivim 1-2 jedarceta. Mogu se naći zone krvarenja i nekroze.

VEŽBA XI

22
 ---------pa
tologija---------
75. Cystadenoma ovarii serosum - Uočavamo zid ciste koja
je obložena jednorednim epitelom nalik onom u tubi uterini (niske,
kockaste ćelije sa bazalno postavljenim jedrima). Mogu se naći i
drugi tipovi ćelija: cilindrične, trpljaste, mukusne (svetle - sekretuju
sluz) itd. Često se sa zida ciste odvajaju papilarne formacije koje
se račvaju i prominiraju u lumen ciste. Među papilama možemo naći i
kalcifikacije - psamozna telašca.

76. Cystadenoma ovarii mucinosum - Obično ima više

cističnih šupljina koje su obložene jednorednim cilindričnim
mukusnim epitelom (ćelije su visoke, svetle citoplazme - zbog
prisustva sluzi, sa bazalno postavljenim jedrima).

77. Hyperplasia endometrii - Uočavamo endometrijum

(žlezde su uniformne veličine obložene jednorednim kockastim,
nekad cilindričnim epitelom, razdvojene trakama endometrijalne
strome). Kod hiperplazije simplex - imamo umnožene žlezde koje su
proširene, nepravilnog oblika, različite veličine, nekada da
višeslojnim epitelom. Kod hiperplazije complex - žlezde su
mnogobrojne, zbijenije, sitnije, naslanjaju jedna uz drugu, često sa
stratifikovanim epitelom. Kod hiperplazije atipica - žlezde su
nagomilane sa atipičnim epitelom.

78. Adenocarcinoma endometrii - možemo uočiti strukture

endometrijuma (vidi gore). Žlezde u ovom karcinomu su jako zbijene
(“leđa uz leđa”), često kribriformne strukture, a između njih su samo
tanke trake strome. Obložene su malignim cilindričnim ćelijama, koje
pokazuju tendenciju pseudostratifikacije. Jedra su krupna
polimorfna i hiperhromatična.

79. Graviditas tubaria - preparat je kružnog oblika (poprečno

presečena tuba), jako crvene boje (zbog prisustva krvnih ugrušaka
usled kvarenja) i podseća na trombus venae in organisationem. Pod

23
 ---------pa
tologija---------
mikroskopom se uočavaju veće zone krvarenja koje su prožete
prstolikim horionskim resicama. (resice su svetlo-ljubičaste,
rastresite strome, sa malo ćelijskih elemenata i tankim vlaknima a
okružene su jednorednim citotrofoblastnim epitelom tamno-ljubičaste
boje).

80. Mola hydatidosa - uočavaju se horionske resice koje su

slične gornjem opisu. Tri su osnovne histoloske karakteristike mole:
1. jak edem i cistično proširenje resica (stroma resice je jako
rastresita sa malo ćelijskih elemenata, pokidanim tankim vlaknima
svetlog izgleda);
2. hiperplazija trofoblasta – trofoblast je u 2-3 reda i mestimično
formira veća gnezda ćelija;
3. smanjenje ili potpuno odsustvo krvnih sudova – avaskularnost
(oko resica nemamo krv kao kod Graviditas tubaria, nego prazan
prostor, a epitel koji okružuje resice je ljubičast).

81. Choriocarcinoma - ne uočavamo elemente uterusa već se

vide plaže, ostrva i trake vretenastih, zvezdastih, okruglih
polimorfnih karcinomskih ćelija sa hiperhromatičim jedrima različitog
oblika. U nekim ćelijama sinciciotrofoblasta uočavamo veliki broj
jedara i brojne vakuole u citoplazmi. Prisutna su veća polja nekroze i
krvarenja.

VEŽBA XII

24
 ---------pa
tologija---------
83. Leptomeningitis purulenta - Uočavamo tkivo mozga
(mozak se prepoznaje po sitno mehurićastom ili paučinastom tkivu na
većim uvećanjima). Iznad njega u proširenom subarahnoidalnom
prostoru uočavamo brojne neutrofile (zbog bakterijske infekcije) i
fibrinske niti. Krvni sudovi su prošireni i prepuni eritrocita a tkivo
mozga ispod pije je edematozno (ima veće mehuriće).

84. Leptomeningitis tuberculosa - Vidimo mozak (vidi gore).

U proširenom subarahnoidalnom prostoru se nalazi eksudat
sastavljen od limfocita i histiocita u degenerisanom i kazeifikovanom
fibrinu, tj. vide se crvena polja zrnaste strukture sa smanjenim
brojem ćelija (kazeozna nekroza). Klasične TBC čvoriće ne
uočavamo a i Langhans ćelije su retke. Krvni sudovi su prošireni a
tkivo mozga ispod pije je edematozno (ima veće mehuriće).

85. Poliomyelitis anterior acuta - Vidi se tkivo koje izgleda

kao mozak s tim da je raspored sive i bele mase nalik leptiru
(poprečni presek kičmene moždine). U regiji prednjih rogova kičmene
moždine (širi su od zadnjih) uočavamo infiltrat neutrofila a ako duže
traje nalazimo limfocite. Motorni neuroni (krupne, tamne,
poligonalne, na krajevima bičaste ćelije) su delom nekrotični (crvena
citoplazma i gubi se jedro).

86. Meningeoma - Retko se vide delovi mozga. Tumor je građen

od sincicijuma ćelija tipa meningotela. Ćelije imaju tendenciju da se
grupišu u kružne formacije nalik lukovicama u čijem centru ponekad
nalazimo kalcifikacije ljubičaste boje - psamomska telašca. Ćelije
su uglavnom vretenaste ili izdužene sa vezikularnim svetlim jedrima.
U nekim zonama formiraju nepravilne grozdove između kojih
vidimo trake veziva, krvne sudove ređe hrskavicu ili kost.

88. Glioblastoma multiforme - Retko se vide elementi mozga.

Tumor je jako celularan i građen je od pleomorfnih astrocita i

25
 ---------pa
tologija---------
drugih glijalnih elemenata između kojih uočavamo brojne kapilarne
krvne sudove. Često nalazimo višejedarne džinovske ćelije koje
nekada dominiraju histološkom slikom. U nekim zonama vidimo
krvarenje (brojne eritrocite) i nekrozu oko koje su ćelije često
palisadno raspoređene.

VEŽBA XIII

26
 ---------pa
tologija---------

89. Struma colloides glandulae thyroideae - Vidi se tkivo

štitaste žlezde ( folikuli koji su oivičeni niskim kockastim ćelijama,
ispunjeni koloidom roze boje koji je vrlo često nareckano -
talasastog izgleda). Folikuli su dilatirani, različite veličine koji
spajanjem prave veće ciste. Nekada u lumen folikula sa zida urastaju
papilarne epitelne proliferacije. U strumi nalazimo zone krvarenja,
fibroze, kalcifikacije i dr.

90. Carcinoma folliculare glandulae thyroideae -

Možemo naći delove štitaste žlezde (vidi gore). U zoni tumora ćelije
uglavnom prave solidna polja koja su prošarana manjim ili većim
folikulima koji su obloženi anaplastičnim tireocitima.

92. Carcinoma papillare gl. Thyroideae - Možemo uočiti

normalno tkivo štitaste žlezde. Vide se folikuli ispunjeni koloidom
uglavnom talasastog izgleda koji su oivičeni niskim kockastim
epitelom, a između folikula je oskudna stroma. U zoni karcinoma se
vide papilarne formacije sa oskudnom vezivno-vaskularnom
stromom koje su obložene jednorednim kockastim epitelom, čija su
jedra svetla (hipohromna) i mutna - slična mlečnom staklu. Često
se uočavaju kalcifikacije - psamomska telasca.

93. Sarcoma Ewing - Uočavamo gredice koštanog tkiva oko

kojih se nalazi veliki broj grupisanih sarkomskih ćelija koje jako
podsećaju na limfocite od kojih su nesto veće sa svetlijim jedrom i
raspršenim hromatinom u jedru. Često se vide zone nekroze i
krvarenja. Jedan od retkih ispitnih preparata iz oblasti kostiju. (kod
osteosarcoma ne vidimo kost). Česte su zone krvarenja u tumoru.

94. Plasmocytoma (Myeloma) - Uočavamo strukturu

koštanih gredica (zaobljene tamno roze obojene strukture koje se
račvaju, okružene jednim slojem ćelija - osteoblasti i osteoklasti. U
gredicama se vide sitni mehurići sa jednom tačkicom - osteociti)
između kojih se nalaze sitni B - limfociti koji produkuju patološka At

27
 ---------pa
tologija---------
pa se zovu plazmociti. Ćelije su nepravilno grupisane u vidu
grozdova a između njih se nekada nalazi roze (eozinofilna)
supstanca - amiloid (nakupina At). Tumorske ćelije liče na normalne
plazmocite: nešto su krupnije od njih, imaju veliko ekscentrično jedro
sa hromatinom grupisanim u vidu “kolskog točka”. Oko jedra je
uzak pojas citoplazme tj. svetlija zona - perinukleusni halo.

28
 ---------pa
tologija---------
Eto,
čini mi se da su neke stvari sada postale jasnije.
Sa srećom na ispitu!

29