Oralna fiziologija

FU N K C IO N A LN A G R A A I
IN ER VA C IJA P LJU V A N IH
LEZ D A
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
8)
9)

Jovanovi Jelena
Tomi Mirijana
Natalija Mitrovi
Risti Aleksandar
Dimitrijevi Marijana
Medi Nataa
Zdravkovi Vladimir
Lazarevi Stefan
Vinji Aleksandar

Stomatoloki fakultet Univerziteta u Beogr

P ljuvane lezde

juvane lezde su egzokrine lezde gornjeg aerodigestivnog

akta ija je osnovna funkcija stvaranje i luenje pljuvake.

ostoji tri para velikih pljuvanih lezda i oko 700-1000 malih

juvanih lezda.
grupu velikih pljuvanih lezda spadaju:
1) parotidne;
2) submandibularne i
3) sublingvalne.

ve lezde su sa usnom dupljom

ovezane preko sopstvenih
zvodnih kanala.

1) Parotidna pljuvana lezda

arotidna lezda je najvea pljuvana lezda.

metena je u parotidnoj loi, ispred uha i iza ramusa mandibu

va lezda se sastoji iz dva lobusa:

povrinskog, veeg;
dubokog, manjeg.

ezda je intimno povezana sa perifernim

anama nervusa facialisa.

ui seroznu pljuvaku.
arotidni kanal ima tanak zid
zvodni kanal, Stensen-ov, koji se izliva
usnoj upljini na papili iznad drugog gornjeg molara.

2) Subm andibularna pljuvana lezda

Ova lezda je smetena izmeu tela mandibule i
milohioidnog miia, u submandibularnom prostoru.

Spada u grupu meovitih pljuvanih lezda i lui seromukoznu pljuvaku.

Izvodni kanal se otvara na podu usne

duplje, na sublingvalnoj papili,
duktus submandibularis-Whartoni.

3) Sublingvalna pljuvana lezda

Podjezina pljuvana lezda se nalazi ispod sluzokoe

podjezinog predela, iji se brojni mali izvodni kanali otvaraju
ustima, a glavni izvodni kanal-Bartholini se zavrava
na sublingvalnoj papili.

Ova lezda lui mukoznu pljuvaku.

Sulingvalna lezda je najmanja.

M ale pljuvane lezde

Ove lezde su lokalizovane na palatumu, bukalnoj i
labijalnoj mukozi, na jeziku i u retromilohioidnom
predelu.

Vrste malih pljuvanih

lezda:
1)
2)
3)
4)
Ebnerove lezde);

bukalne;
palatinalne;
labijalne;
lingvalne ( Von

G raa pljuvanih lezda

Funkcionalnu grau pljuvanih lezda ine:

ACINUSI;
DUKTUSI;
MIOEPITELNE ELIJE.

Acinusi:

lezdano tkivo pljuvanih lezda se sastoji od acinusa u kojim

e formira primarna pljuvaka i razgranatog sistema kanal
ojima se formira konaan sekret koji se izvodnim kanalom
prazni u usnoj duplji.

cinusi ine primarnu sekretornu jedinicu i ima ih 3 tip

)Serozni acinusi;
)Mukusni acinusi;
)Meoviti.

Acinusi su izgraeni od sekretorno aktivnih acinusnih

elija
koje su postavljene oko centralnog lumena, postoje dva
tipa:
1) Serozne acinusne elije (serociti);
2) Mukusne acinusne elije (mukociti).
Na acinusnim elijama kod pljuvanih lezda
razlikujemo:
1) Apikalni deo (luminalni);
2) Bazolateralni deo.

Transport kroz slojeve acinusnih elija

Transcelularni transport podrazumeva selektivan
ulazak jona i molekula u eliju i njihov izlazak iz elije,
osnovni mehanizmi transporta kroz acinusne elije su:
aktivan transport, sekundarni aktivan transport i
pasivan.

Paracelularni transport se ovija izmeu acinusnih

elija i uvek je pasivan, uslovljen elektrohemijskim
gradijentom. Apikalni delovi acinusne elije povezani su
tesnim vezama. Ove veze spreavaju kretanje anjona
kroz epitel, ali dozvoljavaju kretanje vode
i katjona, dok telene veze u striatnim duktusima
onemoguavaju

Duktusi:
Postoje tri tipa duktusa u
pljuvanim lezdama:
1)Duktus interkalatus i on
je izgraen od umetnutih
elija koje imaju nizak
cilindrian epitel i lumen;
2)Duktus strijatus je
oivien mnogim striatnim
elijama bogatim
mitohondrijama;
3) Izvodni kanal je
izgraen od cilindrinih

Mioepitelne elije:
Ove elije su glatke
miine elije koje
okruuju elije acinusa i
duktusa.
Kontrakcija ovih glatkih
miia, je pod kontrolom
vegetativne inervacije,
pomae istiskivanje sekreta
iz acinusa i interkalarnih
duktusa, a pomae i
kretanje sekreta kroz

Inervacija pljuvanih lezda

Pljuvane lezde inervie VEGETATIVNI nervni sistem:

sipatikus-stimulie sekreciju proteina pljuvake;
parasimpatikus-stimulie vodenastu sekreciju.

Vegetativni nervni sistem inervie:

1)krvne sudove;
2)acinuse;
3)duktuse;
4)mioepitelne elije.

Parasim patikusna inervacija

impatikusna vlakna dolaze do pljuvanih lezda preko

sa glosofaringeusa iz nukleusa salivariusa inferior me
gate i preko nervusa facialisa iz nervusa salivatoriusa
rior ponsa.

OTRANSMITER-Acetil holin (Ach);

OMODULATORI-VIP (vazoaktivni interstinalni period),
NO (azot monoksid);
TORI-Muskarinski:
M1, M3 (submandibularna pljuvan
M3 (parotidna pljuvana lezda).

Sim patikusna inervacija

Simpatikusna vlakna potiu iz gangliona cervikale
superior
idu du krvnih sudova do pljuvanih lezda.
Podstiu salivaciju poveavajui sintezu i egzocitozu
proteina pljuvake.

NEUROTRANSMITER-Noradrenalin i Adrenalin (NA i A);

RECEPTORI-Adrenergiki alfa (1 i 2) i beta (1 i 2)
receptori.
Ovi receptori su G protein vezujui rec

Krvotok u pljuvanim lezdama

Vegetativni nervni sistem inervie krvne sudove
pljuvanih lezda.
VAZOKONSTRIKCIJA:
1) Sistemski regulatorni mehanizam- suenje
lumena krvnih sudova kontrolie simpatikusni nervni
sistem preko receptora koji se nalaze na glatkim
miiima krvnih sudova pljuvanih lezda.
Simpatikusni uticaj ostvaruje noradrenalin preko
IP3 koji poveava intracelularnu koncentraciju Ca++
jona i dovodi do
kontrakcije glatkih miia u zidu krvnih sudova.
2) Lokalni regulacioni mehanizmi- endotelini,
serotonin, sniena temperatura tkiva izaziva suenje
lumena krvnih sudova.

VAZODILATACIJA
1) Sistemski regulatorni mehanizam-

parasimpatiki holinergini uticaj izaziva irenje

krvnih sudova i poveanje
protoka krvi u pljuvanim lezdama.
Vazoaktivni intestinalni period moe biti izluen
zajedno sa
acetilholinom na krajevima
nerava i izaziva vazodilataciju
krvnih sudova.
Acetil holin i serin proteaze poveavaju
nastajanje kalikreina, enzima koji odvaja bradikinin
od plazma kininogena. Bradkinin iri krvne sudove
pljuvanih lezda.

VAZODILATACIJA
2) Lokalni regulacioni mehanizmi- acetil-holin

aktivira Ca++ jone-zavisnu NO sintetazu koja

sintetie azot-monoksid koji se oslobaa iz
pljuvanih lezda i njihovog okolnog tkiva i
prouzrokuje vazodilataciju krvnih sudova u
pljuvanim lezdama tako to stimulie intraelijsku
koncentraciju Ca++ jona preko sekundarnog
glasnika (ciklini guanozid-monofosfat).

Literatura:

1) Oralna fiziologija , Elena Krljak, Zavod za

udbenike, Beograd 2009;
2) Internet:
http://knaunko.tripod.com/mfhir/mfhir06.pdf
http://riznica.wordpress.com/2009/09/02/sta-su-pl
juvacne-zlezde/
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%
D1%99%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BD%
D0%B5_%D0%B6%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%B4
%D0%B5