БРАЗДАЊЕ

 Да би се од једне оплођене јајне ћелије развио

вишећелијски организам, неопходно је да она почне
деобу- браздање.
 Браздање је серија митотичких деоба оплођеног
јајета између којих нема растења.Приликом
браздања број новонасталих ћелија се увећава
геометријском прогресијом, од једне настану две, од
две четири ћелије, затим осам... Тако се једна једина
ћелија, оплођено јаје трансформише у вишећелијски
ембрион. Облик и величина ембриона се током
браздања не мењају, што значи да сваком наредном
деобом ћелије постају све ситније.
 Резултат браздања је формирање ембрионалног
стадијума који се назива бластула.
 Ћелије које настају браздањем називају се
бластомере.
 Типови браздања- на браздање утиче жуманце тако што
његова велика количина може да успори или инхибира
браздање.
 Када се у јајној ћелији налази велика количина жуманцета
, део који га садржи се не дели, већ се деобе одвијају само
у делу ћелије који нема жуманце. Према томе, постоје два
основна типа браздања:
-потпуно (холобластично)
-непотпуно (меробластично)
-Потпуно браздање карактеристично је за јаја с малом и
средњом количином жуманцета, каква су олиголецитна и
мезолецитна. При овом браздању се подели читава јајна
ћелија.
Браздањем мезолецитних јаја настају бластомере неједнаке
величине. На анималном полу су ситније бластомере, а на
вегетативном крупније.Јајне ћелије, које се потпуно
браздају, називају се холобластичне.
 Непотпуно се браздају јаја с великом количином
жуманцета, при чему се бразда само део јајета са
цитоплазмом, док део са жуманцетом остаје
неподељен. Јајне ћелије с непотпуним браздањем
називају се меробластичне. Телолецитна јаја се
браздају тако што се само подели цитоплазма у виду
диска на анималном полу па се такво браздање
назива дискоидално.
 Центолецитна јаја браздају се површинским
браздањем, при овом браздању деле се само једро и
површински слој цитоплазме.
У односу на судбину ћелија, браздање може да буде:
-детерминисано (4 бластомере – развојни пут унапред
одређен, ове 4 бластомере се раздвоје и продуже
самостално да се развијају, свака од њих даће по ¼
новог организма)
-недетерминисано развиће (4 раздвојене бластомере
дају 4 нова организма зато што њихов развојни пут
није унапред био одређен). Захваљујући
недетерминисаном браздању код човека постоји
могућност рађања једнојајчаних близанаца.
Бластомере на том раном ембрионалном ступњу су
тотипотентне јер се из њих може развити цео
организам.