Brazdanje-stvaranje

višećelijskog embriona
Damnjanović Ivana
 Brazdanje
• Da bi jednoćelijski zigot postao višećelijski
organizam on se brazda (podleže uzastopnim
mitotičkim deobama).
• Daje 2, 4, 8, 16 ...do nekoliko hiljada ćelija-
blastomera.
 Blastula
• Broj uzastopnih deoba je
zapisan u jajnoj ćeliji i
različit je za svaku vrstu.
• Kao rezultat brazdanja nastaje
blastula.
• Blastomere ne rastu već se
samo umnožavaju.
• Pojedinačne blastomere su
manje od jajne ćelije
(blastula je iste veličine kao
zigot).
• Brazdanje zigota zavisi od rasporeda
žumanceta u jajnoj ćeliji (od vrste jajne ćelije).
• Izolecitne i mezolecitne jajne ćelije (mala
količina žumanceta) se brazdaju POTPUNO tj.
HOLOBLASTIČNO.
• Telolecitne (jajne ć. bogate žumancetom) se
brazdaju NEPOTPUNO tj. MEROBLASTIČNO.
• Ptice: brazda se samo vršni deo citoplazme u obliku
ostrvaca; deo sa žumancetom ostaje ne podeljen )
embrion ptice je u vidu crne tačke u ogromnom
žumancetu).
• Brazdanje je u početku ravnomerno (sve
blastomere su jednake); kasnije, postaje
neravnomerno (od 2 blastomere jedna se deli
brže a druga sporije).
• Ravnomernim brazdanjem blastomere se
raspoređuju u jednom sloju-blastodermu.
• Blastoderm okružuje šupljinu koja se naziva
blastocel.
• Kod morskog ježa je blastocel u centru, dok je
kod žabe pomeren ka jednom polu blastule.
 Blastocel
• Blastocel nije
prazna šupljina:
nema ćelija ali je
ispunjen
želatinoznom
masom koju stvaraju
blastomere.
 Blastodisk
• Neravnomernim brazdanjem (ptice, sisari)
blastomere nastaju samo na jednom polu
(animalnom) gde se stvara višećelijski blastoderm-
BLASTODISK.
 Blastocist
• Kod sisara se blastula
naziva BLASTOCISTOM.
• Izgrađena je iz:
• - jednog sloja ćelija na
površini (trofoblast),
• -centralne šupljine
(blastocel) i
• -unutrašnje mase ćelija koja
je prikačena za trofoblast-od
ove mase nastaje embrion.
 Insekti
• U početku se brazdaju samo nukleusi do
tačno određenog broja a potom se premeštaju
u periferni deo citoplazme.
• Tek tada se stvaraju posebne blastomere koje
okružuju centralno postavljeno žumance.
• Svaki nukleus tačno zna svoju poziciju
(uništavanjem dela citoplazme se ne
premeštaju nukleusi već se stopira razviće).
 Gastrulacija
• Gastrulacija je proces kojim se od jednoslojne
blastule obrazuje prvo dvoslojna, a zatim i troslojna
gastrula.
• Posle obrazovanja blastule dolazi do snažnih pokreta
ćelijskih masa kojima se, prvi put od početka razvića,
menja loptast oblik embriona.
• Ti pokreti ćelijskih masa (morfogenetski pokreti)
dovode do obrazovanja gastrule.
• Slojevi gastrule dobijaju naziv klicini listići i
predstavljaju osnovu od koje će nastati svi organi
kako embriona tako i odrasle jedinke.
Klicini listići

• Jedan spoljašnji sloj-ektoderm

• Jedan unutrašnji sloj-endoderm
• Umetnuti, treći sloj-mezoderm
 Gastrocel
• U unutrašnjosti gastrule endoderm formira šupljinu-
gastrocel, koja ima otvor preko kojeg komunicira sa
spoljašnjom sredinom-blastopor.
• Prostome-životinje kod kojih će od blastopora
nastati usni otvor (većina beskičmenjaka)
• Deuterostome-životinje kod kojih će od
blastopora nastati analni otvor (hordati); usni
se potom formira na suprotnom kraju.
 Pokreti blastomera u gastrulaciji se
odvijaju na sledeći način:
• invaginacija ili uvrtanje dela blastoderma ka unutrašnjosti blastule pri
čemu se npr. obrazuje endoderm kod vodozemaca i morskog ježa; ćelije sa
površine ulaze u unutrašnjost;
• involucija, premeštanje sloja blastomera u unutrašnjost (tako nastaje
mezoderm žabe)
• ingresija, pojedinačne ćelije se odvajaju i ulaze u unutrašnjost gastrule i
smeštaju se u blastocel, tako postaje mezoderm morskog ježa
• delaminacija ili raslojavanje, od jednog sloja (blastoderma) obrazuje se
još jedan sloj ćelija (tako nastaje endoderm ptica i sisara)
• epibolija ili obrastanje, blastoderm ostaje kao unutrašnji sloj, a njega
obrasta, oko njega se formira još jedan sloj (tako nastaje ektodrem žabe)
Pokreti
 Gastrulacija
• Gastrula se nikada ne stvara samo jednom vrstom pokreta već
kombinovanjem 2-3 tipa.
• Stvaranjem gastrule se prvi put uočavaju morfološke promene.
• Blastula-lopta; gastrula se izdužuje, uspostavlja se glaveni i
repni region.
 Pokreti blastomera
• Gastrulacioni pokreti se ostvaruju aktivnim kretanjem
blastomera (zahvaljujući elementima citoskeleta-
aktinskim filamentima).
• Kako znaju taj pravac?
• Tako što prate
hemijske signale.
• Putevi kretanja su
sačinjeni od
vanćelijskog
matriksa.
• Gastrulacioni pokreti se odvijaju na samo određenim
regionima blastule (ne na celoj). Specifićni su za vrstu.
• Privremene strukture: dorzalna i ventralna usna
blastopora (kod žabe); primitivna traka (ptice i sisari).
• Od 3 gastrulina lista (ektoderm, endoderm, mezoderm)
će nastati svi organi embriona.
• Embrion menja oblik.